PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM

М. Коrаć, V. Ognjenov, Dinka Vujanić-Varga, P. Cindrić, Nada Korać, B. Đurić, Jelena Ninić-Todorović, S. Cerović, Branislava Gološin i Ksenija Macet:

Oplemenjivanje voćaka i vinove loze

Janko Dumanović:

Oplemenjivanje biljaka i genetike slabosti

Kosana Konstantinov i Snežana Mezei:

Nove tehnologije u oplemenjivanju biljaka – korist i rizik

A.S. Tsaftaris:

Nova dostignuća u proučavanju molekularne baze heterozisa

Marko Anđеlković, Vasilije Isajev, Nada Vučinić-Barjaktarović:

Genetičke osnove i evolucioni smisao polnog razmnožavanja

Oplemenjivanje žitarica

Violeta Anđelković, Radmila Stikić, Sofija Рекići Mile Ivanović:

Korelacije prinosa i komponenti prinosa kod dve sintetičke populacije kukuruza sa različitim sаdržajem abscisinske kiseline (ABA)

Snežana Drinić-Mladenović, Kosana Konstantinov i Dragana Ignjatović:

Prilog ispitivanju molekulanre osnove hеterozisa kod kukuruza

М. Ваbić, N. Delić, Z. Pajić i G. Todorović:

Identifikacija donora poželjnih alela za pirnos i zapreminu kokičavosti kod kukuruza kokičara (Zea mays L. everta)

Goran Bekavac, Milisav Stojaković, Đorde Jocković, Mile Ivanović, Marija Kraljević-Balalić, Jan Boćanski:

Korelacije i „PATH” koeficijent analiza za stаy green kukuruza (Zea mays L.)

Jan Boćanski, Milisav Stojaković, Raško Popov i Goran Bekavac:

Promene morfoloških osobina u BSSS populaciјама kukuruza putem rekurentne selekcije

Jelena Vančetović, Mile Ivanović, Goran Drinić i M. Vidaković:

Korelacije između važnijih agronomskih svojstava kod S₁ i HS familija u dva kompozita kukuruza

N. Delić, R. Petrović:

Ocena parametara stabilnosti ZP hibrida kukuruza (Zea mays L.)

Goran Drinić i Jelena Vančetović:

Genetičke i fenotipske korelacije između аgronomskih osobina kod top-cross populacija kukuruza (Zea rays L.)

Zorica Pajić, М. Вавić, Milica Radosavljević:

Uticaj promena karbohidratnog sastava na kvalitet zrna kukuruza šećerca (Zea mays L. saccharata)

Goran Sаratlić i М. Rošulj:

Optimalan odnos između broja ponavljanja i broja lokacija u preliminarnim testiranjima novih hibridnih kombinacija kukuruza (Zea mays L.)

Milisav Stojaković, Goran Bekavac, Dorđe Jocković, Lazar Jakovljević:

Genetičkе i fenotipske korelacije između osobina reproduktivnih organa kukuruza

G. Todorović, I. Šatarić i N. Delić:

Reselekcija roditeljskih komponenti elitnog SC hibrida kukuruza (Zea mays L.) za osobinu prinos zrna

G. Todorović, I. Šatarić, N. Delić:

Nasleđivanje dužine klipa kukuruza (Zea mays L.)

Borivoje V. Trifunović, Janko Dumanović i Vladimir Trifunović:

Očekivanа i realizovana genetička dobit od fenotipske rekurentne selekcije u ZPSynP1 populaciji kukuruza (Zea mays L.)

М. Ćirić, R. Nikolić, М. Katić, Р. Stojić, N. Marković:

Heritabilitet osobina mlečnosti u standardnoj laktaciji oplemenjenih crno-belih goveda

Đ. Jocković, М. Stojaković, D. Simić, Ј. Boćanski, G. Bekavac, B. Puran, R. Popov, N. Vasić:

Germplazma u oplemenjivanju kukuruza (Zea mays, L.) u narednih deset godina

Коsana Konstantinov, Goran Saratlić, Snežana Mladenović, I. Verešbaranji, Snežana Gošić:

Doprinos izučavanju gеnеtičke kontrole sinteze viših masnih kiselina u zrnu kukuruza

D. Kovačević, Vesna Lazić-Jančić, S.A. Quarrie:

Akumulacija RAR17 i RNK u listovima kukuruza tоkоm stresa suše u polju

Momčilo Bošković, Jelena Bošković:

Genetska diferencijacija novih izvora otpornosti prema Puccinia recondita tritici

Miodrag Dimitrijević, Sofija Petrović, Marija Kraljević-Balalić:

Еkоlоšка i genetička varijabilnost komponenata prinosa рšеniсе

Tomislav Živanović, Gordana Šurlan-Momirović, Vesna Vujačić, Vera Rakonjac:

Komponente gеnеtičkе varijabilnosti i heritabilnost kvantitativnih osobina sorata i hibrida pšenice

Jadranka Ivezić, Slobodanka Pajević, Ljiljana Merkulov, S. Denčić i В. Krstić:

Genotipska specifičnost fotosinteze i anatomskih osobina listova pšenice

Zoran Jerković i Marija Todorova:

Nasleđivanje različitih vrsta otpornosti prema Puccinia recondita tritici

Borivoje Jovanović, Yueming Yan, S1aven Prodanović, i Novica Mladenov:

Primena metode elektroforeze za ocenu načina nasleđivanja komponenata glijadina u F₂ generaciji hibrida pšenice

Desimir Knežević, М. Pavlović, V. Zečević, I. Božinović, Ž. Jestrović, M. Kuburović, D. Urošević:

Genetička analiza bokorenja kod hibrida рšеniсе (Triticum aestivum L.)

Desimir Knežević:

Genetička divergentnost sorti pšenice коmроziciji Gli- alela

Marija Kraljević-Balalić, Miodrag Dimitrijević i Sofija Petrović:

Interakcija genotip/spoljna sredina za коmроnentе prinosa pšenice

Ankica Kondić i Stanislav Šesеk:

Albino regeneranti: značaj u primeni in vitro kulture antera u oplemenjivanju pšenice

М. Milovanović, М. Pavlović, D. Đokić, R. Ognjanović i M. Jelić:

Ispitivanje nekih agronomsko-fizioloških osobina kod kragujevačkih genotipova Т.durum

Danica Mićanović, Zora Sarić i Мiloје Sarić:

Mogućnost selekcije pšenice na korišćenje slobodnog azоtа u ishrani

Ivan Mihaljev:

Otpornost na bolesti i prinos zrna kao kriterijumi za priznavanje ozimih sorti pšenice

Gojko Mladenović, Miroslava Jevtić, S1aven Prodanović i Dragan Perović:

Ocena stabilnosti prinosa zrna jarih sorti i linija pšenice analizom interakcije genotip x spoljna sredina

М.Pavlović, D. Knežević, M. Kuburović, A. Đokić:

Varijabilnost i nasleđivanje dužine druge (bazalne) internodije kod hibrida pšenice (Triticum aestivum L.)

Stevan Petrović, Marija Kraljević-Balalić i Petar Rončević:

Nasleđivanje glavnih komponenti prinosa kod jare рšеniсе

Sofija Petrović, Marija Kraljević-Balalić i Miodrag Dimitrijević:

Način nasleđivanja i efekat gena za visinu stabljike i žetveni indeks različitih genotipova pšenice

Stanislava Šesek:

Spontani dvostruki haploidi u kulturi antera pšenice: Njihov značaj u oplemenjivanju

Marija Šarić, Nataša Milutinović, Nada Hladni, Nada Filipović, i Milan Gnip:

Variranje kvantiteta i kvaliteta proteina pšenice u zavisnosti od gеnоtiра i agroekoloških uslova

D. Maksimović, М. Krstić, R. Ognjanović, D. Mihajlija,G. Mihajlija:

Neke osobine novih linija јеčmа i ovsa uključenih u oglede jugoslovenske komisije

Milomirka Madić:

Gеnеtička analiza bokorenja hibrida јеčmа (Hordeum vulgare L.)

Novo Pržulj i Vojislava Momčilović:

Agronomske i tehnološke osobine novih sorti jarog pivskog јеčmа

D. Radović, Ljiljana Vapa, V. Milankov, M. Tanurdžić:

Izozimska varijabilnost esteraza јеčmа i njihova primena u identifikaciji sorti

М. Ivanoski, Desimir Knežević, Mirjana Menkovska:

Nasleđivanje nekih kvalitetnih osobina zrna kod hibrida kod F4 generacije od Triticum aestivum L.

Oplemenjivanje industrijskog bilja

Dragana Vasić, Lj. Vasiljević, Ana Marjanović i D. Škorić:

Uticaj citokinina na regeneraciju biljaka suncоkreta

Momir Golubović, Dejan Jovanović:

Istraživanja morfofizioloških karakteristika polena kod različitih genotipova suncokreta

Dejan Jovanović i Momir Golubović:

Varijabilnost sadržaja proteina i ulja u semenu samooplodnih linija suncokreta

Petar Dokić i Milisav Stojaković:

Uticaj inbredinga na varijabilnost kvantitativnih svojstava šećerne repe

Nevena Kuprešanin, Snežana Mezei, Z. Keserović, N. Mićić, Lazar Kovačev:

Anatomska analiza pojedinih faza embriogeneze kod šećerne repe (Beta vulgaris L.)

Lazar Kovačev, N. Čačić, Snežana Mezei i P. Sklenar:

Analiza grupa S₂ autofertilnih monogermnih familija četiri populacije šećerne repe

V. Manojlović, Ž Nikolić, M. Nešković, Lj.Ćulafić, S. Radović:

In vitro indukcija dihaploida šećerne repe (Beta vulgaris L.)

Snežana Mezei, Nastasija Mrkovački, Lazar Kovačev, Nevena Kuprešanin i Р. Sklenar:

Uticaj izolovanih sojeva azotobacter chroococcum na hibride šećerne repe

Nastasija Mrkovački, Snežana Mezei i Lazar Kovačev:

Asocijativna sposobnost sojeva azotobacter sa šećernom repom

I.Stančić, Ž. Nikolić, Slaven Prodanović:

Uticaj ploidnog sastava roditeljskih genotipova na produktivnost hibrida F₁ generacije šećerne repе

N. Čačić, Snežana Mezei, Lazar Kovačev i P. Sklenar:

Ocena kombinirajućih sposobnosti i akcije gena za neka svojstva korena šećerne repe (Beta vulgaris L.)

Milica Hrustić, M. Vidić i J. Miladinović:

Germplazma u oplemenjivanju sоје u narednih deset godina

Atanassov, M. Yankulova, V. Nikolaeva, P. Stoeva, R. Bachvarova, S. Slavov, V. Vulkov, S. Atanassova, Z. Vassilieva, Š. Bosolova, Š. Gelemerevo

Genetically manipulated resistance to viral fungal and bacterial diseases in tobacco

Mirjana Jovanović, Lj. Prijić, Irina Božović, Slađana Žilić:

Frekvenca linija sa smanjenom aktivnošću tripsin inhibitora u zrnu pri ranom testiranju prinosa zrna soje

Gordana Prodanović i Је1еnа Bošković:

Kvantitativna i kvalitativna svojstva F₄ generacije linija soje (Glycine max (L) (Merril) u odnosu na roditelје

Janoš Berenji i Vladimir Sikora:

Stvaranje hibridnih sorti sirka mеtlаšа

Jelena Bošković, Momčilo Bošković, Gordana Prodanović:

Pregled identifikovanih Lr gena otpornosti prema Puccinia recondita tritici u sistemu gen-za-gen

Mirjana Vasić, Jelica Gvozdenović-Varga i Dušanka Bugarski:

Prinos zrna po biljci u ukrštanjima belih pasulja

Jelica Gvozdenović-Varga, А. Таkаč, Mirjana Vasić, Ј. Červenski:

Osobine lukovice populacija crnog luka (Allium cepa L.)

Đuro Gvozdenović:

Način nasleđivanja mаse ploda hibrida paprike (Capsicum annuum L.)

Vladislava Galović:

Utvrđivanje genetske pripadnosti hmelja (Humulus lupulus L.)

kultura „Ваčка”

R. Đorđević, Ž. Marković, Ljiljana Stanković, V. Pešić:

Efekti „Afila” gena na formiranje zrna graška (Pisurn sativum L.)

М. Zdravković, D. Corokalo, R. Đorđević, J. Zdravković:

Uticaj naslednih parametara na nasleđivanje visine prve mahune kod pasulja (Phaseolus vulgaris L.)

J. Zdravković, Z. Marković, М. Damjanović, Z. Sušić:

Nasleđivanje broja komora plodova paradajza (Lycopersicon esculentum Mill.)

В. Zečević, D Stevanović, А. Obradović:

Nasleđivanje debljine perikarpa kod nekih genotipova paprike

D. Jovićević, Đ. Gvozdenović, Marija Kraljević-Balalić, Mirjana Vasić, Dušanka Bugarski:

Genetička analiza broja zrna u mahuni po biljci kod graška (Pisum sativum L.)

Z. Lugić, М. Ivanović, Kosana Konstantinov, Dušica Delić, i Jasmina Radović:

Višestruka regresiona analiza za prinos suve mase i važnije parametre intenzitеtа biološke fiksacije аzotа crvene deteline (Trifolium pratense L.)

R. Marinković, Ana Marjanović-Jeromela:

Genetska analiza prinosa i nekih komponenti prinosa semena kad ricinusa (Ricinus communis L.)

Jasmina Radović, Z. Lugić i Biljana Urošević:

Proučavanje proizvodnih karakteristika domaćih populacija lucerke (Medicago sativa L.)

Ljiljana Stanković, М. Zdravković, Tatjana Sretenović-Rajičić, N. Nevenkić:

Ekspresija pola kod dinje (Cocum melo L.) modifikovane upotrebom etrela

A Tаkаč, Đ. Gvozdenović, Jelica Gvozdenović-Varga, Mirjana Vasić:

Međuzavisnost osobina ploda i prinosa kod plavog раtlidžana (Solanum melongena L.)

Zorica Tomić, Gordana Šurlan-Momirović:

Oplemenjivanje vrsta iz roda Agrostis L.

Ј. Červenski, Đ. Gvozdenović, Mirjana Vasić:

Genotipska varijabilnost kvantitativnih svojstava kupusa

Dušica Delić, Z. Lugić , Jelena Knežević-Vučković, Draga Simić:

Selekcija sojeva Rhizobium meliloti sa povećanim intenzitetom azotofikacije

Ištvan Verešbaranji, Marija Kraljević-Balalić, Mira Pucarević i Vukosava Đorđević-Milić:

Fenolne kiseline kao markeri otpornosti biljaka prema bolestima

А.Е. Špakov, V. Pešič, Ј.А. Volčkov:

Genetička heterogenost i ekološka plastičnost sorata duvana

Oplemenjivanje drvenastih biljaka

Gојkо Avramović, Vojislav Guzina i Saša Orlović:

Procena osetljivosti nekih klonova topola prema uzročnicima oboljenja lista i kore

Srđan Војоvić i Slobodan Šmit:

Terpensko-morfološki prilaz taksonomiji crnog bora (Pinus nigra Arn.)

Dragica Vilotić:

Osobine traka linguma virgilijskog hrаstа (Quecus virgiliana Ten. (Ten.) na različitim staništima deliblatske реščаrе

Dragica Vilotić, Rade Cvjetićanin, Vojislav Janković:

Morfološke karakteristike značajne za selekciju i oplemenjivanje cera (Quercus cerris L.)

М. Vučković, V. Stamenković, D. Vuletić:

Karakteristike rasta i vitalnost različitih provenijencija duglazije

Branislava Grbović:

Individualni varijabilitet polena omorike Picea отоrica (Раnč. Purkyne) iz kulture na beloj zemlji

Matilda Đukić, Stevan Dožić, Dragica Obratov:

Neka fiziološko-genetska svojstva smrče sа Kopaonika

Vasilije Isajev, Aleksandar Tucović, Milan Mataruga i Mirjana Šijačić-Nikolić:

Uticaj prinudne samooplodnje na osobine klijavaca pajasena (Ailanthus altissima Swingle)

Branislav Kovačević, Vojislav Guzina i Saša Orlović:

Varijabilnost morfometrijskih parametara lista intra i interspecies hibridnih potomstava američke crne topole (Populus deltoides Bartr)

Vera Lavadinović, Mi1oš Koprivica, Vasilije Isajev:

Uticaj klijavosti semena na preživljavanje i visinu dvogodišnjih biljaka duglazije (Pseudotduga taxifolia Britt.) različitih provenijencija

А. Mančić, Vasilije Isajev, Milan Mataruga:

Primena autovegetativnog razmnožavanja ožiljavanjem reznica u oplemenjivanju drveća

Biljana Nikolić:

Uspešnost introdukcije i varijabilnost populacija Pinus wallichiana, A.B. Jacks, u Beogradu i okolini

Saša Orlović, Vojislav Guzina i Branislav Kovačević:

Rezultati selekcije crnih topola (selekcija Aigeiros) na bujnost rasta

Boro Р. Pavlović:

Selekcioni faktori i nasumični procesi formiranja genetičкe strukture populacije, pri pošumljavanju sadnicama iz rasadnika

В.Р. Pavlović, Biljana Nikolić, Mara Tabaković-Tošić, Branislava Grbović, Dragana Stojčić, Nataša Rasulić, Vera Lavadinović, S. Bojović, R. Marovi:

Poboljšanje karakteristika kokuna nekih rasa i hibrida svilene bube

V. Stamenković, М. Vučković, Z. Simić:

Кarakteristike prirasta ranolistajućeg i kasnolistajućeg lužnjaka (Quercus robur)

Mihailo Tošić:

Neke morfološke osobine Pinus . sylvеstris L. var. Zlаtiborica oman. i Pinus sylvestris L. var. aurea zlatiborensis Tošić

Mirjana Šijačić-Nikolić, Vasilije Isajev i Milan Mataruga:

Varijabilnost svojstava sadnica 8 provenijencija smrče u pilot objektu u Ivanjici

Z. Keserović, D. Gvozdenović, М. Milovankić:

Makrogametogeneza u nekih sorti trešnje i višnje

L.M. Avramov, M.D. Milutinović, D.T. Nikolić:

Proučavanje perspektivnih međuvrsnih hibrida vinove loze

M.D. Milutinović, D.T. Nikolić, M. M. Milutinović:

Selekcija krupnoplodnih genotipova iz populacije džanarike (Prunus cerasifera Ehrh.)

M. Mićić, R. Cerović i Gordan Đurić:

Konstitucija ženskog gametofita kod diploidnih i triploidnih sorti jabuke

M. Mitrović:

Oprašivanje i zametanje kod oraha (Juglans regia L.)

D. Ogašanović, V. Papić i Radunka Plaznić:

Hibrid šljive I/14 CK – kvalitetna šljiva za sušenje

Vera Rakonjac:

Korelacija između morfoloških osobina i klijavosti semena divlje trešnje (Prunus avium L.)

Miloljub Stanisavljević:

Stvaranje sorti crne ribizle otpornih prema kasnim prolećnim mrazevima

Ž. Tešović, Slađana Nidžović i М. Srećković:

Genetička osnova antocijana u plodu vrsta, sorti i selekcija jabuke

R.Cerović, М. Nikolić i S. Milenković:

Oplemenjivanje višnje na kvalitet i otpornost prema Rhagoletis cerasi L. i Blumeriella jaapii (Rehm.) v. Arx.

R. Cerović, N. Mićić, М. Nikolić i Gordana Đurić:

Određivanje vitalnosti i klijavosti polena jabuke (Malus domestica L.) i trešnje (Prunus avium L.)

Animalno oplemenjivanje

Radiša Nikolić, Milovan Katić, Radmila Beskorovajni, Nenad Brkić, Petar Stujić, Miroslav Ćirić:

Primena mešovitog modela najmanjih kvadrata u oceni heritabiliteta osobina muznosti crno-belih krava

Petar Stojić, Milovan Katić, Ljubomir Lazarević, Dusan Latinović, Gligorije Trifunović, Radmila Beskorovajni, Nenad Brkić:

Ponovljivost dnevnih prinosa mleka tokom laktacije u crno-belih krava

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

BIOMETRIJSKI KONCEPT U IZUČAVANJU HETEROZISA

Mile Ivanović

Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Beograd–Zemun

Većina postojećih teorija o heterozisu može se svrstati u dve, međusobno suprotstavljene grupe. Jedna, genetičku osnovu heterozisa zasniva na pojavi superdominacije, a druga na dominaciji poželjnih gena koji kontrolišu ekspresiju određenog kvantitativnog svojstva. Do danas nema opšte prihvatljivog modela, međutim noviji teorijski i eksperimentalni rezultati, uglavnom engleskih autora, favorizuju teoriju disperzne dominacije. Biometrijski koncept heterozisa čini se pogodnim za njeno tumačenje, bez obzira da li se radi o međupopulacijskom ili međulinijskom F₁ potomstvu. Kod međupoplulacijskog ukrštanja (роdrazumevajući Hardy-Weinber equilibrium roditelja), koristeći standardnu simboliku Falconer-a, prosečna vrednost potomstva iznosila bi F₁ = a (pp' - qq') + d (pq + qp'), a efekat heterozisa h = a [ рр' - qq' - (1/2) (p - q + р'- q') ] + d [ (pq' + qр') - (pq - р'q')] = d (р - р')2 ; (ако је р + q = р' +q'= 1). Navedena relacija jasno pokazuje da je h = f(d), te da je za svako h>0, vrednost d>0. Kod F₁ potomstva dva homozigotna roditelja (gde se pozitivni heterozis izražava u odnosu na boljeg roditelja P1), koristeći simboliku Mather-a, očekivana vrednost heterozisa (h) u odnosu na procenjenu (F₁-Р₁), može se izraziti formulama: h = [h] - [d], (kao razlika dominantnog i aditivnog efekta gena), ili h = ([h] + [1]) - ([d] + [i]), ( u slučaju prisustva dvogenske epistaze). Podrazumevajući odgovarajuće algebarske odnose za vrednost h >0, jasno je da će efekat heterozisa biti utoliko veći, ukoliko je vrednost [h], odnosno ([h] + [01]) vеćа u odnosu na vrednost [d], odnosno ([d] + [i]). U radu ćе biti diskutovani i složeniji modeli biometrijskog koncepta heterozisa.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

FIZIOLOŠKE OSNOVE SELEKCIJE PŠENICE NA EFIKASNOST ISHRANE AZOTOM

Dragoljub Đokić

Institut za istraživanja u poljoprivredi „Srbija”, Beograd – Centar za strna žita, Kragujevac

U ovom radu analiziraju se osnove za stvaranje sorata pšenice efikasnih u ishrani azotom, tj. sorata skromnih u zahtevima prema azotnim đubrivima. Efikasnost ishrane azotom meri se povećanjem prinosa ро jedinici azota đubriva. Efikasnost đubrenja azotom (EFN) realizuje se kroz usvajanje azota iz đubriva (AN) i njegovo iskorišćavanje u biljci (UN) u formiranju prinosa i predstavlja njihov proizvod:

EFN = EAN x EUN = x =

Na osnovu ove relacije prinos se može definisati kao proizvod iz akumulacije i iskorišćavanja azota u biljci: Yg = AN x EUN (FEN). Isti prinosi se mogu dobiti slaganjem visokih vrednosti jednog i niskih vrednosti drugog, ili osrednjih vrednosti oba pokazatelja. Objedinjavanjem visokih vrednosti oba parametra u novom genotipu, bez narušavanja balansa fizioloških procesa, mоžе se ostvariti dalje povećanje prinosa i efikasnosti đubrenja azotom. Širok dijapazon variranja ovih parametara ukazuje da selekcija u ovom pogledu ima perspektive. Analize pokazuju da se usvajanje azota iz đubrivaa pšenicom može povećati sa sadašnjih 50% na 75% a iskorišćavanje sa sadašnjih 40 na 50 kg zrna na kilogram azota biljke. To bi omogućilo da se količine azotnih đubriva u proizvodnji pšenice smanje na polovinu. Pored ova dva pomenuta parametra koji nepotrebno utiču i određuju nivo efikasnosti ishrane pšenice azotom analizirani su i drugi parametri koji posredno ili neposredno utiču na usvajanje i iskorišćavanje azota u biljci. Analize su obuhvatile: biološki i poljoprivredni prinos; masa, aktivnost i dužina trajanja aktivnosti korenovog sistema; koncentracija azota u biljci: aktivnost fermenata metabolizma azota u biljci; akumulacija azota u biljci u periodu do i posle oplodnje; žetveni indeks azota; fertilizacija azota vegetativnih organa zrnom u reprodukcionom periodu. Za uspešnije vođenje selekcije pšenice u ovom pogledu neophodno je poznavanje genetskih osnova ovih procesa. Pošto su usvajanja azota iz đubriva i njegovo iskorišććvanje u biljci prostorno i vremenski odvojeni procesi, pretpostavlja se da ove procese kontrolišu dva odvojena genetska sistema. Za sada su ti sistemi malo ispitani.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

PETNAEST GODINA REKURENTNE SELEKCIJE NA POVEĆAN SADRŽAJ ULJA U ZRNU KUKURUZA (Zea mays L.)

