GENETIKA, Vol

GENETIKA, Vol. 53, 1 (2021)

Motonori TOMITA, Keiko NAKATSUKA, Natsuko MORITA, Evans LAGUDAH, Rudi APPELS

NBS-LRR KLASA TRANSKRIPTA GENA INDUKOVANIH SALICILNOM KISELINOM KOD RAŽI [Izvod] [Rad]

Hasan KOÇ

INTERAKCIJA GENOTIPA I ŽIVOTNE SREDINE ZA PRINOS SEMENA I SADRŽAJ ULJA U GENOTIPIMA ŠAFRANIKE (Carthamus tinctorius L.) [Izvod] [Rad]

Tejpal Singh SRAN, S.K. JINDAL i Neena CHAWLA

INTERAKCIJA GENOTIPA I SPOLJAŠNJE SREDINE ZA OSOBINE KVALITETA KOD LJUTE PAPRIKE (Capsicum annuum L.) [Izvod] [Rad]

Rahime CENGİZ, Mesut ESMERAY

RAZVOJ IN VIVO HAPLOID INDUKTORA ZA UMERENO PODRUČJE [Izvod] [Rad]

Farinaz ZIAEE, Mohammadreza HAJJARI, Seyed Reza KAZEMINEZHAD, Mehrdad BEHMANESH

SNHG7 IMA ONKOGENU ULOGU U KOLOREKTALNOM RAKU KROZ POTENCIJALNO DELOVANJE MIR-485-5P I MIR-193A-5P; IN SILICO PRISTUP [Izvod] [Rad]

Seyed Arsalan ASADI, Alireza POURMOHAMMAD, Ali-Asghar ALILOO, Khoshnood ALIZADEH, Mohammad Bagher HASSANPOURAGHDAM

KOMPONENTE PRINOSA KRME TOLERANTNIH I OSETLJIVIH KLIJANACA SASTRICE IZLOŽENIH STRESU SOLI [Izvod] [Rad]

Muhammed KUPE, Sezai ERCISLI, Tatjana JOVANOVIC – CVETKOVIC, Sadiye Peral EYDURAN, Rayda Ben AYED

MOLEKULARNA KARAKTERIZACIJA DIVLJE VINOVE LOZE IZ SEVEROISTOČNOG DELA TURSKE [Izvod] [Rad]

Konstantina BALASKA, George C. ADAMIDIS, Georgios VARSAMIS Kyriaki PAPALAZAROU, Paraskevi KARANIKOLA, Apostolos MANOLIS, Athanasios KARAPETSAS, Nicolas-George ELIADES, Raphael SANDALTZOPOULOS, Nikolaos PAPAMATTHAIAKIS, Kostas POIRAZIDIS, Georgios KORAKIS, Aristotelis C. PAPAGEORGIOU

GENETIČKA RAZNOLIKOST I PROSTORNA STRUKTURA UGROŽENIH EVROPSKIH POPULACIJA Malus trilobata U GRČKOJ [Izvod] [Rad]

Mohammad Reza NAROUI RAD i Gholamali KEIKHA

EVALUACIJA POPULACIJA DINJE (Cucumis melo. L) GAJENIM U TUNELU U SISTANU [Izvod] [Rad]

Seda ORENAY-BOYACIOGLU, Olcay BOYACIOGLU

EFEKTI HEMOSENSITIZACIJE METIL JASMONATA NA PANDITAKSEL-OTPORNE ANDROGEN-ZAVISNE I NEZAVISNE ĆELIJSKE LINIJE PROSTATE [Izvod] [Rad]

Ruomei WANG, Junwei ZHANG, Fei LUO, Nannan LIU,Slaven PRODANOVIC, Yueming YAN

KLONIRANJE I MOLEKULARNA KARAKTERIZACIJA DVA NOVA GENA GLUTENINA LMV-m TIPA IZ Triticum spelta L. [Izvod] [Rad]

Velimir RADIĆ, Igor BALALIĆ, Miloš KRSTIĆ, Ana MARJANOVIĆ-JEROMELA

KORELACIJA I PAT ANALIZA PRINOSA I KOMPONENTI PRINOSAOZIME ULJANE REPICE [Izvod] [Rad]

Esra CEBECI, Huseyin PADEM, Ali Fuat GOKCE

MORFOLOŠKA I CITOPLAZMATIČNA OCENA POPULACIJA CRNOG LUKA (Allium cepa L.) [Izvod] [Rad]

Verica TAKAČ, Ankica KONDIĆ-ŠPIKA, Dragana TRKULJA, Ljiljana BRBAKLIĆ, Vesna ŽUPUNSKI, Vladimir AĆIN, Sanja MIKIĆ

FENOTIPSKI I MOLEKULARNI DIVERZITET VRSTA PŠENICA (Triticum SPP.) POVEZANIH SA VISINOM I VREMENOM KLASANJA [Izvod] [Rad] [Dodatak]

Himani SHARMA, Parul SHARMA and Rajnish SHARMA

PRENOSIVOST SSR-ova JABUKE I KRUŠKE NA OSTALE VOĆNE VRSTE U PORODICI ROSACEAE [Izvod] [Rad]

Vladimir Ivanovich TRUKHACHEV, Marina Ivanovna SELIONOVA, Irina Ivanovna DMITRIK, Milan P. PETROVIC, Violeta Caro PETROVIC, Dragana RUZIC-MUSLIC, Nevena MAKSIMOVIC

GENETIČKI UTICAJ NA HISTOLOŠKU STRUKTURU I HEMIJSKI SASTAV MIŠIĆNOG TKIVA OVCE [Izvod] [Rad]

Stefan M. MARKOVIĆ, Desimir KNEŽEVIĆ, Nenad M. NEŠOVIĆ, Nevena H. ĐUKIĆ

TOPLOTNO-INDUKOVANA AKUMULACIJA PROLINA I KOMPONENTE PRINOSA U GENETIČKI DIVERGENTNIM SORTAMA ŽITARICA [Izvod] [Rad]

Mauricio PEÑUELA, Angie PATIÑO-MONTOYA, Andrés PEÑA-CRUZ, Heiber CÁRDENAS

POPULACIONA GENETIKA U MULTIPLIM SKALAMA: GENETIČKA MIKROSTRUKTURA POPULACIJE MAČAKA U KULUMBIJI [Izvod] [Rad]

Renata ILIČIĆ, Tatjana POPOVIĆ, Sanja MARKOVIĆ, Aleksandra JELUŠIĆ,Ferenc BAGI, Slobodan VLAJIĆ, Slaviša STANKOVIĆ

GENETIČKI DIVERZITET Pseudomonas syringae PV. syringae SA TREŠNJE U JUŽNOM I SEVERNOM REGIONU SRBIJE [Izvod] [Rad]

Dragan NIKŠIĆ, Vlada PANTELIĆ, Dušica OSTOJIĆ-ANDRIĆ,Dragan STANOJEVIĆ, Nikola DELIĆ, Aleksandar STANOJKOVIĆ, Maja PETRIČEVIĆ

UTICAJ GENETIČKOG POLIMORFIZMA β-LAKTOGLOBULINA NA KOLIČINU I KVALITET MLEKA Izvod] [Rad]

M. WHETO, O.O, ISMAILA, M.A. ADELEKE, A.S. ADENAIKE, S.O. PETERS, A. YAKUBU, A.O. ADEBAMBO, C.O.N. Ikeobi and O.A. ADEBAMBO

ANALIZA SEKVENCI INSULINSKOG FAKTORA RASTA 1 GENA KOD NIGERIJSKIH AUTOHTONIH I ARBOR ACRE PILIĆA [Izvod] [Rad]

Tatjana VUJOVIĆ, Darko JEVREMOVIĆ, Tatjana MARJANOVIĆ, Đurđina RUŽIĆ

KRIOPREZERVACIJA SRPSKE AUTOHTONE SORTE ŠLJIVE ‘CRVENA RANKA’ PRIMENOM ALUMINIJUMSKIH KRIO-PLOČICA[Izvod] [Rad]

Hüseyin UYSAL

IN VITRO RAZMNOŽAVANJE BILJAKA CRNOG KIMA (Nigella sativa L.) [Izvod] [Rad]

Sanida ARSLANOVIĆ-LUKAČ, Nenad ĐURIĆ, Veselinka ZEČEVIĆ, Jasmina BALIJAGIĆ, Dobrivoj POŠTIĆ

UTICAJ GODINE I GENOTIPA NA PRODUKTIVNOST I KVALITET KROMPIRA [Izvod] [Rad]

Vesna PERIĆ, Mirjana SREBRIĆ, Ana NIKOLIĆ, Danijela RISTIĆ, Snežana MLADENOVIĆ DRINIĆ, Zoran DUMANOVIĆ

STABILNOST PRINOSA I HEMIJSKOG SASTAVA ZRNA RANOSTASNIH GENOTIPOVA SOJE PROCENJENA AMMI ANALIZOM [Izvod] [Rad]

Boban ANICIC, Nadja NIKOLIC, Jelena CARKIC, Drago JELOVAC, Zoran JEZDIC, Branko DOZIC, Vesna DANILOVIC, Jelena MILASIN

SNIŽENA EKSPRESIJA MATRIKSNE METALOPROTEINAZE 7 (MMP-7) I TKIVNOG INHIBITORA METALOPROTEINAZE 2 (TIMP-2) U SADEJSTVU SA POVIŠENOM EKSPRESIJOM PLAG1 ONKOGENA UČESTVUJE U PATOGENEZI PLEOMORFNOG ADENOMA [Izvod] [Rad]

Xiaobang PENG, Majid KHAYYATNEZHAD and Leila JOUDI GHEZELJEHMEIDAN

RAPD PROFIL U DETEKCIJI GENETIČKIH VARIJACIJA KOD Stellaria L. (Caryophyllaceae) [Izvod] [Rad]

Juan YIN, Majid KHAYATNEZHAD, Abdul SHAKOOR

EVALUACIJA GENETIČKOG DIVERZITETA KOD VRSTE Geranium (Geraniaceae) POMOĆU RAPD MARKERA [Izvod] [Rad]

Sedigheh Sadat SHARAFI, Pejman AZADI,Maryam JAFARKHANI KERMANI, Vahid ABDOSSI,Ali ESKANDRI

UTICAJ RAZLIČITIH HORMONA RASTA, INDUKCIJE I REGENERACIJE KALUSA I UTICAJA KOLHICINA, ETIL METANESULFONATA (EMS) I GAMA ZRAČENJA NA NEKE OSOBINE Impatiens walleriana [Izvod] [Rad]

Dezhong BI, Dan CHEN, Majid KHAYATNEZHAD, Zohreh sayyah HASHJIN, Zifa LI, Yuexiang MA

MOLEKULARNA IDENTIFIKACIJA I GENETIČKI DIVERZITET Hypericum L.: VISOKO VREDNA MEDICINSKA BILJKA PRIMENOM RAPD MARKERA [Izvod] [Rad]

Ana VELIMIROVIĆ, Zoran JOVOVIĆ, Novo PRŽULJ

OD NEOLITA DO KASNOG MODERNOG DOBA: KRATKA ISTORIJA PŠENICE [Izvod] [Rad]

Qurban ALI i Arif MALIK

GENETSKI ODGOVOR FAZA RASTA ZA TOLERANCIJU NA ABIOTIČKI STRES SPOLJAŠNJE SREDINE KOD ŽITA [Izvod] [Rad]

In memoriam

Dr Milutin Penčić [Text]

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53 broj 1(2021), str: 1-10

Srbija

UDC 575. 633.11

https://doi.org/10.2298/GENSR2101001T

Pregledan rad

NBS-LRR KLASA TRANSKRIPTA GENA INDUKOVANIH SALICILNOM KISELINOM KOD RAŽI

Motonori TOMITA¹, Keiko NAKATSUKA², Natsuko MORITA², Evans LAGUDAH³,

Rudi APPELS⁴

¹Istraživački institut za zelenu nauku i tehnologiju, Shizuoka univerzitet, Shizuoka, Japan

²Poljoprivredni fakultet, Tottori univerzitet, Tottori, Japan

³Divizija za biljnu industriju, CSIRO, Kanbera, Australija

⁴ Bionauke, Univerzitet u Melburnu, Melburn, Australija

Izvod

NBS-LRR tip otpornosti na bolesti indukovan salicilnom kiselinom (SA) klonirana je iz raži Secale cereale L. (2n = 14 RR) var. Petkus, koja ima gene za otpornost na rđu kao što su Lr26, Sr31 i Rr9. Dizajnirali smo prajmere zasnovane na NBS regionu i uradili PCR koristeći Petkus genomsku DNK kao obrazac. Zatim smo TA klonirali 532 bp fragment DNK koji sadrži pet homolognih aminokiselinskih sekvenci u NBS regionu. Raž tretirana SA pokazala je snažnu ekspresiju transkripta od približno 3,5 knt u Northern blots-u sa NBS fragmentom; međutim, nisu primećeni transkripti kod netretirane raži. Konstruisali smo cDNA biblioteku raži var. Petkus tertian SA, a zatim je urađen skrining biblioteke cDNA koristeći TA-klonirane NBS fragmente kao probu. Utvrđena je cela nukleotidna sekvenca pune dužine ražene NBS-LRR klase koja sadrži cDNA 3,446 bp.

