English (US)

Violeta Andjelkovic2Dr Violeta Anđelković
- Predsednik Sekcije 2016 – 
avioleta@mrizp.rs avioleta143@gmail.com

Violeta Anđelković je rođena 12. 02. 1968. godine u Jagodini. Diplomirala je 1992.godine na Polјoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu, odsek ratarstvo. Magistarsku tezu pod naslovom "Fiziološka i morfološka svojstva sintetičkih populacija kukuruza sa visokim i niskim sadržajem abscisinske kiseline (ABA)" odbranila je 1995.godine. U aprilu 1997.godine obavila je studijsku posetu CIMMYT-u (International Maize and Wheat Improvement Center), Meksiko, grupi dr G.Edmeades-a, jednog od koordinatora programa stvaranja populacija kukuruza od lokalnih sorata tolerantnih na sušu. Doktorsku disertaciju na Polјoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu iz oblasti genetike i oplemenjivanja bilјaka pod naslovom “Identifikacija pokazatelјa otpornosti kukuruza (Zea mays L.) prema suši kod potomstva sa egzotičnom germplazmom” odbranila je 2000.godine. U zvanje naučnog savetnika izabrana je 2015.godine. Neposredno posle odbrane doktorske disertacije obavila je dvonedelјni  studijski boravak u Einbeck-u, Nemačka, u kompaniji KWS. U okviru posledoktorske specijalizacije u periodu od juna 2001. do decembra 2002. godine boravila je u Max Planck Institutu u Kelnu, Nemačka, u Odseku za oplemenjivanje bilјaka i fiziologiju prinosa, u laboratoriji dr R.Thompson-a. Učestvovala je u radu na projektima: “Regulacija ekspresije gena u zrnu kukuruza u uslovima stresa suše korišćenjem tehnike macroarray” i Projektu EU-FP5 „Precizno i efikasno genetičko pobolјšanje zrna žitarica - SeeDesign” (QLK-2000-00302). Učestvovala je u realizaciji Projekta „Evaluation of  Natural and Mutant Genetic Diversity in Cereals Using Nuclear and Molecular Techniques“ RER/5/013(2007-2011), kojim je koordinirala International Agency for Atomic Energy  (IAEA). sa sedištem u Beču, (Austrija); bilateralne saradnje između Srbije i Kine (2011-2013) pod nazivom „Evaluacija genetičkih resursa kukuruza visokog kvaliteta zrna i tolerantnosti prema stresu u Srbiji i Kini“; bila je i deo tima u okviru programa bilateralne naučne i tehnološke saradnje između Srbije i Francuske, koji je realizovan u okviru Programa „Pavle Savić“ i partnerstva „Hubert Curien (PHC)” „Pristupi u agronomskoj evaluaciji i molekularnoj karakterizaciji lokalne germplazme kukuruza za dobrobit hibridne ere“, a u njegovoj realizaciji učestvovali su istraživači iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad i Instituta za kukuruz Zemun Polјe. Bila je i član posebne radne grupe za izradu „Nacionalnog programa za bilјne genetičke resurse za hranu i polјoprivredu R.Srbije“, formirane od strane Ministarstva polјoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede R.Srbije (reš. br. 119-01-155/2012-13).

U periodu od 01.10.2004. do. 03.9.2013.godine nalazila se na mestu Direktora Sektora za naučnoistraživački rad u Institutu za kukuruz “Zemun Polјe”. Od avgusta 2007.godina je angažovana na mestima šefa banke gena i menadžera evropske baze podataka za kukuruz (EMDB), čiji je domaćin Institut za kukuruz „Zemun Polјe“. 

Violeta Anđelković je objavila kao autor  ili koautor 214 radova i saopštenja, jedno poglavlјe u monografiji međunarodnog i jedno poglavlјa u monografiji nacionalnog značaja, jedne istaknute monografije nacionalnog značaja, koautor je tri hibrida kukuruza standardnog kvaliteta zrna.

Član je Uređivačkkog odbora časopisa „Genetika“ i „Ratarstvo i povrtarstvo“. Kao predstavnik Republike Srbije, od  2008.-2016. godine bila je član Upravnog odbora udruženja EUCARPIA (European Association for research on plant breeding). Član je Društva genetičara Srbije, Društva selekcionara i semenara Srbije, kao i EUCARPIA-e.