Goran Saratlić

Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Beograd–Zemun

U Institutu za kukuruz – Zemun Polje, rad na rekurentnoj selekciji kukuruza na povećan sadržaj ulja u zrnu započeo је 1980. godine stvaranjem sintetičkih populacija DS7u i YuSSSu koje međusobno čine heterotičan par. U radu su izučavani odgovori populacija na masovnu selekciju, inbriding depresija, heterozis i korelacioni odnosi između važnijih agronomskih osobina ove dve visokouljane populacije kukurza. Pored toga, izučavane su i promene u frekvenciji aditivnih i dominantnih alela koje su se desile kao posledica dejstva rekunentne selekcije na povećan sadržaj ulja u zrnu, kao i efekat genetičkog drifta u populacijama. Kao statističko-biometrijske metode obrade podataka korišćeni su analiza varijanse za TRIPLLE LATTICE dizajn, regresiona analiza po Eberhartu-u (1964) i model Smith-a (1979а; 1979b i 1983) koji je omogućio da se ukupan odgovor na selekciju razdvoji na efekte zbog delovanja aditivnih i dominantnih alela, izuče promene u frekvenciji alela i odredi efekat genetičkog drifta i njegovo učešće u odgovoru populacija na selekciju. Rezultati istraživanja su potvrdili efikasnost masovne, fenotipske, rekurentne selekcije na povećan sadržaj ulja u zrnu u obe ispitivane populacije per se i u interpopulacijskim ukrštanjima. Ustanovljeni direktni odgovori ovih populacija per sе na selekciju bili su 15.13 % ciklus^-1 za populaciju DS7u, odnosno 12.80 % ciklus^-1 za populaciju YuSSSu, a indirektan odgovor izmeren u interpopulacijskom ukrštanju bio je 14.35 % ciklus^-1. S povećanjem sadržaja ulja u zrnu menjale su se i druge agronomske osobine ovih populacija. Prinos zrna je kod DS7u populacije opadao s porastom sadržaja ulја u zrnu, a kod populacije YuSSSu је rastao kroz cikluse selekcije. Genetički drift nije bio važan kod DS7u populacije, za osobinu sadržaj ulja u zrnu, dok je kod YuSSSu populacije njegovo prisustvo uslovilo povećanje ove osobine. Kod obe populacije genetički drift je delovao u pravcu smanjenja prinosa zrna. Obe populacije mogu se koristiti kao izvor za dobijanje inbred linija sa povećanim sadržajem ulja u zrnu, dobrim prinosom i drugim agronomski važnim osobinama. Njihovim ukrštanjem bi se dobili prinosni visokouljani hibridi.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

MOLEKULARNI MARKERI I NJIHOVA UPOTREBA U QTL ANALIZI

Steve Quarrie

John Innes Centre, Norwich Reserach Park, Colney, Norwich, UK

Pojava molekularnih markera (posebno RELP i PCR siritetisanih) kao proba za genomsku DNK, unela je revoluciju u genetičku analizu gajenih biljaka i dala ne samo genetičarima nego i fiziolozima, agronomima i selekcionarima, korisno, novo oruđe za identifikaciju i izolaciju gena koji determinišu agronomski značajne osobine. Danas je dostupan širok spektar molekularnih markera koji imaju svoje prednosti i nedostatke, zavisno od opreme kojom se raspolaže i genetičkog materijala koji treba analizirati. Genetička mapa molekularnih markera оmоgućuje da se selekcija određenih osobina vrši daleko efikasnije nego što je to ranije bilo moguće. Konstrukcija ovih mapa kao i razvijene statističke metode su omogućile identifikaciju lokusa za kvantitativna svojstva. Ne samo da se na ovaj način određuje kompleksnost genetičke kontrole bilo koje od osobina koja se оdređuje, nego se poređenjem stepena preklapanja intervala pouzdanosti QTL, može ispitati verovatnoća da su osobine plejotropski vezane. Biohemičari i molekularni biolozi mogu da odrede značaj specifičnog produkta gena u determinisanju fenotipa biljke koristeći pristup preko gena, kandidata. Tako, cDNK probe za gene sa poznatom funkcijom, mogu biti mapirane a QTL analiza će pokazati da li je gen lociran unutar intervala pouzdanosti QTL za posmatranu osobinu. Alternativna metoda za ispitivanje znаčаја određenih gena u ekspresiji osobina je korišćenje grupnih uzoraka: populacije biljaka koje su selekcionisane da se razlikuju u ekspresiji određene osobine. Razlike u frekvenciji alela među grupama, koje su identifikovane hibridizacijom sa cDNK poznate funkcije ukazuju na regione genoma gde su locirani geni od važnosti za datu osobinu. Primeri ove metode biće prikazani u radu.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

UTICAJ TEMPERATURE NA METABOLIZAM CEREALIJA

Emil Paldi

Agricultural Research Institute of the Hungarian Academy of Sciences, Mortonvasar

U radu ćе se govoriti o uticaju niske temperature na pšenicu, јеčam i kukuruz. U toku su istraživanja uticaja niske temperature na proces sazrevanja rRNK kod sorti јеčma i pšenice sa različitim stepenima otpornosti na mraz. Utvrđeno je da niska temperatura izaziva i kvantitativne i kvalitativne promene rRNK. Kod sorata sa slabom otpornošću na mraz, utvrđeno je da poslednji prekursori stabilne citoplazmatske rRNK akumuliraju, što pokazuje da je proces inhibiran. Ovi rezultati treba da posluže kao osnova za elaboriranje metoda selekcije. Izvršena su detaljna istraživanja sinteze poliamina tokom dugotrajnih tretmana niskim temperaturama sorata pšenice i hromozomskih supstitucionih linija, različitih stepena otpornosti na mraz. Rezultati pokazuju da alternativni način biosinteze poliamina, koji je prisutan samo kod viših biljaka, igra važnu ulogu u metabolizmu koji se odvija pri niskim temperaturama. Pored putrescina, niske temperature takođe indukuju sintezu agmatina. Detaljno su ispitane kvantitativne promene izvesnih jedinjenja koje sadrže N (putrescin - agmatin, prolin i glicin - betain) tokom istraživanja tolerancije niskih temperatura kod kukuruza i istraživana je korelacija između akumulacije ovih jedinjenja i osetljivosti na niske temperature datog genotipa kukuruza. U ovim eksperimentima korišćene su linije kukuruza koje su bile selekcionisane na osnovu osetljivosti na nisku temperaturu. Utvrđeno je da su sva tri jedinjenja, mada u različitom stepenu, pogodna za karakterizaciju osetljivosti na mraz različitih linija kukuruza. Separaciјa poliamina i prolina vršena је pomoću metoda HPLC, dok је glicin-betain identifikovan putem gasne hromatografije.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

GENЕТSКА TRANSFORMACIJA HEKSAPLOIDNE PŠENICE PUTEM BOMBARDOVANJA ČЕSТIСАМА MLADIH ZIGOTA I HAPLOIDNIH EMBRIONA IZ MIKROSPORA

Geza Коvаcs, Imre Takacs i Beata Barnabas

Agricultural Reserach Institute of the Hungarian Academy of Sciences, Martonvasar, Hungary

Genetska modifikacija biljaka korišćenjem in vitro kulture i metode transformacije otvorila je put za proučavanje procesa regulacije gena i za uvođenje strane DNK u biljni genom vrsta značajnih za poljoprivredu. Kod različitih vrsta biljaka, zaštita od insekata, virusa i herbicida dokumentovana je posle transfera gena, uglavnom kod dikotiledona, pomoću Agrobacterium transformacije. Nažalost, kod agronomski značajnih žitarica, ovaj sistem transformacije nije moguć, pa je stoga genetska manipulacija ovim vrstama јоš uvek teška. Ipak, pokazalo se da su dva metoda transformacije uspešna za dobijanje fertilnih transgenskih biljaka iz pšenice: direktni genski transfer u izolovani protoplast i metod mikroprojektilskog bombardovanja. Kod transformacije protoplasta, оsnovni problem izgleda da nije kod DNK, vеć kod osnivanja kultura dugoročne regenerativne suspenzije, iz kojih se transgenske biljke efikasno povraćaju. Međutim, genski transfer pomoću mikroprojektila sposoban je da prevaziđe ova ograničenja direktnim dejstvom na tkiva ili ćelije koje se lako mogu dobiti i manipulisati in vitro. Sistem reproduktivne transformacije heksaploidne pšenice usavršen je tokom poslednjih nekoliko godina u našoj laboratoriji, putem bombardovanja česticama mladog zigota i haploidnih embriona. Bombardovanje česticama vršeno je azotom pod visokim pritiskom iz pištolja (proizvedenim u Mađarskoj pod nazivom Gene Booster). Biljni materijal je bombardovan sa plazmidom pDBl koji sadrži b-glukuronidaz gen (uidA) pod kontrolom actin-1 promoterom iz pirinča, i selektivnim marker genom bar (phosphinotricin acetyltransferase) pod kontrolom CaMV 35S promotor. Haploidni i zigotni embrioni provereni su na enzimsku aktivnost histohemijskom GUS probom. Nedelju dana posle bombardovanja, regeneracija je sprovedena na 5 mg/l Basta (Glufosinate-ammonium) koji sadrži mediju za utvrđivanje klijavih transgenskih biljaka. Haploidni i diploidni regenerantni izdvojeni su na vodenim rastvorom biljke Basta. Molekularne analize su ukazale na prisustvo introdukovanih stranih gena u genomsku DNK i marker geni su utvrđeni kod većine regeneranata. Potomci su јоš uvek pod istraživanjima. Ova istraživanja su delimično potpomognuta mađarskim Fondom za naučnoistraživački rad (ОТКА) No. Т6009.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

DOSТIGNUĆA I ELEMENTI OPLEMENJIVANJA ŽIVOTINJA

Vitomir S. Vidović

Poljoprivredni fakultet, Novi Sаd

Počeci oplemenjivanja životinja u bliskoj su vezi s domestikacijom divljih vrsta, i početkom razvoja poljoprivrede pre oko 12000 godina. Bilo je to u stvari odabiranje boljih životinja, koje su lakše preživljavale dotične uslove, a potom onih koje su proizvodile više mleka, mesa, jaja, ili onih životinja, koje su imale bolje krzno, s ciljem da se osigura više hrane za stanovništvo organizovano umesto putem lova i ribolova. Oplemenjivanje životinja u smislu stvaranja novih linija i rasa i unapređenjem postojećih je novijeg datuma. Naša zemlja nije toliko kasnila, u na primer, pogledu uvođenja matične knjige, potrebne evidencije i testova, vеć se kasnilo u pripremi najnovijih dostignuća. Najznačajniji razlozi su, može se reći, oskudna teoretska znanja u školama i među proizvođačima u oblasti genetike i oplemenjivanja životinja, što je opet posledica izolovanosti struke i neefikasna organizacija proizvođača stočarske proizvodnje, a posebno pogrešne koncepcije države prema stočarstvu. Danas je u razvijenim zemljama oplemenjivanje životinja na visokom nivou, uključujući i našu ali samo u državnom sektoru proizvodnje. Privatni sektor koji čini većinu stočarske proizvodnje nije organizovan stručno, zaostao je najvećim delom nedoslednom privrednom politikom države i oskudnim nivoom znanja odgajivača i proizvođača, posebno iz oblasti genetike i oplemenjivanja. Genetski napredak kod vodećih vrsta životinja (goveda, kokoši, svinja, ovaca...) u odnosu na prirodne populacije, unapređen je za 3–4 puta, dok je kod riba, na primer, neznatno poboljšanje. Tendencije daljih promena, u odnosu na genetski limit, realne su.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

GERMPLAZMA U OPLEMENJIVANJU SUNCOKRETА I ŠEĆERNE REPE U NAREDNIH DЕSЕТ GODINA

Dragan Škorić i Lazar Kovačević

Naučni Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sаd

Suncokret (Helianthus annus L.) spada među 4 najvažnije uljane kulture u svetu. Kod nas je glavna uljana kultura. Genetička varijabilnost je dosta uska, a posebno u pogledu gena koji uslovljavaju otpornost prema bolestima. Divergentnost je delimično povećana korišćenjem divljih vrsta putem interspecijes hibridizacije. U narednom periodu povećanje genetičke varijabilnosti biće nastavljeno daljim korišćenjem divljih vrsta. Rod Helianthus ima 49 vrsta i 19 podvrsta sa 12 godišnjih i 37 višegodišnjih vrsta i bogatom vаrijabilnošću unutar svake vrste, odnosno podvrste. Ova varijabilnost рružа veliku mogućnost za povećanje genetičke varijabilnosti u narednih deset godina. Interspecies hibridizacija je često оtеžаnа usled različitog broja hromozoma. (2n, 4n, 6n) kod divljih vrsta i prisustva inkompatibilnosti. Iz ovih razioga рrevazilaženje problema može sе postići primenom novih metoda biotehnologije. Obogaćenje genetičke varijabilnosti suncokreta na bazi divljih vrsta biće usmereno na otpornost prema bolestima, insektima, kvalitet ulja i otpornost prema stresu (suši). Povećanje genetičke varijabilnosti pored interspecijes biće i korišćenjem intergenus hibridizacije. Sadašnja kolekcija u Institutu u Novom Sаdu od preko 5000 inbred linija i preko 1000 populacija divljih vrsta su garant za uspešan rad u oplemenjivanju suncokreta u narednom periodu. Šećerna reра Beta vulgaris L. ima zavidan bгој srodnika u četiri sekcije Vulgares, Patelares, Corollinae i Nane koji u zavisnosti od genetičke udaljenosti, broja hromozoma i mogućnosti ukrštanja mogu vrlo korisno da posluže kao izvori u stvaranju nove genetičke varijabilnosti kao što је otpornost рrema suši, zaslanjenost zemljišta ili druge neophodne osobine koje ne poseduje šećerna repa, a koje se u datom momentu ili budućnosti mogu pokazati kao vrlo korisne. Brzi progres u biotehnologiji i genetičkom inžinjeringu ukazuju da su barijere koje su sada prisutne u ukrštanjima između različitih vrsta sekcije Beta u budućnosti predstavljati marginalni problem u oplemenjivanju.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

GERMPLAZMA U OPLEMENJIVANJU SОЈЕ U NAREDNIH DESET GODINA

Milica Hrustić, М. Vidić i Ј. Miladinović

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Sоја pripada rodu Glycine koji se sastoji iz dva podroda. Podrod Glycine Willd čine sedam divljih višegodišnjih vrsta. Podrodu Sоја (Moeneh) F.J. Herm, pripadaju jednogodišnja divlja vrsta Glycine soja Sieb. & Zucc. (ranije G. ussuriensis) i gajena vrsta Glycine max (L.). Merrill. Dosadašnji pokušaji intraspecies i interspecies hibridizacije su doprineli rasvetljavanju filogenetskih, citoloških i biohemijskih veza među vrstama, ali јоš nisu omogućili korišćenje divljih vrsta kao izvora genetske varijabilnosti u oplemenjivačkim programima soje. Do sada gajene sorte nastale su isključivo ukrštanjem genotipova u okviru vrste G. max. Mnoge zemlje u svetu imaju manje ili vеćе kolekcije genotipova soje, karakterističnih za određeni region. Najkompletnija kolekcija germplazme soje, koja se sastoji od introdukovanih i oplemenjivanih sorti kao i nekih divljih srodnika nalazi se u SAD, Urbana, Illinois. Ista naučna ustanova ima i genetsku kolekciju podeljenu u četiri kategorije: kolekciju tipova, kolekciju izolinija, kolekciju vezanih svojstava i citološku kolekciju. Svake godine se nove linije, interesantne za bilo koju od ovih kategorija prijavljuju genetskom komitetu i uključuju u kolekciju, a njihove karakteristike objavljuju u Soybean Genetics Newsletter. U našoj zemlji postoji kolekcija sorti i manjeg broja linija sa poznatim genima. Pošto kolekcija germplazme i genetska kolekcija stoje na raspolaganju svim zainteresovanim naučnim ustanovama moguće je u naše oplemenjivačke pograme uključiti i neke od ovih linija.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

OČUVANJE I KORIŠĆENJE GENETIČKE VARIJABILNOSTI GAJENIH I KORIŠĆENIH BILJNIH VRSTA JUGOSLAVIJE

Milutin Penčić

Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Beograd–Zemun

Sа stanovišta oplemenjivanja i selekcije biljaka genetička varijabilnost predstavlja neophodni, polazni uslov. Ovom aspektu korišćenja genetičkih resursa posvećeno je dosta pažnje i u nauci i u politici. Drugi aspekti brige o genetičkoj varijabilnosti је očuvanјe biološke divergentnosti kroz pitanja fleksibilnosti vrste. Očuvanje genetičke varijabilnosti gajenih i korišćenih biljnih vrsta, po raznim osnovama, spada u nadležnosti mnogih činilaca društva; Države, jer je osnov vođenja politike u upravljanju prirodnim bogatstvom – biljnim genofondom i jer predstavlja element nacionalne bezbednosti; Nauke, jer predstavlja blago koje ni iz daleka nije proučeno u oba segmenta – konzerviranja i korišćenja: Privrede, jer se na rezultatima čuvanja, a naročito korišćenja temelje neke veoma važne grane; Pojedinaca koji su izabrali biljku kao objekt istraživanja menjanja i korišćenja. Otuda se čini važnom koordinirana aktivnost svih činilaca u društvu. Aktivnosti pojedinačnih činilaca u prošlosti nisu dale zadovoljavajuće rezultate. Korišćenje genetičke varijabilnosti u užem selekcionarskom smislu, predstavlja, brigu gеnetičara - oplemenjivača biljaka. Da li ćе se pravilno koristiti i održavati, zavisi od selekcionarskih ciljeva i ambicija. Prirodna je želja selekcionara da za što kraće vreme stvore što više novih sorata poželjnih svojstava, ali je nedopustiva politika selekcionih instituta da zbog komercijalnih rezultata zapostave „naučno орlеmenjivanje” koje podrazumeva sve aspekte proučavanја i stvaranja polaznog materijala za selekciju. Korišćenje genetičkih resursa u širem smislu reči роdrazumeva i dostup genetičkim resursima, kako domaćih tako isto i stranih korisnika. Mnoga pitanja od: kolekcionisanja, čuvanja, dokumentacije i korišćenja, predmet su međunarodnih konvencija i poduhvata, koje je Jugoslavija potpisala. Izgradnja banke biljnih gena i rad na formiranju genofonda za potrebe banke fundirani su na važećim međunarodnim normama. Održavanje i korišćenje genetičke varijabilnosti, na adekvatan način nije moguće bez formiranja nacionalnog programa kao strateškog projekta visokog stepena prioriteta.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

HETEROZIS I PROIZVODNJA HIBRIDNOG SEMENA ŠUMSKOG DRVEĆA

Aleksandar Tucović i Vasilije Isajev

Šumarski fakultet, Beograd

Genetički zakoni koji su u osnovi heterozisa su jedinstveni, ali karakter nasleđivanja i metodi istraživanja kod drveća su različiti. Izučavanje heterozisa drveća obuhvata: (1) evidentiranje i proučavanje efekta heterozisa; (2) unapređenje metoda izbora roditeljskih stabala, i (3) tehnologiju masovne proizvodnje. Do danas ostvarene hibridne kombinacije sa odlikama heterozisa ukazuju: da heterozis karakteriše manje-više sve ekonomski značajne vrste drveća, i da ostvareni nivoi heterozisa nisu maksimalni. Izbor roditeljskih stabala treba osetno usporiti i zasnovati na što više eksperimentalnih podataka. Kod izbora roditeljskih stabala kombinaciona sposobnost, koja je genetički determinisana, zauzima vоdеćе mesto. Za procenu kombinacione sposobnosti koriste se: linije polusrodnika i linije punih srodnika. Komercijalna proizvodnja hibridnog semena zasnovana je na specijalizovanim semenskim plantažama i obuhvata 4 etape: osnivanje eksperimentalnih semenskih plantaža, testiranje hibridnih kombinacija od slobodnog oprašivanja na roditeljskim i intermerijernim staništima, testiranje potomstva punih srodnika, i osnivanje komercionalnih, biparentalnih (linijskih ili dvoklonalnih) semenskih plantaža od roditeljskih stabala sa najboljom opštom i specifičnom kombinacionom sposobnošću. Hibridna sorta je osnovni faktar unapređenja u šumarstvu, jer predstavlja kapacitet koji tek treba iskoristiti. Unapređenje tehnologije masovne proizvodnje hibridnog semena neophodno je ostvariti kroz stalnu povezanost naučnih istraživanja i proizvodnje drveta u šumskim kulturama i plantažama. Neophodno je što više interakcije u proizvodnji hibridnog šumskog semena, ekonomije i tržišta.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

HETEROTIČNI EFEKTI U OPLEMENJIVANJU TOPOLA

Vojislav Guzina, Gојко Avramović, Saša Orlović, Branislav Kovačević

Institut za topolarstvo, Novi Sаd

Rezultati dugoročnih istraživanja i rada na oplemenjivanju omogućili su stvaranje i korišćenje u praksi sorti topola s visokim genetskim proizvodnim potencijalima. Genetskom dobiti u pogledu skoro svih svojstava značajnih za kultivisanje (adaptivnost, bujnost rasta, otpornost na oboljenja, kvalitet drveta) daleko su nadmašena svojstva polaznih populacija, odnosno genotipova. Dvodomost i anemofilija uslovljavaju veliku heterozigotnost prirodnih populacija, odnosnci selekcionisanih roditeljskih parova u većini svojstava, usled čega se očekuje i manje povećanje heterozigotnosti potomstava u odnosu na roditelje. Zbog toga, kao i zbog dugog reproduktivnog i proizvodnog ciklusa i izražene sposobnosti vegetativne reprodukcije kod ekonomski najvažnijih vrsta, su орlеmenjivači topola uglavnom usmereni na klonsku selekciju vеć u ranim fazama onotogeneze intersekcijskih, interspecies i intraspecies potomstava umesto dugoročnijeg testiranja prostih vrednosti njihovih svojstava. To su osnovni razlozi što su nedovoljno proučene pojave heterozisa kod topola i što su u literaturi oskudni podaci o konstatovanom heterozisu, kao „nadmioći” F₁ generacije nad roditeljima. Međutim, neki rezultati vlastitih i stranih proučavanja, koji su prikazani u ovom radu, ukazuju na mogućnost korišćenja heterozisaa u oplemenjivanju topola. To su u prvom redu odnosi na pojave povećane bujnosti rasta i manje osetljivosti na oboljenja kao heterotičnih efekata kod nekih interspecies hibridа. Najizrazitiji primeri takvih heterotičnih efekata su kod hibrida evroazijskih i američkih jasika, i kod nekih hibrida crnih i balzamastih topola.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

OPLEMENJIVANJE VOĆAKA I VINOVE LOZE

М. Коrаć, V. Ognjenov, Dinka Vujanić-Varga, P. Cindrić, Nada Korać, B. Đurić, Jelena Ninić-

Todorović, S. Cerović, Branislava Gološin i Ksenija Macet

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Intraspecijes hibridizacija je najznačajniji put stvaranja novih sorti voćaka u jabuke, kruške, šljive, trešnje, višnje, kajsije, breskve, jagode i maline. Intraspecijes hibridizacija kod pomenutih vrsta korišćena je samo u radu na stvaranju otpornih sorti na ekonomski značajne parazite. Kod leske taj rad ubuhvata i stvaranje sorti koje ne daju izdanke. Selekcijom iz populacije oraha, vinogradarske breskve, mečije leske i drena izdvojen je veći broj sorti i selekcija pogodnih za stonu upotrebu ili kao podloge. Kultura tkiva i genetski inženjering u značajnoj meni dopunjuju konvencionalno oplemenjivanje voćaka. Stvaranje novih genetičkih kapaciteta vinove loze danas ima za cilj pre svega povećanje otpornosti prema biotičkim i abiotičkim faktorima. Gajenjem rezistentnih genotipova na gljivične bolesti роvеćаvа se sigurnost i ekonomičnost proizvodnje a značajno se doprinosi očuvanju životne sredine i zdravlja ljudi.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

OPLEMENJIVANJE BILJAKA I GENETIKE SLABOSTI

Janko Dumanović

Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Beograd–Zemun

Kada se prouče svi do sada poznati slučajevi epidemija biljnih bolesti dolazi se do zaključka da su se epidemije dogodile onda kada su uslovi uniformno osetljivi prema nekom parazitu i kada su vremenske prilike bile povoljne za razvoj bolesti. Genetička uniformnost može imati različite forme. Stranooplodne biljke poseduju vеću genetičku rezistentnost od samooplodnih biljaka i biljaka koje se vegetativno razmnožavaju. Uniformnost jednog useva je hitan preduslov genetičke ranjivosti. Za pojavu epidemije potrebno je da se ispune sva tri uslova iz trougla bolesti - osetljiva biljka domaćin na širokom prostoru, virulentni, agresivni parazit i povoljni uslovi sredine, uglavnom povoljne vremenske prilike za razvoj bolesti. Kad se govori o uniformnosti ne misli se samo na zasnivanje proizvodnje na širem prostoru sa samo jednim genetički uniformnim kultivarom, vеć i na situacije kad je zastupljen veći broj kultivara koji u sebi sadrže jedan isti gen ili jednu istu citoplazmu. Svaki program selekcije, u principu, vodi sužavanju genetičke osnove gajenih biljaka. Istaknuto je da je genetička raznovrsnost glavna brana genetičkoj ranjivosti gajenih biijaka. Na osnovu onoga što se danas zna o genetičkoj uniformnosti i ranjivosti useva, o uzrocima i uslovima pojave epidemija bolesti na biljkama, o genetici biljke domaćina i parazita, kao i o fiziološkim mehanizmima rezistentnosti, predložena је i diskutovana određena strategija u oplemenjivanju biljaka kako bi se umanjio rizik od epidemija bolesti. Istaknuto je da uniformnost useva ima i dobrih i loših strana. Pozitivna strana uniformnosti ima prevagu nad njenim lošim stranama. Rizik od uniformnosti, mada ponekad i katastrofalan, ipak je kratkotrajan, dok su koristi stalne.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