Autor za kontakt: Motonori Tomita, Research Institute of Green Science and Technology, Shizuoka University, Shizuoka, Japan, E-mail: tomita.motonori.k29@kyoto-u.jp

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 1(2021), str: 11-22

Srbija

UDC 575.633

https://doi.org/10.2298/GENSR2101011K

Orginalni naučni rad

INTERAKCIJA GENOTIPA I ŽIVOTNE SREDINE ZA PRINOS SEMENA I SADRŽAJ ULJA U GENOTIPIMA ŠAFRANIKE (Carthamus tinctorius L.)

Hasan KOÇ

Bahri Dagdas Internacionalni poljoprivredni istraživački institut, Konija, Turska

Izvod

Ovo istraživanje je sprovedeno radi utvrđivanja interakcije genotipa sa okolinom genotipova šafranike testiranih od 2014. do 2017. godine). Konija, gde je sprovedeno istraživanje, je mesto sa najviše neregularnih i najmanje padavina u Turskoj. U ovom istraživanju, analiza varijanse godina i genotipova pokazala je da su glavni efekti na genotipove ostvareni po godinama i interakciji genotipa i godine bili statistički značajni (p <0,01) za sve ispitivane karakteristike. Klimatski uslovi, posebno količina i raspored padavina, tokom godina omogućavali su genotipovima šafranike da se značajno drugačije ponašaju u prinosu semena i sadržaju ulja. Biplot analiza pružila je značajne prednosti u identifikovanju obećavajućih genotipova. Genotipovi su pokazivali slične performanse tokom godina, dok su količina i raspored padavina pokazivali slične obrasce. Eksperimentalni rezultati su otkrili da postoje poželjeni genotipovi u pogledu stabilnosti i visokog prinosa, kao što su Göktürk, G7 i Dinçer, G5 i G9 i sadržaj ulja, kao što su Göktürk, Balcı i Linas. U odnosu na sadržaj ulja, prinos semena bio je osetljiviji na faktore okoline.

Autor za kontakt: Hasan Koç, Bahri Dagdas Internacionalni poljoprivredni istraživački institut, Konija, Turska

email: koc175@hotmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 1(2021), str: 23-49

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2101023S

Orginalni naučni rad

INTERAKCIJA GENOTIPA I SPOLJAŠNJE SREDINE ZA OSOBINE KVALITETA KOD LJUTE PAPRIKE (Capsicum annuum L.)

Tejpal Singh SRAN, S.K. JINDAL* i Neena CHAWLA

Departman za povrtarstvo, Pendžab poljoprivredni univerzitet, Ludijana, Indija

Izvod

Postoji potreba za identifikovanjem specifičnih sredina za odabir adaptiranih i stabilnih genotipova za svojstva kvaliteta kod paprike. Među ovim svojstvima kvaliteta najvažnija su ljutina i boja koje treba da budu u stabilnim količinama u finalnim proizvodima. Stoga je ova multi-ekološka procena genotipova ljute paprike rađena u tri različita okruženja, da bi se identifikovalo pogodno okruženje za selekciju, a I pogodni genotipovi za određene osobine kvaliteta. Studija je uključila 43 genotipa ljute paprika testirana u tri različite spoljašnje sredinea za devet različitih osobina kvaliteta na Poljoprivrednom univerzitetu Pendžab, a podaci su analizirani pomoću Eberhart - Russell-ovog modela i GGE Biplot analize. Efekat životne sredine činio je više od 35% varijacija sadržaja kapsaicina u oleoresina i suvoj materiji. Osobine sadržaj kapsaicina u crvenom prahu (3%) i kapsaicin u zelenoj paprici (4,73%) bile su pod najmanjim uticajem životne sredine. Doprinos G × E interakcija iznosio je ˂ 25% za sva proučavana svojstva, osim za askorbinsku kiselinu. Genotip AC 101 bio je najbolji za sadržaj kapsaicina u zelenoj i crvenoj paprici u prahu u svim sredinama. Podaci dobijeni ovom studijom pomažu u identifikovanju stabilnih i superiornih genotipova za svojstva kvaliteta u ranoj, glavnoj i kasnoj sezoni sadnje.

Autor za kontakt: S.K. Jindal, Department of Vegetable Science, Punjab Agricultural University, Ludhiana, India. phone: +91-8968766600, E-mail: saleshjindal@pau.edu

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 1(2021), str: 51-64

Srbija

UDC 575.633

https://doi.org/10.2298/GENSR2101051C

Orginalni naučni rad

RAZVOJ IN VIVO HAPLOID INDUKTORA ZA UMERENO PODRUČJE

Rahime CENGİZ^*, Mesut ESMERAY

Departman za oplemenjivanje i genetiku, Institut za istraživanje kukuruza, Sakarja, Turska

Izvod

In vivo tehnika duplih haploida se široko koristi u naprednim programima oplemenjivanja kukuruza brojnih prednosti (smanjenja troškova, radne snage i vremena i povećanja efikasnosti). Međutim, broj dostupnih linija induktora u svetu je dovoljan. Šest BC₁ oplemenjivačkih populacija, uključujući linije haploidnih induktora RWS i RWK-76 i kasnije linije umerenog područja ADK-451, ADK-737 i ADK-455, razvijene su od strane Instituta za istraživanje kukuruza Sakarja (MRI) u Turskoj. Kao donori korišćeni su linije haploidni induktori RWS i RWK-76. Za razvoj linija induktora korišćena je pedigre metoda. Utvrđeni su antocijaninska obojenost biljke, dužina metlice, broj grana metlice, visina biljke, dani do cvetanja, obojenost embriona-endosperma i stopa haploidne indukcije (HIR). Odabrani su genotipovi sa najboljim karakteristikama. Familije od BC1F3 do BC1F7 hibridizovane su u liniju bez ligula da bi se odredio HIR, a familije sa HIR preko 8% odabrane su iz populacije BC1. Vrednosti HIR, visine biljaka i dana do cvetanja metlica kod linija-1021 i 1076 kandidata za haploidne induktorske linije iznosile su 10,5 i 12,3%, 195 i 200 cm, odnosno 69 i 68 dana. Vrednost HIR za haploidni induktor donora RWS kretala se od 8,9 do 11,3%, a za RWK-76 od 7,3 do 9,8%. SSR markeri korišćeni su za utvrđivanje genetske sličnosti između kasnijih linija haploidnih induktora umerenih područja i donora. Stope sličnosti linija induktora in-1021 i in-1076 sa davaocem RWS bile su 38 i 15%, a sa davaocem RWK-76 23 i 27%. Stopa sličnosti između dve potencijalne induktorske linije iznosila je 30%. Rezultati su ukazali da će kasne linije haploidnih induktora umerenih područja povećati efikasnost oplemenjivanja kukuruza.

Autor za kontakt: Rahime Cengiz, Breeding and Genetics Department, Maize Research Institute, Sakarya, Turkey, email. rcengiz24@gmail.com, Mobile: +905559670353

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 1(2021), str: 65–78

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2101065Z

Orginalni naučni rad

SNHG7 IMA ONKOGENU ULOGU U KOLOREKTALNOM RAKU KROZ POTENCIJALNO DELOVANJE MIR-485-5P I MIR-193A-5P; IN SILICO PRISTUP

Farinaz ZIAEE¹, Mohammadreza HAJJARI^1*, Seyed Reza KAZEMINEZHAD¹, Mehrdad BEHMANESH²

¹Departman za biologiju, Fakultet za nauke, Shahid Chamran Univerzitet u Avazu, Avaz, Iran

²Departman za genetiku, Fakultet za biološke nauke, Tarbiat Modares Univerzitet, Teheran, Iran

Izvod

SNHG7, kao član porodice nukleolarnih gena domaćina, je nedavno identifikovana duga nekodirajuća RNK (lncRNA). Različiti izveštaji identifikovali su SNHG-ove kao konkurentske endogene RNK (ceRNAs) koji utiču na miRNA-e sa ulogom u napredovanju karcinoma. Međutim, biološke funkcije SNHG7 u kolorektalnom karcinomu (CRC) ostale su gotovo nepoznate. Trenutna studija in silico imala je za cilj da pronađe potencijalnu ulogu SNHG7 u razvoju CRC-a. U ovoj studiji smo pokazali regulaciju SNHG7 kao i njegovu potencijalnu korelaciju sa miRNA, uključujući mir-193a-5p i mir-485-5P. Pretpostavili smo da SNHG7 modulira dostupnost ovih miRNK. Naši nalazi su pokazali potencijalne ciljeve ovih miRNK proučavanjem različitih baza podataka kao i silico analizama. Ukratko, pronašli smo SNHG7 kao potencijalnu ceRNK koja može biti perspektivni biomarker za dijagnostički i terapijski cilj u CRC-u.

Autor za kontakt: Mohammadreza Hajjari, Department of Biology, Faculty of Science, Shahid Chamran University of Ahvaz, Ahvaz, Iran. E-mail: mohamad.hajari@gmail.com; m-hajari@scu.ac.ir

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 1(2021), str:79-92

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2101079A

Orginalni naučni rad

KOMPONENTE PRINOSA KRME TOLERANTNIH I OSETLJIVIH KLIJANACA SASTRICE IZLOŽENIH STRESU SOLI

Seyed Arsalan ASADI¹, Alireza POURMOHAMMAD¹*, Ali-Asghar ALILOO¹,

Khoshnood ALIZADEH², Mohammad Bagher HASSANPOURAGHDAM³

¹Departman za biljnu proizvodnju i genetiku, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet Marageh, Marageh, Iran

²Poljoprivredni istraživački institut za zemljište, Maragheh, Iran

^3aDepartman za hortikulturu, Univerzitet Marageh, Marageh, Iran

^3bIslamski parlamentarni istraživački centar, Teheran, Iran

Izvod

Sastrica (Lathyrus sativus L.) je relativno tolerantna na različite abiotičke stresove kao što je salinitet. Dvadeset i pet genotipova sastrice koje je obezbedio Poljoprivredni istraživački institut za zemljište, Marageh, Iran, bilo je izloženo rauličitim nivoima zaslanjenosti slanosti (0, 40, 80, 120 mM). Na osnovu primarne ocene, odabrano je 8 tolerantnih i 17 osetljivih genotipova. Analiza glavnih komponenata za osetljive i tolerantne genotipove pokazala je da su prve četiri komponente objasnile približno 71-80% varijanse. U PCA, koeficijenti povezani sa listom pokazali su da se kod tolerantnih genotipova dužina i broj listova povećala, ali se širina lista smanjila. Drugim rečima, stress zaslanjenosti utiče da lišće raste veće i duže, ali širina listova se smanjuje, a ugao lista postaje manji. Dakle, ove osobine se mogu koristiti kao indeks tolerancijena zaslanjenost u programima selekcije sastrice. Klaster analiza zasnovana na Ward-ovom algoritmu i euklidovoj meri rastojanja efikasno je razdvojila tolerantne i osetljive genotipove. U delu dendrograma tolerantni genotipovi (osim jednog genotipa) nalaze se u istoj podgrupi. Ova činjenica pokazuje da je klaster analiza efikasno podelila i / ili odvojila polutolerantne od tolerantnih genotipova. Suva masa izdanka imala je značajnu negativnu korelaciju sa pH, dužinom plumula i dužinom biljčica. Path analiza tolerantnih genotipova otkrila je direktne efekte broja lista i broja mahuna na suvu težinu izdanaka. Postupnom regresijom, u model su unete dve osobine, uključujući broj listova i broj Rezultati su pokazali da su broj listova i broj mahuna najdirektnije i pozitivno uticali na suvu masu izdanka, a visina biljke imala je najveći indirektni efekat kroz broj listova na suvu masu izdanka. Kod osetljivih genotipova, rezultati su pokazali da su broj listova i sveža težina ploda najdirektnije i pozitivno uticali na suvu masu izdanka, a visina biljke najveći indirektni efekat pokazala je kroz broj listova na suvu masu izdanka. Identifikovano je nekoliko karakteristika koje objašnjavaju suvu težinu izdanaka tokom path analize. Odabir na osnovu identifikovanih karakteristika bio bi efikasniji u poboljšanju prinosa u programima oplemenjivanja sastrice.

