GENETIKA, Vol. 6, broj 1 (1974)
L. EHRENBERG, Dobrila ĐORĐEVIĆ, Katarina LINDGREN i A.T. NATARAJAN
VREME SINTEZE DNK U TOKU NAKLIJAVANJA SEMENA U RAZLIČITIH SORATA JEČMA [Izvod]
Vesna POPOVIĆ, M. DENIĆ i J. DUMANOVIĆ
UTICAJ OPAQUE-2 GENA NA PROTEINE ENDOSPERMA U NEKIM LINIJAMA KUKURUZA [Izvod]
N. PEŠEV
PRETHODNA ISPITIVANJA NOVOG IZVORA OPAQUE- 2 MUTANTA KUKURUZA [Izvod]
A.L. HOOKER
SELEKCIJA KUKURUZA NA OTPORNOST PREMA TRULEŽI STABLA I NJEN UTICAJ NA PRINOS ZRNA [Izvod]
B.K. MUKHERJEE, K.N. AGARWAL, S.B. SINGH, N.P. GUPTA i N.N. SINGH
ISPITIVANJA RAZLIČITIH GENOTIPSKIH KOMPLEKSA KUKURUZA. I GENSKI EFEKTI I PRIRODA HETEROZISA U GENOTIPSKIM KOMPLEKSIMA I NJIHOV1M UKRŠTANjEM [Izvod]
B.K. MUKHERJEE, K.N. AGARWAL, S.B. SINGH, N.P. GUPTA i N.N. SINGH
ISPITIVANJE RAZLIČITIH GENOTIPSKIH KOMPLEKSA KUKURUZA II. PREDVIĐENE I OSTVARENE VREDNOSTI KASNIJIH GENERACIJA VIŠESTRUKIH KOMBINACIJA DVA, TRI I ČETIRI RODITELJA [Izvod]
N.N. SINGH, N.L. DHAWAN i B.K. MUKHERJEE
STUDIJA GENOTIPSKOG KOMPLEKSA KUKURUZA [Izvod]
V. GUZINA
IZOENZIMI PEROKSIDAZE U GENETSKIM PROUČAVANJIMA TOPOLA [Izvod]
Radmila METLAŠ, Sabaha POPIĆ, A. BEĆAREVIć i D. KANAZIR
DEJSTVO NATRIJUM FLUORIDA NA SINTEZU PROTEINA IN VITRO POMOĆU POLIZOMA IZ JETRE PACOVA [Izvod]
B. GEORGI, A. K. KAUL i D. CHRISTOFFERS
KORIŠĆENJE (n, 2n) ANALIZA ZA ODREĐIVANjE SADRŽAJA AZOTA U BILJNOM SEMENU [Izvod]
D. CHRISTOFFERS, A.K. KAUL i B. GEORGI
ODREĐIVANjE SADRŽAJA LIZINA U BILJNOM SEMENU FLUORESCENTNOM METODOM SA DANZILHLORIDOM [Izvod]
A.K. KAUL, H.W. KASTNER, B. GEORGI i D. CHRISTOFFERS
ODREĐIVANJE RELATIVNE HRANLJIVE VREDNOSTI BILJNOG SEMENA KORIŠĆENJEM TETRAHYMENA PYRIFORMIS (W) [Izvod]
Vlasta HITREC i Ljiljana ZERGOLLERN
CITOGENETSKI STUDIJ KROMOSOMA SLIČNIH G-GRUPI [Izvod]
Dubravka MUŽINIĆ i Ljiljana ZERGOLLERN
DENATURACIJA KAO METODA IDENTIFIKACIJE KROMOSOMA TRANSLOKACIJE [Izvod]
Milena ĆIRIĆ
IDENTIFIKACIJA PHILADELPHIA (Ph1) HROMOZOMA METODOM G - TRAKA [Izvod]
Mira TUNKL i Ljiljana ZERGOLLERN
TIREOIDNA AUTOANTITIJELA U DJECE S DOWNOVIM SINDROMOM I U NJIHOVIH RODITELJA [Izvod]
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 6, broj 1 (1974),
str: 1-6
© 1974 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
Originalni naučni rad
VREME SINTEZE DNK U TOKU NAKLIJAVANJA SEMENA U RAZLIČITIH SORATA JEČMA
L. EHRENBERG, Dobrila ĐORĐEVIĆ, Katarina LINDGREN i A.T. NATARAJAN
Wallenberg Laboratory, University of Stockholm, Stockholm, Sweden
Izvod
Da bi se utvrdila korelacija između vremena prve sinteze DNK u toku naklijavanja semena i senzitivnosti prema jonizujućem zračenju i hemijskim mutagenim sredstvima, vršena su ispitivanja nekoliko sorata ječma. U cilju boljeg razumevanja mogućnosti indukovanja mutacija inkorporacijom radioaktivnosti, korišćeni su radioaktivni prekursori i analizi baza (IUdR-125 I n TdR-3 H).
