GENETIKA, Vol. 29, broj 2 (1997)
B.N.SINGH i Seema SISODIA
SELEKCIJA NA VISOKU I NISKU SKLONOST PARENJA DROSPOHILA BIPECTINATA [Izvod]
Radovan MARINKOVIĆ and Jovanka ATLAGIĆ
NOVI IZVORI GENA RESTAURACIJE FERTILNOSTI ZA MUŠKU STERILNU PET1 CITOPLAZMU SUNCOKRETA [Izvod]
Snežana MLADENOVIĆ DRINIĆ, Kosana KONSTANTINOV, Tanja ČORIĆ i Dragana IGNJATOVIĆ
POLIMORFIZAM PROTEINSK1H MARKERA I HETEROZIS U DIALELNOM SETU KUKURUZA [Izvod]
Ninoslav ĐELIĆ, Bogosav SOLDATOVIĆ, Marko ANĐELKOVIĆ i Radmila MILUTINOVIĆ
FREKVENCA RAZMENE SESTRINSKIH HROMATIDA U KULTURAMA HUMANIH LIMFOCITA PERIFERNE KRVI TRETIRANIH PERMETRINOM [Izvod]
Slađana ŽILIĆ, Irina BOŽOVIĆ, Vitomir BEKRIĆ i Kosana KONSTANTINOV
KVALITATIVNA PROMENA KUNITZ TRIPSIN INHIBITORA U TOKU KLIJANJA SEMENA SOJE [Izvod]
Ivan HUSIĆ, Lazar KOJIĆ i Mile IVANOVIĆ
RELATIVNA EFIKASNOST INDIREKTNE SELEKCIJE NA BAZI S1 I HALF-SIB POTOMSTVA KOD DVE RANE SINTETIČKE POPULACIJE KUKURUZA (ZEA MAYS L.) [Izvod]
Ivan HUSIĆ, Lazar KOJIĆ, Milomir FILIPOVIĆ i Slobodan TRIFUNOVIĆ
STEPWISE, BACKWARD I PATH COEFFICIENT ANALIZA ZA S1 I HALF-SIB POTOMSTVA DOBIJENA IZ DVE POPULACIJE KUKURUZA (Zea mays L.) [Izvod]
Janko ČERVENSKI, Đuro GVOZDENOVIĆ, Mirjana VASIĆ i Dušanka BUGAKSKI
HERITABILNOST KOMPONENATA PRINOSA KUPUSA (Brassica oleraceae VAR. capltata L.) [Izvod]
Novo PRŽULJ, Novica MLADONOV i Vojislav MOMČILOVIĆ
UTICAJ INTERAKCIJE GENOTIP/GODINA NA NEKE OSOBINE JEČMA [Izvod]
Dane LUKIĆ, Gordana ŠURLAN-MOMIROVIĆ i Sanja VASILJEVIĆ
ZAMETANJE SEMENA I POLOŽAJ CVASTI NA BILJCI U ZAVISNOSTI OD VRSTE LUCERKE [Izvod]
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 29, broj 2 (1997),
str: 69-81
© 1997 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 596.773.4
Originalni naučni rad
SELEKCIJA NA VISOKU 1 NISKU SKLONOST PARENJA
DROSPOHILA BIPECTINATA
B.N.S1NGH i Seema SISODIA
Laboratorija za genetiku, Odeljenje za zoologiju, Banaras Hindu Univerzitet, Varanasi 221 005.