Autor za kontakt: Alireza Pourmohammad, Departman za biljnu proizvodnju i genetiku, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet Marageh, Marageh, Iran, E-mail: pourmohammad@ymail.com, Tel: 0098-4137276068

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 1(2021), str:93-102

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2101093K

Orginalni naučni rad

MOLEKULARNA KARAKTERIZACIJA DIVLJE VINOVE LOZE

IZ SEVEROISTOČNOG DELA TURSKE

Muhammed KUPE¹, Sezai ERCISLI¹, Tatjana JOVANOVIC – CVETKOVIC^2*,

Sadiye Peral EYDURAN³, Rayda Ben AYED⁴

¹Departman za hortikulturu, Poljoprivredni fakultet, Ataturk univerzitet, Erzurum, Turska

²Univerzitet u Banjoj Luci, Poljoprivredni fakultet, Banja Luka, Bosna i Hercegovina

³Departman za hortikulturu, Poljoprivredni fakultet, Igdir univerzitet, Igdir, Turska

⁴Laboratorija za molekularne i ćelijske procese, Centar za biotehnologiju Sfax, Univerzitet Sfax, Tunis

Izvod

Napredak u oplemenjivanju grožđa zahteva korišćenje genetskih varijacija među klasama, rasama i genskim pool-ovima. Divlja vinova loza (Vitis vinifera ssp. sylvestris) je ugrožena u svojim prirodnim staništima, a divljoj germplazmi treba dati prioritet. Turska je jedan od najbogatijih izvora divlje vinove loze i uglavnom se uzgaja na šumskom drveću u slivu reka. Ova studija je sprovedena da bi se utvrdila količina genetskih varijacija i stepen srodnosti među 23 genotipa divlje vinove loze koristeći 17 SSR markera. Uključene su i dve međunarodne sorte grožđa, kaberne sovinjon i merlot. Broj alela po lokusu 17 SSR markera kretao se od 3,0 do 14,0 i od ukupno 162 alela, prosečno je bilo 9,53 alela po lokusu. Prosečne očekivane i zabeležene vrednosti heterozigotnosti bile su 0,773, odnosno 0,781, što je pokazalo visok nivo genetske raznolikosti divlje vinove loze. Neponderisana metoda parnih grupa sa analizom aritmetičke sredine otkrila je tri glavna genetska klastera koja su delimično razdvajala genotipove divljeg grožđa. Međunarodne sorte formirale su spoljnu grupu. Visoka genetska raznolikost samoniklog divljeg grožđa iz doline reke Joruh sugeriše da bi ovo područje moglo biti jedno od centara divergentnosti ove vrste. Rezultati ukazuju na značajnu genetsku raznolikost V. vinifera ssp. sylvestris i na potrebu za istraživanjem šireg područja kako bi se povećala šansa za pronalaženje određenog genotipa.

Autor za kontakt: Tatjana Jovanovic – Cvetkovic,Univerzitet u Banjoj Luci, Poljoprivredni fakultet, Banja Luka, Bosna i Hercegovina, e-mail: tatjana.jovanovic-cvetkovic@agro.unibl.org

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 1(2021), str: 103-119

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR2101103B

Orginalni naučni rad

GENETIČKA RAZNOLIKOST I PROSTORNA STRUKTURA UGROŽENIH EVROPSKIH POPULACIJA Malus trilobata U GRČKOJ

Konstantina BALASKA¹, George C. ADAMIDIS², Georgios VARSAMIS¹, Kyriaki PAPALAZAROU¹, Paraskevi KARANIKOLA¹, Apostolos MANOLIS¹, Athanasios KARAPETSAS³, Nicolas-George ELIADES⁴, Raphael SANDALTZOPOULOS³, Nikolaos PAPAMATTHAIAKIS¹, Kostas POIRAZIDIS⁵, Georgios KORAKIS¹, Aristotelis C. PAPAGEORGIOU³

¹Departman za šumarstvo, spoljašnju sredinu i prirodne resurse, Demokritov Univerzitet Trakije, Orestiada, Grčka

²Institut za ekologiju i evoluciju, Univerzitet u Bernu, Bern, Švajcarska.

³Departman za molekularnu biologiju i genetiku, Fakultet medicinskih nauka, Demokritov Univerzitet Trakije, Alexandropolis, Grčka

⁴Jedinica za konzervaciju prirode, Frederik Univerzitet, Nikozija, Kipar

⁵Departman za spoljašnu sredinu, Jonski Univerzitet, Zakintos, Grčka

Izvod

Malus trilobata je retka vrsta drveća koja se javlja u nekoliko malih i razdvojenih populacija u istočnom delu mediteranskog basena. Glavna evropska populacija nalazi se u regionu Evros (SI Grčka) i podeljena je u pet različitih podpopulacija prateći geografski obrazac vrsta. Genetska raznolikost približno cele populacije (69 stabala) analizirana je korišćenjem nuklearnih mikrosatelita i slučajnih genomskih markera. Polimorfizam je otkriven u 29 od 45 lokusa genomskih markera (64,44%), dok su za nuklearne mikrosatelitske markere sva tri lokusa bila polimorfna sa prosečno 3,75 alela po lokusu. Naši rezultati su otkrili određeni obrazac grupisanja za oba markera. Oba genetska markera pokazivala su relativno nisku genetsku raznolikost, što je u skladu sa prevladavajućom percepcijom da vrste sa fragmentovanim rasprostranjenjem imaju nisku genetsku raznolikost, dok je diferencijacija među jedinkama otkrila neravnomerni obrazac među malim grupama drveća razdvojenih putevima, protivpožarnim zaštitama ili udaljenostima. Ovi rezultati ukazuju na visok nivo genetske fragmentacije za glavnu evropsku populaciju M. trilobata, dok prisustvo puteva, protivpožarnih pregrada, plantaža četinara i poljoprivrednog zemljišta izgleda da funkcioniše kao potencijalne prepreke protoku gena. Shodno tome, i pošto je dobro dokumentovano da pčele izbegavaju da menjaju mesta za ishranu, sve dok je njihove hrane u izobilju, uočeni obrasci genetske diferencijacije mogli bi se delimično pripisati ishrani i letačkom ponašanju pčela, koje su glavni oprašivači ovih vrsta. Niski nivoi dostupne genetske raznolikosti u kombinaciji sa malom ukupnom populacijom i ponovljenim događajima šumskih požara unutar rasprostranjenosti M. trilobata, ugrožavaju opstanak vrste i nameću potrebu za temeljno organizovanom strategijom očuvanja.

Autor za kontakt: Aristotelis C. Papageorgiou, ³Departman za molekularnu biologiju i genetiku, Fakultet medicinskih nauka, Demokritov Univerzitet Trakije, Alexandropolis, Grčka email: apapage@mbg.duth.gr, tel: +30 2551030494

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 1(2021), str: 121-130

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2101121N

Orginalni naučni rad

PRVA EVALUACIJA POPULACIJA DINJE (Cucumis melo. L) GAJENIM U TUNELU

U SISTANU

Mohammad Reza NAROUI RAD^1* i Gholamali KEIKHA²

¹ Departman za hortikulturna istraživanja, Centar za istraživanje i obrazovanje poljoprivrednih i prirodnih resursa u Sistanu, AREEO, Zabol, Iran

²Departman za istraživanje vode i zemljišta, Centar za istraživanje i obrazovanje poljoprivrednih i prirodnih resursa u Sistanu, AREEO, Zabol, Iran

Izvod

Da bi se procenio niz agromorfoloških karakteristika u populaciji od 10 dinja, u dve godine (2017-2018) u visokim tunelima na Poljoprivrednoj istraživačkoj stanici Zahak izveden je eksperiment zasnovan na randomiziranom kompletnom blok dizajnu sa tri ponavljanja. Odnosi između srodnih osobina procenjeni su statističkim metodama. Kombinovana analiza varijanse otkrila je izuzetno značajne razlike među lokalnim populacijama u procenjenim osobinama. Primećena je visoka i značajna korelacija između širine ploda i prinosa (0,81 **). Poređenje sredina primenom Duncan-ovog testa otkrilo je da je maksimalni prinos pripadao populaciji Zardeivanaki sa 29160 kg / ha. Za razumevanje strukture podataka i odnosa osobina korišćena je faktorska analiza. Faktorska analiza pokazala je da je pet faktora objasnilo 84% ukupnih varijacija među osobinama. Prema tome, selekcija se može izvršiti prema prvoj komponenti, što je bilo korisno za dobar program oplemenjivanja za razvoj visoko rodnih genotipova, populacije Dargazi, Zardeivanaki i Sabzsooski takođe su bile pozicionirane veoma blizu, što ukazuje na to da su odgovori ovih populacija slični uslovima gajenja u visokim tunelima.

Autor za kontakt: Mohammad Reza Naroui Rad, Departman za hortikulturna istraživanja, Centar za istraživanje i obrazovanje poljoprivrednih i prirodnih resursa u Sistanu, AREEO, Zabol, Iran; Email: narouirad@gmail.com; Phone number: +98-9153400109

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 1(2021), str: 131-140

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR2101131O

Orginalni naučni rad

EFEKTI HEMOSENSITIZACIJE METIL JASMONATA NA PANDITAKSEL-OTPORNE ANDROGEN-ZAVISNE I NEZAVISNE ĆELIJSKE LINIJE PROSTATE

Seda ORENAY-BOYACIOGLU¹, Olcay BOYACIOGLU²

¹Katedra za medicinsku genetiku, Medicinski fakultet, Univerzitet Ajdin Adnan Menderes, Efeler, Ajdin, Turska

²Katedra za inženjerstvo hrane, Tehnički fakultet, Ajdin Adnan Menderes Univerzitet, Efeler, Ajdin, Turska

Izvod

Terapija zasnovana na taksanu obezbeđuje korist za preživljavanje kod pacijenata sa metastatskim karcinomom prostate, međutim, prosečno preživljavanje je manje od 20 meseci usled parcijalne hemorezistencije povezane sa taksanom. Potrebne su inovativne strategije za prevazilaženje hemorezistencije za poboljšanje preživljavanja pacijenata. U ovom projektu, rezistencija paklitaksela na stanične linije 22Rv1 i LNCaP-a, nezavisnih od androgena PC3 i androgen-zavisnih humanih prostate (PCa), razvijena je da istraži efikasnost metil jasmonata (MeJa), visokog antikancerogenog leka, u prevazilaženju chemoresistance. Linije PCa ćelija su održavane u RPMI-1640 mediju dopunjenom sa 10% fetalnog goveđeg seruma (FBS) na 37° C pod 5% CO2. Ćelijske linije su bile izložene postepeno povećavajućim dozama paklitaksela. Pošto se rezistencija na LNCaP ne može postići, studija je nastavljena sa linijom 22Rv1 ćelija. Pokazano je da ćelijske linije otporne na paklitaksel ekspresionišu ABCB1. Nivoi otpornosti ćelija i MeJa aktivnosti u svim rezistentnim i roditeljskim linijama su mereni korišćenjem CellTiter-Glo® Luminescent Assai. Rezultati testa su upoređeni sa Studentovim t-testom ili analizom varijanse (ANOVA). Smatra se da je P≤0.05 (dvosmerni) značajan. U zaključku, MeJa je pokazala veću citotoksičnost na PC3 (PC3-PtkR) ćelijama rezistentnim na paklitaksel nego rezistentne 22Rv1 (22Rv1-PtkR) ćelije. Detekcija citotoksičnih efekata MeJa za senzibilizaciju rezistencije na paklitaksel može doprineti razvoju alternativnih novih jedinjenja za prevenciju ili preokretanje otpornosti na hemoterapeutik kao što je paklitaksel.

