GENETIKA, Vol. 24, No.2 (1992)
M. ANDJELKOVIĆ1 i D. MARINKOVIĆ
ALOZIMSKI POLIMORFIZAM KOD DROSOPHILA SUBOBSCURA SELEKCIONISANIH ZA SPOSOBNOST PARENJA U ODSUSTVU SVETLOSTI [Izvod]
Milica MARJANOVIĆ, D. MARINKOVIĆ i Stefanija MARKOVIĆ
POPULACIONO GENETlČKA STUDIJA DIABETES MELLITUS-a [Izvod]
Olivera MILOŠEVIĆ-ĐORĐEVIĆ i B. GARZIČIĆ
REAKCIJA HUMANIH T LIMFOCITA NA DEJSTVO CITOSTATIKA U SISTEMU IN VITRO. I. MUTAGENI EFEKAT DEGRANOLA [Izvod]
Olivera MILOŠEVIĆ-ĐORĐEVIĆ i B. GARZIČIĆ
REAKCIJA HUMANIH T LIMFOCITA NA DEJSTVO CITOSTATIKA U SISTEMU IN VITRO II. CITOZAR [Izvod]
Smiljana RISTIĆ, R. HADŽSELIMOVIĆ i D. MARINKOVIĆ
POPULACIONO-GENETIČKA ANALIZA NEKIH FENOTIPSKIH SISTEMA KOD STANOVNIŠTVA RIJEKE [Izvod]
G. CEKUŠ
UČESTALOST FOSSA MENTALIS U ČETIRI UZORKA U SEVERNOJ BAČKOJ [Izvod]
R. PETROVIĆ, M. FILIPOVIĆ i M. VIDAKOVIĆ
IDENTIFIKACIJA IZVORA KOJI SADRŽE POŽELJNE ALELE ZA POBOLJŠANJE RODITELJSKIH KOMPONENATA ELITNIH HIBRIDA KUKURUZA (ZEA MAYS L.) [Izvod]
R. KRISHNA i Z. AHMAD
HETEROZIS ZA KOMPONENTE PRINOSA I NEKE RAZVOJNE OSOBINA JARE PŠENICE [Izvod]
B. JOVANOVIĆ, Radojka MALETIĆ i S. PRODANOVIĆ
PRIMENA HIJERARHIJSKE KLASTER METODE ZA OCENU GENETIČKE DIVERGENCIJE SORATA SOJE [Izvod]
M. DIMITRIJEVIĆ i Marija KRALJEVIĆ-BALALIĆ
KOMBINACIONE SPOSOBNOSTI ZA BROJ ZRNA PO KLASU PŠENICE [Izvod]
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 24, broj 2 (1992),
str: 73-79
© 1992 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.2
Originalni naučni rad
ALOZIMSKI POLIMORFIZAM KOD DROSOPHILA SUBOBSCURA SELEKCIONISANIH ZA SPOSOBNOST PARENJA U ODSUSTVU SVETLOSTI
M. ANDJELKOVIĆ1 i D. MARINKOVIĆ2
1Institut za biološka istraživanja "Siniša Stanković" Univerziteta u Beogradu, 11060 Beograd
2Bioloki fakultet PMF Univerziteta u Beogradu, 11000 Beograd, Jugoslavija
Izvod
Kod jedinki D. subobscura iz linije dobijene selekcijom, tokom 30 gene-racija, za sposobnost parenja u odsustvu svetlosti, elektroforetski je analiziran gensko-enzimski polimorfizam pet lokusa: Ao-2, Est-5, Gpd-3, Lap-4 \Pgm-l. Postojanje polimorfizma registrovano je kod dva lokusa: Est-5 i Lap-4. Odstu-panja od teoretski očekivanih genotipskih frekvenci sugeriraju da je višegene-racijska selekcija za odredeni tip ponašanja pri parenju dovela do promene u genetičkom homeostazisu. Ta promena je verovatno i omogučila pozitivan tok selekcije. Rezultati omogućuju da se orijentaciono locira jedan deo genskog kompleksa vrste D. subobscura koji je verovatno uključen u determinaciju reproduktivnog ponašanja u zavisnosti od svetlosti.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 24, broj 2 (1992),
str: 81-88
© 1992 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 578.084
Originalni naučni rad
POPULACIONO GENETlČKA STUDIJA DIABETES MELLITUS-a
Milica MARJANOVIĆ1, D. MARINKOVIĆ2 i Stefanija MARKOVIĆ3
1Dom zdravlja Novi Beograd,
2Biološki fakultet PMF, Beograd
3Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 11000 Beograd, Jugoslavija
Izvod
Analiza individualne varijabilnosti sprovedena je kod 197 trudnica u Ginekološko-akušerskoj klinici u Beogradu, od kojih je 95 imalo D. mellitus, a 102 su sačinjavale kontrolnu grupu ispitanika. Utvrđeno je da su trudnice sa dijabetisom imale značajno uvećan broj homozigotno recesivnih morfo-fizioloških karakteristika (6 ,3 ± 0,3 prema 4,6 ± 0,2 od 30 analiziranih); ARh+ krvna grupa je kod njih bila zastupljena češće, a ORh+ grupa ređe nego u kontrolnom uzorku; njihovi rođaci su u većem broju obolevali od šećerne bolesti nego rođaci zdravih žena.