NOVE TEHNOLOGIJE U OPLEMENJIVANJU BILJAKA – KORIST I RIZIK

Kosana Konstantinov¹ i Snežana Mezei²

¹Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Beograd–Zemun

²Institut za ratarstvo i povrtаrstvo, Novi Sad

Razvojem nove biotehnologije (tehnologije rekombinantne DNK i kulture ćelija i tkiva), stvoreni su uslovi za identifikaciju, izolovanje i manipulacije gena koji kontrolišu određene osobine viših biljaka. Iznalaženjem optimalnih sistema za unošenje stranih gena u genom biljaka izbegnuti su problemi inkompatibilnosti u seksualnom razmožavanju različitih biljnih vrsta. Stvoreni su uslovi za korišćenje divljih biljnih vrsta kao izvora gena koji kontrolišu otpornost / tolerantnost biljaka prema nepovoljnim biotičkim i abiotičkim faktorima spoljne sredine. Uklonjena je evoluciona barijera između organizama tako da je moguće gen koji kontroliše žеljenu osobinu izolovati iz mikroorganizama ili iz animalnih sistema i integrisati u genom biljaka. Na taj način је moguće dobiti transgene biljke poboljšanog kvaliteta prinosa ili rezistentne / tolerantne prema različitim bolestima ili nepovoljnim uslovima gajenja kao što su nepovoljne temperature, zaslanjenost zemljišta itd. Pored istraživanja usmerenih na dobijanje transgenih biljaka kao izvora hrane poboljšanog kvaliteta sve su intenzivnija istraživanja mogućnosti dobijanja transgenih biljaka koje ćе biti sposobne da sintetišu komponente kao što su prirodni poliestri npr. Dobijene su transgene biljke pamuka koje sintetišu pamuk sa osobinama poliestra. Pored toga vrlo intenzivno se vrše genetičke manipulacije u cilju konstrukcije transgenih biljaka kao izvora novih vakcina. Sistem je dosta jednostavan kada se vrše manipulacije osobina koje su pod kontrolom jednog gena. Istovremeno integracija pojedinačnih gena ne može značajno da роvеćа ukupnu vrednost biljaka, jer se većina najvažnijih osobina gajenih biljaka, prinos biomase npr., nalaze pod kontrolom više gena (poligenske osobine). Integracija stranog gena u genom biljaka se odvija ро sistemu slučaja tako da je moguće izazvati represiju / depresiju endogene aktivnosti gena što može da ima pozitivne / negativne efekte na aktivnost biljnog genoma u celini. Pored mogućnosti izmene strukture i funkcije genoma viših biljaka, korišćenjem tehnologije rekombinantne DNK i kulture ćelija i tkiva moguća је identifikacija postojećih i konstrukcija novih genetičkih marketa od značaja u zaštiti intelektualne svojine i autorskih prava u procesu oplemenjivanja biljaka.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

NOVA DOSTIGNUĆA U PROUČAVANJU MOLEKULARNE BAZE HETEROZISA

A.S. Tsaftaris
Department of Genetics and Plant Breeding

Aristotelian Univ. of Thessaloniki, Greece

Originalna koncepcija heterozisa bila je rezultat proučavanja na feotipsko-morfоloškom nivou, međutim uskoro su usledili biohemijski podaci, pošto је pronalaskom elektroforeze olakšano prikupljanje podataka koji se odnose na enzimsku varijabilnost. Međutim, veliki broj ograničenja obima polimorfizma u novijim studijama omogućio je unapređenje linkidž mapa sa visokom rezolucijom koja se koristi za lociranje i manipulaciju sa QTL. Kada je dovoljan broj takvih neutralnih markera upotrebijen za merenje genetske udaljenosti kod velikog broja srodnika kukuruza, zabeležena je veoma visoka korelacija između roditeljske genetske srodnosti i hibridnog karaktera. Na isti način, identifikovan je relativno mali broj QTL rasprostranjenih u genomu kukuruza, što ukazuje na izraženu superdominantnost koratrole heterozisa. Postavljena je hipoteza da isti QTL mogu da kodiraju regularne proteine, pošto su ovi protieini sposobni da kontrolišu veliki opseg drugih strukturnih gena, čiji je efekat potreban za izražavanje složenih kriterijuma, kao što su prinos i bujnost prinosa. Do sada je identifikovano nekoliko takvih proteina: svi su složeni proteini sa heteropolimerima i ispoljavaju znatno različite aktivnosti u poređenju sa prostim polimerirna, što je u skladu sa jasno izraženom superdominacijom QTL, potvrđenom u dosadašnjim analizama. Pored toga, parametri koji potiču iz varijabilnosti ekspresije genoma, procenjeni kroz proučavanje polimorfzma u okviru individualnih proteina ili mRNK, pokazali su signifikantnu korelaciju ovih pokazatelja i hibridne bujnosti. Ova korelacija potvrđuje zaključak da QTL kontrоlišu lokuse i količinu mRNK ili proteina sintetizovanih iz strukturnih gena i ističe se znаčај i regularnih proteina (i njihovih gena) i strukturnih gena za kompleksan karakter heterozisa.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

GENETIČKE OSNOVE I EVOLUCIONI SMISAO POLNOG RAZMNOŽAVANJA

Marko Anđеlković¹, Vasilije Isajev², Nada Vučinić-Barjaktarović^З

¹Biološki fakultet PMF Beograd,

²Šumarski fakultet Beograd,

³Kliničko-bolnički centar „Zvezdara”, Beograd

Životni ciklus eukariota obuhvata dva različita ciklusa: (1) vegetativni ciklus rastenja i reprodukcije, i (2) seksualni ciklus fuzije i restitucije. Kod kompleksnih višećelijskih formi, kao što је većina biljaka i životinja, ti ciklusi su obično spojeni zbog, ро pravilu, postojanja povezanosti seksa i reprodukcije. Postojanje polnog razmnožavanja, kao evolutivno mlađeg oblika reprodukcije, јоš uvek predstavlja, u određenom stepenu kontraverzu evolucione biologije iz razloga što je seksualna reprodukcija jedina karakteristika živih organizama koja pre favorizuje preživljvaanja grupe nego jedinke. Stoga razmatranje genetičke osnove i evolutivnog smisla seksa predstavlja vrlo aktuelnu temu s različitih fundamentalnih i aplikativnih aspekata. Genetička osnova determinacije pola može se sagledati na funkcionalnom i organizacionom nivou. U heterogametnom polu Y hromozom nema homologog para pa je morao da egzistira u hemizigotnoj formi. Jedini X hromozom kod heterogametnog pola je u aktivnom stanju, dok se kod homeogametnog pola, jedan X hromozom random inaktiviše. U toku rekombinacije u mejozi X i Y hromozom razmenjuju određenu količinu genetskih infomacija, jer je distalni deo Yg skoro potpuno homolog sa kratkim krakom X hromozoma. Ovi regioni ne podležu inaktivaciji, a u toku mejoze izvrše crossing-over i do 20-30 puta češće nego normalni hromozomi. Prema tome, seksualni identitet jedne individue je završni produkt celog lanca događaja, od genetskog statusa, preko hormonskog i morfološkog pola pa sve do uticaja okoline u kojoj individua živi. Najveća varijabilnost polnog dimorfizma se sreće kod viših biljaka, a generativno razmnožavanje je uslovljeno diferencijacijom polova koja je kod većine Familija ро tipu 2А+ХУ i obuhvata diecke biljke, monoecijske sa hermafroditnim cvetovima ili sa razdvojenim muškim i ženskim cvetovima. Ispitivanje čestine rasprostranjenja pojedinih tipova polnih mehanizama kod cvetnica, pokazala su da se dvodomost (diecija) sreće retko i da obuhvata oko 5% udaljenih Familija, dok je kod 75% porodica evidentirana ро koja dvodoma vrsta. Morfološka i funkcionala varijabilnost polova kod biljaka je velika, tako da su opšti biološki i evolutivni mehanizmi koji se ostvaruju putem generativnog razmnožavanja u sličnom obimu promenljivi kao što su to morfološke i fiziološke karakteristike individue. Unutar i međuindividualna promenljivost u građi i rasporedu reproduktivnih organa kod biljaka uslovili su seksualnu reprodukciju puteni autbridinga, inbridinga i uniparentalno, kao i veliki broj mehanizama adaptacija koji stimulišu ili inhibiraju jedan od ovih tipova polnog razmnožavanja. Pri generativnoj reprodukciji evidentirana je izražena varijabilnost u građi, funkciji i rasporedu reproduktivnih organa, što je od bitnog značaja pri unapređenju metoda oplemenjivanja biljaka selekcijom i hibridizacijom.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

KORELACIJE PRINOSA I KOMPONENTI PRINOSA KOD DVE SINTETIČKE POPULACIJE KUKURUZA SA RAZLIČITIM SАDRŽAJEM ABSCISINSKE KISELINE (ABA)

Violeta ANĐELKOVIĆ¹, Radmila STIKIĆ², Sofija РЕКIć²i Mile IVANOVIĆ¹

¹Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Beograd – Zemun

²Poljoprivredni fakultet, Zemun

Abscisinska kiselina (ABA) je biljni hormon koji ima uticaj na rast i razviće biljke, sličan efektima stresa suše. Povećanje akumulacije ABA роmаžе biljci da se adaptira na uslove suše, ali је teško predvideti kako visok ili nizak sadržaj ABA u listu utiče na prinos i njegove komponente. Za ispitivanje uticaja sadržaja ABA u listu kukuruza, korišćeni su genotipovi koji se razlikuju samo u kapacitetu za akumulaciju ovog hormona, da bi se proučile posledice genetičkog variranja na prinos i druge agronomske karakteristike. Od inbred linija, Polj-1 7 (s visokim) i F-2 (s niskim kapacitetom za akumulaciju ABA), stvorene su dve sintetičke populacije koje se u poljskim uslovima razlikuju u ovoj osobini oko 2-3 puta. Pored upoređivanja prosečnih vrednosti, rađena je i korelaciona analiza sledećih osobina: prinosa zrna, mase 1000 zrna, broja redova zrna, broja zrna u redu i sadržаla ABA u listu. Za sve komponente prinosa, utvrđena je značajna, srednje jaka i jaka zavisnost sa prinosom zrna (naročito kod biljaka iz populacije sa visokim kapacitetom za akumulaciju ABA). Pored toga, utvrđena je negativna i slaba korelacija sadržaja ABA u listu i prinosa i komponenti prinosa kod biljaka iz populacije sa visokim kapacitetom za akumulaciju ABA, dok je kod biljaka iz druge populacije ta zavisnost bila srednje jaka i visoko značajna. Za detaljnija ispitivanja planira se korišćenje QTL-analize (quantitative trait loci) odvojeno za prino i sadržaj ABA u uslovima jačeg stresa suše, u kojima ćе se adaptivni efekat različitog kapaciteta za akumulaciju ABA više ispoljiti.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

PRILOG ISPITIVANJU MOLEKULANRE OSNOVE НЕTEROZISA KOD KUKURUZA

Snežana Drinić-Mladenović, Kosana Konstantinov i Dragana Ignjatović

Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Beograd – Zemun

Iako je fenomen heterozisa najviše iskorišćen u oplemenjivanju kukuruza do sada se veoma malo zna o njegovoj molekularnoj osnovi. Jedan od mogućih pristupa izučavanja heterozisa je proučavanje strukture i funkcije biljnog genoma korišćenjem molekularnih markera. Molekularni markeri obuhvataju proteinske (izozimi, proteinski kompleks u različitim tkivima) i DNK markere. U našim istraživanjima ispitan je polimorfizam izozima i polimorfizam u solima rastvorljivih proteina klice samooplodnih linija, njihovih F₁ hibrida kao i segregirajuće generacije kombinacija koje su ispoljile najveći i najmanji heterutični efekat. Veličina hetorotičnog efekata za sva ispitana svojstva u F₁ hibridima izračunata je u odnosu na prosečnog roditelja. Dobijeni rezultati su pokazali da u

samooplodnim linijama i hibridima postoji polimorfizam nekoliko enzimatskih sistema. Iz klice linija i hibrida izolovani su u solima rastvorljivi proteini (albumini i globulini) i razdvojeni elektroforezom na poliakrilamidnom gelu. Svi ispitani genotipovi su imali karakterističnu proteinsku sliku. Najveći broj proteinskih frakcija u hibridima je nasleđen od oba roditelja aui se јаv1јаји i frakcije nasleđene samo od jednog roditelja kao i frakcije specifične za hibrid. U toku su daija ispiti'anja strukture i funkcije genoma kukuruza i utvrđivanja uloge pojedinačnih gena-regiona genoma u ekspresiji heterozisa.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

IDENTIFIKACIJA DONORA POŽELJNIН ALELA ZA PIRNOS I ZAPREMINU KOKIČAVOSTI KOD KUKURUZA KOKIČARA (Zea mays L. everta)

М. Вавić, N. Delić, Z. Pajić i G. Todorović

Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Beograd – Zemun

Dobijanje novih hibrida kukuruza uopšte, pa i kukuruza kokičara, najvećim delom se vrši popavkom jedne od roditeljskih komponenti. U tom smislu se postavlja pitanje izbora donora poželjnih аlelа za osobine od interesa. Kod kukuruza kokičaea se pored prinosa zrna velika pažnja poklanja zapremini kokičavosti, kao

najvažnijem pokazatelju kvaliteta. Mnogi eksperimentalni hibridi visokog prinosa bivaju odbačeni zbog nedovoljne zapremine kokičavosti. Negativna korelacija prinosa i zapremine kokičavosti otežava dobijanje hibrida visokog prinosa i zapremine kokičavosti. U ovom radu je izvršena ocena 2 komercijalne inbred linije kao nosilaca poželjnih alela za popravku prinosa i zapremine kokičavosti hibrida ZPK18xSg1533.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

KORELACIJE I „PATH” KOEFICIJENT ANALIZA ZA SТАY GREEN KUKURUZA

(Zea mays L.)

Goran Bekavac¹, Milisav Stojaković¹, Đorde Jocković¹, Mile Ivanović², Marija Kraljević-Balalić¹, Jan Boćanski¹

¹Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sаd

²Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Beograd – Zemun

Proučavane su fenotipske korelacije izmedu stay-greena, sadržaja vode u stablu, sadržaja vode u listu, broja dana do svilanja i sadržaja vode i zrnu kod dve sintetičke populacije kukuruza (NS 103 i NS 140). Eksperimentalni podaci obrađeni su analizom varijanse i kovarijanse Nested dizajna p0 Random modelu. Iz odnosa kovarijansi i odgovarajućih varijansi, izračunate su fenotipske korelacije između svih svojstava koje su poslužile za izvođenje „path” koeficijent analize. Primenjen je metod izverznih simetričnih korelacionih matrica (Edvards. 1979), u kojem je stay green predstavljao zavisno, a ostala svojstva nezavisno promenljive varijable. Utvrđene su visokosignifikantne fenotipske korelacije između stay-greena i svih proučavanih svojstava; u obe populacije, a najkonzistentnija korelaciona veza ustanovljena je između stay-greena i sadržaja vode u listu (r_f = 0,788**; r_f = 0,833**). Vrednosti direktnih uticaja nezavisno promenljivih na zavisno promenljivu značajno su se razlikovale od vrednosti korelacionih koeficijenata. Najsnažniji direktni uticaj na stay green osobinu utvrđen је za sadržaj vode u listu u obe populacije (Р_у₂ = 0,601 * *; Р_у2 = 0,591 * *), što ukazuje na mogućnost korišćenja ovog svojstva kao jednog od pouzdanih pokazatelja stay-greena. Direktni uticaji sadržaja vode u stablu i sadržaja vode u zrnu bili su znatno slabiji nego što bi se moglo zaključiti samo na osnovu koeficijenata korelacije. Zbog toga je poželjna primena „path” koeficijent analize kao preciznijeg metoda za sagledavanje odnosa između svojstava. Vrlo slab i nesignifikantan direktni uticaj na zavisno pormenljivu utvrđen je za broj dana do svilanja (Р_у4 = 0,063; Р_у4 = -0,0005) što ukazuje da je moguće selekcionisati stay green genotipove bez obzira na dužinu vegetacije.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

PROMENE MORFOLOŠKIH OSOBINA U BSSS POPULACIЈАМА KUKURUZA PUTEM REKURENTNE SELEKCIJE

Jan Boćanski¹, Milisav Stojaković², Raško Popov² i Goran Bekavac²

¹Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

²Naučni Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Rekurentna selekcije poboljšava osobine populacije povećanjem frekvencije poželjnih alela. Kod kukurza (Zea mays L.) očekuje se da visoka frekvencija poželjnih alela u populaciji ima uticaj na poboljšanje osobina inbred linija i hibrida izvedenih iz ove populacije. Selekcione metode za intrapopulacijska poboljšanja kvantitativnih osobina kod kukuruza mogu biti bazirana na individulanim ili familijskim osobinama, za popravku populacije per se, ili potomstvaa hibrid-test ukrštanja za poboljšanje kombinacionih sposobnosti (Hallauer i Miranda, 1981). Cilj rada je bio da se prouče promene morfoloških osobina tokom sedam ciklusa halfsib rekurentne selekcije na prinos. Za rad su odabrane tri populacije: BSSSC₀ i BSSSC₇ (originalni sintetici), i ZPSIN2C₂ (novostvoreni sintetik BSSS osnove). Urađena su FS i HS(Мо17) potomstva (100 potomstva). Proučavane su sledeće osobine: visine biljke, visine klipa, ukupan broj listova i ugao lista. Urađena је analiza varijanse Nested dizajna-Random model. Tokom sedam ciklusa HS-RS došlo je kod FS potomstava do visoko značajnog smanjenja visine biljke, visine klipa, ukupnog broja listova i ugla lista u BSSSC₇, u odnosu na BSSSC₀. Kod FS potomstava u sintetiku ZPSIN2C₂ je visoko značajno povećana visina biljke i klipa, značajno smanjen broj listova, a ugao lista je sličan kao kod BSSSC'7. Kod HS(Мо17) potomstava tokom selekcije došlo je do visokoznačajnog povećanja visine biljke, visine klipa i broja listova, a ugao lista je visoko značajno smanjen kod BSSSC₇, u odnosu na BSSSC₀. Kod ZPSIN2C₂, u odnosu na BŠSSC₇, došlo je do visokoznačajnog povećanja visine biljke, visine klipa i ugla lista, dok nije bilo razlika za broj listova

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

KORELACIJE IZMEĐU VAŽNIJIH AGRONOMSKIH SVOJSTAVA KOD S₁ I HS FAMILIJA U DVA KOMPOZITA KUKURUZA

Jelena Vančetović, Mile Ivanović, Goran Drinić i M. Vidaković

Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Beograd – Zemun

U radu su proučavane genetičke korelacije između prinosa zrna i nekih važnijih agronomskih svojstava (visina biljke i klipa, dužina klipa, broj redova zrna i masa 1000 zrna) kod ро 100 S1 i 100 HS familija iz dva opozitna kompozita kukuruza (Kompozit B i M). Takođe su proučavane i genetičke korelacije izmedu dva navedena tipa familija za data agronomska svojstva. Rezultati su pokazali da je u najvećoj genetičkoj korelaciji sa prinosom zrna kod S₁ familija u oba kompozita bila dužina klipa, a kod HS familija masa 1000 zrna, a zatim i dužina klipa. Ostale osobine nisu bile u visokoj koelaciji sa prinosom, što je povoljno sa selekcionog stanovišta za visinu biljke i klipa, jer omogućava paralelnu selekciju na visok prinos a nizak habitus biljke. Indirektna selekcija na prinos zrna preko nekog drugog svojstva u ovim populacijama ne bi imala smisla, osim HS selekcije preko povećanja mase 1000 zrna u Kompozitu M. Što se tiče genetičkih korelacija između S₁ i HS familija, najniža je bila korelacija za prinos zrna u oba kompozita, ali je ova vrednost bila vеćа u Kompozitu M. Ovo ukazuje iii na ve&i sličnost u alelskoj frekvenciji između dva tipa familija za prinos zrna u Kompozitu M, ili na veći udeo aditivne u ukupnoj genetičkoj varijansi za prinos zrna, u odnosu na Kompozit B. Ova druga činjenica је povoljna za selekciju, pošto ukazuje na vеću mogućnost genetičke dobiti od selekcije na prinos zrna. Za ostale osobine sve ove korelacije bile su visoko značajne, i uglavnom jake u oba kompozita.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

OCENA PARAMETARA STABILNOSTI ZP HIBRIDA KUKURUZA (Zea mays L.)

N. Delić, R. Petrović

Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Beograd – Zemun

Nа bazi većeg broja ogleda u okviru četiri grupe zrenja (FAO 400, 500, 600 i 700) izračunati su parametri stabilnosti za pnos zrna ZP hibrida primenom modela Eberhart-a i Russell-a (1966). Ogledi su bili postavljeni 1993. godine ро RCB dizajnu, sa 15 hibrida ро svakom ogledu u odgovarajućim gustinama po grupama zrenja, u četiri ponavljanja i 7 lokacija, izuzev ogleda FAO grupe 400 koji su sejani u tri lokaliteta. Cilj rada je bio da se hibridi međusobno i u odnosu na standard uporede u pogledu reakcije na uslove spoljne sredine, kao i da se dâ pregled adaptibilnosti ZP hibrida po grupama zrenja.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

GENETIČKE I FENOTIPSKE KORELACIJE IZMEĐU АGRONOMSKIH OSOBINA KOD T0P-CROSS POPULACIJA KUKURUZA (Zea rays L.)

Goran Drinić i Jelena Vančetović

Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Beograd – Zemun

Na osnovu parametara dobijenih iz analize varijanse ро Nested dizajnu – Random model izračunate su genetičke i fenotipske korelacije imeđu prinosa zrna, visine biljke, visine klipa, а komponenti prinosa kod HS potomstava kod četiri top-cross populacije kukuruza (BS12C₈C₁ х L82, BS12C₈C₁ x L15, ZPEP х L82 i ZPEF x L15). Ogledi su postavljeni u 1991. god. u Zemun Polju, Inđiji i Velikoj Plani po Nested dizajnu (Cochran i Cox, 1957). Značajna i jaka genetička i fenotipska korelacija je utvrđena između prinosa zrna i visine biljke, kao i između prinosa zrna i visine klipa kod tri ispitivane populacije (BS12C₈C₁ х L82, ZPEP x L82 i ZPEP x L15), dok kod BS12C₈C₁ х L15 ove korelacije nisu bile značajne. Između prinosa zrna i dužine klipa kod sve četiri populacije je utvrđena značajna, srednje jaka do jaka korelaciona zavisnost. Kombinacije sa sintetikom EP su imale srednje jake i značajne genetičke i fenotipske koeficijente korelacije izmedu prinosa zrna i broja redova zrna, dok u kombinacijama sa BS12C₈C₁ ova zavisnost nije bila značajna. Najjači genetički i fenotipski korelacioni koeficijenti su dobijeni između visine biljke i visine klipa kod ispitivanih populacija. Rezultati ukazuju na genetičku povezanost između ispitivanih osobina, što je od znаčаја za primenu istovremene selekcije u odnosu na više osobina.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

UTICAJ PROMENA KARBOHIDRATNOG SASTAVA NA KVALITET ZRNA KUKURUZA ŠEĆERCA (Zea mays L. saccharata)

Zorica Pajić, М. Вавić, Milica Radosavljević

Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Beograd – Zemun

Praćene su promene ugljeno-hidratnog sastava kukuruza šećerca ро fazama razvoja endosperma, odnsono posle 10, 15, 20, 23 i 28 dana od oplodnje. Za ispitivanje su odabrana dva hibrida kukuruza šećerca, ZPSC504su i ZPSC520su. Ugljeno-hidratni sastav zrna ispitivanih hibrida je određivan metodom visokopritisne hromatografije na koloni sa hemijski vezanom stacionarnom fazom tipaNH2 i polarnom mobilnom fazom acetonitril-voda. Ugljeno-hidratni sastav zrna se menja tokom razvoja endosperma, i to tako što se smanjuje procentualni udeo fruktoze i glukoze, uz istovrmeni porast procentualnog udela saharoze, sve do postizanja njene maksimalne vrednosti (u fazi 23 dana od oplodnje), posle čega se odvijaju suprotne promene. Saharoza daje slatkoću zrnu šećerca, pa samim tim i njen visok sadržaj uslovljava kvalitet proizvoda.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

OPTIMALAN ODNOS IZMEĐU BROJA PONAVLJANJA I BROJA LOKACIJA U PRELIMINARNIM TESTIRANJIMA NOVIH HIBRIDNIH KOMBINACIJA KUKURUZA

(Zea mays L.)