Indija
I z v o d
Vršena je selekcija tokom 12 generacija na visoku i nisku sklonost parenja Drasophila bipectinata.. Zapažen je odgovor na selekciju od pete generacije (G5) u oba pravca selekcije. Nađene su signifikantne razlike u prosečnoj frekvenciji parenja tokom 12 generacija između linija sa sporim i brzim parenjem. Regresija devijacije frekvencije parenja od kontrolnog nivoa tokom 12 generacija parenja rezultirala je visokim regresionim koeficijentima, što ukazuje na signfikantan progres u oba pravca selekcije. Da bi se proučili efekti selekcije po polovima, testirani su ženski i muški polovi sa svojim respektivnim parovima kontrolne linije posle 12 generacija. Linije sklone brzom parenju kako ženki tako i mužjaka imale su veću frekvenciju parenja u poređenju sa linijama sklonim sporom parenju prilikom njihovog ukrštanja sa kontrolnim linijama, ali su razlike bile veće kod muških u poređenju sa ženskim polom. Iz toga se zaključuje da su oba pola podložna selekciji. ali je efekat selekcije bio veći u muškom polu u poređenju sa ženskim. Frekvencija parenja f1 hibrida dobijenih recipročnim ukrštanjem između linija sklonih brzom i sporom parenju (posle 12 generacija) ukazuje na veću seksualnui aktivnost u slučajevima kad su muški roditelji bili izvedeni iz linija brzog parenja u poređenju sa muškim roditeljima izvedenim iz linija sporog parenja. Rezultati ovih istraživanja ukazuju da je aktivnost parenja u D. bipectinata pod poligenskom genetičkom kontrolom.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 29, broj 2 (1997),
str: 83-88
© 1997 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 633.85
Originalni naučni rad
NOVI IZVORI GENA RESTAURACIJE FERTILNOSTI ZA MUŠKU STERILNU PET1 CITOPLAZMU SUNCOKRETA
Radovan MARINKOVIĆ i Jovanka ATLAGIĆ
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Jugoslavija
I z v o d
Hibridi suncokreta (H. annuus L.) koji se nalaze u širokoj proizvodnji stvoreni su na bazi muško sterilne PETl citoplazme nekoliko restorer gena. Istraživanja, čiji su rezultati prikazani u ovom članku preduzeta su da bi se otkrili novi geni za restauraciju fertilnosti PET1 citoplazme. U radu je bilo uključeno nekoliko desetina populacija divljeg H. annuus i H. petiolaris koji su prikupljeni u Central Great Plains of the USA u 1991. godini.Za analizu nasleđivanja restauracije fertilnosti odabrano je 9 ukrštanja kod kojih su sve biljke u F1 generaciji bile fertilne. U svim ukrštanjima bile su uključene populacije divljeg H. annuus. Kod pet ukrštanja restauracija fertilnosti bila je kontrolisana jednim dominantnim genom, a kod četiri sa dva komplementarna gena.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 29, broj 2 (1997),
str: 89-95
© 1997 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 631.527.52:575.112:633.15
Originalni naučni rad
POLIMORFIZAM PROTEINSK1H MARKERA I HETEROZIS U DIALELNOM SETU KUKURUZA
Snežana MLADENOVIĆ DRINIĆ, Kosana KONSTANTINOV, Tanja ČORIĆ i
Dragana IGNJATOVIĆ
Institut za kukuruz ,,Zemun Polje“, Beograd – Zemun, Jugoslavija
I z v o d
Proteinski molekularni markeri (u solima rastvorljivi proteini klice i izozimi) su korišćeni za ispitivanje strukture i funkcije genoma kukuruza. Analiza polimorfizma u solima rastvorljivih proteina klice je pokazala da svi proučavani genotipovi imaju specifičnu proteinsku sliku. Veći broj hibrida specifičnih proteinskih frakcija identifikovan je u ukrštanjima koja su ispoljila visok heterotičan efekat u odnosu na ukrštanja koja su ispoljila nizak heterozis za prinos i komponente prinosa. Poređenje heterotičnog efekta za prinos i indeksa sličnosti izračunatog na osnovu polimorfizma u solima rastvorljivih proteina klice ukazuju da linije sa najmanjim indeksom sličnosti ispoljavaju najveći heterotični efekt za prinos. Izračunate korelacije između izoenzimatskog polimorfizma i heterotičnog efekta za prinos su niske i neznačajne.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 29, broj 2 (1997),
str: 97-101
© 1997 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 612.112
Originalni naučni rad
FREKVENCA RAZMENE SESTRINSKIH HROMATIDA U KULTURAMA
HUMANIH LIMFOCITA PERIFERNE KRVI TRETIRANIH
PERMETRINOM
Ninoslav ĐELIĆ1, Bogosav SOLDATOVIĆ1, Marko ANĐELKOVIĆ2 i
Radmila MILUTINOVIĆ3
1Katedra za biologiju, Veterinarski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Bul. JNA 18, 11 000 Beograd
2Institut za Zoologiju, Biološki Fakultet Univerzitet u Beogradu. Akademski Trg 16.
11000 Beograd
3Ekosan Co., 29. Novembra 128, 11000 Beograd, Jugoslavija
I z v o d
Permetrin je nekumulativni sintetički piretroidni insekticid širokog spektra dejstva. Efikasan je pri niskim dozama protiv različitih ektoparazita biljaka i životinja. Frekvenca razmena sestrinskih hromatida (SCE) ispitivana je u kulturama humanih limfocita periferne krvi tretiranim visokim koncentracijama permetrina. Radi utvrđivanja mogućih citotoksičnih ili citostatskih efekata određen je mitotski indeks za svaku eksperimenlalnu koncentraciju.
Na osnovu dobijenih rezultata, može se zaključiti da permetrin ne povećava značajno nivo SCE po ćeliji dok je mitotska aktivnost umanjena već pri najnižoj testiranoj koncentraciji.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 29, broj 2 (1997),
str: 103-109
© 1997 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 635.655.633.34
Originalni naučni rad
KVALITATIVNA PROMENA KUNITZ TRIPSIN INHIBITORA U TOKU KLIJANJA SEMENA SOJE
Slađana ŽILIĆ, Irina BOŽOVIĆ, Vitomir BEKRIĆ i Kosana KONSTANTINOV
Institut za kukuruz „Zemun Polje", Beograd-Zemun, Jugoslavija
I z v o d
U toku klijanja semena soje (Glycine max. L. Merrill) pojavljuju se nove forme Kunitz tripsin inhibitora soje (KSTI). genetički identične prirodnim formama KSTI koje su prisutne u suvom semenu, ali za razliku od njih imaju nešto nižu elektroforetsku mobilnost.