Autor za kontakt: Seda Orenay-Boyacioglu, Departman za medicinsku genetiku, Medicinski fakultet, Aydin Adnan Menderes Univerzitet, Aydin, Turska, Tel: +90 539 277 7679 Fax: +90 256 2146495, E-mail: sorenay@adu.edu.tr

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 1(2021), str: 141–155

Srbija

UDC 575.633.11

https://doi.org/10.2298/GENSR2101141W
Orginalni naučni rad

KLONIRANJE I MOLEKULARNA KARAKTERIZACIJA DVA NOVA GENA GLUTENINA LMV-m TIPA IZ Triticum spelta L.

Ruomei WANG^1,4, Junwei ZHANG^1,4, Fei LUO¹, Nannan LIU¹,

Slaven PRODANOVIC^3*, Yueming YAN^1,2*

¹Koledž za prirodne nauke, Kapital Normal Univerzitet, Peking, Kina

²Hubei kolaborativni inovacioni centar za industriju žita (HCICGI), Yangtze Univerzitet, Jingzhou, Kina

³Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija

Izvod

Spelta (Triticum spelta L., 2n = 6k = 42, AABBDD), kao heksaploidna vrsta pšenice, jedan je od bitnih resursa hrane i krme u Evropi. Takođe služi kao važan genetički resurs za poboljšanje kvaliteta i otpornosti pšenice. U ovoj studiji, dva nova gena niskomolekularnih gluteninskih subjedinica (LMV-GS) m-tipa, nazvana TsLMV-m1 i TsLMV-m2 klonirana su alelno specifičnom lančanom reakcijom polimeraze (AS-PCR) iz nemačkih sorti pšenice Rochbergers fruher Dinke i Schwabenkorn. Kompletni otvoreni fragmenti čitanja (ORF) oba gena su sadržavali 873 bp, koji kodiraju 290 aminokiselinskih ostataka, i imali su tipične karakteristike LMV-GS. Dve iste delecije sa 24 bp na položaju 707-730 bp bile su prisutne u oba gena, dok je TsLMV-m1 imao dve nesinonimne varijacije jednonukleotidnog polimorfizma (SNP), na pozicijama 434 bp (C-A transverziju) i 857 bp (G-A tranziciju). Filogenetska analiza otkrila je da su oba LMV-m gena usko povezana s genima iz pšeničnog A genoma, što sugeriše da su obe podjedinice kodirane lokusom Glu-A3. Predviđanje sekundarne strukture pokazalo je da TsLMV-m1 i TsLMV-m2 podjedinice imaju više α-heliksa od ostalih pšeničnih LMV-GS, uključujući podjedinicu vrhunskog kvaliteta EU369717, što će biti od koristi da se formiraju superiorne glutenske strukture i svojstava testa. Autentičnost i aktivnost ekspresije gena TsLMV-m1 i TsLMV-m2 verifikovani su prokariotskom ekspresijom u E. coli. Naši rezultati pokazali su da dva novo klonirana TsLMV-m gena mogu imati potencijalne vrednosti za poboljšanje kvaliteta pšenice.

Autor za kontakt: Slaven Prodanovic, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija, phone: +381638687246, fax: +381113161987, E-mail: slavenp@agrif.bg.ac.rs

Yueming Yan, College of Life Science, Koledž za prirodne nauke, Kapital Normal Univerzitet, Peking, Kina, phone: +861068902777, fax: +861068902777, E-mail: yanym@cnu.edu.cn

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 1(2021), str: 157-166

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2101157R

Orginalni naučni rad

KORELACIJA I PAT ANALIZA PRINOSA I KOMPONENTI PRINOSA

OZIME ULJANE REPICE

Velimir RADIĆ, Igor BALALIĆ, Miloš KRSTIĆ, Ana MARJANOVIĆ-JEROMELA

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija

Izvod

Ispitivano je pet različitih genotipova ozime uljane repice. Ispitivani su sledeći parametri: prinos semena, klijavost semena, masa 1000 semena, sadržaj ulja i proteina u semenu. Genotip G-3 ostvario je nabolje rezultate (prinos 2.544 kg; klijavost 90%; masa 1000 semena 4,30 g; sadržaj ulja 45,31% i sadržaj proteina 19,83%) dok je genotip G-5 ostvario najlošije rezultate (1.838 kg; 87%; 3,50 g; 44,77% i 17,28%) posmatranih parametara. Visoko značajna pozitivna korelacija utvrđena je upoređivanjem vrednosti: prinosa semena sa masom 1000 semena (0.753**) i sadržajem proteina (0.726**); klijavosti semena sa masom 1000 semena (0.832**) i sadržajem proteina (0.892**) odnosno mase 1000 semena i sadržaja proteina (0.812**). Pozitivna značajna vrednost korelacije utvrđena je posmatranjem prinosa semena i klijavosti semena (0.644*). Pat analiza prinosa semena pokazala je da masa 1000 semena (0.716**) i sadržaj proteina (0.666**) imaju najveći pozitivan uticaj dok klijavost semena ima najveći negativan visoko značajan uticaj (-0.645**) na prinos semena. Posmatranjem indirektnih uticaja na prinos semena nije utvrđena nijedna značajna vrednost posmatranih parametara. Kod sadržaja ulja Pat analiza utvrdila je da klijavost semena (1.296**) ima najveći pozitivan uticaj na sadržaj ulja u semenu. Značajan pozitivan uticaj na sadržaj ulja ima prinos semena (0.556*). U preostalim direktnim uticajima utvrđen je negativan visoko značajan uticaj (masa 1000 semena – 0.797** i sadržaj proteina – 0.717**) na sadržaj ulja u semenu. Posmatranjem indirektnih uticaja utvrđeno je da postoje 4 značajna uticaja, od kojih su tri pozitivna a jedan negativan.

Autor za kontakt: Velimir Radić, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija, Maksima Gorkog 30, Novi Sad 21000, Srbija, email: velimir.radic@ifvcns.ns.ac.rs.

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 1(2021), str: 167-180

Srbija

UDC 575.633

https://doi.org/10.2298/GENSR2101167C

Orginalni naučni rad

MORFOLOŠKA I CITOPLAZMATIČNA OCENA POPULACIJA CRNOG LUKA (Allium cepa L.)

Esra CEBECI¹*, Huseyin PADEM², Ali Fuat GOKCE³

¹Bati Akdeniz poljoprivredni istraživački institut, Antalija, Turska

²Isparta Univerzitet za primenjene nauks, Departman za hortikulturu, Isparta, Turska

³Omer Halisdemir Univerzitet, Fakultet za poljprivredne nauke i tehnologiju, Nigde, Turska

Izvod

Klimatske promene danas prete da smanje prinos useva i obezbeđenost hranom. Lokalne populacije imaju sposobnost prilagođavanja na promenljive klimatske uslove. Korišćenje ovih lokalnih izvora u programima oplemenjivanja biljaka postaje alternativna strategija. U ovoj studiji prikupljeno je 97 populacija kako bi se započeo program oplemenjivanja crnog luka koji ispunjava trenutne trendove. Prikupljeni materijali morfološki su okarakterisani pomoću 21 deskriptora izvedenog iz UPOV-a. Grupisanje je urađeno pomoću programa NTSIS primenom UPGMA metode, pokazalo je da je stopa genetičke sličnosti lokalnih populacija između 0,06-0,96. Program oplemenjivanja hibridnog luka zavisi od citoplazmatsko-genetskog sistema muške sterilnosti (CMS). Dakle, PCR-markeri su primenjeni za identifikaciju vrsta citoplazme populacija. Među lokalnim populacijama N-citoplazma je pronađena kod 78 uzoraka, a S-citoplazma je pronađena kod 19 uzoraka. Na kraju studije formiran je genski fond koji se sastojao od okarakterisanih genotipova crnog luka koji će se koristiti u daljim proučavanjima u oplemenjivanju.

Autor za kontakt: Esra Cebeci,Bati Akdeniz poljoprivredni istraživački institut, Antalija, Turska, email; esrac3@hotmail.com, Phone:+90 532 5833701

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 1(2021), str: 181–194

Srbija

UDC 575.633.11

https://doi.org/10.2298/GENSR2101181T

Orginalni naučni rad

FENOTIPSKI I MOLEKULARNI DIVERZITET VRSTA PŠENICA (Triticum SPP.) POVEZANIH SA VISINOM I VREMENOM KLASANJA

Verica TAKAČ, Ankica KONDIĆ-ŠPIKA, Dragana TRKULJA, Ljiljana BRBAKLIĆ,

Vesna ŽUPUNSKI, Vladimir AĆIN, Sanja MIKIĆ

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija

Izvod

Visina i vreme klasanja su važne agromonske osobine koje značajno doprinose poboljšanju sposobnosti pšenice da se prilagodi na uslove spoljašnje sredine i povećanju prinosa. Cilj ovog rada je da se oceni nivo fenotipske varijabilnosti ove dve osobine u kolekciji pšenica koje potiču iz 20 zemalja sveta, da se oceni njen molekularni diverzitet pomoću mikrosatelitskih markera povezanih sa prethodno mapiranim lokusima za kvantitativne osobine, i da se proceni potencijal mikrosatelita da utvrde polimorfizam različitih vrsta pšenice i alelne kombinacije u vezi sa geografskim poreklom. Značajne razlike između grupa pšenice utvrđene su za visinu biljke i vreme klasanja, dok su razlike između tri vegetacione sezone ustanovljene samo za vreme klasanja. Analizom glavnih kordinata razdvojeni su genotipovi pšenice prema poreklu i ploidnosti. Najveće vrednosti pokazatelja molekularnog diverziteta utvrđene su kod tri grupe pšenice: iz Amerike, južne i jugoistočne Evrope, i zapadne i centralne Evrope. Indeks genetičkog identiteta prema Nei-u ukazao je na genetičku sličnost između geografski udaljenih grupa pšenice južne i jugoistočne Evrope i Rusije (0.901) i grupa južne i jugoistočne Evrope i Amerike (0.638). Visok stepen diverziteta visine i vremena klasanja u ocenjenoj kolekciji pšenice predstavlja vredan izvor varijabilnosti za fino podešavanje ovih osobina u oplemenjivanju pšenice u cilju postizanja boljih prinosa u određenim agroekonomskim uslovima.