Uticaj niza sredinskih dijabetogenih činilaca je takođe proučavan kod dva uzorka ispitanika, pa je nađeno da su oni bili češće prisutni kod žena koje boluju od D. mellitus. Ranija oboljenja su kod njih bila skoro dva puta češća. Uticaj nepovoljnih fizičkih i hemijskih činilaca bio je prisutan 2-7 puta češće, psihički stres i fizičke povrede su bili do 1.7 puta češći nego kod trudnica koje nisu imale šećernu bolest.
U radu se zastupa mišljenje da je genetička regulacija odgovora na nepovoljne sredinske i metaboličke promene osnovni činilac od koga zavisi da li će neko oboleti od šećerne bolesti. To daje nadu da preventivni tretman može biti uspešan, pogotovo ako se adekvatno primeni kod suspektnih osoba još dok su one zdrave.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 24, broj 2 (1992),
str: 89-94
© 1992 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 578.083
Originalni naučni rad
REAKCIJA HUMANIH T LIMFOCITA NA DEJSTVO CITOSTATIKA U
SISTEMU IN VITRO. I. MUTAGENI EFEKAT DEGRANOLA
Olivera MILOŠEVIĆ-ĐORĐEVIĆ1 i B. GARZIČIĆ2
1Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Kragujevcu, 34000 Kragujevac, Jugoslavia
2Institut za Onkologiju, Medicinski fakultet, Univerziteta u Beogradu, 11000 Beograd, Jugoslavia
Izvod
Primenom hemioterapije pored tumorskih ćelija štetnom dejstvu citostatika istovremeno su izložene i zdrave ćelije organizma. U cilju dobjanja odgovora o delovanju alkilirajutih agenasa na zdrave i maligne ćelije testiran je efekat Degranola na humane T limfocite u diferenciranom i nediferenciranom stanju.
U eksperimentu je korišćena puna periferna krv 10 zdravih davalaca, a kulture su postavljane modifikovanom metodom Edwards-a i Frland-a. Mutageni efekat Degranola je praćen analizom hromozomskih aberacija.
Analizom diferenciranih tretiranih Degranolom humanih T limfocita pored jako izraženog citostatskog efekta zapaža se i značajno povćnje procenta hromozomskih aberacija u odnosu na kontrolnu netretiranu grupu ćelija (2,6% - 23,3%).
Analizom nediferenciranih tretiranih Degranolom humanih T limfocita zapaža se takođe značajno povećanje procenta hromozomskih aberacija (na 80,8%). Dobijeni rezultati jasno ukazuju da alkilirajući agens Degranol prouzrokuje štetne efekte i u diferenciranim i u nediferenciranim humanim T limfocitima.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 24, broj 2 (1992),
str: 95-100
© 1992 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 578.083
Originalni naučni rad
REAKCIJA HUMANIH T LIMFOCITA NA DEJSTVO CITOSTATIKA U SISTEMU IN VITRO. II. CITOZAR
Olivera MILOŠEVIĆ-ĐORĐEVIĆ1 i B. GARZIČIĆ2
1Prirodno-matematički fakultet, Univerzitela u Kragujevcu, 34000 Kragujevac
2Institut za Onkologiju, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, 11000 Beograd, Jugoslavia
Izvod
Cilj rada je utvrđivanje efekta analoga prekursora DNK Citozara na humane T limfocite u diferenciranom i nediferenciranom stanju.
