GENETIKA, Vol. 56, 2 (2024)

 

Verónica GRANADOS-FLORES, Rafael VILLALOBOS-PIETRINI, Víctor M. SALCEDA, Judith JIMÉNEZ-GUZMÁN, Judith GUZMÁN-RINCÓN

UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA GENETIKU MEKSIČKE POPULACIJE Drosophila pseudoobscura [Izvod] [Rad]

 

Tanveer KAUR, Rajinder Kumar DHALL, Pooja MANCHANDA, Priyanka KUMARI

KORIŠĆENJE GINOECIJSKIH LINIJA KRASTAVCA (CUCUMIS SATIVUS L.) ZA STRAŽIVANJE NASLEĐENJA GINOECIJUMA, PRINOSA PLODA I NJEGOVIH KONTRASTNIH OSOBINA  [Izvod] [Rad]

 

Ioannis Ipsilantis, Evaggelos Korpetis, Ioannis Tsialtas

Neke agronomske osobine koje utiču na mikorizaciju, prinos zrna i kvalitet JEČMA) [Izvod] [Rad] [Dodatak]

               

Reena KUMARI, Ramesh KUMAR, Rajeev KUMAR, Aanchal CHAUHAN

ANALIZA SREDNJE VREDNOSTI GENERACIJA NEADAPTIRANIH LOKALNIH POPULACIJA I DIVLJIH SRODNIKA KRASTAVCA (Cucumis sativus L.) ZA RANOSTASNOST I PEPELNICU  [Izvod] [Rad]

 

Kemalcan OKAN,  Zekiye ÖZKARA, Emre SEVİNDİK^*, Mustafa SEVİNDİK, Mehmet Yavuz PAKSOY

ANALIZA MOLEKULARNIH MARKERA ENDEMIČNE VRSTE BORNMUELLERA HAUSSKN. SPP. (BRASSICACEAE) U TURSKOJ  [Izvod] [Rad]

 

Hasan PINAR, Halit YETİŞİR, Alim AYDIN, Merve A. YİGİT, Abdullah ULAŞ,Hamide AYDIN

Neke ODREĐIVANJE EFIKASNOSTI IN VITRO ISPITIVANJA NA UTICAJ SOLII TOLERANCIJE NA SALINITET RAZLIČITIH GENOTIPOVA PAPRIKE(Capsicum annum L.) [Izvod] [Rad]

 

EMAM A.M., Maysoon M. MOHIE EL-DINN¹, Reem S. OURA

Neke MIKROSATELITSKI MARKERI U GENETIČKOM MIKROSATELITSKI MARKERI U GENETIČKOM ISTRAŽIVANJU DOMAĆIH ZEČEVA U EGIPATSKOJ DELT [Izvod] [Rad]

 

Zeynab MAMMADOVA, Ikram RUSTAMOV, Narinj RUSTAMOVA, Gular IBRAHIMOVA, Mehraj ABBASOV, Sevda BABAYEVA

ISTRAŽIVANJE POLIMORFIZMA NEUROPILIN-2 RS849563 GENA KOD DECE SA POREMEĆAJEM AUTISTIČKOG SPEKTRA [Izvod] [Rad]

 

Valentin KOSEV, Viliana VASILEVA, Vera POPOVIĆ

NOVA SORTA BELE LUPINE MONIKE (Lupinus albus L.) [Izvod] [Rad]

 

Alexander KRIVORUCHKO, Andrey LIKHOVID, Anastasiya KANIBOLOTSKAYA, Olga KRIVORUCHKO, Larisa SKORYKH, Natalia KIZILOVA, Olesya YATSYK

PRETRAGA POLIMORFIZMA ŠIROM GENOMA KORIŠĆENJEM ILUMINA ČIPA U RUSKIM MESNATIM MERINO OVCAMA ZA BUDUĆU GENOTIPIZACIJU SEKVENCIONIRANJEM  [Izvod] [Rad] [Dodatak]

 

 

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 56 broj 2(2024), str: 243-253

© 2024 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR2402243G

                                             Orginalni naučni rad

 

 

UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA GENETIKU MEKSIČKE POPULACIJE

Drosophila pseudoobscura

 

Verónica GRANADOS-FLORES¹, Rafael VILLALOBOS-PIETRINI¹, Víctor M. SALCEDA^2*,

 Judith JIMÉNEZ-GUZMÁN³, Judith GUZMÁN-RINCÓN¹.