Vreme sinteze DNK je određivano merenjem količine ugrađenog TdR-3 H u jedrima. Nađeno je veliko variranje, kako između sorata tato i između godina gajenja. U sorte Bonus sinteza DNK je gotovo sinhranizovana oko 20 - 24 časa posle početka naklijavanja na 20ºC. S druge strane, u sorte Kristina ugrađivanje aktiviteta počinje već oko 10 časova posle vlaženja semena. U ove sorte je dalje pokazano da neke ćelije u taku mitoze ne vrše ugrađivanje obeleženog timidina, što ukazuje da je sinteza DNK završena u toku sazrevanja semena. Ova osobina je verovatno povezana sa odsustvom perioda mirovanja u ove sorte, a objašnjava i odsustvo efekta tretiranja sa analizom baza. Sinteza DNK u roditeljskog para sorte Kristina (sorte Domen i Mary) se odvija čak i brže, a sorte Edda II i Birgita i pripadaju istom tipu.
Međusortno variranje, a posebno variranje između različitih godina, u odnosu na vreme sinteze DNK u embriju ječma ukazuje na potrebu karakterizacije sorata u odnosu na taj proces. Isto tako, ovo ukazuje i na potrebu gajenja materijala pod kontrolisanim uslovima u eksperimentima gde se koriste analozi baza i radioaktivni nukleozidi za indukovanje mutacija, a takođe i pri proučavanjima variranja senzitivnosti prema mutagenim agensima.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 6, broj 1 (1974),
str: 7-17
© 1974 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
Originalni naučni rad
UTICAJ OPAQUE-2 GENA NA PROTEINE ENDOSPERMA U NEKIM LINIJAMA KUKURUZA
Vesna POPOVIĆ, M. DENIĆ i J. DUMANOVIĆ
Department of Genetics and Plant Breeding, INEP, 11080 Zemun, Yugoslavia
Izvod
Vršena su proučavanja uticaja opaque-2 (o2 gena na sadržaj i aminokiselinski sastav rezervnih proteina u .nekim linijama kukuruza. Ova ispitivanja su pokazala da o2 gen utiče na smanjenje sadržaja proteina i apsolutne težine zrna. Zapaženo je da stepen redukcije sadržaja proteina varira u zavisnosti od genetičke osnove u koju je ugrađen o2 gen, a opadanje apsolutne težine zrna je bilo veće u linija sa većom težinom zrna.
U pogledu sadržaja pojedinih frakcija proteina utvrđeno je da pod uticajem o2 gena, unutar redukcije prolaminske frakcije, dolazi do represije sinteze polipeptida veličine molekula oko 20.000. Zapaženo je, takođe, u o2 mutantu i homozigotnim o2 verzijama i prisustvo novog polipeptida molekulske težine oko 40.000, koji nije zapažen u normalnim verzijama kukuruza. Zbog izmenjenog odnosa sadržaja pojedinih frakcija proteina došlo je do promena aminokiselinskog sastava proteina endosperma. Pri ovome je sadržaj nekih aminokiselina (lizin, arginin, asparaginska kiselina) povećan, a drugih (glutaminska kiselina, leucin, prolin) smanjen.