U našim istraživanjima pratili smo pojavu modifikacione forme KSTI kod dve domaće sorte (ZPS Bosa i ZPS 015) i jedne strane sorte soje (Hodgson). Seme ovih sorti naklijavano je 1, 3, 5, 7 i 9 dana u kvarcnom sterilisanom pesku na temperaturi od 25°C. Od svake sorte, svakog termina, uzeto je po jedno zrno za dalju analizu. Nakon ekstrakcije, primenom poliakrilamid gel elektroforeze identifikovana je pojava novih, modifikovanih formi KSTI. Sve tri sorte sadrže KSTI genetičku varijantu KSTI u suvom semenu. Nova forma Tia pojavljuje se trećeg ili četvrtog dana klijanja u zavisnosti od genotipa. Vremenom se njena aktivnost pojačava, dok aktivnost prirodne forme Tia slabi, a od sedmog ili devetog dana obe forme polako nestaju.
Nove forme KSTI mogu nastati kao rezultat različite ekspresije gena KSTI u toku klijanja i sazrevanja ili kao rezultat modifikacije prirodnog KSTI pod uticajem semenih proteaza.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 29, broj 2 (1997),
str: 111-117
© 1997 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 633.15
Originalni naučni rad
RELATIVNA EFIKASNOST INDIREKTNE SELEKCIJE NA BAZI S1 I
HALF-SIB POTOMSTVA KOD DVE RANE SINTETIČKE POPULACIJE
KUKURUZA (ZEA MAYS L,)
Ivan HUSIĆ, Lazar KOJIĆ i Mile IVANOVIĆ
Institut za kukuruz ,,Zemun Polje", 11080 Beograd - Zemun, Jugoslavija
I z v o d
Izbor odgovarajuće metode za selekciju kao i izbor genetičkog materijala za dugoročne programe oplemenjivanja mora se zasnivati i na eksperimentalnim istraživanjima.
Statističko - biometrijski parametri dobijeni na osnovu analize varijanse i kovarijanse po Nested dizajnu - Random model korišćeni su za procenu očekivane genetičke dobiti od direktne i indirektne selekcije na prinos zrna da bi se utvrdila relativna efikasnost indirektne selekcije na prinos zrna preko komponenti prinosa kod dve rane sintetičke populacije kukuruza (ZP Syn 99/9 i ZP Syn 101 /9). Test ukrštanja So familija iz populacije sa inbred linijom (ZPL 39/1) kao zajedničkim testerom za obe populacije i odgovarajuća S1 potomstva uključena su u oglede.
U zavisnosti od komponente prinosa relativna efikasnost indirektne selekcije kretala se u intervalu od 20-70%. Stoga se najveće povećanje prinosa zrna može očekivati pri direktnoj selekciji na prinos zrna.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 29, broj 2 (1997),
str: 110-127
© 1997 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 633.15
Originalni naučni rad
STEPWISE, BACKWARD I PATH COEFFICIENT ANALIZA ZA S1 I HALF-SIB POTOMSTVA DOBIJENA IZ DVE POPULACIJE KUKURUZA
(Zea mays L.)
Ivan HUSIĆ, Lazar KOJIĆ, Milomir FILIPOVIĆ i Slobodan TRIFUNOVIĆ
Institut za kukuruz "Zemun Polje", 11080 Beograd – Zemun, Jugoslavija
I z v o d
U praktičnom radu efikasnost vizuelne - fenotipske selekcije na povećani prinos zrna je odraz iskustva selekcionera da pri odabiranju genotipova naprave odgovarajući balans između osobina koje u najvećoj meri determinišu prinos. Cilj ovoga rada je da se koristeći metode regresione analize pokušaju odabrati osobine koje u najvećoj meri zajednički determinišu i/ili imaju izražen pozitivan direktni uticaj na prinos zrna kod S1 i Half-sib potomstva iz dve sintetičke populacije kukuruza (ZP Syn 99/9 i ZP Syn 101/9).
Fenotipske korelacije izračunat na bazi analize varijanse i kovarijanse koristeći Nested design - Random model bile su osnova za Stepwise regression procedure, Backward elimination procedure i Path coefficient analysis.