 

¹Centar za atmosferske nauke, Nacionalni autonomni univerzitet Meksika, Coioacan 04510, Meksiko

²Odsek za biologiju, Nacionalni institut za nuklearne istraživače. Meksički nuklearni centar, Salazar, Edo. Meksiko

³Odeljenje za prehrambene nauke, Metropolitan autonomni univerzitet, jedinica Lerma. Lerma de Villada, Edo. Meksiko

 

Izvod

Polimorfizam hromozoma prisutan u populacijama nekoliko vrsta Drosophila može biti povezan sa promenama u vremenu ili ekološkom parametru. Cilj ovog rada je da se proceni dugoročni efekat klimatskih promena na frekvencije hromozomskih aranžmana D. pseudoobscura. Ispitivana populacija se nalazi u šumi u blizini Tulansinga, Meksiko, a hromozomska analiza se proučava više od 35 godina. Za procenu promena korišćene su relativne frekvencije pronađene u tom periodu. Klimatski podaci Nacionalne meteorološke službe prikupljeni su za period od 1974. do 2011. godine. Višestrukom analizom varijanse analiziran je odnos između promena u frekvencijama hromozomskog rasporeda i različitih klimatskih varijabli (maksimalne i minimalne temperature, isparavanja i pluvijalnih padavina). Rezultati su pokazali značajnu korelaciju nekoliko rasporeda gena sa jednom ili više hidroklimatskih varijabli koje modifikuju genetsku strukturu prirodne populacije. Poređenja sa drugim populacijama su prikazana i omogućavaju utvrđivanje uticaja klimatskih promena na genetsku strukturu prirodnih populacija.

 

 

Autor za kontakt: Víctor M. Salceda, Odsek za biologiju, Nacionalni institut za nuklearne istraživače. Meksički nuklearni centar, Salazar, Edo. Meksiko, Km. 36.5 Carretera México Toluca. Salazar, Edo. de México, Meksiko,   E-mail: victor.salceda@inin.gob.mx

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 56, broj 2(2024), str: 255-269

© 2024 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

                                                                                                                                                                 

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/ GENSR2402255K
Orginalni naučni rad

 

 

KORIŠĆENJE GINOECIJSKIH LINIJA KRASTAVCA (CUCUMIS SATIVUS L.)

ZA ISTRAŽIVANJE NASLEĐENJA GINOECIJUMA, PRINOSA PLODA I NJEGOVIH KONTRASTNIH OSOBINA

 

Tanveer KAUR¹, Rajinder Kumar DHALL¹*, Pooja MANCHANDA, Priyanka KUMARI¹

 

¹Odsek za nauku o povrtarstvu, Fakultet za hortikulturu i šumarstvo, Poljoprivredni univerzitet u Pendžabu, Ludhiana, Pendžab, Indija

²Škola za poljoprivrednu biotehnologiju, Poljoprivredni fakultet, Poljoprivredni univerzitet u Pendžabu, Ludhiana, Pendžab, Indija

 

Izvod

Da bi se utvrdilo nasleđe prinosa ploda i njegovih komponentnih osobina u krastavcu, tri komercijalne jednodomne sorte (Pusa Udai, Punjab Naveen i Pant Kheera-1) su ukrštene sa ginodomnim roditeljem (Gy-14) i razvile su šest generacija svakog ukrštanja. Test skaliranja i triparametarski model testa skaliranja otkrili su prisustvo epistaze za većinu osobina. Duplikat epistaze je pronađen u većini osobina, što će smanjiti neto dobitak od heterozigotnosti zbog epistatičkih efekata i otkazivanja dominacije. Težina ploda u Gy-14 × Pant Kheera-1 pokazala je veći aditivan × dominantan tip među epistatičkim interakcijama, dok su dužina ploda u svim ukrštanjima i širina ploda u Gy-14 × Pant Kheera-1 pokazali veći aditivni × aditivni tip interakcije, što ukazuje na upotrebu pedigre metode za poboljšanje ovih osobina. Utvrđeno je da prečnik ploda, težina ploda, broj plodova po biljci i prinos po biljci u Gy-14 × Punjab Naveen i težina ploda u Gy-14 × Pusa Udai pokazuju veću interakciju dominacije × dominacije. Shodno tome, ove osobine mogu biti dodatno poboljšane putem odgovarajućih ukrštanja. Utvrđeno je da prečnik ploda, težina ploda, broj plodova po biljci i prinos po biljci u Gy-14 × Punjab Naveen i težina ploda u Gy-14 × Pusa Udai pokazuju veću interakciju dominacije × dominacije. Shodno tome, ove osobine mogu biti dodatno poboljšane putem heterozisnog uzgoja u odgovarajućim ukrštanjima.