U cilju eliminisanja (ili svođenja na najmanju meru) zapaženih nedostatka o2 verzija, a koji su u najvećoj meri u vezi sa strukturom endosperma, zasnovan je obiman program na proučavanju variranja u gradi u različitim genetičkim osnovama. Kao posledica delovanja gena modifikatora, zapažene su u različitim genetičkim osnovama različite promene u konzistenciiji endosperma homozigotnih o2 verzija. Imajući u vidu zapaženo variranje, koje po svojim osnovnim karakteristikama pripada tipu kontinuiranog variranja, moglo bi se pretpostaviti da je ovo svojstvo poligenskog karaktera.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 6, broj 1 (1974),
str: 19-26
© 1974 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
Originalni naučni rad
PRETHODNA ISPITIVANJA NOVOG IZVORA OPAQUE- 2 MUTANTA KUKURUZA
N. PEŠEV
Maize Research Institute, 11080 - Zemun, Yugoslavia
Izvod
U toku selekcije inbredovanih linija metodom klip na red iz jednog sintetika od 10 divergentnih populacija i sorti u 1966. godini našli smo 2 klipa sa zrnima opaque-2 mutanta kukuruza. Prethodna ispitivanja su pokazala da homozigotno seme ovog novog izvora opaque-2 mutanta, poreklom od 2 klipa, ima znatno veći sadržaj lizina od semena s normalnim endospermom. Dobivene opaque-2 linije imale su 68 i 85% više lizina od zrna kukuruza s normalnim endospermom. Istovremeno ove linije su imale i 17 - 25% više lizina i 1,3 - 1,8% vise proteina od originalnog opaque-2 mutanta.
U potomstvu od ukrštanja i povratnog ukrštanja novog izvora opaque-2 mutanta s kukuruzom normalnog endosperma, cepanje na normalne i opaque fenotipove je pravilno i slično onome ustanovljenom sa originalnim mutantom.
Dobijeni rezultati pokazuju da su promene u sadržaju proteina i lizina u endospermu ovih linija opaque-2 slične promenama originalnog o2 mutanta. Ovaj izvor o2 gena verovatno vodi poreklo od jugoslovenskih sorti koje su bile uključene u sintetiku iz koga je i dobiven. Naše o2, linije su pokazale povećanje aktivnosti ribonukleaze za 3,14-10,24 puta više u poređenju sa inbredovanim linijama iz kojih vode poreklo.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 6, broj 1 (1974),
str: 27-32
© 1974 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
Originalni naučni rad
SELEKCIJA KUKURUZA NA OTPORNOST PREMA TRULEŽI STABLA I NJEN UTICAJ NA PRINOS ZRNA
A.L. HOOKER
Illinois Agricultural Experiment Station, Urbana, Illinois 61801, U.S.A.
Izvod
Selekcija kukuruza na otporne, srednje otporne i osetljive tipove prema truleži stabla 'koju prouzrokuje Diplodia maydis vrsena je na pet populacija u toku sedam uzastopnih generacija samooplođenja počev od F2 generacije. F2 populacije su dobijene samooplodnjom jednostrukih hibrida: R169XR168, C103 x R168, C103XB14, B14 x R109B i R109B x R168. Sličan selekcioni program bio je izveden u toku pet generacija i sa materiijalom gde su kao početni uzorci poslužili po jedna samooplodna biljka Stiff Stalk Synthetic-a i sorte Lancaster Sure Crop. Ostatak semena je čuvan, a ave generacije selekcija i izvornih roditelja su upoređivane po reakciji na trulež stabla u poljskom eksperimentu s ponavljanjima, pri čemu je svaka biljka bila veštački inokulisana. Dobijeni rezultati pokazuju da je selekcija uspešna u toku ranih samooplodnih generacija za sva tri tipa reakcije prema truleži stabla i upućuju na zaključak da je reakcija prema truleži stabla genetički fiksirana posle oko pet generacija samooplođenja.