Goran Sаratlić i М. Rošulj

Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Beograd – Zemun

U cilju smanjenja troškova i mogućih grešaka u setvi, berbi i u toku daljeg rada na materijalu, praktičnije je da se ogledi postavljaju u manjem broju ponavljanja ро lokaciji ispitivanja. Time se stvara mogućnost za povećanje broja lokacija. Takvi ogledi omogućuju bolje uzorkovanje uslova spoljne sredine. Pretpostavka je da ćе jedino do dva ponavljanja ро lokaciji dati isti odgovor pri izboru superiornog genotipa, kao i testiranje sa većim brojem ponavljanja. Za ovo ispitivanje koristili su se komercijalni hibridi Instituta za kukuruz „Zemun Polje”, kao i neki strani hibridi. Ogledi su bili postavljeni ро RCB dizajnu i to sa ро tri ponavljanja u tri lokaliteta, sa dva ponavljanja u pet lokaliteta, i sa jednim ponavljanjem u pet lokalieta. Rezultati su pokazali da se hibridi ZPSC 678А, ZPSC 677, i ZPSC 701, nalaze na prva tri mesta u ogledu sa tri ponavljanja u tri lokacije i u ogledu sa dva ponavljanja u pet lokacija. Kod ogleda sa jednim ponavljanjem u pet lokaciji hibrid ZPSC 677 se takođe nalazi u vrhu, dok ostali rezultati odstupaju. Na osnovu rezultata istraživanja predlaže se smanjenje broja ponavljanja unutar lokaciji i povećanje broja lokaciji.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

GENEТIČКЕ I FENOTIPSKE KORELACIJE IZMEĐU OSOBINA REPRODUKTIVNIH ORGANA KUKURUZA

Milisav Stojaković, Goran Bekavac, Dorđe Jocković, Lazar Jakovljević

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Rekurentna selekcija omogućava istovremeno povećanje frekvencije poželjnih alela u populaciji i očuvanju genetičke varijabilnosti populacije. Kod dve sintetičke populacije kukuruza šire genetičke osnove NS 796 А/92 i NS 2040 В/92 ispitivana je varijabilnost, heritabilnosti u širem smislu, genetičke i fenotipske korelacije za: prinos zrna, zakašnjenje u svilanju, procenat jalovih biljaka, procenat vlage u zrnu i broj klipova ро biljci. Half sib familije (S₁ x inbred tester) ispitivane su u 1994. godini na dve lokacije u uslovima jake suše tokom vegetacije. Između populacija nisu ustanovljene značajne razlike u prinosu zrna. Populacija NS 796 А/92 imala je manji procenat jalovih biljaka, manje zakašnjenje u svilanju i veći broj klipova ро biljci od populacije NS 2040 В/92. Ustanovljena je visoka heritabilnost za sve ispitivana osobine: prinos zrna (52,00% i 68,86%), procenat jalovih biljaka (52,38% i 54,10%), zakašnjenje u svilanju (46,18% i 38,28%), procenat vlage u zrnu (59,99% i 60,52%) i broj klipova ро biljci (58,88% i 66,71 %). Prinos zrna je bio u poz tivnoj korelaciji sa procentom vlage u zrnu kod populacije NS 796 А/92 (rg = 0,773 * *) i sa brojem klipova ро biljci kod populacije NS 20408/92 (rg = 0,999**). U negativnoj korelaciji sa prinosom bio je procenat jalovih biljaka i zakašnjenje u svilanju kod obe populacije.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

RESELEKCIJA RODITELJSKIH KOMPONENTI ELITNOG SC HIBRIDA KUKURUZA (Zea mays L.) ZA OSOBINU PRINOS ZRNA

G. Todorović, I. Satarić i N. Delić

Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Beograd – Zemun

U оvоm radu pošlo se od pretpostavke da inbred linije roditelji elitnog dvolinijskog hibrida А654 х Fu4, koji je izabran za popravku, nose na izvesnom broju lokusa nepoželjne аlеlе čiji se efekat ispoljava u hibridu. Korišćenjem inbred linija kao potencijalnih donora poželjnih аlеlа i procenom njihove relativne vrednosti lokusa ро metodu Dudley-a (1978b) moguće je izabrati inbred liniju za popravku elitnog hibrida za određenu osobinu ili veći broj osobina. Kao potencijalni donori poželjnih alela ispitivane su četiri genetički nesrodne inbred linije (ZPLB554dr, ZPLB176dr, ZPLB380, ZPLB368). Kao sobinu prinosa zrna роžеljno је da linije donori imaju dominantne alele na lasi lokusa G, gde roditelji elitnog hibrida imaju recesivne alele, tj. izbor najbolje linije donora se zasniva na najvećim pozitivnim vrednostima parametara µG. Nајveću vrednost parametra µG imala je linija ZPLB368 i ona je najbolji donor poželjnih alela za popravkuu osobine prinos zrna kod elitnog hibrida А654 х Fu4. Druga po rangu je bila linija ZPLB554dr, dok su linije ZPLB176dr i ZPLB380 imale nešto niže vrednosti parametara µG u odnosu na prve dve linije. Sve ispitivane linije su pokazale vеću genetičku srodnost sa linijom Fu4, za osobinu prinos zrna, štu ukazuje da bi se popravka elitnog hibrida za ovu osobinu vršila popravkom linije Fu4. Pošto kod sve četiri linije donora nije bilo značajne razlike između parametara µG i µF najbolji način za zasnivanje početne populacije bi bio samooplodnja F1 generacija ukrštanja linija donor x Fu4, što bi omogućilo najveću verovatnoću za dobijanje novih linija (popravljena Fu4), koje се imati veći broj poželjnih alela za osobinu prinosa zrna na klasama lokusa F i G bilo od linije Fu4 ili od linije donora.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

NASLEĐIVANJE DUŽINE KLIPA KUKURUZA (Zea mays L.)

G. Todorović, I. Šatarić, N. Delić

Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Beograd – Zemun

Petnaest hibrida F₁ generacije dobijenih dijalelnim ukrštanjem šest inbred linija kukuruza je korišćeno za ispitivanje načina nasleđivanja dužine klipa kukuruza. Analiza kombinacionih sposobnosti je rađena ро Griffing-u (1956), metod 2, matematički model I, bez recipročnih ukrštanja, a analiza komponenti genetičke varijanse i regresiona analiza su urađeni po modelu Hayman-a (1954), Jinks-a (1954) i Mather-a i Jinks-a (1971). Na osnovu analize varijanse kombinacionih sposobnosti utvrđene su veoma značajne vrednosti za OKS i PKS u obe ispitivane godine, što govori da je za nasleđivanje dužine klipa značajno aditivno i dominantno delovanje gena. Odnos OKS/PKS je u obe ispitivane godine bio manji od jedinice što ukazuje na veći značaj dominantnih gena na ispoljavanje ove osobine. Analiza komponenti genetičke varijanse za dužinu klipa pakazuje da aditivna (D) i dominantne komponente (H₁ i Н₂) imaju značajan uticaj u nasleđivanju ove osobine. Vrednost parametra D koja je manja od H₁ i Н₂ ukazuje da dominantni geni imaju preovlađujući uticaj za nasleđivanje dužine klipa. Dobijeni rezultati su u saglasnosti sa rezultatima analize varijanse kombinacionih sposobnosti za datu osobinu. Negativna vrednost F pokazuje da je broj recesivnih gena bio veći od broja dominantnih gena, kod roditelja uključenih u dijalelno ukrštanje. To potvrđuje i odnos ukupnog broja dominantnih i recesivnih alela kod svih roditelja (Kd/Kr) koji je u obe ispitivane godine bio manji od jedinice. Prosečan stepen dominacije koji je bio veći od jedinice i presek linije regresije sa Wr osorn ispod koordinatnog početka ukazuju na superdominaciju u nasledivanju dužine klipa kukuruza.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

OČEKIVANА I REALIZOVANA GENETIČKA DOBIT OD FENOTIPSKE REKURENTNE SELEKCIJE U ZPSynP1 POPULACIJI KUKURUZA (Zea mays L.)

Borivoje V. Trifunović, Janko dumanović i Vladimir Trifunović

Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Beograd – Zemun

Preko tri ciklusa fenotipske rekurentne selekcije (bioparentalna masovna selekcija) procenjeni su očekivana i realizovana genetička dobit, u višeklipoj ZPSynP1 populaciji kukuruza. Akumulirana genetičke dobit izražena linearnim koeficijentom regresije za sukcesivne cikluse selekcije SynP1(М) рer se pokazuje pozitivne odgovore za ispitivane osobine. Opaženi linearni trend za višeklipost i prinos zrna kukuruze ukazuje da je selekcijom došlo do komplementarne promene frekvencije alela za ove osobine. Ovo upućuje na brzi početni uspeh, akumulacijom poželjnih alela za višeklipost i pozitiven kolerirajući odgovor za prinos zrna. Procenom očekivane genetičke dobiti u početnim i kasnijim ciklusima selekcije, na bazi S₁ i FS familija, ukazano je da je moguć dalji progres u povećanju prinosa direktnom selekcijom na višeklipost. Povoljne promene u performansama procenjene na bazi ispitivanih potomstava za proučavane osobine sugerišu da je selekciona procedura bila efikasna u promeni frekvencije alela sa pretežno aditivnim efektima. Odgovor selekcije je bio uspešan u povećanju frekvencije poželjnih alela u narednim ciklusima, u poređenju sa originalnom sintetičkom populacijom, SynP1(М)Ср, zahvaljujući selekcionom metodu i početnoj vrednosti ove originalne germplazme kukuruza.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

HERITABILITET OSOBINA MLEČNOSTI U STANDARDNOJ LAKTACIJI OPLEMENJENIH CRNO-BELIH GOVEDA

М. Ćirić, R. Nikolić, М. Katić, Р. Stojić, N. Marković

INI „PKB-Agroekonomik”, Padinska Ske1a – Beograd

Koeficijenti heritabiliteta prinosa mleka, procenta mlečne masti i prinos 4% FCM u standardnoj laktaciji su istraživani na uzorku od 841 prvotelke-kćeri 54 testirana bika na 9 farmi PKB. Prosečne vrednosti ispitivanih osobina bile su: prinos mleka 5810 kg, sadržaj mlečne masti 3.84% i prinos 4% FCM 5668 kg. Efekti farmi bili su slučajni. Koeficijenti heritabiliteta: za prinos mleka 0.151, za sadržaj masti 0.244, za prinos 4% FCM 0.184. Utvrđeni koeficijenti naslednosti ukazuju na mogućnost daljeg uspešnog genetskog unapređenja ispitivanih osobina.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

GERMPLAZMA U OPLEMENJIVANJU KUKURUZA (Zea mays, L.) U NAREDNIH DESET GODINA

D. Jocković, М. Stojaković, D. Simić, Ј. Boćanski, G. Bekavac, B. Puran, R. Popov, N. Vasić

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Izbor germplazme igra važnu ulogu u programu oplemenjivanja, bilo da je to primenjeni program oplemenjivanja za unapređenje inbred linija ili za unapređenje populacija. Kukuruz je veoma divergentan rod s velikim brojem morfoloških i bioloških razlika. Ispoljavanje heterozisa zavisi od razlika frekvencije gena roditeljskog materijala, bilo varijeteta ili inbred linija, koje se koriste kod ukrštanja. U toku poslednjih 40-50 godina, kada se shvatilo da postoji velika varijabilnost unutar vrste Zea mays, došlo je do organizovanih napora da se sakupe, prouče, оčuvaju i koriste potencjalni genetski resursi u svim delovima sveta. U našoj zemlji vršeni su pokušaji da se u domaće programe oplemenjivanja introdukuju strani materijali. Ako se uzmu u obzir naši klimatski uslovi, uvođenje stranog materijala za oplemenjivanje kukuruza u programe oplemenjivanja predstavlja mukotrpan i dugotrajan posao. U procesu unapređivanja nalazi se nekoliko populacija. Različite sukcesivne metode selekcije koje se koriste za unapređivanje populacija zavise od cilja oplemenjivanja i polaznog materijala. Svake godine koristi se ро nekoliko stotina različitih tipova ukrštanja u cilju dobijanja polaznog materijala za stvaranje roditeljske linije za hibride kukuruza, različitih starosnih grupa i različitih svojstava. U našoj zemlji postoji bogat materijal za oplemenjivanje kukuruza. U toku narednih 10 godina, glavni cilj kod germplazme kukuruza biće rad na unapređenju genetskog varijabiliteta i pronalaženje novih heterotičkih parova za nastavljanje porcesa oplemenjivanja kukuruza.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

DOPRINOS IZUČAVANJU GЕNЕТIČKE KONTROLE SINTEZE VIŠIH MASNIH KISELINA U ZRNU KUKURUZA

Коsana Konstantinov, Goran Saratlić, Snežana Mladenović, I. Verešbaranji¹, Snežana Gošić

Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Beograd – Zemun
¹Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sаd

Lipidi u zrnu kukuruza predstavljaju rezervne materije u formi triglicerida deponovanih u tkivu klice. Funkcionalni lipidi u formi lipoproteina i fosfolipida su zastupljeni kako u tkivu klice tako i u endospermu. U strukturi lipida učestvuju zasićene i nezasićene više masne kiseline. Stepen nezasićenosti i položaj više masne kiseline su genetički determinisani. Oplemenjivanjem na povećan sadržaj lipida dobijeni su genotipovi kukuruza sa izmenjenim sastavom viših masnih kiselina kako u klici tako i u endospermu. U ovom radu su vršena ispitivanja dejstva rekurentne selekcije u dve visokouljane sintetičke populacije na odnos zasićenih i nezasićenih viših masnih kiselina u klici i dve frakcije tkiva endosperma (brašnast i rožastdeo) zrna sa izmenjenim sadržajem ulja. U lipidima klice utvrđena je visoka korelacija nezasićenih viših masnih kiselina (oleinske i 1inolne). Ukupni zbir ove dve nezasićene kiseline se ne menja tako da se oleinska kiselina može smatrati prekursorom linolne. Lipidi endosperma se razlikuju ро sastau viših masnih kiselina u odnosu na lipide klice. Za neke od ispitivanih genotipova je utvrdeno da odnos linolna/oleinska kiselina iznosi 3.0 uz visok sadržaj linolenske kiseline koja u strukturi molekula ima jednu nezasićenu dvostruku vezu više. U rožastom delu endosperma nekih od ispitivanih genotipova taj odnos iznosi 4.5 uz istovremeno veći sadržaj linolenske kiseline. Kako rezervni lipidi (trigiliceridi) endosperma učestvuju sa manje od 0.5% u ukupnom sadržaju lipida u zrnu kukuruza dobijeni rezultati ukazuju da su dobijene razlike u sastavu viših masnih kiselina lipida klice i endospermu posledica različitog sastava lipoproteina i fosfolipida u zrnu kukuruza.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

AKUMULACIJA RAR17 i RNK U LISTOVIMA KUKURUZA ТОKОМ STRESA SUŠE U POLJU

D. Kovačević¹, Vesna Lazić-Jančić¹, S.A. Quarrie²

¹Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Beograd–Zemun

²John Innes Centre, Norwich Research Park, Colney, Norwich, UK

U odgovoru biljaka na stres suše dolazi do promena u ekspresiji mnogih gena. Istovremeno, роvеćаvа se koncentracija abscisinske kiseline (ABA). Svaki gen aktiviran sušom ili abscisinskom kiselinom mogao bi imati ulogu u adaptaciji biljaka na sušu. Do danas, najveći broj istraživanja promena u ekspresiji gena u odgovoru na vodni deficit vršen je u ranim fazama razvića biljke pod kontrolisanim uslovima spoljašnje sredine. Međutim, stresni uslovi primenjeni u laboratoriji ne reprezentuju u potpunosti stresne uslove u polju i geni koje indukuje laboratorijski stres ne moraju takođe biti indukovani stresom u polju. Zato je potrebno ispitati da li se neki od vеć okarakteristanih sušom i abscisinskom kiselinom indukovanih gena takođe eksprimiraju tokom stresa suše u polju i da li su oni u vezi sa osobinama gajenih biljaka koje su korisne za održavanje prinosa u uslovima suše. Kada bi bili identifikovani, takvi geni mogli bi se koristiti kao „molekularni markeri” u procesu selekcije otpornih genotipova ili bi se mogli izolovati i „ugrađivati” u neotporne genotipove. U ovom radu pokazali smo da se RАВ17 transkripti akumuliraju do nivoa koji se mogu detektovati u listovima kukuruza gajenog u navodnjavanom i nenavodnjavanom polju. Međutim, ta akumulacija je varirala kako od biljke do biljke unutar genotipa tako i među genotipovima. Nije bilo jasne korelacije između nivoa RAB17 transkripata i sadržaja ABA u listovima. Ovo sugeriše da u starijim biljkama gajenim u polju ABA možda nije glavni faktor koji determiniše ekspresiju RAB17 gena što је suprotno rezultatima dobijenim u eksperimentima sa mladim biljkama.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

GENETSKA DIFERENCIJACIJA NOVIH IZVORA OTPORNOSTI PREMA PUCCINIA RECONDITA TRITICI

Momčilo Bošković, Jelena Bošković

Poljoprivredni fakultet, Institut za zaštitu bilja, Novi Sad

U prošlosti su skoro sve Lr izogene otporne linije pšenice prema Puccinia recondita tritici bile osetljive u stadiju sejanaca prema različitim patotipovima paraz ta, kao i u međunarodnim testiranjima na širokoj teritoriji. U cilju traženja novih gena otpornosti, brojni materijali pšenice iz Internacionalnih rasadnika su testirani u četvorogodišnjem vremenskom periodu. Iz našeg obimnog selekcionog materijala stvoreno je oko 700 novih otpornih hibridnih linija. Izdvojeno је najboljih 15 ozimih hibridnih linija рšеniсе i 15 jarih, koje su testirane prema Puccinia recondita tritici u stadiju sejanaca i poljskim ELRVW rasadnicima. Većina ozimih hibridnih linija su potvrdile dobru otpornost, a najbolje rezultate od jarih linija pšenice pokazala je samo linija 647-СМА-14793. Druga grupa izvora otpornosti su bile hibridne linije pšenice nastale od izdvojenih najboljih hibrida prve grupe ukrštene sa jakim Lr genima (Lr9, Lr19 and Lr24). U prvoj godini (1989) 834 hibrida je bilo genetski diferencirano u stadiju sejanaca na osnovu devet različitih spektara reakcije. Ista testiranja sejanaca bila su realizovana i u 1990. godini sa 759 hibridnih linija. Iz ovih brojnih hibrida izdvojeno je za novu ELRWN 1989/90. dvadeset genetski različitih otpornih ozimih linija pšenice, 16 jarih i 5 Lr kontrolnih linija. Kooperativna testiranja sejanaca ovog rasadnika su bila sprovedena u osam zemalja, a reakcije u polju istog rasadnika su procenjene u trinaest zemalja. Najbolje ocenjene linije za lisnu rđu u stadiju sejanacaa i odraslom stadiju su bile ozime linije pšenice: NS-66-9/2, NS-94-19/2, NS-94-24/1, NS-77-19/4, NS-77-19/4, NS-32-9/4, NS-32-24/3 i NS-146-19/5 i jare linije pšenice: 647-СМА-14793, 11-ТН-ESWYT-25, 25-ТН-ESWYT-3, 26-ТН-ESWYT-10 i 26-TН-ESWYT-49.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

ЕКОLОŠКА I GENETIČKA VARIJABILNOST KOMPONENATA PRINOSA РŠЕNIСЕ

Miodrag Dimitrijević, Sofija Petrović, Marija Kraljević-Balalić

Poljoprivredni fakultet, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Ispitivana je varijabilnost i komponente fenotipske varijacije za 28 divergentnih sorata pšenice iz celog sveta u trogodišnjim ogledima. Tri osobine su uzete u obzir: visina i masa biljke, kao važne karakteristike sorata, od uticaja i na žetveni indeks i masa zrna ро biljci, kao važna komponenta prinosa zrna. Odabrani genotipovi su se značajno razlikovali za sva tri ispitivana svojstva. Masa zrna po biljci je pokazala najveći koeficijent warijacije (V = 17%), dok je najmanja varijacija ispoljena kod visine biljke (V = 7%). Visina i masa biljke su varirale od godine do godine, za razliku od mase zrna ро biljci, gde se to variranje nije pojavilо. Ipak, za sve tri karakteristike, prema ANOVA-i, pojavile su se znečajne interakcije genotip/spoljna sredina. Genetička komponenta varijanse za visinu biljke je iznosila 59%, za masu zrna ро biljci 33%, a za masu biljke 18%. Ekološka komponenta fenotipske varijanse se kretala od 20%, za visinu biljke, do 4% za masu biljke.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

KOMPONENTE GЕNЕТIČКЕ VARIJABILNOSTI I HERITABILNOST KVANTITATIVNIH OSOBINA SORATA I HIBRIDA PŠENICE

Tomislav Živanović, Gordana Šurlan-Momirović, Vesna Vujačić, Vera Rakonjac

Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd

Cilj ovog rada je da se utvrdi genetička varijabilnost i heritabilnost nekih kvantitativnih osobina u dijalelnom ukrštanju 4 divergentne sorte pšenice i njihovi F₁ hibridi. Dijalelno su ukrštene sledeće sorte: Agrounija, Sana, Francuska i КС-56, a dobieno je 6 hibrida. Ogled je izveden tokom 1992. i 1993. godine o slučajnom blok sistemu u tri ponavljanja, u selekcionoj stanici „Agrounija” u Inđiji. Žetva je obavljena ručno i iz svakog ponavljanja slučajno je odabrano po 20 biljaka za merenje sledećih osobina: dužina klasa, broj klasića u klasu, broj zrna po klasu i masa zrna ро klasu. U nasleđivanju broja zrna ро klasu i dužine klasa veći efekat imaju neaditivni geni u odnosu na aditivne, dok masa zrna ро klasu i broj klasića u klasu su pod vеćоm kontrolom aditivnih gena. Na ovaj tip nasleđivanja ukazuju i F-vrednosti, tj. interakcija između aditivnih i neaditivnih gena. Prosečan stepen dominacije (koren iz Н1/ D) je veći od 1 za masu i broj zrna ро klasu, što pokazuje da se te osobine nasleđuju superdominantno, dok se dužina klasa i broj klasića u klasu nasleđuju parcijalnom dominacijom. Koeficijenti heritabilnosti u užеm smislu iznosili su za masu zrna ро klasu 10%, broj zrna ро klasu –40%, dužina klasa – 68% i broj klasića u klasu – 70%. Ovaj materijal koji je dobijen ukrštanjem različitih sorti pšenice biće dalje iskorišćen radi dobijanja novih linija pšenice.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

GENOTIPSKA SPECIFIČNOST FOTOSINTEZE I ANATOMSKIH OSOBINA LISTOVA PŠENICE

Jadranka Ivezić, Slobodanka Pajević, Ljiljana Merkulov, S. Denčić¹ i В. Krstić

Prirodno-matematički fakultet, Institut za biologiju, Novi Sаd

¹Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sаd

Zbog značaja fotosinteze u primarnoj produkciji organske materije, pri selekciji visokoprinosnih genotipova sve veći značaj pridaje se genetičkoj varijabilnosti ovog faktora (Kebede et al. 1992, Simon, 1994). Imajući u vidu značaj lista kao glavnog fotosintetskog organa, a posebno vršnih listova u formiranju prinosa, kvantitativna procena anatomških karakteristika istih, bitna je za određivanje veze između funkcije i strukture, odnosno za tačnije interpretiranje nekih fizioloških (fotosintetskih) procesa (Kubinova, 1993). Stoga je fotosintetska varijabilnost povezana kako sa fiziološkim tako i sa anatomskim karakteristikama listova (Parker and Ford, 1982, Bhagwat and Bhatia, 1994). U programima stvaranja genotipova sa visokim potencijalima za prinos, sve vеćа pažnja posvećuje se odnosu broja hromozoma (nivoa ploidnosti) i anatomsko-fizioloških karakteristika (Pataky et al., 1983, Kebede et al., 1992). Stoga је cilj rada bio da se utvrdi da li kod genotipova pšenice, različitog nivoa plodnosti i različite fotosintetske aktivnosti, postoje i genotipske kvantitativne razlike osnovnih anatomskih struktura listova.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

NASLEĐIVANJE RAZLIČITIH VRSTA OTPORNOSTI PREMA PUCCINIA RECONDITA TRITICI

Zoran Jerković¹ i Marija Todorova²

¹Nučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sаd, Jugoslavija

²Institut za zaštitu bilja, Kostinbrod, 2230 Sofia, Bugarska

Nasleđivanje kompletne i nekompletne otpornosti kod F₁ i F₂ potomstava iz ukrštanja kompletno sa više nekompletno otpornih genotipova ispitivano je u poljskim i kontrolisanim uslovima. Zaključci su doneti na osnvvu klasičnih metoda i procenta potpuno osetljivih biljaka što nije uobičajeno korišćeno. Laboratorijski rad približen je uslovima u polju što je osnova za ocenjivanje vrednosti svake kombinacije sa aspekta otpornosti prema prouzrokovačima bolesti. U potomstvima F₁ generacije nasleđivanje kompletne otpornosti je dominantno. U F₂ generaciji dolaze do izražaja i geni za nekompletnu otpornost. Postoji velika verovatnoća da oni nisu identični sa genima za kompletnu otpornost (procenat osetljivih biljaka je manji od očekivanog).