Autor za kontakt: Rajinder Kumar Dhall, ¹Odsek za nauku o povrtarstvu, Fakultet za hortikulturu i šumarstvo, Poljoprivredni univerzitet u Pendžabu, Ludhiana, Pendžab, Indija. Ph (M): +91-8283840078, E-mail: rajinderkumar@pau.edu

 

Povratak na sadržaj

 

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 56, broj 2(2024), str: 271-281

© 2024Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

UDC 575. 630.11
https://doi.org/10.2298/ GENSR2402271I

                                                          Orginalni naučni rad

 

 

 

Neke agronomske osobine koje utiču na mikorizaciju,

prinos zrna i kvalitet  JEČMA

 

Ioannis Ipsilantis^1*, Evaggelos Korpetis², Ioannis Tsialtas³

 

¹Aristotel Univerzitet u Solunu, Poljoprivredni fakultet, Laboratorija za zemljište,

541 24 Solun, Grčka

²Helenska poljoprivredna organizacija-«Demeter», Institut za oplemenjivanje biljaka i genetičke resurse, 570 01 Thermi, Grčka

³Aristotel Univerzitet u Solunu, Poljoprivredni fakultet, Laboratorija za agronomiju,

541 24 Solun, Grčka

 

Izvod

Oplemenjivanje  ječma (Hordeum vulgare L.) za uslove sa niskim inputom može biti ključni faktor za povećanje prinosa u manje povoljnim spoljašnjim sredinama. Arbuskularna mikorizna (AM) simbioza i setvena norma takođe mogu uticati na performanse ječma u alkalnim zemljištima sa niskim P u uslovima Mediterana. Tokom dve vegetacione sezone, dve konvencionalno stvorene i dve sorte stvorene u uslovima niskog inputa testirane su pri tri setvene norme (300, 400 i 500 semena m-2) u mediteranskim uslovima bez navodnjavanja. Dužina korena kolonizovanog AM gljivama i visina biljke određivani su pri cvetanju, dok su prinos zrna (GY), masa 1000 zrna (TKW) i koncentracija proteina (PC) mereni pri žetvi. Tokom vegetacije, GY je bio najveći (2713,6 kg ha-1) pri najvišoj setvenoj normi. Niže, konvencionalno stvarane sorte dale su bolji prinos u poređenju sa sortama koje se stvaraju na   niski input (2872,6 prema 2228,1 kg ha-1). Međutim, sorte sa niskim unosom imale su značajno veći PC (12,63 prema 12,04%). Šestoredne sorte su bile produktivnije u odnosu na dvoredne (2854,1 prema 2246,6 kg ha-1) sa većom TKW (40,22 prema 35,99 g). Nisu nađene razlike između sorti, setvene norme ili načina oplemenjivanja za AM kolonizaciju korena. Oplemenjivanje sa niskim inputom nije izvršilo selekciju za veću mikorizaciju i nije imala bolje rezultate od konvencionalno stvorenih sorti ječma u uslovima niskog inputa.

 

Autor za kontakt: Ioannis Ipsilantis, Aristotel Univerzitet u Solunu, Poljoprivredni fakultet, Laboratorija za zemljište, 541 24, Solun, Grčka, phone number (+30) 2310998746, E-mail: iipsi@agro.auth.gr

 

Povratak na sadržaj

 

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 56, broj 2(2024), str: 283-293

© 224 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

 

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/ GENSR2402283K
Orginalni naučni rad

 

 

ANALIZA SREDNJE VREDNOSTI GENERACIJA NEADAPTIRANIH LOKALNIH POPULACIJA I DIVLJIH SRODNIKA KRASTAVCA (Cucumis sativus L.)