Selekcija na otpornost prema truleži stabla imala je povoljan uticaj na prinos zrna i stabilnost stabla. Serije inbred linija dz iste izvorne populacije, selekcionisane na otporne, srednje otporne i osetljive prema truleži stabla, ukrštane su sa različitim inbred testerima i ocenjivane. Otporne i srednje otporne linije dale su hibride veće rodnosti i sa više uspravnih biljaka, nego osetljive linije. Prema tome, prinos zrna i otpornost prema truleži stabla mogu se kombinovati. Selekcija na ove dve osobine trebalo bi da se vrsi u toku izdvajanja i ocenjivanja inbred linija.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 6, broj 1 (1974),
str: 33-41
© 1974 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
Originalni naučni rad
ISPITIVANJA RAZLIČITIH GENOTIPSKIH KOMPLEKSA KUKURUZA. I GENSKI EFEKTI I PRIRODA HETEROZISA U GENOTIPSKIM KOMPLEKSIMA I NJIHOV1M UKRŠTANjEM
B.K. MUKHERJEE, K.N. AGARWAL, S.B. SINGH, N.P. GUPTA i N.N. SINGH
Division of Genetics, I.A.R.I., New Delhi, India
Izvod
Proučavanja genskih efekata vršena su u pet različitih genotipskih kompleksa kukuruza, i to: J236, Antigua Gr. 1, St. Croix 4D, Cuba 19 i Caribbean Flint, koji se koriste u programu oplemenjivanja kukuruza u Indiji. Ovim proučavanjima su obuhvaćeni i efekti heterozisa različitih hibridnih kombinacija.
Za većinu ispitivanih osobina utvrđeni su značajni efekti epistaze, čime su potvrđeni raniji nalazi drugih istraživača (Moll et al., 1965; Sentz et al., 1954). Zapaženi su značajni aditivni efekti za prinos zrna (Caribbean Flint), za broj dana do cvetanja i broj redova zrna po klipu (Antigua Gr. 1) i za dužinu i dijametar klipa (J236). Prosečan heterotični efekt za dužinu klipa je bio slabo izražen u svim F1 kombinacijama. Cuba 19 i Caribbean Flint su ispoljili signifikantan prosečan heterozis prinosa zrna i broja zrna po redu i klipu. U slučaju Antigua Gr. 1 je utvrđeno da je odličan 'izvor' za prenošenje ranostasnosti na svoje hibridne kombinacije.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 6, broj 1 (1974),
str: 43-50
© 1974 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
Originalni naučni rad
ISPITIVANJE RAZLIČITIH GENOTIPSKIH KOMPLEKSA KUKURUZA II. PREDVIĐENE I OSTVARENE VREDNOSTI KASNIJIH GENERACIJA VIŠESTRUKIH KOMBINACIJA DVA, TRI I ČETIRI RODITELJA
B.K. MUKHERJEE, K.N. AGARWAL, S.B. SINGH, N.P. GUPTA i N.N. SINGH
Division of Genetics, I.A.R.I., New Delhi, India
Izvod
Proučavanja se odnose na mogućnosti predviđanja osobina sortnih hibrida kukuruza, njihovih potomstava dobijenih oplodnjom smesom polena i samooplođenjem, kao i kasnijih generacija trostrukih i četvorostrukih hibrida dobijenih ukrštanjem pet visoko heterozigotnih i raznorodnih sorata kukuruza. Postojeći metodi predviđanja heterotičnog efekta dvostrukih hibrida koriste prosečne vrednosti homozigotnih samooplodnih linija i njihovih hibrida. U ovim proučavanjima, međutim, korišćeni su genski efekti da bi se predvidela svojstva pomenutih populacija. U ovim je proučavanjima posvećena pažnja i nivou ispoljenog heterozisa, kao i relativne depresije potomstva sorata i sortnih hibrida dobijenih slobodnom oplodnjom ili samooplođenjem.