U eksperimentu je primenjena modifikovana metoda Edwards-a i Frland-a, a Citozar u koncentraciji 10-5 M je dodavan kulturama ćelija na dva načina: I-24h pre inkubacije sa PHA (diferencirano stanje), i II-24h pred kraj inkubacije sa PHA (nediferencirano stanje). Mutageni efekat Citozara je utvrđivan analizom procenta hromozomskih aberacija.
Analizom nediferenciranih tretiranih Citozarom ćelija zapaženo je, pored jako izraženog citostatskog efekta, i značajno povećanje procenta hromozomskih aberacija (96,1%) u odnosu na kontrolnu netretiranu grupu ćelija (3,4%), od kojih su najbrojniji prekidi (hromozomski-43,2% i hromatidni-42,7%) i ahromatske lezije (10,4%).
Analizom diferenciranih tretiranih Citozarom ćelija ne zapaža se povećanje procenta hromozomskih aberacija (5,2%). Rezultati dobijeni u ovom radu ukazuju na selektivno delovanje Citozara. Citozar mutageno deluju samo na ćelije koje se nalaze u fazi intenzivnog deljenja.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 24, broj 2 (1992),
str: 101-107
© 1992 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 577.25
Originalni naučni rad
POPULACIONO-GENETIČKA ANALIZA NEKIH FENOTIPSKIH SISTEMA KOD STANOVNIŠTVA RIJEKE
Smiljana RISTIĆ1, R. HADŽSELIMOVIĆ2 i D. MARINKOVIĆ3
1Biološki Odjel Univerziteta u Rijeci, 51000 Rijeka, Hrvatska
2Pirodno-matematički fakultet Univerziteta u Sarajevo, 71000 Sarajevo, Bosna i Hercegovina
3Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Beogradu, 11000 Beograd, Jugoslavija
Izvod
U radu su prikazani rezultati istraživanja 16 fenotipskih sistema (11 morfoloških i 5 biohemijsko-fizioloških) regiona glave u stanovništvu Rijeke. Ispitanici su bili 817 učenika (2:481; m:336) prosečne starosne dobi od 12 godina. Istraživanjem su obuhvaćene fenotipske varijante s obzirom na boju i kvalitet kose, oblik kose, boju očiju, albinizam, oblik ušne resice i abnormalnost uha, prisustvo rupice u bradi, simetriju lica, sposobnost osećaja ukusa PTC, sposobnost diferenciranja kolornih nijansi pojedinih delova spektra i sposobnost savijanja jezika.
Rezultati istraživanja recesivnih varijanti morfoloških fenotipskih sistema ukazuju da se vrednosti u našem uzorku uglavnom nalaze unutar šireg opsega variranja ovih osobina u drugim populacijama evropskog stanovništva. Kod dečaka i devojčica oba pola najučestalija je tamna boja kose (m: 67,3% z: 66,5%) i očiju (m: 63,4% z: 60,5%), te ,,srcast" oblik kose na čelu (m: 55,4% z: 51,8%) i slobodan ušni lobus (m: 67,2% 2:68,8%). U većine učenika oba pola kao recesivne varijante češće su zastupljene ravna kosa (m: 58,3% z: 68,4%) i odsustvo rupice u bradi (m: 63,1% 2:74,2%). U odnosu na pol statistical značajne razlike nađene su u pogledu proučavanja osobina kao što su ravna kosa, meka kosa i odsustvo rupice u bradi, gde su kod devojčica sve tri osobine zastupljene u većoj meri.
Od posmatranih biohemijsko-fizioloških fenotipskih sistema samo frekvencija recesivnog fenotipa s obzirom na sposobnost osećaja ukusa PTC (40,1%) u uzorku stanovništva Rijeke je nešto veća nego u drugim uzorcima evropskog stanovništva, dok se učestalost osoba sa defektnim kolornim vidom i osoba ,,nesavijača" jezika nalazi u okviru variranja posmatranih frekvencija u evropskim populacijama. Razlike u učestalosti recesivnog fenotipa medu spolovima su utvrđene samo kod deuterodefekata.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 24, broj 2 (1992),
str: 109-114
© 1992 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.1
Originalni naučni rad
UČESTALOST FOSSA MENTALIS U ČETIRI UZORKA U SEVERNOJ BAČKOJ
G. CEKUŠ
Pedagoška akademija, 24000 Subotica, Jugoslavia
Izvod
Stanovništvo Severne Srbije (Severna Bačka) antropološki i genetički je malo poznato. Zato smo smatrali da bi bilo opravdano istraživanje nekih morfoloških karakteristika, kao što je udubljenje na vrhu brade (fossa mentalis), koje se dominantno nasleđuje. Ispitivanje smo vršili u četiri naselja Severne Bačke. U svakom naselju su pregledani svi učenici, ukupno 1266.