Autor za kontakt: Verica Takač, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Maksima Gorkog 30, 21000 Novi Sad, Srbija, Phone: 0214898214, e-mail: verica.takac@ifvcns.ns.ac.rs

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 1(2021), str: 195–208

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2101195S

Orginalni naučni rad

PRENOSIVOST SSR-ova JABUKE I KRUŠKE NA OSTALE VOĆNE VRSTE

U PORODICI ROSACEAE

Himani SHARMA, Parul SHARMA and Rajnish SHARMA*

Departman za biotehnologiju, Dr YS Parmar Univerzitet za hortikulturu i šumarstvo, Nauni, Solan, Indija

Izvod

Opsežna upotreba SSR-ova olakšava se ako bi se lokusi mogli prenositi između vrsta, čak i u blisko povezanim rodovima, kako bi se prevazišli visoki troškovi i napori koji su uključeni u njihov razvoj kao glavna ograničenja. U ovoj studiji, genomski mikrosatelitni parovi prajmera jabuke i kruške korišćeni su za pojačavanje SSR lokusa u genotipovima jabuka, krušaka, dunja i japanske mušmule. Već prijavljeni SSR-ovi su izabrani na osnovu njihovog polimorfnog istraživanja za uspešnu amplifikaciju sa najmanje jednim proizvodom lančane reakcije polimeraze (PCR) približne veličine koja se očekuje za homologni lokus prikazan među genotipovima jabuka i krušaka za dalje istraživanje prenosivosti na druge vrste voća. Najveća prenosivost SSR-ova jabuka i krušaka, 61,53% i 73,33%, primećena je kod usko povezanih genotipova dunja i jabuke. To je ukazalo da su mesta vezivanja prajmera između ova dva blisko povezana roda, Malus i Pyrus, prilično dobro očuvana. Utvrđeno je da je maksimalna stopa prenosivosti 93,33% i 80,00% za sve ispitivane genotipove za prajmere CH05D11 i TSUenh016 u jabuci, odnosno kruški. Prenosivost markera se zasniva na genomskoj sličnosti i može odražavati odnos kolinearnosti genoma, pa čak i evoluciju između vrsta. Ovaj visok nivo prenosivosti SSR-ova jabuke i kruške na druge vrste voćaka ukazao je na njihovu mogućnost primene na buduće molekularne skrininge, izgradnju mapa i uporedne genomske studije, itd.

Autor za kontakt: Rajnish Sharma, Departman za biotehnologiju, Dr YS Parmar Univerzitet za hortikulturu i šumarstvo, Nauni, Solan, Indija, Phone: 01792252310, Fax: 01792252844, E-mail: rajnish.sharma@yahoo.co.in

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 1(2021), str:209–218

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR2101209T

Orginalni naučni rad

GENETIČKI UTICAJ NA HISTOLOŠKU STRUKTURU I HEMIJSKI SASTAV MIŠIĆNOG TKIVA OVCE

Vladimir Ivanovich TRUKHACHEV^1*, Marina Ivanovna SELIONOVA¹, Irina Ivanovna DMITRIK², Milan P. PETROVIC³, Violeta Caro PETROVIC³, Dragana RUZIC-MUSLIC³, Nevena MAKSIMOVIC³

¹Ruski državni poljoprivredni univerzitet –Timirjazev poljoprivredna akademija, Moskva, Rusija

²FGBNU Sveruski istraživački institute za oplemenjivanje ovaca i koza, Stavropolj, Rusija

³Institut za stočarstvo, Beograd, Srbija

Izvod

Proučavan je efekat različitih genotipova ovaca, hranjenih na isti način, na mikrostrukturu i hemijski sastav mišićnog tkiva (musculus longissimus dorsi). Cilj studije je da se vidi kako kombinacija gena različitih rasa utiče na pomenuti problem. Otkriveno je da je mišićno tkivo ovaca dobijeno ukrštanjem severno-kavkaskih rasa (NC) i Tekel (T) odlikovano većom količinom mišićnih vlakana za 4,73% i 10,14% (P <0,05), a manjim prečnikom za 5,65 % i 18,6% (P <0,05), većom ocenom mermernosti za 5,2 i 8,3 poena, manjim sadržajem vezivnog tkiva za 0,8 i 1,3 apsolutnog procenta u poređenju sa punokrvnim severno-kavkaskim i ukrštanjima severno-kavkaske I Poll Dorset rase (PD). Pokazalo je da je meso dobijeno ukrštanjem životinja T × NC varijante sočnije i ima ukupno viši kvalitet za potrošačke potrebe. Rezultati različitih ukrštanja ukazuju na opravdanost upotrebe morfoloških karakteristika mišićnog tkiva na histološkom nivou kada se ocenjuje kvalitet pre klanja ovaca.

Autor za kontakt: Vladimir Ivanovich Trukhachev Ruski državni poljoprivredni univerzitet –Timirjazev poljoprivredna akademija, Moskva, Rusija E-mail: m_selin@mail.ru

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 1(2021), str: 219-233

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2101219M

Orginalni naučni rad

TOPLOTNO-INDUKOVANA AKUMULACIJA PROLINA I KOMPONENTE PRINOSA U GENETIČKI DIVERGENTNIM SORTAMA ŽITARICA

Stefan M. MARKOVIĆ^{1 *}, Desimir KNEŽEVIĆ², Nenad M. NEŠOVIĆ³, Nevena H. ĐUKIĆ¹

¹Univerzitet u Kragujevcu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za biologiju i ekologiju, Kragujevac, Srbija

²Univerzitet u Prištini, Privredni fakultet, Kosovska Mitrovica, Lešak, Srbija

³Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Kraljevo, Kraljevo, Srbija

Izvod

Na rast i razvoj žitarica utiču abiotički faktori, naročito visoka temperatura. Bitan faktor u biljnom prilagođavanju na abiotički stres može predstavljati akumulacija prolina. Prolin je aminokiselina uključena u niz metaboličkih procesa i važna je kao stabilizator proteina, osmolit i antioksidans. Cilj ovog rada bio je da se utvrdi uticaj visoke temperature na sadržaj prolina i elemente prinosa u različitim sortama žitarica tokom dve vegetacione sezone. Za istraživanje je korišćen biljni materijal 8 genetički divergentnih sorti ozime pšenice, 1 sorta pšenoraži i 1 sorta ovsa. Uzorci su prikupljeni u danima sa umerenom podnevnom temperaturom vazduha od 24-26°C u fazi mlečnog sazrevanja i nakon nekoliko dana u istoj fenološkoj fazi, u uslovima visoke podnevne temperature vazduha od 34-36°C. Akumulacija prolina određena je spektrofotometrijski. Statistička analiza podataka je urađena u SPSS programu. Rezultati u toku prve eksperimentalne godine pokazali su da je pri umerenoj temperaturi vazduha prosečni sadržaj prolina iznosio 0,661 μmol g^-1 sveže biljke (sb), a druge eksperimentalne godine 0,777 μmol g^-1 sb. U uslovima toplotnog stresa u toku prve godine prosečni sadržaj prolina porastao je na 2,169 µmol g^-1 sb, a u drugoj eksperimentalnoj godini prosečan sadržaj prolina je iznosio 2,510 μmol g^-1 sb, što potvrđuje porast akumulacije prolina u uslovima toplotnog stresa. U poređenju sa ostalim sortama žitarica, sorte pšenice Zvezdana, Pobeda, Simonida i Avenu karakterisale su se većim sadržajem prolina u uslovima toplotnog stresa u obe vegetacione sezone. Statistička analiza i korelacija rezultata akumulacije prolina i elemenata prinosa pokazala je da otpornije sorte na uslove toplotnog stresa imaju veći prinos.

Autor za kontakt: Stefan Marković, Univerzitet u Kragujevcu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za biologiju i ekologiju, Kragujevac, Srbija. E-mail: stefan.markovic@pmf.kg.ac.rs; Phone: +381 34 336223.

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 1(2021), str: 235-246

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR2101234P

Orginalni naučni rad

POPULACIONA GENETIKA U MULTIPLIM SKALAMA: GENETIČKA MIKROSTRUKTURA POPULACIJE MAČAKA U KULUMBIJI

Mauricio PEÑUELA¹, Angie PATIÑO-MONTOYA², Andrés PEÑA-CRUZ³,

Heiber CÁRDENAS⁴

¹Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet Vale, Kolumbija.

²Univerzitet u Braziliji, Brazil.

³Oblast Vale, Kolumbija.

⁴Departaman za biologiju, Prirodno-matematički fakultet , Univerzitet Vale, Kolumbija.

Izvod

Uzimajući u obzir istraživanja genetike mačaka, cilj ove studije bio je upoređivanje genetske raznolikosti domaće populacije mačaka u različitim prostornim i vremenskim razmerama. Prema administrativnoj podeli grada Kali, izabrano je 8 kolonija (lokaliteta), koje zajedno čine 5 subpopulacija za uzorkovanje unutar grada. Fenotip na osnovu dlake iz ogrtača svakog uzorka korišćen je za naknadno izračunavanje frekvencija alela, ravnoteže Hardi-Vejnberga (HV), genetske strukture i korelacije genetske raznolikosti i strukture u svakoj sredini. Non-aguti alel je pokazao najvišu frekvenciju, a beli alel je imao najniže frekvencije u svim kolonijama i subpopulacijama; prijavljen je i alel Manks. Ravnoteža HV pronađena je i za lokus bele pegavosti i za narandžasti, osim za kolonije Salomia, Sena i Santa Barbara iz subpopulacije SZ. Pronađena je značajna povezanost između raznolikosti tabbi lokusa i starosti i diferencijacije kolonija (FCT) na osnovu starosti. Može se zaključiti da se domaće mačke u gradu Kali ponašaju kao jedinstvena populacija, sa započetim fenomenima genetske mikrostrukture, koji su deo prirodne dinamike populacije u njihovoj interakciji sa urbanom sredinom.

Autor za kontakt: Mauricio Peñuela, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet Vale, Kolumbija, Email: mauricio.penuela@hotmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 1(2021), str: 247-262

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR2101247I

Orginalni naučni rad

GENETIČKI DIVERZITET Pseudomonas syringae PV. syringae

SA TREŠNJE U JUŽNOM I SEVERNOM REGIONU SRBIJE

Renata ILIČIĆ¹, Tatjana POPOVIĆ^2*, Sanja MARKOVIĆ³, Aleksandra JELUŠIĆ³,

Ferenc BAGI¹, Slobodan VLAJIĆ⁴, Slaviša STANKOVIĆ⁵

¹Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Srbija

²Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd, Srbija

³Univerzitet u Beogradu, Institute for Multidisciplinary Research, Beograd, Srbija

⁴Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija

⁵Univerzitet u Beogradu, Biološki fakultet, Beograd, Srbija

Izvod

Bakteriozno sušenje i pegavost lista prouzrokovano bakterijom Pseudomonas jedno je od najdestruktivnijih bolesti trešnje u svetu. Danas se u Srbiji proizvodnja trešnje značajno povećala, a nove plantaže sa sadnim materijalom iz uvoza, podižu se svake godine. Tokom proleća, u maju 2018. i 2019. godine, na novo podignutim plantažama trešnje na dva lokaliteta, Žitorađa (Južni region) i Karavukovo (Severni region-Vojvodina), primećena je pojava bakterioznog sušenja i lisne pegavosti. Kolonije tipične za P. syringae izolovane su na NSA iz svih prikupljenih uzoraka trešnje sa simptomima bakterioznog sušenja i lisne pegavosti. Za identifikaciju je odabrano ukupno 15 izolata. Rezultati LOPAT (+---+) testova potvrdili su da izolati pripadaju grupi fluorescentnih bakterija Pseudomonas grupa Ia, dok su prema G⁺A⁺T^-Ta^- testovima izolati pokazali karakteristike Pseudomonas syringae pv. syringae. Patogenost je potvrđena na zelenim plodovima trešnje i višnje, na kojima su svi izolati prouzrokovali crne, ulegnute pege. Geni syrB i syrD uspešno su detektovani kod svih izolata. Sekvenciranjem gapA, gltA, gyrB i rpoD visokokonzervativnih gena korišćenjem NCBI BLAST svi izolati su identifikovani kao P. s. pv. syringae. Izolati su pokazali 99.47% do 100% (Žitorađa) i 99.38% do 100% (Karavukovo) identitet sa bakterijom P. s. pv. syringae. Filogenetska analiza grupisala je izolate iz Žitorađe u jedan klaster, odvojen od izolata poreklom iz Karavukova, što je pokazalo prisustvo dve genetski različite grupe izolata P. s. pv. syringae, dobijenih sa dva geografski različita lokaliteta u Srbiji. Filo-geografska analiza je grupisala izolate poreklom iz Žitorađe u P. s. pv. syringae multilokus haplotip označen kao REz i isolate poreklom iz Karavukova u multilokus haplotip označen kao REk. Obzirom sa se poslednjih nekoliko godina P. syringae uglavnom javlja u mladim plantažama trešnje, gde se uvozni material koristi za podizanje zasada, provera zdravstvenog stanja treba da bude uključena kao obavezna mera kada se sadni materijal koristi iz uvoza.