Ova su istraživanja pokazala da postoji zadovoljavajuća podudarnost predviđenih i stvarnih vrednosti za sva proučavana svojstva. Jedan broj međusortnih hibrida je, u poređenju sa najboljim linijskim hibridom pokazao zadovoljavajuća svojstva. Predviđene vrednosti nekih od trostrukih i četvorostrukih kombinacija su bile signifikantno bolje od najboljeg linijskog hibrida.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 6, broj 1 (1974),
str: 51-62
© 1974 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
Originalni naučni rad
STUDIJA GENOTIPSKOG KOMPLEKSA KUKURUZA
N.N. SINGH, N.L. DHAWAN i B.K. MUKHERJEE
Division of Genetics I.A.R.I., New Delhi, India and Ford Foundation, Sharia Osiris, Garden City, Cairo, U.A.R.
Izvod
U ovim proučavanjima je korišćeno 19 genotipskih kompleksa, od kojih je svaki ukrštan sa po tri testera. Analizom kombinacione vrednosti je pokazano da su i aditivna i neaditivna komponenta genetičke varijanse bile značajne za prinos zrna. Za sadržaj vlage u zrnu, varijansa specifične kombinacione sposobnosti je bila znatno sira od varijanse opšte kombinacione sposobnosti. Ovim je pokazano da neaditivna komponenta igra važnu ulogu u ekspresiji ove osobine, dok je za svojstvo broja dana do svilanja utvrđeno suprotno.
Proučavanja interakcije varijanse kombinacione sposobnosti sa godinama su ukazala da je za svojstvo prinos zrna po biljci i sadržaj vlage u zrnu, ova bila jace izražena u slučaju opšte, nego u slučaju specifične kombinacione sposobnosti. Za svojstvo broja dana do svilanja nađeno je suprotno. Kompleksi Antigua 3D, Cuba 19, St. Cnoix 4D i Caribbean Dent su ispoljili visoke vrednosti opšte kombinacione sposobnosti. Najveća specifična kombinaciona sposobnost je utvrđena u kompleksa Antigua 3D x Composite A6. Ovi kompleksi mogu biti korišćeni za dobijanje popravljenih složenih populacija, kao i za dobijanje sortnih hibrida za direktnu komercijalnu upotrebu. Dobijene složene populacije mogu se koristiti kao osnovne populacije za izdvajanje elitnih samooplodnih linija.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 6, broj 1 (1974),
str: 63-68
© 1974 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
Originalni naučni rad
IZOENZIMI PEROKSIDAZE U GENETSKIM PROUČAVANJIMA TOPOLA
V. GUZINA
Institut za topolarstvo, 21000 Novi Sad, Jugoslavija
Izvod
Izvod je štampan samo na engleskom jeziku.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 6, broj 1 (1974),
str: 69-76
© 1974 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
Originalni naučni rad
DEJSTVO NATRIJUM FLUORIDA NA SINTEZU PROTEINA IN VITRO POMOĆU POLIZOMA IZ JETRE PACOVA
Radmila METLAŠ, Sabaha POPIĆ, A. BEĆAREVIć i D. KANAZIR
Laboratory of Biochemistry, »Boris Kidrič« Institute, 11000 Beograd, Yugoslavia
Izvod
Praćena je sinteza proteina in vitro pomoću polizoma iz jetre pacova i ustanovljeno da je ugrađivanje obeleženih aminokiselina smanjeno u prisustvu NaF u koncentracijama od 0,1 do 20 mM. Koncentracije NaF ispod 0.01 mM ne utiču na sintezu proteina u ovim uslovima. Efekat NaF se može ukloniti dodavanjem inkubacionoj smesi rastvora pH 5 frakcije ćelija jetre pacova upotrebljene kao izvor transferaza.