Dobijeni rezultati ukazuju da je prinos zrna kod oba tipa ispitivanog potomstva u najvećoj meri determinisan zajedničkim delovanjem visine biljke i mase 1000 zrna u kombinaciji sa brojem zrna po redu odnosno brojem redova zrna na klipu. Najizraženiji pojedinačni direktni pozitivan uticaj na prinos zrna od proučavanih komponenti prinosa imala je masa 1000 zrna odnosno visina biljke od proučavanih vegetativnih osobina.
Stoga bi indirektnu vizuelnu selekciju na povećani prinos trebalo zasnovati na pomenutim osobinama.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 29, broj 2 (1997),
str: 129-133
© 1997 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 633.42
Originalni naučni rad
HERITABILNOST KOMPONENATA PRINOSA KUPUSA
(BRASSICA OLERACEAE VAR. CAPlTATA L.)
Janko ČERVENSKI, Đuro GVOZDENOVIĆ, Mirjana VASIĆ i Dušanka BUGAKSKI
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Jugoslavija
I z v o d
U cilju ispitivanja varijabilnosti i heritabilnosti prinosa i komponenti prinosa kupusa, postavljeni su ogledi i na zemljištu tipa černozem, na oglednom polju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo na Rimskim šančevima u toku dve godine. Ogled je izveden po slučajnom blok sistemu u tri ponavljanja. Za istraživanja je korišćeno dvanaest divergentnih genotipova kupusa. Radom su dobijeni sledeći rezultati: heritabilnost u širem smislu je bila najniža kod mase glavice i prinosa (65%) a najviša za svojstvo visine glavice (97%). Niska vrednost heritabilnosti za masu glavice i prinos govori da su to kompleksna svojstva i da selekcija na ova svojstva mora da ide uporedno sa drugima sa kojima je u signifikantnoj korelaciji. Značajna heritabilnost visine glavice i dužine unutrašnjeg kočana pruža dobru osnovu za dalje poboljšanje ovih svojstava metodom oplemenjivanja.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 29, broj 2 (1997),
str: 135-143
© 1997 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 633.16
Originalni naučni rad
UTICAJ INTERAKCIJE GENOTIP/GODINA NA NEKE OSOBINE JEČMA
Novo PRŽULJ, Novica MLADENOV i Vojislav MOMČILOVIĆ
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Jugoslavija
I z v o d
Agronomska vrednost nekog genotipa zavisi od genetičkog potencijala i adaptabilnosti i stabilnosti važnijih bioloških i produktivnih osobina. Ako genotip realizuje visok prinos u različitim uslovima proizvodnje poseduje dobru opštu adaptabilnost, a ako ima visok prinos u određenim uslovima proizvodnje poseduje dobru specifičnu adaptabilnost. Metodom Eberhart i Russel u radu je ocenjena stabilnost prinosa, mase 1000 zrna i hektolilarske mase važnijih sorti jarog pivskog ječma koje su stvorene u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad. Varijabilnost prinosa i hektolitarske mase je u najvećoj meri zavisila od godine. Masa 1000 zrna je u približno istom stepenu određena genotipom i godinom. Sorte jarog pivskog ječma su se značajno razlikovale u odnosu na koeficijent regresije i devijacije od regresije. U cilju maksimalnog iskorišćenja heterogenih uslova proizvodnje treba stvarati sorte pivskog ječma stabilnih i dobrih agronomskih i tehnoloških osobina.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 29, broj 2 (1997),
str: 145-152
© 1997 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 633.31
Originalni naučni rad
ZAMETANJE SEMENA I POLOŽAJ CVASTI NA BILJCI U ZAVISNOSTI
OD VRSTE LUCERKE
Dane LUKIĆ1, Gordana ŠURLAN-MOMIROV1Ć2 i Sanja VASILJEVIĆ1
1Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
2Poljoprivredni fakultet, Zemun-Beograd, Jugoslavija
I z v o d
U uslovima slobodne oplodnje (polycross) ispitivan je uticaj položaja cvasti na biljci (donje, srednje i vršne cvasti) na komponente prinosa semena 12 genotipova tri vrste lucerke. Na donjim cvastima je dobijeno 6.9, na srednjim 8.0 i na vršnim 6.1 mahuna/cvasti. Te razlike nisu bile značajne.
Na istim cvastima je ostvareno 2.64, 2.89 i 2.39 zrna/mahuni, ove razlike nisu takođe signifikantne. Pri različitim visinama cvasti. najviše mahuna su dali genotipovi lucerke: S-13, S-11 i S-15 i H-24, odnosno, najvise zrna je bilo kod genotipova: S-12, S-13, S-l 1, S-14, H-25 i H-23. Kod genotpova plave lucerke ostvareno je 7.9 mahuna sa 2.93 zrna/mahuni. Kod hibridne lucerke dobijeno je 7.2 mahune sa 2.66 zrna/mahuni. Genotipovi žute lucerke imali su manje mahuna 4,5 sa 1.87 zrna/mahuni.