Autor za kontakt: Tatjana Popović, Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd, Srbija, email: tanjaizbis@gmail.com, Phone: 00381112660049, Fax: 00381112669860

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 1(2021), str: 263-270

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR2101263N

Orginalni naučni rad

UTICAJ GENETIČKOG POLIMORFIZMA β-LAKTOGLOBULINA

NA KOLIČINU I KVALITET MLEKA

Dragan NIKŠIĆ¹, Vlada PANTELIĆ¹, Dušica OSTOJIĆ-ANDRIĆ¹,Dragan STANOJEVIĆ², Nikola DELIĆ¹, Aleksandar STANOJKOVIĆ¹, Maja PETRIČEVIĆ¹

¹ Institut za stočarstvo, Beograd-Zemun, Srbija

² Poljoprivredni fakultet, Univerzitet Beograd, Beograd-Zemun, Srbija

Izvod

Ispitivanjem veze između gena koji kontrolišu polimorfizam proteina i osobina mlečnosti domaćih životinja, ima veliki ekonomski značaj sa aspekta selekcije, jer se na taj način smanjuje generacijski interval, što dovodi do povećanja produktivnosti u stočarstvu. U ovom istraživanju uzorci krvi uzeti su iz ukupno 157 krava simentalske rase. Genotipovi krava simentalske rase za β-laktoblobulin i njihov uticaj na kvantitativne osobine mlečnosti određeni su na ukupno 157 grla pomoću PCR-RFLP analize. Varijabilnost osobina pod uticajem genetskog polimorfizma β-laktoblobulina bila je statistički vrlo visoko značajna (p<0.0001) za prinos mleka u standardnoj laktaciji i prinose mlečne masti i proteina, dok na sadržaje mlečne masti i proteina nije ispoljila statistički značajnu varijabilnost (p>0.05). Krave genotipa AB ostvarile su za 121 kg veću proizvodnju mleka od krava genotipa BB i 338 kg od krava AA genotipa.

Autor za kontakt: Dragan Nikšić, Institut za stočarstvo, Beograd-Zemun, Srbija,email: draganniksic84@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 1(2021), str: 271-282

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR2101271W

Orginalni naučni rad

ANALIZA SEKVENCI INSULINSKOG FAKTORA RASTA 1 GENA

KOD NIGERIJSKIH AUTOHTONIH I ARBOR ACRE PILIĆA

M. WHETO^a*, O.O, ISMAILA^a, M.A. ADELEKE^b, A.S. ADENAIKE^a, S.O. PETERS^c,

A. YAKUBU^d, A.O. ADEBAMBO^a, C.O.N. Ikeobi^a and O.A. ADEBAMBO^a

^aDepartman za oplemenjivanje i genetiku životinja, Savezni univerzitet za poljoprivedu, Abeokuta, Nigerija

^bŠkola za prirodne nauke, disciplina genetika, Univerzitet KwaZulu-Natal (Westville Kampus), Južna Afrika

^cDepartman za stočarstvo, Berry Koledž, Mount Berry, SAD

^dDepartman za stočarstvo, Poljoprivredni fakultet, Nasarawa državni univerzitet, Kefi, Shabu-Lafia Kampus, Lafia, Nigerija

Izvod

Faktor rasta pileta Insulin-like growth factor 1 (IGF1) je kandidat za rast, telesnu kompoziciju i metabolizam, karakteristike skeleta i rast masnog tkiva i taloženje masti kod pilića. Mapiran je na 165,95 cM na hromozomu 1 i sastoji se od četiri egzona i tri introna, raspona više od 50 kb. Genomska DNK je ekstrahovana iz uzoraka krvi prikupljenih od eksperimentalnih pilića pomoću Qiagen kita za ekstrakciju DNK. Lančana reakcija polimera (PCR) izvedena je upotrebom utvrđenih prajmera. Sekvencirani su PCR amplikoni koji uključuju 5’ region. Sekvence su analizirane kako bi se identifikovali polimorfizmi, njihove genetske raznolikosti i evolutivni odnosi između tri rase nigerijskih autohtonih pilića [Frizzle Feathered (7), Normal Feathered (19) i Goli vrat (19), i pilići Arbor Acre (17)] . Generirane nukleotidne sekvence su uređene i poravnate pomoću Codon Code Aligner. Analiza raznolikosti urađena je pomoću DnaSp, dok je softver MEGA6 korišćen za crtanje filogenetskog stabla metodom maksimalne verovatnoće. Ukupno je otkriveno devetnaest polimorfizama pojedinačnih nukleotida (SNP) od 560 bp delova 5’UTR među četiri proučene populacije pilića, a nijedna nije otkrivena kod rase Frizzle. Pilići rase Goli vrat imala je najveći broj SNP-a (13), haplotipova (6), raznolikosti haplotipa (0,778), raznolikosti nukleotida (0,00487), prosečnog broja nukleotidnih razlika (2,725), najviše polimorfnih mesta (13 ). Rasa pilića Goli vrat je prema tome imala najveću stopu mutacije i stepen alelnih varijacija u poređenju sa ostalim rasama koje su korišćene u ovom radu. Filogenetsko stablo pokazalo je da postoji mala genetska diferencijacija među proučavanim populacijama pilića. Neki od SNP-a su novootkriveni; stoga je povezanost između ovih alela i produktivnih osobina kod nigerijskih autohtonih pilića poželjna u budućim studijama.

Autor za kontakt: M. Wheto, Departman za oplemenjivanje i genetiku životinja, Savezni univerzitet za poljoprivedu, Abeokuta, Nigerija, E-mail: whetom@funaab.edu.ng; +2348038453793

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 1(2021), str: 283-294

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2101283V

Orginalni naučni rad

KRIOPREZERVACIJA SRPSKE AUTOHTONE SORTE ŠLJIVE ‘CRVENA RANKA’ PRIMENOM ALUMINIJUMSKIH KRIO-PLOČICA

Tatjana VUJOVIĆ, Darko JEVREMOVIĆ, Tatjana MARJANOVIĆ, Đurđina RUŽIĆ

Institut za voćarstvo, Čačak, Republika Srbija

Izvod

ʻCrvena Rankaʼ, jedna od najstarijih autohtonih sorti šljive u Srbiji, je zbog dugogodišnjeg patogenog pritiska i kontinualnog potiskivanja od strane komercijalnih sorti izložena genetičkoj eroziji. Ova istraživanja su sprovedena sa ciljem da se ispita pogodnost dve novorazvijene metode krioprezervacije („V” i „D cryo-plate” metode) za njenu dugotrajnu konzervaciju. In vitro vrhovi izdanaka ovog genotipa su posle pretretmana pričvršćeni na aluminijumske krio-pločice pomoću 2% (w/v) rastvora natrijum alginata u tečnom MS medijumu. Osmotska priprema eksplantata je izvršena u rastvoru 1.9 M glicerola i 0.5 M saharoze (30 min, sobna temperatura). U „V cryo-plate” protokolu eksplantati su dehidratisani na sobnoj temperaturi 20 ili 40 min sa vitrifikacionim rastvorom PVS A3 (37.5% glicerol, 15% dimetilsulfoksid, 15% etilen glikol i 22.5% saharoza) i 60 min sa PVS3 rastvorom (50% glicerol i 50% saharoza). U „D cryo-plate” protokolu, vršena je desikacija na silika gelu u trajanju 2, 2,5 ili 3 h. Krio-pločice sa eksplantatima su direktno uranjane u tečni azot (LN) gde su držane 1 h. Po vađenju iz LN osmotska rehidracija je vršena u MS medijumu sa 0.8 M saharozom (30 min, sobna temperatura). Procenat regeneracije izdanaka iz krioprezerviranih eksplantata u “V cryo-plate” protokolu iznosio je 50% i 51.9% kod eksplantata dehidratisanih PVS A3 rastvorom, odnosno 66.7% kod onih dehidratisanih sa PVS3 rastvorom. Primenom „D cryo-plate” metode, postignuta je regeneracija u rasponu 30–40%. Posle regeneracije, izdanci su uspešno multiplicirani i ožiljeni in vitro. Dobijeni rezultati opravdavaju primenu “V” i “D cryo-plate” metoda u cilju dugotrajnog čuvanja ove vredne autohtone sorte.

Autor za kontakt: Tatjana Vujović, Institut za voćarstvo, Kralja Petra I/9, 32000 Čačak, Republika Srbija, Phone: +381 32 321 375, Fax: +381 32 321 391, E-mail: tvujovic@institut-cacak.org

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 1(2021), str: 295-303

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2101295U
Orginalni naučni rad

IN VITRO RAZMNOŽAVANJE BILJAKA CRNOG KIMA (Nigella sativa L.)

Hüseyin UYSAL

Aydın Adnan Menderes Univerzitet, Poljoprivredni fakultet, Department za Poljoprivrednu biotehnologiju, Aydın, Turska

Izvod

Ova studija je sprovedena da bi se utvrdio in vitro razvoj pomoću eksplantata lišća i stabljike crnog kima. Sorta crnog kima Çameli korišćena je kao biljni materijal. Pet različitih hranljivih medijuma (1. LS2.5, 2. MS, 3. MS + 0.5 mg.l^-1IAA, 4. MS + 0.5 mg.l^-1BAP, 5. MS + 0.5 mg.l^-1IAA + 0.5 mg.l^-1BAP ) koji sadrže 30 g šećera korišćeni su u ovoj studiji. Kao rezultat istraživanja, otkriveno je 100% formiranje kalusa u eksplantatima stabljika uzgajanim u medijumima broj 1 i broj 5. Sledili su eksplantati stabljika uzgajani u medijumu 4 sa stopom uspeha od 96%. Od ove stope 66% je bilo formiranje izdanaka, a 30% formiranje kalusa. Direktna regeneracija izdanaka izvedena je samo na eksplantatima stabljika uzgajanim u medijumima 4 i 3, sa 66% uspešnosti u medijumu 4 i 36% uspeha u medijumu 3. Najviše regeneracija biljaka iz kalusa dobijeno je od eksplantata stabljika (273,3%) u medijumu 4, praćen kalusima dobijenim eksplantacijom lišća (262,5%) u istom medijumu. Sledile su kulture u medijumu 3, sa kalusima izvedenim iz eksplantata stabljike (255%) i eksplantata lišća (150%). Nije utvrđena regeneracija biljaka iz kalusa dobijenih u medijumu 1. Stoga je očigledno da visok sadržaj auksina i uravnoteženi medijumi auksin-citokinin podstiču stvaranje kalusa u biljkama crnog kima. Dodavanje samo IAA ili BAP medijumu promovisalo je stvaranje izdanaka u eksplantatima stabljike, ali time nije postignuta direktna regeneracija izdanka iz eksplantata lista. Ovi rezultati pokazuju da je za in vitro studije razmnožavanja klona na biljkama crnog kima poželjniji medijum koji sadrži visok nivo auksin ako je cilj stvaranje kalusa. Ako je cilj direktna regeneracija izdanka, poželjan je BAP ili drugi medijum koji sadrži citokinin.