Suprotno nalazima in vivo, prisustvo NaF u inkubacionoj smeši za sintezu proteina in vitro ne izaziva znatno razlaganje polizoma.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 6, broj 1 (1974),
str: 79-87
© 1974 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
Originalni naučni rad
KORIŠĆENJE (n, 2n) ANALIZA ZA ODREĐIVANjE SADRŽAJA AZOTA U BILJNOM SEMENU
B. GEORGI, A. K. KAUL i D. CHRISTOFFERS
Institut für Biophysilk, TU Hannover und
Institut für Strahleribotanik der Gesellschaft für Stahlen- und Umweltforschung mbH, Hannover, BRD
Izvod
Generatori brzih nutrona koji se sreću u različitim fizičkim institutima bili su korišćeni za kvantitativno određivanje sadržaja azota u uzorcima hraniva. U ovom radu su prikazana upoređenja različitih predloženih postupaka, a takođe i troškova pri njihovom korišćenju.
Da bi se otklonile smetnje drugih prisutnih elemenata, učinjen je pokusaj da se utvrdi optimalno vreme ozračivanja i čuvanja uzoraka. Pri ovome je konstruisan poseban rotirajući nosac uzoraka, koji omogućuje simultano ozračivanje 15 uzoraka.
Ova ispitivanja su pokazala vrlo dobro slaganje između vrednosti dobijenih ovim postupkom i vrednosti dobijenih po metodu Kjeldahl-a (r = 0.98**).
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 6, broj 1 (1974),
str: 89-94
© 1974 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
Originalni naučni rad
ODREĐIVANjE SADRŽAJA LIZINA U BILJNOM SEMENU FLUORESCENTNOM METODOM SA DANZILHLORIDOM
D. CHRISTOFFERS, A.K. KAUL i B. GEORGI
Institut für Biophysik, TU Hannover
und
Institut für Strahlenbotanik Hannover Strahlen - und Umweltforschung mbH, Hannover, BRD
Izvod
Brza, jednostavna i reproduktivna metoda za određivanje sadržaja lizina u uzorcima biljnog semena bila bi od velikog interesa za potrebe oplemenjivanja biljaka u pravcu poboljšanja kvaliteta proteina.
Fluorescentna boja l-dimetiIamino-naftalen-5-suIfonil hlorid (denzilhlorid) reaguje specifično sa lizinom pod određenim uslovima. Druge aminokiseline, a takođe skrob i celuloza, ne daju bojenu reakciju (Rosselet and Ruch, 1968; Christoffers, neobjavljeno). Zbog toga se intenzitet fluorescencije obojenih proteina može koristiti kao indeks za sadržaj lizina u biljnom semenu.
Upoređujući vrednosti sadržaja lizina dobijene ovim postupkom sa vrednostima dobijenim drugim postojećim metodama, ustanovljena je dobra podudarnost (r = 0.80),
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 6, broj 1 (1974),
str: 95-104
© 1974 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
Originalni naučni rad
ODREĐIVANJE RELATIVNE HRANLJIVE VREDNOSTI BILJNOG SEMENA KORIŠĆENJEM TETRAHYMENA PYRIFORMIS (W)
A.K. KAUL, H.W. KASTNER, B. GEORGI i D. CHRISTOFFERS
Institut fur Strahlenbotanik der Gesellschaft für Strahlen - und
Umweltforschung mbH, Hannover und Institut für Biophysik, TU Hannover, BRD
Izvod
U ovim ispitivanjima je za određivanje hranljive vrednosti biljnog semena kao test organizam korišćen Tetrahymena pyriformis. Ispitivanja su vršena još od 1947. godine. U tom periodu korišćeni su različiti postupci u pripremi uzoraka. U ovom slučaju uzorci su bili hidrolizovani i posle dijalize korišćeni za kulturu test organizma pri konstantnom nivou ukupnog azota. Biomasa je merena nakon 72 časa. Mada relativne hranljive vrednosti različitih ispitivanih uzoraka nisu bile dovoljno saglasne sa postojećim literaturnim podacima za biološku vrednost, moglo bi se zaključiti da bi ovaj postupak bio izvanredno koristan pri odabiranju selekcionog materijala u starijim generacijama. Ispitivanja u cilju poboljšanja predloženog postupka se nastavljaju.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 6, broj 1 (1974),