ZA RANOSTASNOST I PEPELNICU

 

Reena KUMARI*, Ramesh KUMAR, Rajeev KUMAR, Aanchal CHAUHAN

 

Departman za povrtarstvo,  Dr Yashwant Singh Parmar Univerzitet za hortikulturu i šumarstvo, Nauni-173230, Solan (Himachal Pradesh), Indija

 

Izvod

Za genetsko poboljšanje bilo kog useva, metod oplemenjivanja koji treba usvojiti zavisi uglavnom od razumevanja genetike i nasleđa uključenih u osobine. Znanje koje se odnosi na delovanje i interakcije gena će verovatno usmeriti i ojačati programe oplemenjivanja useva. Ovo istraživanje ima za cilj da razjasni prirodu i veličinu delovanja gena povezanih za različite osobine ranostasnosti i bolesti kroz analizu srednje vrednosti generacije (GMA) sa šest generacija (P1, P2, F1, F2, B1 i B2) dva ukrštanja koja uključuju tri različita roditelja krastavca. Studije su sprovedene na Eksperimentalnoj istraživačkoj farmi Odeljenja za nauku o povrću, dr YSP i UH&F Nauni, Solan, HP (Indija) u uslovima otvorenog polja. Eksperimentalni rezultati su otkrili da su nealelne interakcije bile prisutne za sve osobine koje su razmatrane u oba ukrštanja, što je vidljivo iz individualnog skaliranja i testa zajedničkog skaliranja. U nasleđivanju većine osobina osim nekoliko, i aditivna i neaditivna dejstva gena značajno doprinose, stoga, metode oplemenjivanja recipročna rekurentna selekcija/bi-roditeljsko ukrštanje mogu se iskoristiti za poboljšanje osobina. Osobine ranostasnosti tj. broj čvorova koji nose prvi ženski cvet i dane do prvog zametanja plodova, uglavnom su vođene dominacijom (h) i stoga se ove osobine mogu poboljšati kroz heterozis oplemenjivanje. Takođe, dupli tip epistaznog efekta je kontrolisao sve osobine u obe unakrsne kombinacije, što sugeriše blagi intenzitet selekcije u ranijim generacijama, dok je intenzivan u kasnijim generacijama.

 

Autor za kontakt: Reena Kumari, Departman za povrtarstvo,  Dr Yashwant Singh Parmar Univerzitet za hortikulturu i šumarstvo, Nauni-173230, Solan (Himachal Pradesh), Indija, Mobile No: +91 98175 55455

 

E-mail: reena.sarma92@gmail.com

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 56, broj 2(2024), str: 295–304

© 2024 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

UDC 575.

 https://doi.org/10.2298/ GENSR2402295O

                                        Orginalni naučni rad

 

 

 

ANALIZA MOLEKULARNIH MARKERA ENDEMIČNE VRSTE BORNMUELLERA HAUSSKN. SPP. (BRASSICACEAE) U TURSKOJ

 

Kemalcan OKAN¹,  Zekiye ÖZKARA¹, Emre SEVİNDİK^1*, Mustafa SEVİNDİK^2,3,

Mehmet Yavuz PAKSOY⁴

 

¹Odsek za poljoprivrednu biotehnologiju, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet Ajdin Adnan Menderes, Južni kampus, Čakmar, Ajdin, Turska

²Odsek za biologiju, Fakultet nauke i književnosti, Univerzitet Osmanije Korkut Ata, Osmanije, 80000, Turska

³Odsek za prirodne nauke, Univerzitet Zapadnog Kaspijskog univerziteta, Baku, Azerbejdžan

⁴Odeljenje za medicinske usluge i tehniku, Univerzitet Munzur, Tunčeli strukovna škola, 62000 Tunčeli, Turska

 