 

Ana Marjanovic Jeromela2Dr Ana Marjanović Jeromela
- Potpredsednik Sekcije 2016 – 
ana.jeromela@ifvcns.ns.ac.rs

Ana Marjanović Jeromela je rođena 14.12.1970. u Beogradu. Polјoprivredni fakultet (Ratarsko-povrtarski smer) u Novom Sadu je upisala školske 1989/90. Diplomski rad na predmetu Genetika, pod naslovom: "Kultura embriona kod interspecies hibridizacije suncokreta" odbranila je 10.03.1994. Postdiplomske studije na Polјoprivrednom fakultetu u Novom Sadu (grupa Genetika i oplemenjivanje bilјaka) upisala je školske 1994/95. Magistarsku tezu pod nazivom: "Fenotipske i genotipske korelacije komponenti prinosa semena ulјane repice (Brassica napus L.)" je odbranila 06.04.1999. Doktorsku disertaciju pod naslovom: “Genetička divergentnost i varijabilnost komponenti prinosa semena ulјane repice (Brassica napus L.)” je odbranila 28.07.2005. na Polјoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Desetomesečnu specijalizaciju iz oblasti genetike i oplemenjivanja ulјane repice, kao stipendista Nemačke službe za akademsku razmenu (DAAD), obavila je u periodu 04.08.1997-31.05.1998, u Institutu za agronomiju i oplemenjivanje bilјaka Univerziteta Justus Libig (Institut für Pflanzenbau und Pflanzenzüchtung, Justus Liebig Universität) u Gisenu, Nemačka.

Od 01.04.1996. je zaposlena u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Bavi se genetikom i oplemenjivanjem ulјanih bilјnih vrsta, posebno ulјane repice. Bila je pomoćnik direktora za naučoistraživačke poslove u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u periodu 2010-2013. Od 2013. obavlјa funkciju šefa Odseka za ulјanu repicu u okviru Odelјenja za ulјane kulture Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Zvanje naučnog saradnika stekla je 2005, višeg naučnog saradnika 2011, a naučnog savetnka 2015. godine.

Ana Marjanović Jeromela je bila rukovodilac sledećih projekata:

2008-2010. „Stvaranje genotipova ulјane repice (Brassica napus L.) za ishranu i industrijsku preradu“, TR 20081. Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije.

2011-2016: „Razvoj novih sorti i pobolјšanja tehnologija proizvodnje ulјanih bilјnih vrsta za različite namene TR 31025 Ministarstvo za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije.

2016-2017. „Lanik (CAMELINA) – održiva ulјana bilјna vrsta budućnosti“ Projekat bilateralne saradnje sa republikom Austrijom.

Takođe učestvuje u realizaciji međunarodnog projekta: COST akcija FA1306: The quest for tolerant varieties - Phenotyping at plant and cellular level 22.05.2014 - 21.05.2018.

Član je Working Group Research & Innovation pri ESA (European Seed Association) od 2013. Član je Odbora Odelјenja za prirodne nauke Matice srpske od 2012. Član je Društva genetičara Srbije, Društva fiziologa bilјaka Srbije, EUCARPIA i FESP.

Glavni je urednik nacionalnog naučnog časopisa Ratarstvo i povrtarstvo od 2010.

Ana Marjanović Jeromela je u dosadašnjem naučnoistraživačkom radu, kao autor ili koautor, objavila 284 naučna rada u međunarodnim i nacionalnim časopisima i izložila na skupovima međunarodnog i nacionalnog značaja. Većina radova je iz naučne oblasti Genetika i oplemenjivanje bilјaka. Koautor je trinaest sorti ulјane repice, od kojih je jedna priznata u Evropskoj uniji, jedna u Ukrajini i jedna u Uzbekistanu, jednog hibrida ozime ulјane repice, kao i dva hibrida suncokreta i dve sorte slačice. 

 

Vladan Popovic3Dr Vladan Popović
- Potpredsednik Sekcije 2016 –
vladanpop79@gmail.com

Vladan Popović je rođen 22.11.1979. godine u Novoj Varoši. Školske 1999/2000 godine upisao se na Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu. Dipomski rad pod naslovom „Cilјevi i problemi gazdovanja u mešovitim šumama smrče, jele i bukve u GJ Zlatar I“ odbranio je 22.04.2005. godine i stekao zvanje diplomirani inženjera šumarstva. Poslediplomske studije, na Šumarskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, upisao je školske 2005/2006 godine, na katedri Planiranje gazdovanja šumama. Magistarski rad pod nazivom „Osnov tipološkog definisanja šumskog kompleksa Rogot“ odbranio je 12.10.2009. godine na Šumarskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Doktorsku disertaciju pod naslovom „Procena genetskog potencijala taksodijuma (Taxodiumdistichum (L.) Rich.) u semenskoj sastojini kod Bačke Palanke“ odbranio je 30.01.2014. godine na Šumarskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Radni odnos zasnovao je 28.11.2005. godine u Drugoj tehničkoj školi u Kragujevcu, kao nastavnik stručnih predmeta grupe šumarstvo. Od 04.04.2011. godine zaposlen je u Institutu za šumarstvo u Beogradu, Odelјenje za oplemenjivanje, semenarstvo i rasadničarstvo.

Član je Društva genetičara Srbije, Udruženja šumarskih inženjera i tehničara Srbije, Naučno-strukovnog društva REFORESTA.

Urednik naučnog časopisa REFORESTA od 2015. godine.

Zvanje naučnog saradnika stekao je 2014. godine. Do sada je kao autor ili koautor objavio 65 naučnih radova.