Učestalost fossa mentalis se kreće od 7,31 do 18,85%, u proseku 10,90%. Dobijene vrednosti u Hajdukovu: 20,80% kod dečaka i 16,80% kod devojčica su mnogo veće nego u ostala tri naselja, gde su približno slične vrednosti. Uzdužni oblik fossa mentalis je u svakom slučaju češći od centralnog.
Učestalost varira i po starosnim grupama, ali ne može se ustanoviti zakonitost u variranju. Najređe se javlja kod dečaka od osam godina (6.25%) i kod devojčica od deset godina (2,50%). Najčešće se zapaža kod dečaka od trinaest godina (18,39%), odnosno kod devojčica od petnaest godina (13,25%).
Frekvencija recesivnog gena je slična u svim naseljima i kreće se od 0,90 do 0,96. Ni među polovima nema velikog odstupanja. Kod dečaka se kreće od 0,89 do 0,90, a kod devojčica od 0,91 do 0,97. Frekvencija recesivnog fenotipa je nešto veća u Malim Pijacama (93,48%) kod dečaka, odnosno u Horgošu kod devojčica (94.44%). U proseku za sva četiri ispitivana naselja frekvencija recesivnog fenotipa je 89.10%.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 24, broj 2 (1992),
str: 115-126
© 1992 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.17:633.15
Originalni naučni rad
IDENTIFIKACIJA IZVORA KOJI SADRŽE POŽELJNE ALELE ZA POBOLJŠANJE RODITELJSKIH KOMPONENATA ELITNIH HIBRIDA KUKURUZA (ZEA MAYS L.)
R. PETROVIĆ, M. FILIPOVIĆ i M. VIDAKOVIĆ
Institut za kukuruz "Zemun Polje", 11080 Beograd-Zemun, Jugoslavija
Izvod
Većina hibrida koji se koriste u proizvodnji nastala je na bazi poboljšanih inbridovanih linija. Poboljšanje inbridovanih linija je dugoročan i skup proces, čija uspešnost direktno zavisi od izbora pogodnih donora nedostajućih svojstava. U ranijem periodu izbor pogodnih genotipova za popravku inbridovanih linija zasnivao se, uglavnom, na empirijskim znanjima, odnosno iskustvu selekcionera. Postupak za objektivnu procenu relativne vrednosti potencijalnih donora je novija metoda koju smo koristili u ovom radu.
Naši rezultati su pokazali da su među ispitivanim linijama najbolji donori linije S-2-63 i L-180B za popravku komercijalnih linija ZPL-1 i Mol7, dok je linija L1/348-3 najbolji donor za popravku linije B73.
Ukupna genetička varijansa merena preko koeficijenta varijacije iznosila je 28-50%. Odnos 2xVar. GCA/2xVar.GCA + Var. SCA kretao se između 0,46 i 0,92. U pogledu prinosa zrna nisu utvrđene pozitivne korelacije između povoljnih alela i GCA, odnosno SCA, ali su nađene za osobine: dužina klipa, visina biljke, broj zrna u redu i visina klipa. Pošto su odnosi između varijansi varirali od svojstva do svojstva (0,46-0,92), inbridovane linije odabrane kao dobri donori za poboljšanje pojedinih svojstava, nisu istovremeno bile i pogodni donori poželjnih alela za druga svojstva.
Proučavane linije kao potencijalni donori poželjnih alela znatno se razlikuju.