Izvod

U ovoj studiji, molekularna karakterizacija endemske vrste Turske Bornmuellera cappadocica (Villd.) Cullen & T.R. Dudlei, Bornmuellera glabrescens (Boiss. & Balansa) Cullen & T.R.Dudlei, Bornmuellera kiiakii Aitac & Aksoi i Bornmuellera angustifolia (Hausskn. ek Bornm.) Cullen & T.R.Dudlei je izvedeno korišćenjem deset prajmera RAPD i deset ISSR prajmera. U RAPD-PCR analizi, dobijeno je 66 traka i stopa polimorfizma je bila 96,96%. U ISSR-PCR analizi dobijeno je 119 traka i stopa polimorfizma je bila 95,79%. U UPGMA (Metoda grupe bez ponderisanih parova sa aritmetičkom sredinom) dendrogramu zasnovanom na RAPD-PCR, utvrđeno je da su B. angustifolia i B. glabrescens jedna sestrinska grupa, a B. kiiakii i B. cappadocica druga sestrinska grupa. Analiza glavnih komponenti (PCA) zasnovana na RAPD-PCR bila je kompatibilna sa UPGMA dendrogramom. U UPGMA dendrogramu zasnovanom na ISSR-PCR-u, B. kiiakii i B. glabrescens su sestrinska grupa, a B. cappadocica je bila usko povezana sa ovom grupom. PCA analize zasnovane na ISSR-PCR bile su kompatibilne sa UPGMA dendrogramom. Kao rezultat, i RAPD i ISSR rezultati su bili sa visokom stopom polimorfizma. Rezultati su upoređeni sa prethodnim studijama zasnovanim na sekvencama, morfološkim, anatomskim i palinološkim studijama.

 

Autor za kontakt: Emre Sevindik, Odsek za poljoprivrednu biotehnologiju, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet Ajdin Adnan Menderes, Južni kampus, Čakmar, Ajdin, Turska, E-mail: ph.d-emre@hotmail.com

 

Povratak na sadržaj

 

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 56, broj 2(2024), str:305-319

© 2024 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

 

UDC 575. 630
https://doi.org/10.2298/ GENSR2402305P
Orginalni naučni rad

 

 

 

 

Neke ODREĐIVANJE EFIKASNOSTI IN VITRO ISPITIVANJA NA UTICAJ SOLI

I TOLERANCIJE NA SALINITET RAZLIČITIH GENOTIPOVA PAPRIKE

(Capsicum annum L.)

 

Hasan PINAR¹, Halit YETİŞİR¹, Alim AYDIN², Merve A. YİGİT¹, Abdullah ULA޳,

Hamide AYDIN¹

 

¹Univerzitet Erciyes, Poljoprivredni fakultet, Odsek za hortikulturu, 38280 Kajzeri, Turska,

²Kırşehir Ahi Evran Univerzitet Poljoprivredni fakultet, Odsek za hortikulturu, 40100 Kırşehir, Turska

³Univerzitet Erciyes, Poljoprivredni fakultet Odsek za zemljište i ishranu biljaka, 38280 Kajzeri, Turska

 

Izvod

Ovo istraživanje je sprovedeno da bi se utvrdili nivoi tolerancije soli različitih genotipova paprike i da bi se utvrdila korelacija efikasnosti in vitro i hidroponskih kultura za ispitivanje uticaja soli. U tu svrhu, 7 različitih genotipova paprike je podvrgnuto kontroli (0 mM) i tretmanu 5 različitih nivoa NaCl 50, 100, 125, 150 mM u in vitro i hidroponskoj kulturi radi određivanja tolerancije na so. Različiti genotipovi paprike su pokazali različite odgovore na različite doze NaCl i uočene su značajne korelacije između in vitro i hidroponskog testiranja za neke od ispitivanih parametara. In vitro klijavost je imala značajnu korelaciju sa težinom svežeg izdanka (0,80) i masom osušenog korena (0,85). S druge strane, in vitro visina biljke je u visokoj korelaciji sa parametrima ispitivanja hidroponskog NaCl i imala je najveću korelaciju sa osušenom masom korena (0,71). Postojale su i visoke korelacije između in vitro dužine korena i parametara hidroponskog NaCl testiranja, kao što su težina svežeg izdanka (0,84), težina osušenog korena (0,85) i površina lista (0,77). Dobijeni  rezultati su pokazali da je in vitro ispitivanje na uticaj soli bila jednostavna i jeftina metoda. Stoga bi ga oplemenjivači  mogli primenjivati da bi dobili pouzdane rezultate u kratkom vremenu.