Autor za kontakt: Hüseyin Uysal, Aydın Adnan Menderes Univerzitet, Poljoprivredni fakultet, Department za Poljoprivrednu biotehnologiju, Aydın, Turska, Phone: +90 256 218 2000 Ex: 6430, e-mail: hüseyin.uysal@adu.edu.tr

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 1(2021), str: 305-322

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2101305A

Orginalni naučni rad

UTICAJ GODINE I GENOTIPA NA PRODUKTIVNOST I KVALITET KROMPIRA

Sanida ARSLANOVIĆ-LUKAČ¹, Nenad ĐURIĆ¹, Veselinka ZEČEVIĆ¹,

Jasmina BALIJAGIĆ², Dobrivoj POŠTIĆ³

¹Megatrend univerzitet, Fakultet za biofarming, Bačka Topola, Srbija

²Univerzitet Crne Gore, Biotehnički fakultet Podgorica, Crna Gora

³Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd, Srbija

Izvod

U radu su predstavljeni rezultati trogodišnjih istraživanja varijabilnosti različitih sorti krompira u u severnoj Crnoj Gori: Riviera (rana), Almera, Aladin i Bounty (srednje rane) i Agria, Margarita, Kennebec i Desiree (srednje kasne). Ispitivanja su izvedena tokom 2015, 2016 i 2017. godine, na tri klimatski različita lokaliteta: Nedakusi (556 m n.v.), Sutivan (680 m n.v.) i Orahovica (900 m n.v.). Poljski ogledi su izvedeni po standarnoj metodologiji u potpuno slučajnom blok sistemu u 3 ponavljanja. Analiza varijanse je pokazala da su broj krtola po biljci, prosečna masa krtole, prinos tržišnih krtola i ukupan prinos značajno varirali u zavisnosti od genotipa, ispitivane godine i lokacije. Pored individualnih uticaja proučavanih faktora značajno su ocenjene i njihove interakcije (genotip x godina, genotip x lokalitet, godina x lokalitet, genotip x godina x lokacija). U trogodišnjem proseku najveći ukupan prinos krtola utvrđen je na lokalitetu Nedakusi (31,41 t ha־¹), zatim u Sutivanu (21,35 t ha־¹), dok je najmanji prosečan prinos zabeležen na lokalitetu Orahovica (17,36 t ha־¹). Najveći prinos krtola u trogodišnjem proseku ustanovljen je kod sorte Aladin, zatim kod sorte Agria i Desiree, dok je najmanji prinos krtola konstatovan kod sorte Riviera. Kao što je očekivano, najveći sadržaj suve materije utvrđen je kod kasnih sorti 25,46% Agria, zatim kod Desirea 25,33%, odnosno kod sorte Kennebec 25,13%, dok je najmanji sadržaj suve materije 20,82%. zabeležen kod srednje rane sorte Almera. Rezultati ovih istraživanja su pokazali da na ispitivanim lokalitetima najveće prinose postiže srednje rana sorta (Aladin) koja formiraju veliki broj krtola po biljci, kao i srednje kasne sorte (Agria i Desiree) koje su ostvarile zadovoljavajući i stabilan prinos.

Autor za kontakt: Dobrivoj Poštić, Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd, Srbija, E-mal: pdobrivoj@yahoo.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 1(2021), str: 323-338

Srbija

UDC 575.633

https://doi.org/10.2298/GENSR2101323P

Orginalni naučni rad

STABILNOST PRINOSA I HEMIJSKOG SASTAVA ZRNA RANOSTASNIH GENOTIPOVA SOJE PROCENJENA AMMI ANALIZOM

Vesna PERIĆ, Mirjana SREBRIĆ, Ana NIKOLIĆ, Danijela RISTIĆ,

Snežana MLADENOVIĆ DRINIĆ, Zoran DUMANOVIĆ

Institut za kukuruz “Zemun Polje”, Beograd, Srbija

Izvod

Identifikacija stabilnih izvora za oplemenjivanje na važne agronomske osobine preduslov je za kontinuirani i dugoročni napredak u oplemenjivanju. U ovom istraživanju, trideset jedan ranostasni genotip iz kolekcije soje Instituta za kukuruz „Zemun Polje“ testiran je u četiri sredine (dve godine i dve lokacije) prema potpuno slučajnom blok dizajnu u tri ponavljanja. Cilj istraživanja bio je da se ispita vrednost interakcije genotipa i okoline za tri važne agronomske osobine (prinos semena, sadržaj proteina i sadržaj ulja) pomoću statističkog modela aditivnih glavnih efekata i višestruke interakcije (AMMI), te da se identifikuju stabilni izvori za oplemenjivanje na navedene osobine. Rezultati istraživanja ukazali su da su sve osobine bile pod jakim uticajem faktora spoljašnje sredine, dok su uticaj genotipa, a posebno interakcija genotipa i spoljašnje sredine bili od manjeg značaja. AMMI analiza omogućila je identifikaciju genotipova iznadprosečne vrednosti i visoke stabilnosti za prinos semena (tri genotipa), sadržaj proteina (tri genotipa) i sadržaj ulja (dva genotipa), koji bi se mogli iskoristiti kao potencijalni stabilni izvori varijabilnosti u budućim programima oplemenjivanja soje.

Autor za kontakt: Vesna Perić, Institut za kukuruz “Zemun Polje”, Slobodana Bajića 1, 11000 Beograd, Srbija,Phone + 381 11 3756704. e-mail: vperic@mrizp.rs

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 1(2021), str: 339-348

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR2101339A

Orginalni naučni rad

Boban ANICIC¹, Nadja NIKOLIC², Jelena CARKIC², Drago JELOVAC¹, Zoran JEZDIC¹, Branko DOZIC³, Vesna DANILOVIC⁴, Jelena MILASIN²

¹Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet, Klinika za maksilofacijalnu hirurgiju, Beograd, Srbija

²Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet, Institut za humanu genetiku, Beograd, Srbija

³Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet, Institut za patologiju, Beograd, Srbija

⁴Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet, Institut za histologiju, Beograd, Srbija

Izvod

Pleomorfni adenom (PA) je najčešća neoplazma pljuvačnih žlezda i sastoji se od epitelnih i mezenhimskih komponenti. Iako benigna, ova lezija poseduje potencijal recidiviranja i maligne transformacije. Takođe, zbog histološke raznolikosti i ponašanja koje nije uvek moguće predvideti, PA može da predstavlja ozbiljan dijagnostički i terapijski izazov. Matriksne metaloproteinaze (MMP) su dobro poznati modifikatori vanćelijskog matriksa i zajedno sa njihovim endogenim tkivnim inhibitorima (TIMP) mogu uticati na biologiju PA. Onkogen PLAG1 takođe ima važnu ulogu u PA; međutim, ni tačni mehanizmi njegovog delovanja niti interakcije sa drugim genima nisu u potpunosti razjašnjeni. Ciljevi ove studije bili su da se odredi nivo ekspresije PLAG1, MMP-2, MMP-7. MMP-9, TIMP-1 i TIMP-2 gena u PA i pronađe eventualna veza između njihove ekspresije i kliničkih/epidemioloških parametara u grupi pacijenata sa PA. Relativni nivo genske ekspresije utvrđen je primenom kvantitativne PCR analize u realnom vremenu u 15 PA parotidne žlezde i 5 normalnih pljuvačnih žlezda (NSG). Ekspresija PLAG1 bila je 5,48 puta viša u PA u poređenju sa uzorcima NSG (P = 0,010). Od tri analizirana MMP-a, samo je MMP-7 gen pokazao kod pacijenata sa PA značajno niži nivo nego u kontrolama (P = 0,026); ekspresija TIMP2 je takođe bila smanjena u uzorcima PA, u poređenju sa NSG (P = 0,040), 2,95 puta za MMP-7, odnosno 2,85 puta za TIMP-2. Nije utvrđena povezanost između ekspresije gena i kliničkih/demografskih parametara PA. Naši rezultati sugerišu da prekomerna ekspresija PLAG1 sa istovremenim smanjenjem ekspresije MMP7 i TIMP2 može doprineti razvoju PA.

Autor za kontakt: Dr Jelena Milašin, Stomatološki fakultet, Institut za humanu genetiku, Dr Subotica 8, 11000 Beograd, Srbija, phone: + 38111 2685288, fax: +38111 2685361, e-mail: jelena.milasin@stomf.bg.ac.rs

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 1(2021), str 349-362

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2101349P

Orginalni naučni rad

RAPD PROFIL U DETEKCIJI GENETIČKIH VARIJACIJA

KOD Stellaria L. (Caryophyllaceae)

Xiaobang PENG ^1*^,Majid KHAYYATNEZHAD² and Leila JOUDI GHEZELJEHMEIDAN³*

¹Departman za biološka i medicinska istraživanja, ShangLuo Univerzitet, Shaanxi Shangluo, 726000, Kina

²Klub mladih istraživača, Ardabil ogranak, Islamski Azad Univerzitet, Ardabil, Iran.

³Departman za poljoprivredu, Shabestar ogranak, Islamski Azad Univerzitet, Shabestar, Iran

Izvod

Stellaria vrste su biljke koje preferiraju vlažne planinske padine, ali neke rastu i u pustinji. Glavni centar diverzifikacije za Stellaria je Evroazija, sa centrom distribucije u planinama centralne Azije. Neke vrste su takođe kosmopolitske. U Iranu ovaj rod predstavlja 9 vrsta. Rod ima visoku lekovitu vrednost. Da bismo utvrdili genetsku raznolikost i razumeli ograničenja vrste unutar Stellaria u Iranu, uradili smo molekularnu analizu koristeći 139 nasumično sakuplje biljke koje predstavljaju 8 vrsta iz pet provincija Irana. Generisane su ukupno 122 ponovljive trake pomoću 10 od 25 prajmera sa slučajno amplifikovanom polimorfnom DNK (RAPD), sa prosečno 12,2 trake / prajmeru i 33% polimorfizma. Najveći broj efikasnih alela (Ne), genetska raznolikost (H) i Šenonov indeks (I) pokazala je vrsta S. media. Naši podaci pokazuju najveću sličnost između S. media i S. pallida, a najmanju između S. media i S. graminea. S. pallida je pokazala relativno nizak nivo genetičkih varijacija. Konačno, na osnovu podataka dobijenih RAPD markerima, populacije su podeljene u dva različita klastera, ukazujući na njihovu genetsku razliku koja je detaljno analizirana.

Autor za kontakt: Xiaobang Peng, Departman za biološka i medicinska istraživanja, ShangLuo Univerzitet, Shaanxi Shangluo, 726000, Kina, Email: penigxiaobang@126.com;

Leila Joudi Ghezeljehmeidan,Departman za poljoprivredu, Shabestar ogranak, Islamski Azad Univerzitet, Shabestar, Iran, Joudi.leila@yahoo.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 1(2021), str: 363-378

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR2101363Y

Orginalni naučni rad

EVALUACIJA GENETIČKOG DIVERZITETA KOD VRSTE Geranium (Geraniaceae) POMOĆU RAPD MARKERA

Juan YIN¹^*, Majid KHAYATNEZHAD², Abdul SHAKOOR^3,4

¹Koledž za šumarstvo, Xinyang koledž za poljoprivredu i šumarstvo, Xinyang, Henan, Kina

²Departman za životnu sredinu i inžinjering, Ogranak Ardabil, Islamski Azad Univerzitet, Ardabil, Iran

³Koledž za životnu sredinu i planiranje, Henan Univerzitet, Kaifeng, Henan, Kina

⁴Glavna laboratorija geoprostorne tehnologije za regione Srednja i Donja Žuta reka, Ministarstvo obrazovanja, Kaifeng, Henan, Kina

Izvod

Proučavanja genetičkog diverziteta su ključna za razumevanje očuvanja i upravljanja biljnim resursima u bilo kom okruženju. U Iranu je zabeleženo trinaest vrsta Geranium. Nisu sprovedena detaljnija RAPD proučavanja genetske raznolikosti Geraniuma. Stoga smo prikupili i analizirali trinaest vrsta iz devet provincija iranskih regiona. Ukupno je prikupljeno 125 biljnih primeraka. Cilj nam je bio 1) da procenimo genetsku raznolikost vrste Geranium 2) da utvrdimo da li postoji korelacija između genetske i geografske udaljenosti vrsta 3) utvrdimo genetsku strukturu populacija i taksona. Pokazali smo značajne razlike u kvantitativnim morfološkim svojstvima biljnih vrsta. Neponderisana metoda parnih grupa sa aritmetičkom sredinom i višedimenzionalnim skaliranjem podelila je vrste Geraniuma u dve grupe. G. silvaticum je prikazao nepristrasnu očekivanu heterozigotnost (UHe) u opsegu od 0,11. Šenonove informacije su bile visoke (0,38) u G. columbinum. G. silvaticum je pokazao najnižu vrednost, 0,14. Uočeni broj alela (Na) kretao se od 0,25 do 0,55 kod G. persicum i G. tuberosum. Neponderisana metoda parnih grupa sa aritmetičkom sredinom i višedimenzionalnim skaliranjem podelila je vrste geranijuma u dve grupe. G. silvaticum je prikazao nepristrasnu očekivanu heterozigotnost (UHe) u opsegu od 0,11. Šenonove informacije su bile visoke (0,38) u G. columbinum. G. silvaticum je pokazao najnižu vrednost, 0,14. Efektivni broj alela (Ne) bio je u opsegu od 1.020-1.430 za G. tuberosum i G. collinum. Protok gena (Nm) bio je relativno nizak (0,33) u Geranium. Mantelov test pokazao je korelaciju (r = 0,27, p = 0,0002) između genetske i geografske udaljenosti. Utvrdili smo veliku genetsku raznolikost, što jasno pokazuje da se vrste Geranium mogu prilagoditi promenljivom okruženju, jer je velika genetska raznolikost povezana sa prilagodljivošću vrsta. Ovi rezultati ukazali su na korisnost RAPD markera i morfometrijskih metoda za istraživanje genetske raznolikosti vrste Geranium.