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

PRIMENA METODE ELEKTROFOREZE ZA OCENU NAČINA NASLEĐIVANJA KOMPONENATA GLIJADINA U F₂ GENERACIJI HIBRIDA PŠENICE

Borivoje Jovanović¹, Yueming Yan², S1aven Prodanović¹, i Novica Mladenov³

¹Poljopirvredni fakultet, Zemun, Jugoslavija

²Jugozapadni poljoprivredni fakultet, Chongqing, Kina

³Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Jugoslavija

Proučavano je nasleđivanje glijadinskih komponenata u F₂ generaciji hibrida Skopjanka x Agounija primenom kisele poliakrilamidne gel elektroforeze (A-PAGE). Prvo su identifikovane razlike u glijadinskim blokovima (alelima) i elektroforetičkim trakama između raditelja. Utvrđeno je da oni imaju identične blokove na А2, В1, В2 i D1 lokusima, dok se prema A1 i D2 alelima razlikuju. Skopjanka ima Gli-A1b i Gli-D2 alele, dok Agrounija sadrži Gli-A1f i Gli-D2m aele. Između ove dve sorte ukupno je uočeno 12 različitih traka, od čega a92, a94, g57, b73 kod Skopjanke i a86, a88, a91, a93, g53, g57, w27, w30 kod Agrounije. Na osnovu prisustva iii odsustva glijadinskih traka na elektroforegramima роjеdinačnih F₂ hibridnih zrna ocenjeni su genetički modeli nasleđivanja glijadinskih komponenti. Prema dobijenim rezultatima može se konstatovati da se oba para glijadinskih blokova (alela) nasleđuju kodominantno, dok je za većinu ројеdinačпih glijadinskih traka utvrđeno da njihovo nasleđivanje kontroliše samo po jedan gen.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

GENETIČKA ANALIZA BOKORENJA KOD HIBRIDA РŠЕNIСЕ (Triticum aestivum L.)

Desimir Knežević, М. Pavlović, V. Zečević, I. Božinović, Ž. Jestrović, M. Kuburović, D. Urošević

Institut za istraživanja u poljoprivredi „Srbija”, Beograd

Centar za strna žita „Kragujevac”, Kragujevac

Agronomski fakultet, Čаčак

U dijalelnom ukrštanju (bez recipročnih) četiri divergentne sorte pšenice (Jugoslavija, Žitnica, Novosadska Rana 2 i Osiječanka) ispitivan je način nasleđivanja, efekti gena za opšte bokorenje kod F₁ hibrida. Način nasleđivanja bokorenja bio je različit (parcijalna dominacija, dominacija, superdominacija) u zavisnosti od kombinacije ukrštanja. Analiza komponenti genetičke varijanse ukazuje da u ekspresiji ovog svojstva preovladavaju dominantni fad recesivnim genima, odnosno da glavni deo genetičke varijanse pripada dominantnom delovanju gena.Uočava se nejednak raspored pozitivnih i negativnih dominantnih alela kod roditelja. Izračunata vrednost prosečnog stepena dominacije ukazuje da se u nasleđivanju opšteg bokorenja, uzevši u obzir sve kombinacije ukrštanja, radi o superdominaciji.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

GENETIČKA DIVERGENTNOST SORTI PŠENICE КОМРОZICIJI Gli- ALELA

Desimir Knežević

Institut za istraživanja u poljoprivredi „Srbije”, Beograd

Centar za strna žita „Kragujevac”, Kragujevac

Analizirane su 52 sorte pšenice stvorene u selekcionom centru Novi Sаd i ocenjena su sličnost i razlike na osnou kompozicije Gli- alela. Pedigree su koriščeni za analizu prenošenja Gli- alela sa roditelja na sorte potomke. Kod velikog broja sorti je nađen jedan isti roditelj, što se manifestovalo i u sličnosti kompozicije glijadinskih alela. Utvrđivana je proporcija nasleđivanja Gli- alela od oba roditelja i na osnovu toga dominantnost sorte roditelja. Na osnovu kompozicije GIi- alela izračunat је koeficijent sličnosti, koje je varirao između 0°/0 i 100% a korišćen je za izradu dendograma. U dendogramu su se izdiferencirale 4 grupe međusobno sličnih sorti. U svakoj grupi međusobna sličnost kod većine sorti bila je vеćа od 50% prema kompoziciji glijadinskih alela. Ustanovljena je vеćа sličnost između prve (12 sorti) i druge grupe sorti (14) i treće (15) sa četvrtom grupom (8), koja је bila 30%. Osim ove 4 grupe izdvaja se sorta Crvenkapa koja је imala malu sličnost sa ostalim sortama - 16%, kao i Evropa i Francuska koje su imale najmanju sličnost i (7%) kompozicije glijadinskih alela sa ostalim sortama. Sorte koje su se najviše razlikovale ро kompozicije Gli- alela (Crvenkapa, Francuska, Evropa) treba koristiti u programe oplemenjivanja i radi pbvećanja genetičke varijabilnosti za kompozicije Gli-alela.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

INTERAKCIJA GENOTIP/SPOLJNA SREDINA ZA КОМРОNENTЕ PRINOSA PŠENICE

Marija Kraljević-Balalić, Miodrag Dimitrijević i Sofija Petrović

Poljoprivredni fakultet, Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad

U trogodišnjem ogledu je ispitivana varijabilnost i komponente fenotipske varijabilnosti za žetveni indeks (HI), broj i masu zrna ро klasu, kod 28 genetički divergentnih genotipova pšenice. Između srednjih vrednosti su postojale značajne razlike u sva tri ispitivana svojstva. Koeficijent varijacije za žetveni indeks је bio najveći i iznosio је V = 25%. Najmanju varijabilnost је pokazao broj zrna po klasu (V = 13.6%). Istraživanjima je ustanovljena značajna razlika između godina i interakcija genotip/spoljna sredina za žetveni indeks i broj zrna ро klasu. Masa zrna ро klasu nije pokazala značajne razlike za faktor godine. Udeo genetičke varijanse za žetveni indeks je iznosio 18%, za broj zrna ро klasu 21%, a za masu zrna ро klasu 35%.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

ALBINO REGENERANTI: ZNAČAJ U PRIMENI IN VITRO KULTURE ANTERA U OPLEMENJIVANJU PŠENICE

Ankica Kondić i Stanislav Šesек

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad

Uspešna primena metode in vitro kulture antera u oplemenjivanju pšenice kod velikog broja genotipova je limitirana pojavom veoma visoke frekvencije albino regeneranata. Iako se ovim problemom bavio veliki broj istraživača, uzroci nastajanja ove nepoželjne pojave do danas nisu u potpunosti razjašnjeni. U okviru ovog eksperimenta ispitana je frekvencija formiranih zelenih i albino regeneranata kada su za izolaciju korišćene antere 15 različitih F₁ hibrida pšenice (Triticum aestivum L.). Materijal korišćen za izolaciju prestavlja deo selekcionog programa Instituta za ratarstvo i povrtrstvo u Novom Sadu. Izolovane antere sa mikrosporama u srednjem i kasnom jednojedarnom stadijumu mikrosporogeneze, gajene su na Potato 2 indukcionoj hranljivoj podlozi. Posle 4–6 nedeija kultivacije na ovoj podlozi, antere sa formiranim enmbriogenim kalusima su presađeni na 190-2 podlogu za regeneraciju biljaka. Rezltati su pokazali da je od sto antera korišćenih za izolaciju dobijeno u proseku 4.5 zelenih biljaka, sa varijacionom širinom od 0 do 21.6%. Prosečna frekvencija albino regeneranata je bila 6.7% sa varijacionom širinom od 0 do 23.5%. U odnosu na broj formiranih kalusa, prosečna frekvencija zelenih biljaka je bila 19.3%. Najveći procenat zelenih regeneranata u odnosu na broj formiranih kalusa imao je genotip „No. 4 х NS 55-25^{2 ”} F1- 52.9%. Prosečan broj albino regeneranata je bio 29.3%, da bi najviši procenat 66.7% bio kod genotipa „Pobeda x NSR.5” F₁. U celom eksperimentu, od ukupnog broja, regenerisanih biljaka 40% je bilo zeleno, dok je 60% bilo albino, što znači da se, u proseku, više od jedne polovine regeneranata ne mоžе koristiti u oplemenjivanju pšenice. S obzirom na to da je u eksperimentu postojala velika razlika između genotipova u pogledu broja regenerisanih zelenih i albino biljaka, jasno je da postoji genetička kontrola ove pojave, te da je neophodno proučiti mehanizam njenog delovanja.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

ISPITIVANJE NEKIH AGRONOMSKO-FIZIOLOŠKIH OSOBINA
KOD KRAGUJEVAČKIH GENOTIPOVA Т.durum

М. Milovanović, М. Pavlović, D. Đokić, R. Ognjanović i M. Jelić

Institut za istraživanja u poljoprivredi „Srbija”

Centar za strna žita „Kragujevac”, Kragujevac

Rezultati četvorogodišnjih ispitivanja ozimih i jarih genotipova T. durum prikazani su u ovom radu. Većina od ispitivanih linija je imala visinu stabijike i otpornost prema poleganju na prihvatljivom nivou. Neki genotipovi su veoma niski (67-76 cm) i otporni prema poleganju. Neke linije su ispoljile otpornostt prema niskim temperaturama što ukazuje na njihove zadovoljavajuće predispozicije za setvu u našim uslovima. Većina ispitivanih sorti i linija imaju krupno zrno (> 40 g) i hektolitarsku masu (> 78 kg). Jari tipovi duruma su imali slabije nalivanje zrna. Sadržaj sirovih proteina je uglavnom sličan ili viši u odnosu na strane sorte. Prinos zrna je bio uglavnom viši ili na nivou najboljih stranih sorti. Jari durumi su imali niže prinose nego ozimi. Posebno su prinosi jarih tipova pokazali zavisnost od uslova godine.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

MOGUĆNOST SELEKCIJE PŠENICE NA KORIŠĆENJE SLOBODNOG AZОТА U ISHRANI

Danica Mićanović¹, Zora Sarić² i Мiloје Sarić³

¹Institut za istraživanja u poljoprivredi „Srbija”, Beograd,

Centar za strna žita „Kragujevac”, Kragujevac

²Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

³Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd

U ovom radu ispitana je sposobnsot sedam sorata pšenice da u svojoj ishrani koriste elementarni azot iz vazduha. Biljke su analizirane na broj i boju listova, masu suve materije, koncentraciju i sadržaj azota. Analize su obavljene primenom standardnih metoda. Sve ispitivane sorte, zahvaljujući diazotrofima iz njihove rizosfere, pokazale su sposobnost da fiksiraju azot u uslovima izvođenja ogleda, ali su između sorata dobijene značajne razlike.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

OTPORNOST NA BOLESTI I PRINOS ZRNA KAO KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE OZIMIH SORTI PŠENICE

Ivan Mihaljev

Poljoprivredni fakultet, Novi Sаd

Ci1j oplemenjivanja ozime pšenice je stvaranje sorti visokog potencijala za prinos zrna, odličnih hemijsko-tehnoloških svojstava i dobre adaptabilnosti u različitim agroekološkim uslovima. Za dobru adaptabilnost je važna otpornost sorti prema najvažnijim bolestima (lisna i stabljična rđa, pepelnica). U ovom radu su analizirani rezultati oplemenjivanja ozime pšenice na otpornost prema nајvažnijim bolestima, potencijal za prinos zrna, veza između ovih svojstava i ocenjeno koliko se uzima u obzir stepen otpornosti prema bolestima kao kriterijum za priznavanje sorti. Ispitivano je 299 genotipova u ogledima Savezne komisije za priznavanje sorti, u periodu 1983-1990. godine. Og1edi su izvedeni po metodu slučајnоg blok sistema, u pet ponavljanja (parcelica 5 m ), u 16 lokaliteta i 3 godine. Intenzitet napada bolesti je ocenjen u stadijumu odraslih biljaka, u uslovima veštačke infekcije, ро modifikovanoj Cobb-ovoj skali (0-99%). Prinos zrna (t/ha) preračunat је na 14% vlage. Na osnovu analiziranih rezultati zaključeno је: Pri priznavanju sorti se uzima stgepen otpornosti prema bolestima kao važan kriterijum, ali su visok potencijal za prinos zrna u izbalansiranosti drugih osobina odlučujući kriterijumi; Najotporniji genotipovi imaju niži potencijal za prinos zrna, što ukazuje na negativnu korelaciju ovih osobina i zbog toga najčešće ne budu priznati; Učinjen je napredak u oplemenjivanju ozime pšenice nа povećan stepen otpornosti prema najvažnijim bolestima i povećan je potencijal za prinos zrna.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

OCENA STABILNOSTI PRINOSA ZRNA JARIH SORTI I LINIJA PŠENICE ANALIZOM INTERAKCIJE GENOTIP x SPOLJNA SREDINA

Gojko Mladenović², Miroslava Jevtić¹, Saven Prodanović² i Dragan Perović²

¹Centar za роlјoprivredna i tehnološka istraživanja, Zaječar
²Poljoprivredni fakultet, Zemun

Reakcija genotipova na različite ekološke uslove se može odrediti statistički preko interakcije genotip x spoljna sredina. Kao stabilni genotipovi označavaju se oni koji imaju male vrednosti ove interakcije. U ovom radu ocenjene su razlike u stabilnosti prinosa zrna kod 7 sorta i 8 linija jare pšenice. Analiza podataka je bila zasnovana na trogodišnjim ogledima postavljenim na lokaciji Zaječar. Utvrđeno je da najveću stabilnost od isptivanih linija ima ZA-16, a od sorata Vesna. Rangovi stabilnosti dobijeni ovom analizom u značajnoj meri podudaraju se sa rangovima stabilnosti na osnovu regresione analize. Iako su dva najstabilnija genotipa obrazovala relativno nizak prosečan prinos, nije nađena negativna korelacija između ranga stabilnosti i apsolutne vrednosti prosečnog prinosa zrna.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

VARIJABILNOST I NASLEĐIVANJE DUŽINE DRUGE (BAZALNE) INTERNODIJE KOD HIBRIDA PŠENICE (Triticum aestivum L.)

М.Pavlović¹, D. Knežević¹, M. Kuburović², A. Đokić³

¹Institut za istraživanja u poljoprivredi „Srbija”, Beograd
Centar za strna žita „Kragujevac”, Kragujevac

² Agronomski fakultet, Čačak

³Poljoprivredni fakultet, Zemun

Dužina druge (bazalne) internodije je veoma značajna osobina od koje zavisi stepen otpornosti pšenice prema poleganju. U ovom radu je proučavana varijabilnost i nasleđivanje dužine druge internodije u hibridnim generacijama. Izvršeno je dijalelno ukrštanje (bez recipročnih) četiri divergentna genotipa pšenice (KG-75, Jugosalvija, Baranjka, NS 322) i dobijeno je hibridno potomstvo F1, F2 i F1BC generaciji. Varijabilnost izučavanog svojstva je bila različita pri čemu je koeficijent varijacije bio najveći u kombinaciji Baranjka x NS 322, a najmanji u kombinaciji KG-75 x Baranjka i KG-75 x Jugoslavija. Relativni heterozis je bio u granicama od 3.20% do 17.47%. Način nasleđivanja dužine druge internodije je različit, zavisno od kombinacije ukrštanja pri čemu je ispoljen intermedijarni i dominantni tip nasleđivanja. Analiza komponenti genetičke varijanse ukazuju da u F1 generaciji glavni udeo u nasleđivanju ovog svojstva imaju aditivni efekti gena, dok u F2 generaciji je značajan uticaj i neaditivne komponente. Za dalji selekcioni proces odabrane su kombinacije Jugoslavija x Baranjka i Jugoslavija x NS 322.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

NASLEĐIVANJE GLAVNIH KOMPONENTI PRINOSA KOD JARE РŠЕNIСЕ

Stevan Petrović, Marija Kraljević-Balalić i Petar Rončević

Poljoprivredni fakultet, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Glavne komponente prinosa - broj i masa zrna - analizirane su kod nekoliko hibridnih kombinacija jare pšenice. Analizirano je pet visokoproduktivnih meksičkih linija, dve NS sorte jare pšenice i njihovi hibridi. Ukrštene su novosadske sorte sa svim meksičkim. Ci1j ovog rada je bio da se utvrdi način nasleđivanja komponenti prinosa i heritabilnost ovih osobina jare pšenice. Statistička obrada podataka je urađena korišćenjem standardnih metoda, a u radu se prikazuju i diskutuju dobijeni rezultati. Analizirane su osobine broj i masa zrna ро klasu, te masa 1000 zrna. Svojstva se nasleđuju najčešće intermedijarno, a vrednosti heritabilnosti su bile u veoma širokom dijapazonu.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

NAČIN NASLEĐIVANJA I EFEKAT GENA ZA VISINU STABLJIKE I ŽETVENI INDEKS RAZLIČITIH GENOTIPOVA PŠENICE

Sofija Petrović, Marija Kraljević-Balalić i Miodrag Dimitrijević

Poljoprivredni fakultet, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sаd

Četiri genotipa pšenice (Jugoslavija, Žitnica, Osječanka, NS rana 2) odabrana su u cilju analize načina nasleđivanja i efekta gena za visinu stabljike i žetveni indeks. Ukrštanjem odabranih genotipova proizvedene su generacije potomstva (F1, F2 i FB1). Ogled je postavljen ро slučajnom blok sistemu u tri ponavljanja, na oglednom polju na Rimskim šančevima. Za ocenu efekta gena je primenjen aditivno-dominantni model. Epistatičan efekat gena je ocenjen primenom modela sa šest parametara (Mather and Jinks, 1982). Između srednjih vrednosti roditelja i potomstva postojale su značajne razlike za oba ispitivana svojstva. Visina stabljike, kod roditelja, kretala se od 50.9 cm (Osječanka) do 65.1 cm (Jugoslavija) i nasleđivala se dominantno, ili superdominantno. U većini ukrštanja je dominantni efekat gena bio značajniji od aditivnog. U ukrštanju Žitnice x NS rana 2 se nije pojavila epistaza, dok je kod ostalih hibrida zapažena interakcija a x a, a x d i d x d. Žetveni indeks se kretao od 22.2% (NS rana 2) do 31.1% (Žitnica). Nasleđivanje ovog parametra je bilo dominantno, ili superdominantno. U većini ukrštanja je dominantni efekat gena bio značajniji od aditivnog, izuzev u kombinaciji Jugoslavija x Osječanka. Kod žetvenog indeksa su dobijene interakcije gena a x a i d x d.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

SPONTANI DVOSTRUKI HAPLOIDI U KULTURI ANTERA PŠENICE: NJIHOV ZNAČAJ U OPLEMENJIVANJU

Stanislava Šesek

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Univerzitet u Novom Sаdu, Novi Sаd

Danas, kada je proteklo više od dvadeset godina otkako su dobijene prve haploidne biljke gajenjem antera pšenice u kulturi in vitro, ova metoda našla је široku primenu u oplemenjivanju ove značajne biljne vrste. Da bi se kultura antera uspešno mogla koristiti u procesu stvaranja novih sorti veoma je važno povećati frekvenciju zelenih regeneranata koji imaju ili haploidan ili diploidan broj hromozoma. Haploidi, koji su inače sterilni, ne mogu se direktno koristiti u oplemenjivanju. Njihovo korišćenje je uslovljeno prethodnim udvostručavanjem broja hromozoma kolhicinom, pa se na taj način iz antera heterozigotne F1 ili F2 generacije mogu dobiti fertilna homozigotna potomstva. S druge strane, spontani diploidi, ili dvostruki haploidi, imaju veliki zпačaj u oplemenjivanju pšenice, jer njihova upotreba nije vezana za indukovano udvostručavanje broja hromozoma, koje је često komplikovano i ne daje očekivane rezultate. Dvostruki haploidi nastali spontanim udvostručavanjem broja hromozoma mogu se na isti način kao i indukovani dvostruki haploidi, kao homozigotan materijal direktno koristiti u oplemenjivanju pšenice. Rezultati naših istraživanja, koji su dobijeni na bazi proučavanja androgeneze kod 6 slučajno odabranih F1 hibrida, pokazali su da 90.5% zelenih regeneranata, dobijenih u kulturi antera, ima ili haploidan ili diploidan broj hromozoma. Svega 9.5% regenerisanih biljaka su bili poliploidi, aneuploidi ili miksoploidi. Frekvencija spontanih dvostrukih haploida bila je 49.2%, što ukazuje na to da se pribižno 50% zelenih regeneranata, dobijenih u kulutri antera, može direktno, bez primene tretmana kolhicinom koristiti u oplemenjivanju pšenice. Ova okolnost ima poseban zпačaj kada se in vitro kultura antera pšenice koristi kao savremena metoda za masovnu proizvodnju homozigotnih dvostrukih haploida.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

VARIRANJE KVANTITETA I KVALITETA PROTEINA PŠENICE U ZAVISNOSTI OD GЕNОТIРА I AGROEKOLOŠKIH USLOVA

Marija Šarić¹, Nataša Milutinović², Nada Hladni³, Nada Filipović¹, i Milan Gnip¹

¹Tehnološki fakultet, Novi Sad

²Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu i prehrambenu industriju
³Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Tehnološki kvalitet u celini, kao i kvantitet i kvalitet proteina uslovljeni su primarno genetskim potencijalom sorte pšenice koji se realizuje u vеćој ili manjoj meri zavisno od agroekoloških uslova. Analogno tome prerađivačka vrednost, kao i tehnološki kvalitet njenih polufinalnih i finalnih proizvoda prvenstveno su uslovljeni kvantitetom i kvalitetom proteina. I pored relativno klimatske homogenosti u Vojvodini javijaju se dosta velika odstupanja u postignutom kvalitetu istih sorti, zavisno od mesta i rejona proizvodnje.Cilj ovog rada je da se izvrši analiza značajnosti razlika za većinu pokazatelja kvantiteta i kvaliteta proteina sorti pšenice predstavnika sve tri tehnološke grupe, koje su najviše zastupljene u merkantilnoj proizvodnji. To su, za sorte poboljšivаčе: Rodna, Proteinka i Balkan; za hlebne sorte: Jugoslavija, Novosadska rana 5 i Pobeda; za osnovne sorte: Lasta, Francuska i Evropa. Analizom varijanse objašnjava se uticaj različitih varijacija, a analizom međuzavisnosti parametara koji definišu kvantitet i kvalitet proteina utvrđena je značainost njihove linearne veze.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

NEKE OSOBINE NOVIH LINIJA ЈЕČМА I OVSA UKLJUČENIH

U OGLEDE JUGOSLOVENSKE KOMISIJE

D. Maksimović, М. Krstić, R. Ognjanović, D. Mihajlija,G. Mihajlija

Institut za istraživanja u poljoprivredi „Srbija”, Beograd

Centar za strna žita Kragujevac

U mirkoogledima Centra za strna žita, Kragujevac u periodu 1990–1994. godine ispitane su 2 linije ozimog dvoredog јеčmа, jedna linija jarog dvoredog јečma i jedna linija jarog ovsa. Ove linije su bile uključene u oglede jugoslovenske Komisije za priznavanje sorti. Sve nove linije upoređene su sa standardnim sortama Novosadski 293 (ozimi ječam), Kraguj (jari ječam) i Condor (jari ovas). Nova linija KG-1/1-1/90 ozimog dvoredog ječma imala je prosečan prinoss zrna za 4 godine ispitivanja 7527 kg/ha a linija KG-2/35-2-90 (7566 kg/ha) dok standardna ozima sorta Novosadski 293 (7025 kg/ha). Nova linija jarog dvoredog ječma KG-6/11 imala je prosečan prinos zrna u toku 5 godina ispitivanja 5190 kg/ha a standardna jara sorta Kraguj 4128 kg/ha. Međutim, jara kragujevačka linja ovsa KG-3/2-90 imala je prosečan prinos zrna u toku 4 godine ispitivanja 55355 kg/ha a standardna sorta Condor 4833 kg/ha. Na osnovu ovih rezultata kragujevačke nove selekcije ječma i ovsa su pokazale veći prinos zrna u proseku između 502-1062 kg/ha, a neki njegovi faktori kvaliteta zrna i stabilnosti prinosa zrna bili su na nivou standardnih sorti.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

GЕNЕТIČKA ANALIZA BOKORENJA HIBRIDA ЈЕČМА (Hordeum vulgare L.)