Autor za kontakt: Alim Aydin, Kırşehir Ahi Evran Univerzitet Poljoprivredni fakultet, Odsek za hortikulturu, 40100 Kırşehir, Turskar, E-mail:alim.aydin@ahievran.edu.tr

 

Povratak na sadržaj

 

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 56, broj 2(2024), str:321-336

© 2024  Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

 

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/ GENSR2402321E

                                                    Orginalni naučni rad

 

 

 

MIKROSATELITSKI MARKERI U GENETIČKOM ISTRAŽIVANJU DOMAĆIH ZEČEVA U EGIPATSKOJ DELTI

 

EMAM A.M. ^{1 *}, Maysoon M. MOHIE EL-DINN¹, Reem S. MOURAD²

 

¹ Institut za istraživanje stočarske proizvodnje, Centar za poljoprivredna istraživanja, Ministarstvo poljoprivrede, ulica Nadi El Saiid, 12618, Dokkii, Giza, Egipat.

² Odsek za stočarsku proizvodnju, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet Minoufiya, Egipat.

 

 

Izvod

Ljudski interes za egzotičnim rasama životinja u poljoprivrednom sektoru doveo je do propadanja lokalnih rasa. Biodiverzitet je važan indikator za merenje raznovrsosti genetičkih resursa domaćih životinja unutar poljoprivrednih ekosistema. Mikrosatelitski markeri su važni alati za određivanje genetskog statusa rasa, populacija i subpopulacija. Dvadeset osam mikrosatelitskih lokusa korišćeno je za istraživanje 274 bioloških uzoraka prikupljenih iz domaće populacije zečeva Delta Egipta (NDER) na severu Egipta, kojoj pripada osam subpopulacija (Damietta, Dakahlia, Kafr El Sheikh, Beheira, Gharbia, Menoufia, Sharqia i Qalyubia). Ovo istraživanje je pokazalo da su očekivane vrednosti heterozigotnosti (H_e) veće od uočene heterozigotnosti (H_o). Identifikovano je ukupno 184 alela, sa srednjim vrednostima od 6.571 i 4.122 kao efektivni aleli. Oko 89% mikrosatelitskih markera ispoljilo je visoke informativne vrednosti u sadržaju informacija o polimorfizmu (PIC). Poređenje između 8 NDER subpopulacija pokazalo je niske parametre genetske varijabilnosti sa visokim vrednostima koeficijenta inbreedinga (F_IS) na severu (Damietta, Dakahlia, Kafr El Sheikh, Beheira i Gharbia). Međutim, vrednosti genetskih varijabli su se povećavale sa smanjenjem F_IS-a u srednjoj (Menoufia), istočnoj (Sharqia) i južnoj (Qalyubia) delti. Nadalje, u diskriminantnoj analizi, glavne komponente (DAPC) su pokazale preklapanje na severu. U istom kontekstu, stablo spajanja suseda (NJ) i toplotna karta pokazali su genetsku konvergenciju među severnom subpopulacijom. Analizom STRUKTURE pronađena su 4 klastera (K= 8). Severne podpopulacije bile su izražene u jednom klasteru, dok su ostale u srednjem, istočnom i južnom delu bile zaseban klaster za svaku subpopulaciju. Naši nalazi pokazuju da NDER populacija pati od genetskog drifta u subpopulacijama severne Delte. Naprotiv, južne, istočne i srednje subpopulacije pokazale su veću genetsku varijabilnost. Strategiju ispravnog parenja treba negovati kako bi se poboljšale genetske osobine kunića.