Autor za kontakt: Juan Yin, Koledž za šumarstvo, Xinyang koledž za poljoprivredu i šumarstvo, Xinyang, Henan, Kina. E-mail: yinjuan20210313@163.com, ldongmei870@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 1(2021), str: 379-391

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2101379S

Pregledni rad

UTICAJ RAZLIČITIH HORMONA RASTA, INDUKCIJE I REGENERACIJE KALUSA I UTICAJA KOLHICINA, ETIL METANESULFONATA (EMS) I GAMA ZRAČENJA NA NEKE OSOBINE Impatiens walleriana

Sedigheh Sadat SHARAFI¹, Pejman AZADI²,Maryam JAFARKHANI KERMANI^3*,

Vahid ABDOSSI¹,Ali ESKANDRI ⁴

¹Departman za hortikulturu, Ogranak za naučna istraživanja, Islamski Azad Univerzitet, Teheran, Iran

² Departman za genetički inžinjering, Poljoprivredni institut za biotehnološka istraživanja, Karaj, Iran

³ Departman za kulturu tkiva i gensku transformaciju, Poljoprivredni institut za biotehnološka istraživanja (ABRII), Karaj, Iran

⁴Departman za nuklearnu poljoprivredu, Karaj, Iran

Izvod

Dupla pištika je ukrasni član porodice Balsaminaceae. Ova biljka se uglavnom razmnožava vegetativnim putem, koji je uglavnom vremenski zahtevan. Često se razmnožava semenom, ali je to ograničeno sterilnošću semena F1. In vitro kultura duple pištike ima značajnu funkciju u brzom razmnožavanju sa korisnim karakteristikama i stvaranju zdravih biljaka bez bolesti. Ovaj eksperiment je sproveden da bi se istražio uticaj medijuma i različitih hormona na in vitro propagaciju duple pištike korišćenjem potpuno slučajnog dizajna. MS medijum je pripremljen zajedno sa različitim koncentracijama BAP, TDZ i ZEA. Kalus je indukovan i dobro je rastao u podlogama dopunjenim sa 0,5 mg / l NAA + 1 mg / l BAP. Da bi se došlo do indirektne propagacije, eksplantati su kultivisani u istim medijumima koji sadrže BAP, ZEA i TDZ u kombinaciji sa NAA. Ovi tretmani imaju sposobnost organogeneze. Rezultati su pokazali da je kontrolni tretman imao najmanji efekat na osobine, uključujući procenat izdanaka, broj izdanaka, broj listova, dužinu izdanaka, svežu i suvu masu, i doveo je do maksimalne proliferacije u medijumu dopunjenom sa 0,5 mg / l NAA + 1 mg / l BAP. Najveća dužina korena i procenat korenja zabeleženi su kod 0,5 mg / l IBA + 0,5 mg / l BAP. Pored toga, proučavan je efekat mutagenih agenasa. Aseptični uzorci su tretirani γ -zračenjem, etil metan sulfonatom i kolhicinima u komori za rast. Tretmani sa 30, odnosno 60 greja imali su nižu stopu preživljavanja, stopu rasta i poliploidiju, dok su tretmani kolhicinom od 0,1 i 0,2 imali najvišu stopu rasta. U vezi sa njima, postojeća tehnika ilustruje efikasan sistem za in vitro reprodukciju duple pištike kulturama hipokotila. Pored toga, kolhicin se pokazao efikasnim u indukciji poliploidije kod ove biljke.

Autor za kontakt: Pejman Azadi, Departman za genetički inžinjering, Poljoprivredni institut za biotehnološka istraživanja, Karaj, Iran

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 1(2021), str: 393-405

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2001393R

Orginalni naučni rad

MOLEKULARNA IDENTIFIKACIJA I GENETIČKI DIVERZITET Hypericum L.: VISOKO VREDNA MEDICINSKA BILJKA PRIMENOM RAPD MARKERA

Dezhong BI^1,*, Dan CHEN², Majid KHAYATNEZHAD³, Zohreh sayyah HASHJIN⁴ ,

Zifa LI^2*, Yuexiang MA¹

¹Škola Kineske medicine, Shandong Univerzitet Tradicionalne Kineske medicine, Jinan, Kina

²Experimentalni Centar, Shandong Univerzitet Tradicionalne Kineske Medicine, Jinan, Kina

³Department za ekologiju i inžinjering, Ardabil Branch, Islamic Azad Univerzietet, Ardabil, Iran

⁴Department za Horticultuu, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet Tabriz, Tabriz, Iran

*Podjednak doprinos

Izvod

Hypericum (Guttiferae, Hypericoideae) pripada familiji Hypericaceae, koja sadrži 484 vrsta u formi drveća, žbunja i lekovitog bilja, raspoređenih u 36 taksonomskih sekcija. Detaljne RAPD studije nisu rađene za ispitivanje genetičkog diverziteta Hypericum. Zato smo skupili i analizirali šest vrsta iz pet provincijau Iranu. Ukupno 70 genotipova je skupljeno, Cilj rada je 1) da se ispita genetički diverzitet Hypericum vrsta 2) da li postoji korelacija između genetičke i geografske ddistance 3) genetička struktura populacija. Utvrđena je značajna razlika u kvantitativnim momorfološkim osobinama. H. dogonbadanicum očekivana heterozigotnost je 0.10. Shannon indeks je visok (0.32) kod H. perforaturm. H. dogonbadanicum je pokazala najnižu vrednost 0.17. Broj alela (Na) je bio u opsegu od 0.22 do 0.53 kod H. dogonbadanicum i H. elongaturn. Protok gena (Nm) je bio relativno nizak (0.87) kod Hypericum. Mantel test je pokazao korelaciju (r = 0.45, p=0.0001) uzmeđu genetičke i geografske distance. Visok genetički diverzitet jasno pokazuje da Hypericum vrste mogu da se adaptiraju na promene spoljašnje sredine pošto je visoki genetički diverzitet povezan sa adaptabilnošću vrsta. Dobijeni rezultati istiću primenu RAPD markera i morfometriske metode za ispitivanje genetičkog diverziteta Hypericum vrsta.

Autor za kontakt: Yuexiang Ma,Škola Kineske medicine, Shandong Univerzitet Tradicionalne Kineske medicine, No. 4655 University Road, Jinan, Kina, 250355, P.R.China; E-mail: myx1008@126.com;

Zifa Li, Experimentalni Centar, Shandong Univerzitet Tradicionalne Kineske Medicine, , No. 4655 University Road, Jinan City, Shandong Province, 250355,P.R.China, E-mail: zifa_0611@163.com; majidkhayatnezhad126@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 1(2021), str: 407-417

Srbija

UDC 575.633.11

https://doi.org/10.2298/GENSR2101407V

Orginalni naučni rad

OD NEOLITA DO KASNOG MODERNOG DOBA: KRATKA ISTORIJA PŠENICE

Ana VELIMIROVIĆ¹, Zoran JOVOVIĆ¹, Novo PRŽULJ²

¹Univerzitet Crne Gore, Biotehnički fakultet, Podgorica, Crna Gora

²Univerzitet u Banjoj Luci, Poljoprivredni fakultet, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina

Izvod

Istorija gajenja pšenice duga je koliko i istorija civilizacije. Adaptacija prirode, pripitomljavanje životinja i gajenje biljaka omogućili su prelazak iz nomadizma u sedentizam pre 12.000 godina, oslikavajući uspon današnjeg Homo sapiens-a. Prva civilizacija, Mesopotamija je nastala oko 4000. godina p.n.e. na obalama rekaTigar i Eufrat, gde datiranje ugljenika-14 ukazuje na gajenje tetraploidnog emera (Triticumturgidum subsp. Dicoccoides). Zbog skromnih zahteva pri gajenju i visoke hranljive vrednosti, pšenica se brzo proširila iz centra porekla po celom svetu. Generacije farmera birale su seme biljaka najbolje arhitekture, prilagođenih lokalnim uslovima gajenja, težeći stalnom poboljšanju prinosa. Vekovima je poljoprivredna proizvodnja bila zasnovana na lokalno prilagođenim sortama pšenice velike genetske raznolikosti. Poljoprivreda je potpuno promenila svoj tok sredinom XX veka kao rezultat Zelene revolucije, uvođenja visoko prinosnih sorti žitarica, hemijskih đubriva i pesticida, navodnjavanja i mehanizacije zamenjujući tradicionalne tehnike. Procvat poljoprivrede drastično je promenio tok razvoja poljoprivrede i globalnog društva. Poboljšanje poljoprivrednih tehnika integrisanjem naučnog napretka i znanja uz asimilaciju faktora životne sredine utrostručilo je prinose pšenice u poslednjih 50 godina. Danas pšenica, kukuruz i pirinač predstavljaju osnovnu hranu za čovečanstvo.

Autor za kontakt: Ana Velimirovic, niverzitet Crne Gore, Biotehnički fakultet, Mihaila Lalića 15, Podgorica, Crna Gora, E-mail: ana.velimirovic@hotmail.com, phone: 00382 69 895 805

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 1(2021), str: 419-456

Srbija

UDC 575.633

https://doi.org/10.2298/GENSR2101419A

Orginalni naučni rad

GENETSKI ODGOVOR FAZA RASTA ZA TOLERANCIJU NA ABIOTIČKI STRES SPOLJAŠNJE SREDINE KOD ŽITA

Qurban ALI* i Arif MALIK

Institut za molekularnu biologiju i biotehnologiju, Univerzitet u Lahoru, Pakistan

Izvod

Potencijal prinosa i kvalitet glavnih žitarica, uključujući kukuruz, pšenicu, pirinač i ječam, poboljšali su se oplemenjivanjem i uvođenjem transgenih biljaka u poslednje tri decenije. Intenzivno se istražuje poboljšanje otpornosti na biotičke i abiotičke uslove spoljašnje sredine kako bi se zaštitio potencijal žitarica. Među abiotskim stresovima suša i toplota su dva najvažnija faktora koja su prouzrokovala velike gubitke u prinosu i kvalitetu useva. Toplotni stres dovodi do suše usled gubitka vode iz zemljišta i sa površine biljaka, pa su suša i toplota prouzrokovali kombinovane štetne efekte na morfološke, fiziološke i osobine prinosa što dovodi do smanjenja potencijala useva. Oduvek je postojala interakcija između uslova okoline i useva biljaka radi proizvodnje žita i zadrže produktivnosti. Suša i toplotni stres izazvali su promene na ćelijskom nivou, molekularne promene i promene ekspresije gena u žitaricama u različitim vegetativnim i reproduktivnim fazama / fazama rasta i razvoja useva. Kod žitarica je identifikovan veliki broj gena koji imaju povećanu ili smanjenu ekspresiju tokom uslova suše i toplotnog stresa. Međutim, postoji potreba za poboljšanjem otpornosti žitarica na nivou gena kako bi se održao potencijal prinosa i kvaliteta pod abiotskim stresnim uslovima poput suše, visokih temperature, slanosti i hladnoće.

Autor za kontakt: Qurban Ali, Institut za molekularnu biologiju i biotehnologiju, Univerzitet u Lahoru, Pakistan E-mail: saim1692@gmail.com

Povratak na sadržaj