str: 105-113
© 1974 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
Originalni naučni rad
CITOGENETSKI STUDIJ KROMOSOMA SLIČNIH G-GRUPI
Vlasta HITREC i Ljiljana ZERGOLLERN
Citogenetski laboratorij Klinike za Dječje bolesti - Rebro, 41000 Zagreb, Jugoslavija
Izvod
Izvod je štampan samo na engleskom jeziku.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 6, broj 1 (1974),
str: 115-120
© 1974 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
Originalni naučni rad
DENATURACIJA KAO METODA IDENTIFIKACIJE KROMOSOMA TRANSLOKACIJE
Dubravka MUŽINIĆ i Ljiljana ZERGOLLERN
Citogenetski laboratorij Klinike za Dječje bolesti - Rebro, 41000 Zagreb, Jugoslavija
Izvod
Izvod je štampan samo na engleskom jeziku.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 6, broj 1 (1974),
str: 121-125
© 1974 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
Originalni naučni rad
IDENTIFIKACIJA PHILADELPHIA (Ph1) HROMOZOMA METODOM G - TRAKA
Milena ĆIRIĆ
Faculty of Medicine 11000 Beograd, Yugoslavia
Izvod
Philadelphia (Ph1) hromozom zapaža se u ćelijama - kostne srži bolesnika obolelih od hronične mijeloidne leukemije i predstavlja specifičan hromozomski marker. Sporadično je konstatovan u nekim drugim mijeloproliferativnim i limfoproliferativmim oboljenjima, ali se postavlja pitanje da li se u ovim slučajevima radi o autentičnom Ph1 hromozomu ili o minutnom hromozomu, njemu sličnom (Ph1 - like hromozom). Precizna identifikacija Philadelphia hromozoma stoga je od velike važnosti, pogotovo gde klinička slika nije sasvim tipična.
Primenom metode G - tra'ka Ph1 hromozom, konstatovan kod tri pacijenta sa LMC, identifikovan je kao delecirani hromozom 22 (22 q-). Ovi rezultati su u saglasnosti sa rezultatima koje su, pomoću različitih tehnika, dobili drugi autori.
Identifikacija Ph1 hromozoma metodom G - traka vršena je primenom tzv. komparativne analize (upoređivanjem slike mitoze pre i posle tretmana) koja omogućuje precizno određivanje trake na tako malom hromozomu kao sto je Ph1 - hromozom.
Prednost komparativne analize posebno dolazi do izražaja u proučavanju malignih hemopatija kod kojih se javlja novi klon. Primenom komparativne analize ćelije klona, često malobrojne, mogu biti precizno analizirane i aberantni hromozomi identifikovani.
Citogenetska analiza u malignih hemopatija vrše se poglavito u koštnoj srži. Karakteristike ovog tkiva su relativno nizak mitotski indeks i slab kvalitet hromozoma, posebno u leukemičnim ćelijama. Metod komparativne analize je od velike pomoći u savlađivanju ovih nepogodnosti.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 6, broj 1 (1974),
str: 127-136
© 1974 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
Originalni naučni rad
TIREOIDNA AUTOANTITIJELA U DJECE S DOWNOVIM SINDROMOM I U NJIHOVIH RODITELJA
Mira TUNKL i Ljiljana ZERGOLLERN
Radioizotopni odjel Interne klinike i Dječja klinika Medicinskog fakulteta - Rebro, 41000 Zagreb, Jugoslavija
Izvod
Izvod je štampan samo na engleskom jeziku.