 

Autor za kontakt: Emam A.M., Institut za istraživanje stočarske proizvodnje, Centar za poljoprivredna istraživanja, Ministarstvo poljoprivrede, ulica Nadi El Saiid, 12618, Dokkii, Giza, Egipat, Tel: +201113779271, Fax: +20233372934, E-mail: ahmed.emam@arc.sci.eg

 

Povratak na sadržaj

 

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 56, broj 2(2024), str: 337-345

© 2024 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/ GENSR2402337M
Orginalni naučni rad

 

 

 

ISTRAŽIVANJE POLIMORFIZMA NEUROPILIN-2 RS849563 GENA KOD DECE SA POREMEĆAJEM AUTISTIČKOG SPEKTRA

 

Zeynab MAMMADOVA¹, Ikram RUSTAMOV², Narinj RUSTAMOVA³, Gular IBRAHIMOVA¹, Mehraj ABBASOV^{1, 4}, Sevda BABAYEVA^1*

 

1 Institut za genetičke resurse, Ministarstvo nauke i obrazovanja Republike Azerbejdžan,

Baku, Azerbejdžan

2 Nefes psihoneurološki centar, Baku, Azerbejdžan

3 Psihološki centar Narinj, Baku, Azerbejdžan

4 Vestern Caspian Univerzitet, Baku, Azerbejdžan

 

 

Izvod

Poremećaj autističnog spektra (ASD) je značajno razvojno stanje kod dece, koje je rezultat kombinacije genetskih i faktora sredine. Ova studija se fokusirala na analizu varijacije gena NRP2 (rs849563) i njene povezanosti sa rizikom od autizma u grupi od 36 azerbejdžanske dece, od kojih je 18 imalo ASD i 18 kao kontrole. Genotipizacija polimorfizma jednog nukleotida (SNP) je sprovedena korišćenjem PCR-RFLP analiza. Rezultati analize su pokazali da je kod autistične dece 61,1% imalo TT genotip, a 38,9% TG genotip, dok je u kontrolnoj grupi učestalost bila 55,6% za TT i 44,4% za TG. GG genotip nije pronađen ni u jednoj grupi. Statistička analiza nije otkrila jasnu vezu između genotipova i verovatnoće razvoja autizma (OR = 0,7955, 95% CI = 0,21 - 3,00, P = 0,7355). Učestalost alela T i G iznosila je 80,6% i 19,4% u ASD grupi, a 77,8% i 22,2% u kontrolnoj grupi. Studija je sugerisala da bi alel NRP2 (rs849563) T mogao biti povezan sa većim rizikom od autizma u poređenju sa alelom G, prema analizi binarne logističke regresije (OR = 1,18, 95% CI = 0,38 do 3,7). Međutim, ova povezanost nije dostigla statistički značaj (P = 0,7718). Pored toga, kada se uporede genotipovi roditelja i autistične dece, analiza transmisione neravnoteže nije pokazala značajnu neravnotežu za marker rs849563 (LRS=1,14, df=1, P=0,29).

 

Autor za kontakt: Sevda Babayeva, Institut za genetičke resurse, Ministarstvo nauke i obrazovanja Republike Azerbejdžan, Baku, Azerbejdžan, e-mail: seva_genetic@yahoo.com, phone: +994505327819

 

Povratak na sadržaj

 

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 56, broj 2(2024), str: 347-356

© 2024 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/ GENSR2402347K
Orginalni naučni rad

 

 

 

NOVA SORTA BELE LUPINE MONIKE (Lupinus albus L.)

 

Valentin KOSEV¹, Viliana VASILEVA², Vera POPOVIĆ³

 

¹ Institut za krmne kulture, 5800 Pleven, Poljoprivredna akademija, Bugarska

² Institut za kukuruz, 5835 Kneža, Poljoprivredna akademija, Bugarska

³Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Nacionalni institut za Republiku Srbiju, 21000 Novi Sad, Republika Srbija

 

 