Milomirka Madić

Agronomski fakultet, Čačak

Četiri divergentna genotipa јеčmа ukrštena su po shemi dialela da bi se ocenio način nasleđivanja, efekat gena i komponente genetičke varijanse u F1 i F2 generaciji. Ocena načina nasleđivanja data je na bazi signitikantnosti razlika srednjih vrednosti hibrida u odnosu na roditeljski prosek. Za utvrdivanje komponenti genetičke varijanse i regresionu analizu podataka korišćena je metoda Jinks (1954), Hayman (1954) i Mather and Jinks (1971). Nasleđivanje bokorenja јеčmа u F1 generaciji ispoljilo se po tipu superdominacije, parcijalne dominacije, intermedijarno a u F2 generaciji ispoljena je parcijalna dominacija. Izračunata vrednost aditivne komponente varijanse (D) u obe generecije ispitivanja veća је od vrednosti komponenti H1 i H2 što pokazuje da vеći udeo u nasleđivanju imaju geni sa aditivnim delovanjem. Dobijena vrednost za veličinu Н2/4Н1 pokazuje nejednak raspored dominantnih i recesivnih gena, što potvrđuju različite frekvenсiје (u, v) dominantnih i recesivnih gena. Prosečni stepen dominacije manji je od 1 i ukazuje na parcijalnu dominaciju u nasleđivanju bokorenja, što potvrđuje linija regresije, koja seče Wr osu iznad koordinatnog početka. Raspored tačaka dijagrama rasturanja pokazuje da sorte Partizan i NS-293 imaju najveći broj gena sa dominantnim efektom, kod linije КС-15 preovlađuju geni sa recesivnim delovanjem.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

AGRONOMSKE I TEHNOLOŠKE OSOBINE NOVIH SORTI
JAROG PIVSKOG ЈЕČМА

Novo Pržulj i Vojislava Momčilović

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sаd

Jari dvoredi јеčam je dugo vremana smatran jedinom formom јеčma роgodnom za proizvodnju piva. Genetičkim istraživanjima i oplemenjivačkim radom stvorene su sorte ozimog dvoredog јеčma, koje uz zadovoljavajuće tehnološke osobine imaju veći prinos zrna od jarog. Zbog toga je i u zemljama tradicionalnim prozvođačima jarog јеčma došlo do smanjenja njegovih površina u korist ozimog. Međutim, jari ječam i daije ima važnu ulogu kako zbog agronomskih i tehnoloških karakteristika, tako i zbog organizacije i raspodele primarne poljoprivredne proizvodnje između ozimih i jarih biljaka. Do poboljšanja agronomskih osobina jarog pivskog јеčmа u agroekološkim uslovima Vojvodine došlo je nakon introdukcije stranih sorti visokog prinosa i dobre otpornosti na poleganje. Metodom hibridizacije divergentnih genotipova u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu stvoreno je 16 sorti jarog pivskog јеčmа. Od sorti priznatih osamdesetih godina najbolje agronomske i tehnološke osobine imaju Novosadski 294 i Novosadski 301. Sorte priznate devedesetih godina: Vihor, Jelen, Pek, Viktor i Milan imaju veći prinos od standarda Novosadski 294 za oko 1 t/ha i bolju citolitičku, prоteolitičku razgrađenost slada. Novosadske sorte pivskog јеčmа odlikuju se dobrim agronomskim i tehnološkim osobinama; zrno sadrži oko 12% belančevina, a slad oko 78-80% ekstrakta.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

IZOZIMSKA VARIJABILNOST ESTERAZA ЈЕČМА I NJIHOVA
PRIMENA U IDENTIFIKACIJI SORTI

D. Radović, Ljiljana Vapa, V. Milankov, M. Tanurdžić

Institut za biologiju, Prirodno-matematički fakultet, Novi Sad

Metodom PAG elektroforeze ispitivana je izozimska varijabilnost esteraza i mogućnost primene dobijenih rezultata u identifikaciji sorti јеčma selekcionisanih u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Na zimogramu EST uočeno je pet izozimskih oblika. Lokusi Est2 i Est6 su bili monomorfni, u Est1 i Est4 javijala su se dva alelna oblika, dok je u lokusu Est5 uočeno tri alela. . Na osnovu karakterističnih alelnih kombinacija sorte јеčmа su podeljene u sedam različitih grupa. Samo u jednom slučaju se pojavila sorta sa jedinstvenim fenotipom, dok se u ostalim grupama nalazilo između 2 do 10 sorti.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

NASLEĐIVANJE NEKIH KVALITETNIH OSOBINA ZRNA KOD HIBRIDA KOD F4 GENERACIJE OD TRITICUM AESTIVUM L.

М. Ivanoski¹, Desimir Knežević², Mirjana Menkovska³

¹Institut za poljoprivredu, Skopje R. Makedonija

²Institut za istraživanja u poljoprivredi „Srbija”, Beograd

Centar za strna žita, Kragujevac, Jugoslavija

³Institut za stočarstvo, Skopje, R. Makedonija

Ispitivani su ukupni sirovi proteini, čisti proteini i sedimentacija kod deset hibridnih linija od F4 generacije dobijenih sa unutarvidovnom hibridizacijom od sorti meke pšenice (triticum aectivum SSP vulgare). Isptivanja su izvršena u 1993/94 god na eksperimentalnom polju Poljoprivrednog instituta u Skopju. Nasleđivanje kod ukupnih sirovih proteina kod osam hibridnih linija pokazalo je negativan heterozis, kod jedne linije – dominantno i intermedijarno. Čisti protieni kod devet hibridnih linija pokazai su negativan heterozis, a samo kod jedne linije parcijalno-dominantno. Pri nasleđivanju sedimentacione vrednosti kod dve linije zabeležan je pozitivan heterozis, kod jedne intermedijarno parcijalno dominantno, dok kod ostalih šest hibridnih linija, imalo je negativan heterozis.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

UTICAJ CITOKININA NA REGENERACIJU BILJAKA SUNCОKRETA

Dragana Vasić, Lj. Vasiljević, Ana Marjanović i D. Škorić

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Delovi in vitro uzgojenih klijanaca kulturnog suncokreta (Helianthis annuus L.) su postavljeni na hranjivu podlogu u koju su dodani različiti citokinini. Uticaј citokinina na regeneraciju biljaka je ispitivan utvrđivanjem broja indukovanih izdanaka i regenerisanih biljaka, nakon prve i druge supkulture.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

ISTRAŽIVANJA MORFOFIZIOLOŠKIH KARAKTERISTIKA POLENA KOD RAZLIČITIH GENOTIPOVA SUNCOKRETA

Momir Golubović, Dejan Jovanović

Institut za istraživanja u poljoprivredi „Srbija” Beograd

Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja, Zaječar

Cilj ovog rada bio je istraživanje autofertilnosti kod različitih genotipova suncokreta. Analizirana је klijavost polena koja је, zajedno sa procentom орlоdnje, važan faktor visoke autofertilnosti suncokreta. U ovim istraživanjima korišćene su sorte, hibridi i linije suncokreta različitog porekla (Rumunija, Jugoslavija). Ispitivano je ukupno 28 genotipova. Za standard je korišćena rumunska sorta REKORD. Istraživanja su bila izvedena paralelno na dva lokaliteta: Fundulea (Rumunija) i Zaječar (Jugoslavija). Utvrđene su značajne razlike u procentu autofertilnosti kod različitih genotipova suncokreta. Najviše vrednosti procenta autofertilnosti utvrđene su u linijama АС:/90-3719А, АС/90-3688А, АС/90-3851В, 865418/26 i hibridima NS-H-52 i NS-H-OLIVKO.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

VARIJABILNOST SADRŽAJA PROTEINA I ULJA U SEMENU SAMOOPLODNIH LINIJA SUNCOKRETA

Dejan Jovanović i Momir Golubović

Institut za istraživanja u poljoprivredi „Srbija” Beograd
Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja Zaječar

Dobijene su linije C6 generacije čije su srednje vrednosti sadržaja proteina u semenu više od prosečnih vrednosti za ista svojstva u odnosu na ishodni materijal (linije С4 generacije smaooplodnje). Opšta srednja vrednost za sadržaj proteina u semenu linija С6 generacije iznosi 19.7%. Minimalan prosečan sadržaј proteina u semenu utvrđen je u liniji 863412/21 (14.8%), a maksimalan u liniji 358916-2/2 (25.5%). Srednja vrednost za sadržaj ulja u semenu linija. С6 generacije iznosi 29.6%. Minimalan prosečan sadržaj ulja u semenu izmeren је u liniji 358913/30 (17.9%), a maksimalan prosečan sadržaj ulja u semenu u liniji 86346/18 (38.1 %). Dobijeno je pet samooplodnih linija suncokreta C6 generacije samouplodnje sa prosečnim sadržajem proteina u semenu višim od 22% i sadržajem ulja u semenu manjim od 40%.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

UTICAJ INBREDINGA NA VARIJABILNOST KVANTITATIVNIH SVOJSTAVA ŠEĆERNE REPE

Petar Dokić i Milisav Stojaković

Poljoprivredni fakultet, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sаd

U novije vreme oplemenjivači šećerne repe sve više poklanjaju раžnје iskorišćavanju heterozisa, odnosno povećanju potencijala rodnosti šećerne repe. Rezultati istraživanja daju odgovor u kojoj su meni korišćene populacije monogermne diploidne repe homogene i kakva im je oplemenjivačka vrednost u narednim ciklusima selekcije. Cilj je bio da se kod novostvorenih „0” linija, koje poseduju gene za mušku sterilnost (xxzz) utvrdi uticaj inbreding depresije na realizaciju svojstava. Ispitivane su kvantitativne osobine: masa korena, dužina korena, prečnik korena, broj prstenova sprovodnih sudova i dr. Ocena homogenosti početnih populacija i homozigotnosti samooplodnih linija na kon S4 generacije samooplodnje izvršena je preko više parametara statističke analize rezultata kao što su: srednja vrednost svojstva, širina varijacije, koeficijent varijacije, standardne devijacije i dr. Depresivno dejstvo inbredinga za masu korena i druga svojstva je zavisilo od genetičke konstitucije početne populacije i kretalo se od 74.0%, kod populacije NS-0400, do -242.0%, kod linije NS-300. Ovakva razlika u depresiji mase korena se pripisuje različitom nivou heterozigotnosti početnih populacija. Depresivno dejstvo inbredinga za druga svojstva je bilo znatno manje, a naročito za dužinu korena. Kod nekih linija dužina korena se nije menjala u generacijama samooplodnje.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

ANATOMSKA ANALIZA POJEDINIH FAZA EMBRIOGENEZE KOD ŠEĆERNE REPE

(Beta vulgaris L.)

Nevena Kuprešanin, Snežana Mezei, Z. Keserović, N. Mićić, Lazar Kovačev

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Kao materijal u radu je korišćen diploidni muško sterilni genotip 954. Uzimani su oplođeni cvetovi u raznim fazama ontogeneze sa različitih delova cvetnog stabla. Uzorci su fiksirani u Carnoy II, stavljeni u parafin, a zatim sečeni na debijinu od 10 tm i bojeni hematoksilinom i safraninon. Sa sigurnošću је determinisano nekoliko faza razvića embriona, kao i promena u razvoju embrionove kese. Na preparatima su histoanatomskom analizom uočene sledeće faze embriogeneze: oplođena centralna ćelija, prva podela zigota pre formiranja ćelijskog zida, a potom i formiranje 16-o jedarnog embriona kao i loptastog embriona sa plazmatičnim omotačem.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

ANALIZA GRUPA S2 AUTOFERTILNIH MONOGERMNIH FAMILIJA ČETIRI POPULACIJE

ŠEĆERNE REPE

Lazar Kovačev, N. Čačić, Snežana Mezei i P. Sklenar

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Pošto uspeh u oplemenjivanju biljaka zavisi od postojanja genetske varijabilnosti u izvornoj populaciji, metode za utvrđivanje varijabilnosti imaju izuzetan značaj. Za istraživanja su korištene S2 autofertilne, monogermne familije održivači citoplazmatsko-nuklearne muške sterilnosti, kod četiri рорulacije šećerne repe: 1102-5-2, В1001, 1223, А84-38. Populacije su nastale metodom sukcesivne hibridizacije gde je poslednji roditelj bila linija čiju oznaku nosi рopulacija. Podaci su standardizovani pre početka analize uz primenu metoda udruživanja sličnih linija, na osnovu udaljenosti dve najb1iže linije. Udaljenost između pojedinih S2 familija izražena je normalizovanim Euklidianskim rastojanjem. Dobijeni rezultati prikazani su u obliku dendrograma koji pokazuje da postoje značajne razlike izmedu ispitivanih S2 familija, a takođe i niz sličnosti. Dobijene sličnosti i razlike između S2 familija kako između tako i unutar populacija mogu se objasniti pedigreom koji ukazuje da su populacije tokom stvaranja imale niz zaјedničkih roditelja koji su u populacije unosili različitu količinu germplazme, a razlikuju se minimum u poslednjem roditelju koji je uneo 50% germplazme populaciji.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

IN VITRO INDUKCIJA DIHAPLOIDA ŠEĆERNE REPE (Beta vulgaris L.)

V. Manojlović¹, Ž Nikolić¹, M. Nešković², Lj.Ćulafić², S. Radović¹

¹„Sеlеkсiја”- Zavod za šećernu repu, Aleksinac

Biološki fakultet, Beograd

Haploidne biljke šećerne repe dobijene su iz neoplođene jajne ćelije. Dihaploidi indukovani su mutagenim delovanjem kolhicina. Kolhicin dodat je u medijum za multiplikaciju u koncentraciji (50 mg/l; 150 mg/l) u vremenskom trajanju od 24 do 120 časova. Najefikasniji tretman je visoka koncentracija kolhicina (150 mg/l) i kraće vreme trajanja tretmana (48 časova). Ploidni nivo determinisan je brojanjem hloroplasta u ćelijama zatvaračicama stoma kod mladih listova. Kod haplodinih biljčica broj hloroplasta je od 8 do 12, dok dihaploidne biljke sadrže od 13 do 18 hloroplasta.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

UTICAJ IZOLOVANIH SOJEVA AZOTOBACTER CHROOCOCCUM NA HIBRIDE ŠEĆERNE REPE

Snežana Mezei, Nastasija mrkovački, Lazar Kovačev, Nevena Kuprešanin i Р. Sklenar

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sаd

Poznata je sposobnost azotobaktera da fiksira azot iz atmosfere, kao i sposobnost da produkuje materije rastenja. Dve osobine sojeva azotobaktera omogućuju njegov stimulativni uticaj na rast biljaka. U ovom radu ispitan je uticaj šest sojeva azotobaktera (2, 3, 5, 8, 14 i 2/1) izolovanih iz rizosfere šećerne repe nа četiri hibrida šećerne repe (Dana, Ну-11, Norma i Delta). Pri setvi svako seme je inokulisano sa 1 ml tečne kulture soja azotobakter gustine 109 ćelija/ml. Kontrolne biljke su bile bez inokulacije. Ogled je postavljen u staklari u sudovima. Biljke su gajene u zemljišnim kulturama do starosti od 70 dana. Merena je masa suve materije, određena je % i sadržaj azota u biljkama. Masa biljakaa u zavisnosti od hibrida kretala se od 0.30 do 590 grama. Veću masu, u odnosu na kontrolne neinokulisane biljke ostvarile su biljke inokulisane sojevima 3 i 5.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

ASOCIJATIVNA SPOSOBNOST SOJEVA AZOTOBACTER SA
ŠEĆERNOM REPOM

Nastasija Mrkovački, Snežana Mezei i Lazar Kovačev

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Ispitani su odabrani sojevi azotobaktera (2, 3, 5, 8, 14, 21) izolovani iz rizosfere šećerne repe u zajednicama sa hibridima šećerne repe (Hy-li, Dana). Selekcija, tj. odabiranje sojeva izvršeno je na osnovu aktivnosti nitrogenaze u čistoj kulturi sojeva, kao i prema količini proteina mladih biljaka kod ispitivanih hibrida inokulisanih sojevima azotobaktera. Praćena je kolonizacija korena šеćerne repe sa selektiranim sojevima azotobaktera, kako u laboratorijskim uslovima sa biljkama različite starosti, tako i u poljskom ogledu. Kod biljaka inokulisanih sojevima azotobaktera na osnovu rezultata poljskog ogleda uočena je izrazita asocijativna sposobnost pojedinih isptivanih sojeva sa korenom biljaka odabranog hibrida (soj 3 i 14 sa Hy-11 soj 2 i 8 sa Danom).

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

UTICAJ PLOIDNOG SASTAVA RODITELJSKIH GENOTIPOVA NA PRODUKTIVIVTOST HIBRIDA F₁ GENERACIJE ŠEĆERNE REPЕ

I. Stančić¹, Ž. Nikolić¹, Slaven Prodanović²

¹„Selekcija”– Zavod za šećernu repu, Aleksinac

²Роljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd–Zemun

U оvom istraživačkom radu ispitivan je uticaj broja genoma roditeljskih genotipova na produktivnost hibrida. F1 generacije šećerne repe. Ispitivanja roditeljskih genotipova i eksperimentalnih hibrida vršena su tokom 1989. i 1990. godine u Aleksincu. Utvrđene su sledeće osobine: prinos korena, sadržaj šećera i prinos polarizacionog šećera. Analizirani su sledeći genetički parametri: apsolutni i relativni heterozis u odnosu na prosek roditelja relativni efekat heterozisa u odnosu na standard i uticaj genotipova majčinskih komponenata i tipova oprašivača na vrednost osobina F1 hibrida. Saglasno apsolutnim vrednostima za prinos korena sadržaj šećera i prinos polarizacionog šećera. najbolje rezultate dali su triploidni hibridi u kojima je kao majčinska komponenta korišćena CMS linija 51-60. Analizom varijanse polusrodnika utvrđen je jak uticaj genotipova CMS linija majki na vrednost osobina rodnosti F1 hibrida - izuzev za sadržaj šećera. (za prinos korena 0.90 za prinos polarizacionog šećera 0.72 i za sadržaj šećera 0.26).

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

OCENA KOMBINIRAJUĆIH SPOSOBNOSTI I AKCIJE GENA ZA NEKA SVOJSTVA KORENA ŠEĆERNE REPE (Beta vulgaris L.)

N. Čačić, Snežana Mezei, Lazar Kovačev i Р. Sklenar

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Za ispitivanja nekih svojstava korena šećerne repe u ovom radu je korišteno devet diploidnih i devet tetraploidnih genotipova F1 generacije istog genetskog izvora, kao i njihovi roditelji (ро 3 diploidna i tetrploidna oprašivača i 3 diploidne monogermne CMM linije). Dobijeni rezultati za masu, dužinu, prečnik korena i refrakciju statistički su obrađeni metodom linija x tester. Analizom je utvrđeno da su tetraploidni oprašivači imali vеćе vrednosti OKS od diploidnih za sva ispitivana svojstva. Najveće РКS vrednosti za masu korena imala je kombinacija čije su obe roditeljske komponente bile dobri opšti kombinatori, međutim visoke РКS vrednosti su pokazale i kombinacije roditelja koji su bili loši kombinatori. I kod ostalih ispitivanih svojstava visoke pozitivne РКS vrednosti bile su kod kombinacija čija su oba roditelja bili dobri ili loši kombinatori, kao i kod kombiancija čiji је јedan roditelj bio dobar a drugi loš kombinator. U ekspresiji mase korena veći značaj imala je neaditivna komponenta (dominacija i superdominacija), a to ukazuju vеćе vrednosti dominantne komponente genotipske varijanse od vrednosti aditivne komponente. Kod ostala tri svojstva (refrakcija, dužina i prečnik korena) utvrđene su vеćе vrednosti za aditivnu nego za dominantnu genotipsku varijansu što ukazuje na veći značaj aditivne genetske komponente u ekspresiji ovih svojstava. U ekspresiji mase korena doprinos oprašivača i interakcije oprašivač х majčinska komponenla bio je podjednak, dok je dopninos majčinske komponente bio minoran. U ekspresiji ostala tri svojstva dominantan dopninos imali su oprašivači, a potom interakcija roditelja.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

GERMPLAZMA U OPLEMENJIVANJU SОЈЕ U NAREDNIH 10 GODINA

Milica Hrustić, М. Vidić i J. Miladinović

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sаd

Institut za ratarstvo i povrtarstvo poseduje veoma bogatu germplazmu soje (Glycine may (L.) Merrit). Postoji više od 600 različitih genotipovaa koji pripadaju starosnim grupama 000-111. Veštačka hibridizacija je najvažniji metod koji se koristi za dobijanje varijabiliteta u razvoju kultivara. Ci1j oplemenjivača je da se formiraju kultivari visokog prinosa za korišćenje u raznim sistemima biljne proizvodnje. Genetsko oplemenjivanje koje se može realizovati hibridizacijom genotipova iz naše kolekcije je iscrpljeno. Prema tome, dalji uspeh zavisi od novih genotipova koji utiču na vreme cvetanja i zrelost (Е1-4), veliku aktivnost peroksidaze (Ep), otpornost na pepelnicu (Rpm) i trulež izazvanu gljivama Phytophora (Rps1-6). U narednom periodu aktivnost ćе biti usmerena na traženje ovakvih genotipova i na njihovo korišćenje u programima oplemenjivanja.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

GENETICALLY MANIPULATED RESISTANCE TO VIRAL FUNGAL AND BACTERIAL DISEASES IN TOBACCO

A. Atanassov, M. Yankulova, V. Nikolaeva, P. Stoeva, R. Bachvarova, S. Slavov, V. Vulkov, S. Atanassova, Z. Vassilieva, Š. Bosolova, Š. Gelemerevo

Institute of Genetic Engineering, Bulgaria

Tobacco is one of the most important industrial crops for Bulgaria. A number of pathogens: viruses, bacteria and fungi cause serious losses in tobacco production. In addition to classical breeding approaches plant biotechnology techniques provide novel tools to create resistance to various pathogens. In our study two different approaches have been demonstrated to successfully produce tobacco varieties resistant to economically important diseases: Genetic transformation to introduce pathogen deriveg denes. The concept for nonconventional protection proposed by Sanford and Johnson (1885) hasad on the mechanisms of heat – pathogen interaction provided the ground to engineer pathogen resistance. The idea is to interfere with and dirupt the pathogenic process by expessing in the host, pathogen genes coding molecules essential for the pathogen. Using this approach by Agrobacterium mediated transformation we introduced genes conferring resistance to TSWV (the viral nucleoprotein NP gene) and Pseudomonas syringae p.v. tabaci (bacterial tabtoxin resistance ttr gene) in a number of widespread Bulgarian tobacco cultivars. The Introduction and expression of the nucleocapsid gene from the Bulgarian iselate of TEWL-L3 strain in tobacco plantt conferred high level of protection against the homologous strain and a serologically close isolate of the virus which was tested both under controlled and fieldconditions. High level of resistance to Pseudomonas syringae pv. tabaci have been obtained in transgenic tobacco plants expressing the ttr gene which proved that the detoxifying enzyme encoded by the transgene provides officient protection. The resistance to TSWN and Pseudomonas syringae p.v. tabaci in transgenic tobacco plants is stable and inherited in next generations. Non-segregating lines resistant to each TSWN and Pseudomonas syringae p.v. tabaci have been selected for a number of economically important tobacco cultivars. Selection for resistance against pathogen-derived toxinis. The effects of Phytophtora parasitica Dast var. nicotlanae (Breda de Haan) Tucker (Ppn) race 0 culture filtrate (CF) on direct organogenesls of tobacco stem explants was evaluated using five tobacco haploid lines, vuhol were selected based on their field reaction to Ppn (race 0). The culture filtrate used in different concentrations in MS medium suppressed bud formation from stem explants of susceptible tobacco cultivars more than those from resistant tobacco cultivars. The iowest concentration of CF (2%) stimulated bud formation in tobacco stem explants from both susceptible and resistant cultivars compared to the controls without CF. Twenty percent CF is suitable for screening in vitro Ppn resistance of tobacco cultivars at stem explants level. The selction scheme for resistance to Ppn CF and for increalsed resistance to Ppn was established. In vitro selected lines of five tobacco cultivars were tested for resistance to block shank up to F₂ generations.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

FREKVENCA LINIJA SA SMANJENOM AKTIVNOŠĆU TRIPSIN INHIBITORA U ZRNU PRI RANOM TESTIRANJU PRINOSA ZRNA SOJE

Mirjana Jovanović, Lj. Prijić, Irina Božović, Slađana Žilić

Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Beograd–Zemun

Kunitz tripsin inhibitor je odgovoran za polovinu tripsin inhibitorske aktivnosti u zrnu soje. Njegovom eliminacijom značajno se роvеćаvа upotrebna vrednost sojinog zrna. Prisustvo Kunitz tripsin inhibitora je determinisano jednim parom gena. Njegov nedostatak predstavlja ekspresiju homozigotne recesivne kombinacije (ti ti). U cilju dobijanja visokoprinosnih linija sa smanjenom aktivnošću tripsin inhibitora u zrnu obavljeno je ukrštanje sorte KUNITZ (donora poželjnog svojstva) i adaptirane sorte KADOR. Po metodi Hamerstand-a i Black and Glower-a, utvrdena je ukupna tripsin inhibitorska aktivnost u semenu 200 odabranih F2 biljaka i upoređena sa aktivnošću roditelja. Konstatovan je očekivani fenotipski odnos 3:1 između individua sa роvеćаnоm i sa smanjenom aktivnošću tripsin inhibitora u zrnu. Ovaj odnos postoji i kada posmatramo 100 prinosnijih F2 biljaka. Isto je utvrdeno i u sledećoj generaciji pri testiranju potomstva 48 najprinosnijh individua, a održava se i kod F3 linija koje su bile prinosnije od adaptiranog roditelja. Pri odabiranju prinosnijih linija u ranim generacijama nije došlo do eliminisanja linija sa smanjenoin aktivnošću tripsin mhibitora u zrnu. Prema tome, pretpostavljamo da odsustvo Kunitz tripsin inhibitora nije u vezi sa prinosom zrna soje.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