Inbridovane linije sa visokim uG i nižim uD ili uF vrednostima u kombinaciji sa visokim GCA i SCA za određeno svojstvo su poželjne kao najbolji izvori korisnih alela za poboljšanje roditelja ciljnih hibrida.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 24, broj 2 (1992),
str: 127-132
© 1992 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.17:633.11
Originalni naučni rad
HETEROZIS ZA KOMPONENTE PRINOSA I NEKE RAZVOJNE OSOBINA JARE PŠENICE
R. KRISHNA i Z. AHMAD
Odeljenje za genetiku i oplemenjivanje biljaka, C.S. Azad Univerzitet poljoprivrede i tehnologije, Kanpur - 206 002, Indija
Izvod
Analizirani su efekti heterozisa u 72 F1 kombinaciji dobijenih ukrštanjem 22 različita genotipa (18 linija i četiri testera) jare pšenice u poređenju sa boljim roditeljem i ekonomskim roditeljem. Analiza je obuhvatila prinos zrna, komponente prinosa i neka razvojna svojstva. Najveći prosečan heterozis je dobijen za masu zrna po klasu (26,78%), masu 1000 zrna (14,60%), prinos zrna (12,52%), žetveni indeks (9,72%) i broj zrna po klasu (8,59%). 46 kombinacija je imalo signifikantno veće prinose od boljeg roditelja, a 42 kombinacije su po prinosu bile signifikantno bolje od ekonomskog roditelja. Prinos zrna po klasu, težina 1000 zrna, žetveni indeks i broj zrna po klasu su dali najveći doprinos povećanju prinosa hibridnih kombinacija. Negativan heterozis je zapažen za osobine produktivno bokorenje i dužina klasa. Najbolje F1kombinacije su dobijene u svim šemama ukrštanja - visok prinos x visok prinos, visok prinos x nizak prinos i nizak prinos x nizak prinos.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 24, broj 2 (1992),
str: 133-138
© 1992 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.1:633.3
Originalni naučni rad
PRIMENA HIJERARHIJSKE KLASTER METODE ZA OCENU GENETIČKE DIVERGENCIJE SORATA SOJE
B. JOVANOVIĆ, Radojka MALETIĆ i S. PRODANOVIĆ
Institut za ratarstvo, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu, 11080 Beograd - Zemun, Jugoslavija
Izvod
U togodišnjim ogledima poučavana je kolekcija germplazme od 20 sorata soje. Mereni su i registrovani podaci o jedanaest kvantitativnih osobina: visina biljke, visina najniže mahune, broj plodnih etaža na glavnom stablu, broj mahuna po plodnoj etaži, broj mahuna po biljci, broj zrna u mahuni, broj zrna po biljci, rodnost zrna po biljci, masa 1000 zrna, hektolitarska masa i sadržaj ulja u zrnu.
Genetička divergencija između proučavanih sorata soje, ustanovljena je primenom hijearhijske klaster metode, koja se često koristi za formiranje grupa sorata germplazme. Od 20 proučavanih genotipova soje utvrđeno je postojanje osam različitih grupa. Genotipovi uključeni u isti klaster imaju slične varijacione intervale proučavanih kvantitativnih osobina i nizak stepen genetičke divergencije. Sorte iz različitih klastera ispoljavaju visoku alelnu divergenciju. Ova analiza pruža značajne informacije za programe oplemenjivanja soje.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 24, broj 2 (1992),
str: 139-144
© 1992 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.2:633.11
Originalni naučni rad
KOMBINACIONE SPOSOBNOSTI ZA BROJ ZRNA PO KLASU PŠENICE
M. DIMITRIJEVIĆ i Marija KRALJEVIĆ-BALALIĆ
Institut za ratarstvo i povrtarstvo
Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, 21000 Novi Sad, Jugoslavia
Izvod
Cilj ovog rada je bio ispitivanje efekta gena i kombinacionih sposobnosti šest genotipova pšenice za svojstvo broja zrna po klasu.
Ispitivanje je izvršeno u dialelnom ukrštanju 6x6, roditelja i F1 generacija. Prema dobijenim rezultatima visoko značajnih vrednosti opštih (OKS) i posebnih kombinacionih sposobnosti (PKS), u nasleđivanju ovog svojstva je zastupljen i aditivni i neaditivni efekat gena (dominacija i epistaza). Odnos OKS/PKS ukazuje na skoro podjednak uticaj ova dva efekta na ukupnu genetičku varijabilnost broja zrna po klasu.
Najbolji opšti kombinatori su bile sorta Erect RAF E-2 i linija NS 12-77, a najperspektivnija ukrštanja Sava x NS 12-77, Bezostaja 1 x Panonija ER, Bezostaja 1 x UC 65680 i Erect RAF E-2 x UC 65680.