Izvod

Urađena je karakterizacija perspektivnih hibridnih linija bele lupine (LN5 i LN1-1) i njihovih roditeljskih oblika (Lucki801 i PI533704). Urađena je biometrijska analiza svake sorte i linije prema glavnim kvantitativnim osobinama i fenološkim fazama i periodima. Stvorena je nova sorta bele lupine Monika (iz linije LN5) sa smerom upotrebe za seme. Dobijen je ponovljenom individualnom selekcijom iz ukrštanja Lucki801 × PI533704. Sorta pripada grupi srednjeg sazrevanja sa trajanjem vegetacionog perioda od 129 dana. Ima genetski završen rast. Visina biljke bila je 87 cm. Sorta ima visoku otpornost na leganje i dobru prilagodljivost abiotičkim uslovima. Prve mahune su formirane na 40 cm. Mahune biljke formiraju se na glavnom stablu i na skraćenim bočnim grančicama prvog i drugog reda. Na jednoj biljci formirano je oko 28 mahuna koje ne pucaju. Cvast je srednje veličine, plavo-bela, seme je belo, srednje veličine. Broj semena u jednoj biljci je u proseku 114. Sadržaj proteina zrna je 33%. Sorta se odlikuje visokom potencijalnomza produktivnost semena (masa semena po biljci 37 g). Masa 1000 semena je 339 g. Prosečan prinos zrna (3150 kg/ha) u ogledima takmičarske sorte je veći od prosečnog prinosa roditeljskih formi (2940 kg/ha). Odlukom Stručne komisije pri Izvršnoj agenciji za ispitivanje sorti, terenske inspekcije i kontrole semena u Bugarskoj (imenovana naredbom RD-10-1/14.01.2022.) i naredbom br. RD-12-1 ministra poljoprivrede Republike Bugarske od 02.03.2022., sorta Monika je prepoznata kao nova i originalna.

 

Autor za kontakt: Viliana Vasileva, Institut za krmne kulture, 5800 Pleven, Poljoprivredna akademija, Bugarska e mail: viliana.vasileva@gmail.com

 

Povratak na sadržaj

 

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 56, broj 2(2024), str: 357-368

© 2024 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

                                                                                                            UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2402357K
Orginalni naučni rad

 

 

PRETRAGA POLIMORFIZMA ŠIROM GENOMA KORIŠĆENJEM ILUMINA ČIPA

U RUSKIM MESNATIM MERINO OVCAMA ZA BUDUĆU GENOTIPIZACIJU SEKVENCIONIRANJEM

 

Alexander KRIVORUCHKO^1,2,*, Andrey LIKHOVID², Anastasiya KANIBOLOTSKAYA¹, Olga KRIVORUCHKO¹, Larisa SKORYKH¹, Natalia KIZILOVA³, Olesya YATSYK¹

 

¹FSBSI "Severnokavkaski federalni naučni agrarni centar", 356241

Mikhailovsk, Ruska Federacija

²FSAEI HE "Severnokavkaski federalni univerzitet", 355017, Stavropolj, Ruska Federacija

³Stavropoljski državni agrarni univerzitet, 355017, Stavropolj, Ruska Federacija

 

Izvod

Za masovnu upotrebu genotipizacije sekvenciranjem kod ovaca rase Ruski mesni merino potrebno je odrediti lokuse genoma sa dovoljnom učestalošću pojavljivanja u populaciji. Da bi se identifikovali, izvršena je genotipizacija Ruskih mesnih Merino ovaca pomoću Ovine Infinium HD BeadChip 600K. Kao rezultat procene polimorfizma 606.000 lokusa, odabrano je 555 SNP-ova sa učestalošću pojavljivanja obe homozigotne varijante u rasponu od 0,2850-0,3149. Nakon isključivanja supstitucija koje se nalaze bliže od 1cM, dobijena je lista od 387 polimorfizama. Odabrane supstitucije su locirane na svih 26 autozoma. Najveći broj polimorfizama je bio na 1, 3, 6, 9, 12 i 22 hromozomu. Najmanje supstitucija je nađeno na hromozomima 4, 8, 11 i 19. Na X hromozomu je identifikovana samo jedna supstitucija sa potrebnom učestalošću pojavljivanja. Prosečna udaljenost između SNP-ova bila je 4.000 do 7.000 kbp. Spisak polimorfizama koji smo odabrali može poslužiti za potvrdu pouzdanosti porekla u molekularno-genetskom ispitivanju ovaca rase Ruski mesni Merino.

 

Autor za kontakt: A. Krivoruchko, FSBSI "Severnokavkaski federalni naučni agrarni centar", 356241 Mikhailovsk, Ruska Federacija, E-mail: rcvm@yandex.ru

 

Povratak na sadržaj