KVANTITATIVNA I KVALITATIVNA SVOJSTVA F4 GENERACIJE LINIJA SOJE (Glycine max (L) (Merril) U ODNOSU NA RODITELЈЕ

Gordana ProdanoviĆ1 i Је1еnа Bošković2

¹Poljoprivredni fakultet, Darda RSK

²Poljoprivredni fakultet, Institut za zaštitu bilja, Novi Sаd

Prema konceptu selekcije svojstava izborom roditeljskih parova, sprovedeno je deset kombinacija ukrštanja uključujući intenzivne domaće i strane sorte soje. U svakoj od kombinacija ukrštanja, izdvojena je jedna superiorna linija u četvrtoj filijalnoj generaciji. Ispitivana je i vršena selekcija na kvantitativna i kvalitativna svojstva za period od dve godine. Analizom varijanse utvrđeno je da su postojale signifikantne razlike između tretmana u celini, kao i u svakoj od isptivanih godina u odnosu na njihove interakcije. Nulta hipoteza je bila оdbačena i Lsd-test je pokazao da su linije superiorne u odnosu na roditelje i ispitivana svojstva. Zbog genetskih korelacija između prinosa semena, njihovih komponenata i drugih svojstava analiza linearnih korelacija je sprovedena, a utvrđen je i pravac i intenzitet uzajamnih odnosa između svojstava.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

STVARANJE HIBRIDNIH SORTI SIRKA МЕТLАŠА

Janoš Berenji i Vladimir Sikora

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Sirak metlaš (Sorghum bicolor (L.) Moench) gaji se zbog metilce, osnovna sirovina za izradu sirkovih metli. Sеmе je kvalitetna stočna hrana. U proizvodnji sirka metlaša su raširene isključivo slobodnooplodne sorte. Ci1j ovog rada je bio ispitivanje mogućnosti stvaranja hibridnih sorti sirka metlaša. U prvoj fazi rada iz sirka za zrno su preneti, putem povratnog ukrštanja, faktori citoplazmatske muške sterilnsoti (cms) u sirak metlaš radi stvaranja 6 muško-sterilnih, tzv. А-linija i njihovih održivača sterilnosti, takozvane B-linije. U drugoj fazi rada su ispitani jačina i pravac hibridne snage analizom 36 jednostrukih F1 hibrida stvorenih ukrštanjem 6 A-linija u svojstvu majke sa 6 R-linija, oprašivača. U pogledu mase neovršene i ovršene metlice, kao i mase semena ро metlici, najbolji hibridi su nadmašili postojeće sorte–linije čak za 40%. Značajna poželjna hibridna snaga konstatovana je i za druga рrаćеnа svojstva. Stvaranje hibridnih sorti omogućava lakše rešavanje otpornosti na antraknozu i virus mozaične kržljavosti kukuruza kod kojih se rezistentnost nasleđuje monogeno dominantno. Pruža se i mogućnost stvaranja „besemenih” cms hibrida. Neophodno je obratiti раžnju na kompatibilnost roditeljskih linija u pogledu njihovih gena za visinu da bi hibridi zadržali poželjan patuljast rast stabla.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

PREGLED IDENTIFIKOVANIH Lr GENA OTPORNOSTI PREMA PUCCINIA RECONDITA TRITICI U SISTEMU GEN-ZA-GEN

Jelena Bošković¹, Momčilo Bošković¹, Gordana Prodanović²

¹Poljoprivredni fakultet, Institut za zaštitu bilja, Novi Sad

²Poljoprivredni fakultet, Darda

U početku је оbјаšnjen „gen-za-gen” sisterma osnovu prvih Flor-ovih istraživanja interakcija patogena rđe lana (Melampsora lini Desm.) i domaćina lana (Linum ustitatissimum L.). Promenljivost u razvoju, odnosno epidemiologiji patogena lisne rđe pšenice zavisi od genetske varijabilnosti pšenice, Triticum aestivum L., genetske varijabilnosti patogena Puccinia recondita Rob. ex Desm., i varijabilnosti spoljnih uslova. Prvi je Samborski dokazao da se genetske interakcije pšenice i Puccinia reconclita tritici ponašaju na osnovu gen-za-gen uzajamnih odnosa.. Na osnovu gornje teorije u ovom radu se iznose sve publikovane informacije o Lr genima (geni sa otpornom reacijom prema P. recondita tritici), zbog njihovog lakšeg i boijeg korišćenja u specifičnim odnosima P. recondita : Triticum. U radu se sumiraju informacije različitih autora o iznetim Lr genima otpornosti, njihovom poreklu, hromozomskim lokacijama, karakteristika tipova infekcije, relativnu osetljivost na spoljne uslove, sinonimi, reakcije linija domaćina kao i različite kulture patogena. Na kraju su izneta naša međunarodna eksperimentalna iskustva o efikasnosti većinie od ovih Lr otpornih linija i naša buduća istraživanja sa nekim novim Lr genima otpornosti u svetu.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

PRINOS ZRNA P0 BILJCI U UKRŠTANJIMA BELIH PASULJA

Mirjana Vasić, Jelica Gvozdenović-Varga i Dušanka Bugarski

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

U radu je analiziran prinos zrna ро biljci pasulja kod pet populacija roditelja (majke su dve linije izdvojene iz populacija Gradištanca i Tetovca, a očevi su sorte Medijana, Biser i Oplenac) te ро šest populacija F1 i F2. Najveći prinos zrna ро biljci kod roditelja imao je Tetovac, pa Gradištanac, a najmanji Oplenac. Varijabilnost prinosa zrna ро biljci je srednja do visoka. Kod ispitivane osobine kao način nasleđivanja u F1 se pojavljuje heterotični efekat ili dominacija roditelja sa vеćоm srednjom vrednošću. Heterozis je najveći u ukrštanju Gradištanac х Oplenac. U F2 dolazi do smanjenja srednjih vrednosti populacija. Način nasleđivanja za prinos zrna po biljci je intermedijaran u svim ispitivanim kombinacijama ukrštanja. Heritabilnost prinosa zrna ро biljci u većini kombinacija bila je visoka. Kod ispitivanih osobina u ukrštanjima sa Gradištancem pojavile su se biljke sa transgresijama.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

OSOBINE LUKOVICE POPULACIJA CRNOG LUKA (Allium cepa L.)

Jelica Gvozdanović-Varga, А. Такаč, Mirjana Vasić, Ј. Červenski

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Crni 1uk (Allium cepa L.) tradicionalna je povrtarska vrsta našeg podnevlja. Geografski položaj i specifičnost agroekoloških uslova (sadašnje i bivše Jugoslavije) uticali su na formiranje različitih populacija i ekotipova crnog luka. Ove populacije se razlikuju ро obliku, broju, prosečnoj težini lukovice i načinu gajenja, što predstavlja značajan izvor genetske varijabilnsoti. Cilj ovog rada je ispitivanje varijabilnosti osobina populacija crnog luka za iznalaženje poželjnih svojstava koja se mogu koristiti u oplemenjivačke svrhe. Analizom su utvrđene značajne razlike u težini lukovice, koja je iznosila od 74.0 do 209.8 gr, a koeficijent varijacije za ovu osobinu je iznosio: 39.1. Ustanovljena je velika varijabilnost u sadržaju suve materije (10.0% - 16.0%). Lukovice su se razlikovale ро boji i obliku.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

NAČIN NASLEĐVANJA МАSE PLODA HIBRIDA PAPRIKE (Capsicum annuum L.)

Đuro Gvozdenović

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Paprika je jedna od najznačajnijih povrtarskih vrsta. Sраdа u familiju Sоlаnасеае roda Capsicum vrsti Capsicum аnnum L. Cilj ovog rada jeste ispitivanje načina nasleđivanja i delovanja gena za masu ploda hibrida paprike. Za ova istraživanja odabrano je 7 roditelja majke (sorte ili linije) i 3 roditelja kao očevi (testeri). Na osnovu dobijenih podataka iz urađene analize došli smo do saznanja o načinu nasleđivanja, delovanju gena, opštim (OKS) i posebnim (РКS) kombinacionim sposobnostima za masu ploda, hibrida paprike. Dobijeni hibridi i njihovi roditelji su uzgajani u poljskim uslovima, ро slučajnom blok sistemu u tri panavljanja. Arializa kombinacionih sposobnosti rađena je po Singh-u i Chaudhary-u (1976). Ispitivani genotipovi su se značajno razlikovali u masi ploda. Nasleđivanje mase ploda kod F1 hibrida se različitu ispoljilo, heterozis, dominacija i intermedijarnost. Geni sa aditivnim i neaditivnim delovanjem su imali značenja u nasleđivanju mase ploda, sa predominantnom ulogom neadizivnog delovanja. Najveću značajnu pozitivnu vrednost OKS imao je genotip Kalifornijsko čudо. Ukrštanja sa najboljim РКS vrednostima Albargija x Kalifornijsko čudo i Buketna 1 x Matica, mogla bi se koristiti u daljem radu na oplemenjivanju paprike.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

UTVRĐIVANJE GENETSKE PRIPADNOSTI HMELJA (Humulus lupulus L.)

KULTURA „ВАČКА"

Vladislava Galović

Naučni Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Postoje različita mišljenja, ali kako kada i gde je nastao kulturni hmelj za sada nije dokazano. Za vojvođanski hmeljarski region kultivar „Bačka” predstavlja tradiciju. Zapisi govore da ovaj kultivar nije autohton. Iako postoje različi te teorije pa i da je ovaj kultivar nastao aklimatizacijom introdukovanih nemačko-francuskih kultivara, centar njenog porekla nije dokazan. Na osnovu fenotipskih i agrobioloških osobinaa kultivar „Bačka” i njoj sličnih izvedeno je 16 genotipova iz postojeće kolekcije Zavoda za hmelj, sirak i lekovito bilje koji ukazuju na mogućnost postojanja zajedničkog centra porekla. Materijal pripada evropskoj grupi hmeljeva koja je podeljena na tri subgrupe: Engleski, Bavarski i Češki ekotipovi. Ogled je trajao tri godine, i postavljen je ро metodu slučajnog blok sistema. Svaka elementarna parcelica sastojala se od 10 biljaka, 4 ponavljanja. Analiza agronomskih parametara vršena јe u poljskim a biohemijska u laboratorijskim uslovima. Ispitivano je 19 kvantitativnih osobina. Da bi utvrdili na koji način se ispitivani genotipovi međusobno razlikuju, primenjena je multivarijaciona metoda, metoda glavnih kompoentni (PCA-Pnincipal Component Analysis). PCA je rađena sa Varimax rotacijom pri čеmu su izdvojena 3 glavna faktora koja su objašnjavala oko 80% ukupne varijanse i na taj način grupisala posmatrane genotipove u dve genetičke divergentne grupe. Analizom varijanse utvrđeno je da su mnogo značajniji faktori za određivanje sortne pripadnosti određenom ekotipu sadržaj i sastav eteričnog ulja jer nisu podložni ekološkom faktoni. PCA je ukazala na najvažnije diskriminatore koji određuju prvu, drugu i treću glavnu kmponentu i na taj način redukovala dimenzionisanost strukturnih elemenata te ukazala na najbitnije osobine koje su bile od neposrednog značaja za ova istraživanja. Na osnovu posmatranja agronomskih i biohemijskih parametara i rezultata multivarijacione analize ustanovili smo da kultivar „Bačka” pripada Bavarskoj grupi hmelja.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

EFEKTI „AFILA” GENA NA FORMIRANJE ZRNA GRAŠKA (Pisum sativu L.)

R. Đorđević¹, Ž. Marković¹, Ljiljana Stanković¹, V. Pešić²

¹Institut za istraživanja u poljoprivredi „Srbija”, Beograd

Centar za povrtarstvo, Smederevska Palanka

²Poljoprivredni fakultet, Beograd

Gen ,,af” u homozigotnom stanju kod graška uslovljava modifikaciju biljaka, tako da one umesto normalne građe lišća formiraju samo vitice sa zaliscima. Sorta filigreen „AFILA" tipa ukrštena је sa 12 sorata normalne građe lista s ciljem ispitivanja uticaja afila genotipa na formiranje broja zrna graška ро biljci. Genetska analiza F1 i F2 generacije (odnos razdvajanja 3:1 normalni list AFILA) potvrdila je monogenetski recesivni karakter ove osobine. Broj zrna ро biljci u F1 generaciji (koja je normalnog lista) bio je veći nego roditelja oba tipa prosečno 46 zrna što iznosi oko 25% viši od roditelja -оčеvа. U F2 generaciji, kod biljaka sa normalnom građom lišća prosek broja zrna ро biljci opada u odnosu na F1, prosečno za 15% ali је viši za oko 7% od roditelja - оčеvа. Afile su slabije produktivnosti sa prosečno 34,7 zrna ро biljci i zaostaju u proseku 25% u odnosu na F1 generaciju a formiraju 6% manje zrna ро biljci od roditelja - оčеvа. Smanjenje broja zrna po biljci u F2 generaciji kod afila gneotipa uslovljen je smanjenjem asimilacione površine biljke.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

UTICAJ NASLEDNIH PARAMETARA NA NASLEĐIVANJE VISINE PRVE MAHUNE KOD PASULJA (Phaseolus vulgaris L.)

М. Zdravković, D. Corokalo, R. Đorđević, J. Zdravković

Institut za istraživanja u poljoprivredi „Srbija”, Beograd
Centar za povrtarstvo, Smederevska Palanka

Сi1ј istraživanja je utvrđivanje genetičkih parametara u nasleđivanju visine prve mahune na stablu pasuija. Dijalelnim ukrštanjem 6 divergentnih genotipova za visinu prve mahune izvedena je analiza ро Hayman-u (1954) u F1 i F2 generaciji. Dobijeni rezultati su pokazali da je način nasleđivanja visine prve mahune pasulja različit (parcijalna dominacija, dominacija i superdominacija). Uzevrši u obzir sve kombiancije ukrštanja, glavni deo genetičke varijanse pripada dominantnoj komponenti pri čemu u ekspresiji ove osobine preovlađuju dominantni (F1) nad recesivnim genima. Prosečan stepen dominacije ukazuje da se kod nasleđivanja visine prve mahune pasulja, radi o super dominacija uzevši u obzir sve kombinacije. Analiza varijanse opštih i posebnih kombinacionih sposobnosti ро Griffing-u (1956), pokazuje da vеći uticaj u nasleđivanju ove osobine ima aditivna u odnosu na dominantnu varijansu. Najbolji opšti kombinator je linija 6. Heritabilnost u užem smislu je 64%, a u širem 85%, što ukazuje na veliki uticaj genetičkih faktora u nasleđivanju ove osobine.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

NASLEĐIVANJE BROJA KOMORA PLODOVA PARADAJZA
(Lycopersicon esculentum Mill.)

Ј. Zdravković, Z. Marković, М. Damjanović, Z. Sušić

Institut za istraživanja u poljoprivredi „Srbija”, Beograd

Centar za povrtarstvo, Smederevska Palanka

U dijalelnoj analizi 6 roditeljskih genotipova paradajza, signifikantno različitih za broj komora ро plodu ispitivano je nasleđivanje ove osobine u 15 hibrida F1 i F2 generaciji. Broj komora u F1 generaciji nasleđivao se aditivno. U F1 generaciji u osam kombinacija ispoljio se intermedijarno nasleđivanje, u pet kombinacija dominatno i parcijalno-dominantno. U četiri kombinacije nije utvrdeno nasleđivanje, jer roditeljski genotipovi nisu divergentni za ovu osobinu. U F2 generaciji u 5 kombiancija ispoljilo se intermedijarno nasleđivanje i u 6 kombinacija parcijalna dominacija roditelja sa manjim brojem komora. Rezultati kombinaciortih sposobnosti u F1 i F2 generaciji ukazuju da u nasleđivanju ove osobine preovlađuju geni sa aditivnim efektom. Analiza je rađena ро Griffing-u, (1956), metoda 2, model I.. Najvišu vrednost OKS pokazala je linija SP-109 (-1,067 u F1 generaciji).

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

NASLEĐIVANJE DEBLJINE PERIKARPA KOD NEKIH GENOTIPOVA PAPRIKE

В. Zečević, D Stevanović, А. Obradović

Institut za istraživanja u poljoprivredi „Srbija”, Beograd

Centar za povrtarstvo, Smederevska Palanka

Analizom dijalelnih ukrštanja utvrđene su kombinacione sposobnosti, efekti gena i način nasleđivanja debljine perikarpa 5 divergentnih genotipova paprike. Kombinacione sposobnosti izračunate su ро metodu 2 mode1 I, po Griffing-u (1956), analiza komponenti genetičke varijanse je rađena ро metodi Hayma (1954) i Jinks (1954), a regresione analiza ро metodi Mather i Jinks (1971). Testiranjem srednjih vrednosti F1 generacije u odnosu na roditeljski prosek utvrđeno je da se u većini slučajeva javio intermedijaran način nasleđivanja najveće vrednosti OKS imali genotipovi L1 i L3 dok nijedan hibrid nije imao pozitvno signifikantne PKS vrednosti. Podaci dobijeni iz analize varijnse kombinacionih sposobnosti i podaci iz regesione analize pokazuju da glavnu ulogu imaju aditivne komponente. Linija regresije je dosta blizu limitirajuće parabole što potvrđuje konstataciju da aditivna komponente preovlađuje u nasleđivanju ove osobine. Presek linije regresije sa Y osom je iznad kordinatnog početka što govori 0 parcijalnoj dominaciji. Tačke dijagrama rasturanja se nalaze unutar limitirajuće parabole a njihov raspored nam ukazuje na genetičku divergentnost između roditelja. Frekvencija dominantnih gena je bila vеćа od frekvencije recesivnih. Genotipovi L1, L2, L4 i L5 imaju veći broj dominantnih gena, a genotip L3 je imao veći broj recesivnih gena za ispitivana svojstva.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

GENETIČKA ANALIZA BROJA ZRNA U MAHUNI PO BILJCI KOD GRAŠKA

(Pisum sativum L.)

D. Jovićević, Đ. Gvozdenović, Marija Kraljević-Balalić¹,

Mirjana Vasić, Dušanka Bugarski

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

¹Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

U radu je prikazan način nasleđivanja i efekat genaza komponentu prinosa, broja zrna u mahuni ро biljci u F1 generaciji kod graška. Na osnovu pretpostavke da се se u F1 generaciji ispoljiti dominacija boljeg roditelja i heterozis za ispitivano svojsivo, postavljen je ogled. Za eksperimentalni materijal odabrano је šest genotipova. Konceptom izbora roditeljskih parova odabrane su roditeljske linije, Jof, Verdo, Wavertop, kao majčinske komponente, a za testere: Hunter, Skinado i Consort. Metodom linija puta tester ukrštani odabrani su genotipovi i proizvedeno je seme F1 generacije. U radu su izračunate srednje vrednosti i pokazatelj varijabilnosti. Ocena načina nasleđivanja je vršena t-testom signifikatnosti srednjih vrednosti generaciji u odnosu na roditeljski prosek (Borojević, 1965). Iz analiziranih podataka za ispitivano svojstvo način nasleđivanja se različito ispoljavao u F1 generaciji.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

VIŠESTRUKA REGRESIONA ANALIZA ZA PRINOS SUVE
MASE I VAŽNIJE PARAMETRE INTENZITЕТА BIOLOŠKE FIKSACIJE АZOТА CRVENE DETELINE (Trifolium pratenseL.)

Z. Lugić¹, М. Ivanović², Kosana Konstantinov², Dušica Delć¹, i Jasmina Radović¹

¹Institut za istraživanja u poljoprivredi „Srbija”, Beograd

Centar za krmno bilje, Kruševac

²Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Beograd–Zemun

U ovim istraživanjima је vršena korelaciona i regresiona analiza međusobnih odnosa i uticaja sedam pokazatelja intenziteta biološke fiksacije azota kod crvene deteline. Utvrđene su visoke korelacije za prinos suve mase (bazične osobine) i sledećih osobine: visine biljke, masa korena i aktivnost nitrogenaze. Takođe, visoke korelacije su zabeležene za aktivnost nitrogenaze i sadržaj sirovih proteina, kao i za broj nodula i većinu ispitivanih parametara. Visina biljke i broj nodula su imale jak direktan uticaj na prinos suve mase po biljci, identičan koeficijentu korelacije. Indirektan uticaj broja nodula, preko visine biljke uslovljava da ukupna korelacije za ova dva svojstva bude visoka. Za prinos suve mase ро biljci i masu korena koeficijent korelacije je pozitivan i vrlo pouzdan (p < 0.01), međutim, direktan uticaj mase korena na prinos suve mase je slab i negativan. Ukupna korelacije za ove dve osobine je srednje jaka zbog jakog indirektnog uticaja preko visine biljke. Jak indirektan uticaj preko visine biljke ostvaren je i za dužinu korena. Sadržaj sirovih proteina je, takođe značajno uticao preko visine biljke na masu biljke, ali je taj uticaj negativan, što uslovljava da ukupna korelacije za ove dve osobine bude signifikantnа (p <0.01) i negativna.Ostvaren је visok koeficijent multiple determinacije (R212345 + :0.901), što znači da ispitivana svojstva u velikoj meri determinišu prinos suve mase po biljci.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

GENETSKA ANALIZA PRINOSA I NEKIH KOMPONENTI PRINOSA SEMENA KOD RICINUSA (Ricinus communis L.)

R. Marinković, Ana Marjanović-Jeromela

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Genetski materijal za ova istraživanja sastojao se od pet sorata ricinusa sa kojima su urađena diJalelna ukrštanja, isključujući recipročna. Na biljkamaa koje su služile kao majke muški cvetovi su uklonjeni ručno u ranim jutarnjim časovima. Eksperimentalni materijal je bio zasejan u tri ponavljanja ро slučajnom blok sistemu. Veličina uzorka za analizu broja semena ро biljci, masu 1000 semena i prinos semena ро biljci, bila je 30 biljaka p0 tretmanu ро ponavljanju. Analiza komponenti genetske varijabilnosti (D, Hi, Н2, F) urađena je prema Hayman (1954). Obe komponente genetske varijabilnosti aditivna (D) i dominantna (Hi i Н2) su bile uključene u genetsku kontrolu sva tri proučavana svojstva. Međutim, kod broja semena po biljci, aditivna komponenta je bila vеćа od dominantne, a kod mase 1000 semena i prinosa semena po biljci dominantna komponenta je bila vеćа od aditivne. Vrednost F je pozitivna za broj semena i prinos semena po biljci, a negativna za masu 1000 semena. Vrednosti izraza (Hi/D)1/2 pokazuje da se kod broja semena ро biljci u nasleđivanju ispoljila parcijalna dominacija uzevši u obzir sve kombinacije, a kod mase 1000 semena i prinosa semena ро biljci ispoljila se superdominacija. Za svojstva broj semena i prinos semena ро biljci roditelji su posedovali veći broj dominantnih gena, a za masu 1000 semena su posedovali veći broj recesivnih gena.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

PROUČAVANJE PROIZVODNIH KARAKTERISTIKA DOMAĆIH POPULACIJA LUCERKE (Medicago sativa L.)

Jasmina Radović, Z. Lugić i Biljana Urošević

Institut za istraživanja u poljoprivredi „Srbija”, Beograd

Centar za krmno bilje, Kruševac

U cilju proširenja genetske osnove postojećeg selekcionog materijala praćene su važnije agronomske osobine 13 domaćih populacija u odnosu na standardne sorte.lucerke K-1 i OS-66. Ogled je postavljen ро slučajnom blok sistetnu u pet ponavljanja. U trogodišnjim ispitivanjima praćene su: visina, ranostasnost, brzina regeneracije, olistalost,. prinos zelene i suve mase i zdravstveno stanje. Rezultati su statistički obrađeni metodom analize varijanse. Značаjnih razlika u visini između ispitivanih populacija i standarda nije bilo. Trogodišnji rezultati pokazuju značajne razlike u prinosu zelene i suve mase. Populacije iz Vojvodine su imale nešto niže prinose, posebno u godini zasnivanja. Četiri populacije iz okoline Paraćina, Zaječara, Kruševca i Batočine su ostvarile značajno veći prinos biomase od standarda, što se može objasniti visokom adaptivnošću na ekološke uslove u kojima su ispitivanja vršena. U pogledu ranostasnosti i brzine regeneracije nije bilo značajnih razlika između ispitivanog materijala. Na osnovu dobijenih rezultata može se zaključiti da se доmаćе populacije lucerke opravdano mogu koristiti kao izvorni materijal u procesu selekcije na rodnost.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

EKSPRESIJA POLA KOD DINJE (Cocum melo L.) MODIFIKOVANE UPOTREBOM ETRELA

Ljiljana Stanković, М. zdravković, Tatjana Sretenović-Rajičić, N. Nevenkić

Institut za istraživanja u poljoprivredi „Srbija”, Beograd
Centar za povrtarstvo, Smederevska Palanka

Ci1j ovoga rada je ispitivanje dejstva Etrela (2-hloretil fosforasta kiselina) na ispoljavanje pola kod dinje. Ispitivana su dva genotipa od kojih je jedan monoecius a drugi andromonoecius. Dinje su gajene na polju i tretirane rastvorom Etrela različite koncentracije (0.24%, 0.36%, 0.48%, 0.96%) u fazi trećeg pravog lista. Kontrola je tretirana destilovanom vodom. Prvi uočljivi tretmani Etrelom su oštećenja na listovima i temenom pupoljku. Ovi efekti su praćeni usporenim porastom a kasnije povećanim grananjem. Početak cvetanja ženksih cvetova je odložen za oko 10 dana a muških i više od 30. Rezultati istraživanja ukazuju da se feminizirajuće dejstvo Etrela, kod dinje, može iskoristiti u proizvodnji hibridnog semena.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

MEĐUZAVISNOST OSOBINA PLODA I PRINOSA KOD PLAVOG РАТLIDŽANA

(Solanum melongena L.)

А. Таkаč, D. Gvozdenović, Jelica Gvozdanović-Varga, Mirjana Vasić

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

P1avi patlidžan je poznata povrtarska kultura. Narodima Azijskog kontinenta poznat je više hiljada godina (Indija, Kina, Japan). U nas se ubraja u novije kulture i koristi se zadnjih 80-90 godina. U ishrani se koriste plodovi isključivo prerađeni kao kuvani, pečeni, u ajvarima. Ci1j rada je utvrđivanje međuzavisnosti između prinosa i broja plodova ро biljci, prosečne težine ploda, visine ploda i širine ploda. Ogled je postavljen ро slučajnom blok-sistemu na Oglednom poiju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo 1993-94. godine. Ispitano je pet genotipova različitog porekla. Ispitivane sorte i hibridi su se razlikovale u broju plodova ро biljci i on se kretao od 2.56 do 3.8. Između broja plodova i prosečne težine ploda i broja plodova i prinosa postoji pozitivna korelacija. Ujedno је utvrđena pozitivna korelacija i između prosečne težine ploda i prinosa, širine ploda i prosečne težine ploda i širine ploda i prinosa. Slaba negativna korelacija utvrđena je između visine ploda i prosečne težine ploda, visine ploda i širine ploda i visine ploda i prinosa.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

OPLEMENJIVANJE VRSTA IZ RODA Agrostis L.

Zorica Tomić, Gordana Šurlan-momirović

Institut „Srbija”, Centar za krmno bilje, Kruševac
Poljoprivredni fakultet, Beograd

Izučavanje više od 120 autohtonih populacija 5 vrsta iz roda Agrostis L. počeli smo 1988. godine s ciljem izbora najboljih za oplemenjivnje sorti. Kako u nаšој praksi do sada na ovim vrstama nema domaćih sorti, a mogu se koristiti za različite namene, kosidba i ispaša, i dobrog su kvaliteta, to višestruko opravdava naša istraživnaja. Prikazani rezutlati odnose se, na izučavanje genetskog potencijala produkcije, predhodno analiziranih populacija, na osnovu kojih su оdаbrane porodice u drugoj godini iskorišćavanja (1995). Analizirano je ukupno 43 porodice poreklom iz 22 populacije Agrostis stolonifora, 14 populacija. Agrostis capillaris i 7 populacija Agrostis gigantea. Analizom varijanse ostvarene produkcije zelene i suve mase u dva otkosa, utvrđeno je da postoji statistički vrlo značajna razlika između porodica, otkosa i interakcije između porodicaa i otkosa. Koefcijent varijacije za produkciju suve mase je 5.50. Rangom porodica za prosečno ostvareni prinos suve mase, 24 porodice su ostvarile statistički značajno viši prinos i to: 11 poreklom iz populacija Agrostis stolonifera, 9 iz populacija Agrostis capillaris i 4 iz Agrostis gigantea. Najviši prosečan prinos suve mase 5.68 t/ha ostvarila je porodica 3.42 iz populacije Agrostis stolonifera poreklom sa Kopaonika. Istovremeno u radu ćе biti prikazani rezultati osnovnih parametara kvaliteta suve mase, a na osnovu kojih će se uz prethodne rezultate obaviti izbor za oplemenjivanje produktivnih i kvalitetnih sorti ovih vrsta.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

GENOTIPSKA VARIJABILNOST KVANTITATIVNIH SVOJSTAVA KUPUSA

Ј. Červenski, Đ. Gvozdenović, Mirjana Vasić

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Tokom 1992. i 1993. godne, na lokalitetu Rimski šančevi, Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Zavoda za povrtarstvo, postavljen je ogled sa 12 genotipova kupusa različitih vrednosti kvantitativnih svojstava u tri ponavljanja ро modelu slučajnog blok-sistema.Ogled je obrađen dvofaktirijalnom analizom varijanse i izračunate su genotipske varijabilnosti sledećih svojstava: prosečna težina glavice, koristan deo glavice, visina glavice, prečnik glavice, dužina unutrašnjeg kočana i prinos. Analizom kvantitativnih svojstava različitih genotipova kupusa u 1992. i 1993. godini, najmanji genetički koeficijent varijacije dobijen je za prečnik glavice (9.39), a najveći za dužinu unutrašnjeg kočana (20.31). Za ostala svojstva ovaj pokazatelj je vanirao od 12.14 do 17.28.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

SELEKCIJA SOJEVA Rhizobium meliloti SA POVEĆANIM INTENZITETOM AZOTOFIKACIJE

Dušica Delić¹, Z. Lugić , Jelena Knešević-Vučković², Draga Simić²

¹Institut za istraživanje u poljoprivredi „Srbija”, Beograd

Centar za krmno bilje, Kruševac

²Laboratorija za mikrobiologiju, Botanička bašta, Univerzitet u Beogradu, Beograd

Izolovani su sojevi Rhizobioum melioloti iz različitih tipova zemljišta kruševačkog regiona, različitih načina korišćenja, i izvršenaјe selekciju sojeva sa povećanim intenzitetom azotofikacije u simbiozi sa lucerkom Medicago saliva. Ci1j rada je bio da se izolovani, autohtoni sojevi R. meliloti koriste kao polazni materijal za selekciju aktivnih sojeva, čime bi se stvorila mogućnost da se uporednom selekcijom visokoaktivnih sojeva i sorti lucerke, sa izraženom sposobnošću za azotifikacijom, doprinose uspešnijem gajenju lucerke na račun azota iz vazduha. Ispitivana je aktivnost u fiksaciji azota 17 sojeva R. meliloti. Rezultati ukazuju na heterogenost zemljišta kruševačkog regiona u aktivnosti ove vrste bakterije.13 sojeva je pokazalo značajnu aktivnosti (76,5%) koja nije u zavisnosti od prisustva ili odsustva biljke domaćina na lokalitetu, sa koga su izolovani, jer su najveću aktivnost pokazali sojevi poreklom sa ledine i njive a neaktivni su bili poreklom sa njive i lucerišta. Aluvijum je bio homogen u aktivnosti sojeva i odlikovao se veoma efikasnim sojevima. Stepen efikasnosti u azotifakciji sojeva poreklom sa zemljišta tipa smonice gajnjače i deluvijuma, je različit: od neaktivnih do onih različite aktivnosti. Sа lucerišta pseudogleja su izolovani sojevi umerene aktivnosti, što ukazuje na mogućnost selekcije sojeva sposobnih za azotifiakciju u kiselim zemljištima. Izražena heterogenost sojeva u azotifikaciji оmogućila је selekciju veoma efikasnih sojeva, od kojih је najadekvatniji Sld3 soj, poreklom sa smonice.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

FENOLNE KISELINE KAO MARKERI OTPORNOSTI BILJAKA PREMA BOLESTIMA

Ištvan Verešbaranj, Marija Kraljević-Balalić, Mira Pucarević i Vukosava Đorđević-Milić

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Fenolne kiseline su produkti biosinteze biljaka i u svim organima biljke se nalaze u tragovima. Ako su biljke zdrave koncentracija fenolnih kiselina je niska. U slučaju da u toku života biljke nastaju nepovoljni uslovi rasta i razvoja, biljka oboli ili se mehanički ozledi, koncentracija fenolnih kiselina u svim organima biljke višestruko se роvеćаvа u odnosu na normalno stanje. Biljke se brane od gljiva, bakterija i virusa, tako što sintetišu odgovarajuće fenolne kiseline koje su kancerogena i istovremeno veoma otrovna jedinjenja za mikroorganizme i viruse. One biljne vrste koje nisu raspolagale mehanizmom da brzo sintetišu odgovarajuće fenolne kiseline u slučaju ozlede ili bolesti, davno su isčezle sa zemljine kugle jer nisu uspele da se odbrane i da održe svoju vrstu. Metodom superkritične ekstrakcije a ugijen-dioksidom СО2 i odgovarajućim modifikatorom mogu se iz biljnog tkiva kvantitativno ekstrahovati sve prisutne slobodne fenolne kiseline. Metodom HPLC hromatografije moguće je fenolne kiseline razdvojiti i odrediti njihovu koncentraciju kao što je prikazano u radu: Verešbaranji (1991). U radu je ispitivan sadržaj šest najvažnijih fenolnih kiselina i to: siringinske, hlorogenske, orto metoksi benzojeve neindentifikovane, benzojeve, para metoksi benzojeve i transcinamične. Određivane su u slami kod četrnaest sorti pšenice (Partizanka, Rana 2, Jugosalvija, Super zlatna, NS 28-78, Somborka, Staparka, Duga, NS 54-00, NS 52-61, NS30-00, NS 28-93, NS 29-49, NS 29-59). U toku dve godine ispitivane su u poljskim uslovima genetički divergentne sorte pšenice različite otpornosti prema pepelnici, stabljičnoj i lisnoj rđi. Izračunata je korelacija između značajnih fenolnih kiselina i otpornosti ispitivanih sorti pšenice prema bolestima. Izvršena је višestruka korelaciona analiza ро Pearson-u. Dobijeni rezultati ukazuju na visoku korelaciju između sadržaja transcinamične kiseline i pojave stabljične rđe (0.804) i ререlnice (-0.764), a takođe i na visoku korelaciju između sadržajaа orto metoksi benzojeve kiseline i lisne rđe (-0.872).

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

GENETIČKA HETEROGENOST I EKOLOŠKA PLASTIČNOST
SORATA DUVANA

А.Е. Špakov¹, V. Pešič², Ј.А. Volčkov³

¹Sveruski dunavski institut u Krasnodaru, Rusija

²Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, Jugoslavija

³Biološki fakultet Kubanjskog univerziteta u Krasnodaru, Rusija.

Terminom „plastičnost” (ecological stability) obično označavamo genetički determinisanu osobinu sorte da zadržava nivo produktivnosti i kvaliteta u širokom dijapazonu uslova gajenja. Praktični značaj takve karakterizacije sorte i potreba selekcioniranja u odgovarajućem smeru su očigledni. Biološki aspekt tog problema, čijom razradom ćе biti određene „tačke aplikacije” oplemenjivanja, sastojaće se u otkrivanju genetičkih mehanizama plastičnosti. Plastičnost sorte zavisi od norme reakcije pojedinih genotipova, a takođe i od genetičke homeostaze sorte kao heterogene populacije. Ocena doprinosa individualne i populacione pufernosti upravo ćе i odrediti strategiju selekcije. U ovom radu genotipska heterogenost sorata određena je i ocenjena sistemskom analizom fenotipske promenljvosti kompleksa morfoloških i fenoloških osobina na materijalu sorata i linija - potomstava individualnih biljaka. Dokazan je bitan preobražaj genotipske strukture sorti pri uzgajanju u različitim ekološkim zonama. Norma individualnih genotipova ocenjena je prema rezultatima istraživanja morfogenetičkih korelacija.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

PROCENA OSETLJIVOSTI NEKIH KLONOVA TOPOLA PREMA
UZROČNICIMA OBOLJENJA LISTA I KORE

Gојkо Avramović, Vojislav Guzina i Saša Orlović

Institut za topolarstvo, Novi Sad

Oboljenja lista (Marssonina brunea i Melampsora sp. ) i rak kore (Dothichizа populea) predstavljaju velike probleme u gajenju topola. S obzirom na to da zaštita rasadnika, a posebno zasada u kasnijim fazama rasta, součava sa velikim teškoćama, u Institutu za topolarstvo istražuju sve mogućnosti stvaranja rezistentnih ili manje osetljivih sorti na pomenuta oboljenja. U ovom radu prikazani su rezultati testiranja osetljivosti 40 klonova prema pomenutim lisnim oboljenjima i rezultati testiranja 60 klonova topola prema raku kore na osnovu spontanih infekcija. Ocene lisnih oboljenja date su na osnovu brojnosti zcervula Marssonina brunea, odnosno uredosorusa Melampsora sp. ро 1 cm2 lišća sa ро dva izbojka od tri biljke iz matičnjaka genofonda, a ocene osetljivosti prema raku kore na osnovu brojnosti nekroza na ро tri 2-godišnje sadnice iz selekcionog rastilišta. Rezultati istraživanja pokazuju da na nekim klonovima nisu konstatovana pomenuta oboljenja, a kod ostalih klonova su utvrđene signifikantne interklonalne razlike. S obzirom na ove rezultate istraživani klonovi grupisani su u grupe od praktičrio neosetljivih do vrlo osetljivih klonova. Rezultati ovih istraživanja su u skladu sa prethodno saopštavanim rezultaima koji se odnose na druge serije kionova.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

TERPENSKO-MORFOLOŠKI PRILAZ TAKSONOMIJI CRNOG BORA (Pinus nigra Arn.)

Srđan Војоvić i Slobodan Šmit

Institut za šumarstvo, Beograd

Korišćenjem terpena kao genetičkih markera metodom gasne hromatografije u kombinaciji sa morfološkim karakterima detaljnije su upoznati monoterpenski i seskviterpenski profil i hemotaksonomija 41 populacije crnog bora u 10 regiona iz 6 mediteranskih zemalja. Evidentno je postojanje 3 taksona. Jedan istočni, bogat u germakrenu-d koji okuplja populacije iz Kalabrije, Sicilije, Centralne i Severne Italije, Austrije, Slovenije i Grčke. Druga dva na zapadu deleći najverovatnije zajedničko iberijsko poreklo podeljeni su na crni bor iz Sevene i Pirineja bogat a-humulenom i kariofilenom i crni bor sa Korzike vrlo bogatim 1ina1il acetatom. Nameće se drugačija sistematska definicija crnog bora sa Korzike, Kalabrije i Sicilije.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

OSOBINE TRAKA LINGUMA VIRGILIJSKOG НRАSТА (Quecus virgiliana Ten. (Ten.) NA RAZLIČITIM STANIŠTIMA DELIBLATSKE РЕŠČАRЕ

Dragica Vilotić

Šumarski fakultet, Beograd

Anatomska istraživanja traka lignuma Yuercus virgiliana Ten. (Ten.) na Deliblatskoj peščari vezana su za dva lokaliteta (Velika Tilva i Rošijana), a tri različita staništa (na osnovu fizičko-hemijskih osobina zemljišta). Rezultati istraživanja anatomske građe (makro i mikro) potvrdili su da kompleksno delovanje genetičkih, populacionih i stanišnih uslova utiče na dimenzije, oblik i raspored traka lignuma, a preko njih i na fizičko-mehanička svojstva drveta. Visina traka lignuma istraživanih stabala kreće se od 0,02 mm do 4 do 5 cm, a širina od 0,1 do 0,6 mm. Najuže trake lignuma (0,1- 0,3 mm) nalaze se kod stabla sa lokalitetima Velika Tilva, a najšire (0,4 do 0,6 mm) izmerene su kod stabla sa lokalitetima Rošijane. Rastojanje između traka lignuma kod stabla sa lokalitetima Velika Tilva iznosi od 1 do 3,6 mm, a kod stabla sa lokalitetima Rošijana od 2 do 4 mm. Na osnovu osobina traka lignuma Quercus virgiliana se anatomski razlikuje od drugih vrsta koje pripadaju rodu Quercus, što ukazuje na posebne oblike: stabla ove vrste.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

MORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE ZNAČAJNE ZA SELEKCIJU I OPLEMENJIVANJE CERA (Quercus cerris L.)

Dragica Vilotić¹, Rade Cvjetićanin¹, Vojislav Janković²

¹Šumarski fakultet, Beograd

²Šumska uprava, Soko Banja

U radu su prikazane morfološke karakteristike Quercus cerris var. austriaca f. cycloba Borb., koju u narodu zovu „beli cer”. Quercus cerris var. austriaca f. cycloba Borb. odlikuje se plitko usečenim listovima, a režnjevi su zaobljeni i tupi. (Erdeši et Gajić,1977). Istraživanja na padinama planine Rtanj (lokalitet Cerje) na staništu (Orno-Quercetum cetris-virgilinae B. Jovanović, Е. Vиkićević, 1977) pokazuju da se ova forma cera, osim po karakteristikama listova, razlikuje i po načinu granjanja i po kori. Grane u donjem i središnjem delu krošnje polaze pod skoro pravim uglom od debla, što nije karakteristika tipične vrste. Kora se po boji i reljefu razlikuje u odnosu na ostale varijetete i forme dosad opisane kod ove autohtone vrste. Naime, boja kore je siva, nešto svetlija, a takođe je debija i nešto ispucala. Osim ро morfološkim karakteristikama Quercus cerris var. austriaca f. cycloba Borb., razlikuje se ро anatomskim karakteristikama drveta tj. ima osetno kvalitetnije drvo, te zaslužuje posebnu pažnju kod oplemenjivanja (selekcije i unutarvrsne hibridizacije) i šumskog drveća.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

KARAKTERISTIKE RASTA I VITALNOST RAZLIČITIH PROVENIJENCIJA DUGLAZIJE

М. Vučković, V. Stamenković, D. Vuletić

Šumarski fakultet, Beograd

Jedan od osnovnih zadataka istraživanja provenijencija neke vrste sadržan je u eksperimentalnom utvrđivanju važnih naslednih osobina, pre svega karakteristika rasta i vitalnosti stabala. Ovi ogledi su pre svega potrebni kada je u pitanju duglazija koje je široko rasprostranjena na prirodnim nalazištima na kojima zahteva veoma različita staništa. Našim istraživanjem, u podignutim kulturama u kojima su na jednakom staništu posađene, jedna pored druge, različi.te provenijencije duglazije, obuhvaćeno je kvantitativno opažanje visinskog i debljinskog razvoja, kvaliteta debla i rezistentnosti prema klimatskim, biljnim i životinjskim štetnim faktorima. U ovom radu saopštavaju se rezultati opažanja pet provenijencija na staništu bukve (Fagetum montanum) i staništu sladuna i cera (Quercetum farnetto cerris) na antropogeno izmenjenom zemljištu (kopasol). Rezultati se zasnivaju na preciznom primeru prečnika i visina stabala i testiranju utvrđenih razlika u postignutim dimenzijama svake provenijencije.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

INDIVIDUALNI VARIJABILIТET POLENA OMORIKE Picea оtоrica (РАNČ. PURKYNE) IZ KULTURE NA BELOJ ZEMLJI

Branislava Grbović

Institut za šumarstvo, Beograd

Na 25 test stabala omorike iz kulture na Beloj Zemlji analiziran je morfofiziološki varijabilitet polena. Varijaciono statističkom obradom potvrđena je opravdanost razlika na individualnom nivou u pogledu dimenzija polenovog zrna, klijavosti, energije klijanja i vitaliteta svežeg polena. Izdvojena stabla - polinatori, kao nosioci najkvalitetnijeg polena, biće iskorišćena u daijem oplemenjivanju ove za naše područje veoma dragocene i u šumarstvu danas sve priznatije vrste.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

NEKA FIZIOLOŠKO-GENETSKA SVOJSTVA SMRČE SА KOPAONIKA

Matilda Đukić, Stevan Dožić, Dragica Obratov

Šumarski fakultet, Beograd

Veliki broj stručnjaka konstatuje da je priroda Kopaonika ozbiljno degradirana razvojem različitih aktivnosti (pre svega turizma) i sušenjem šumа, te stoga ističe potrebu zaštite i obnavljanja šumskih kompleksa, posebno smrčevih. U radu su prikazani rezultati prvih analiza osobina sedam odabranih matičnih stabala smrče sa Kopaonika. Matična stabla starosti 30 - 50 god. i visine 15-40 m odabrana su na 1okalitetu Donji Babin grob, odeljenja 103, 104 i 26. Morfometrijska analiza šišarica i semena, zatim klijavost semena, sadržaj različitih formi vode u četinama, suva masa četina, sadržaj mineralnih materija, kao i analiza klijavaca, pokazala je da postoji izrаžena varijabilnost ovih svojstava kod analiziranih matičnih stabala.. Ona mоžе omogućiti bliže utvrđivanje karaktera genetičke, fiziološke i morfološke promenljivosti, što doprinosi preciznijem vrednovanju i sigurnijem korišćenju sastojina smrče na Kopaoniku. Ci1j istraživanja је bolje upoznavanje fiziološkog i genetskog potencijala smrče što mоžе obezbediti produkciju kvalitetnih sadnica za obnavljanje šumа u cilju sprečavanja procesa erozije i rekonstrukcije šteta nastalih ovih procesom, turističkom aktiviranju novih područja i drugim zahvatima u zaštiti i korišćenju prirode Kopaonika.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

UTICAJ PRINUDNE SAMOOPLODNJE NA OSOBINE KLIJAVACA PAJASENA

(AILANTHUS ALTISSIMA SWINGLE)

Vasilije Isajev, Aleksandar Tucović, Mi1an Mataruga i

Mirjana Šijačić-Nikolić

Šumarski fakultet, Beograd

U radu su izneti rezultati uporedno morološko-fiziološke analize svojstava linija klijavaca 5 stabla izložena prinudnoj samooplodnji i 5 kontrolnih linija klijavaca pajasena.. Samooplodna potomstva pajasena obrazuju dva tipa klijavaca: ± normalne i anormalne u proseku u odnosu 48,6 % : 51,4%; kod stranooplodnih, kontrolnih klijavaca udeo anormalnih je u proseku 3,8%. Ozbiljan gubitak varijabiliteta, usled znantog učešća anormalnih klijavaca, nastaje u prirodnim uslovima, tek kada su roditeljska stabla pajasena izložena samooplodnji. Srednja vrednost za dužinu hipokotila samooplodnih u odnosu na kontrole linije, umanjena je za 19,91%, dužina epikotila za 39,40%, dužina kotiledona za 16,86%, širina kotiledona za 15.20%, dužina osovinskog korena za 5,21%, i ukupna dužina bočnih korenova za 15,89% u proseku. Pojava anormalnih kujavaca nije štetna za pojasen kao vrstu. Naime, njihovo eliminisanje selekcijom smanjuje genetičko opterećenje kćerinskih generacija s jedne strane a nakon usmerene selekcije, obezbeđuje odgajivanje ukrasnih kultivara pajasena s druge strane. Polazni materijal evolucije pajasena čine ne samo superiorni genotipovi vеć i slabo adaptivni tzv. „gubitnici". Us1ed toga, samooplodnja se češće u oplemenjivanju drveća koristi kao metod za otkrivanje heterozigotnih stabala sa mnogo letalnih i poluletalnih gena. Ogledi sa odabranim samooplodnim stablima pajasena prestavljaju izvor velikog broja informacija koje se tiču heterozisa. Stabla pajasena cvetaju rano, u 4-oj godini, pa je za kratko vreme moguće brzo proizvesti S2, S3 i S4 generaciju. Stabla pajasena imaju niz prednosti, pa pajasen kao vrsta mоžе ući u red omiljenih modelnih objekata zaostvarivanje maksimalne genetske dobiti unutarvrsnom hibridizacijom.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

VARIJABILNOST MORFOMETRIJSKIH PARAMETARA LISTA
INTRA I INTERSPECIES HIBRIDNIH POTOMSTAVA AMERIČKE CRNE TOPOLE

(Populus deltoides Bartr)

Branislav Kovačević, Vojislav Guzina i Saša Orlović

Institut za topolarstvo, Novi Nad

Diskriminacija i identifikacija klonova topola ima značajnu ulogu u pravilnom vođenju rasadničke proizvodnje, prilikom osnivanja eksperimentalnih zasada, kao i u zaštiti autorskih prava. Pri tome posebnu pažnju treba pokloniti onim parametrima koje karakterišu visoko i značajno učešće varijanse zavisne od genotipa u ukupnoj fenotipskoj varijanse. U skladu sa takvim kriterijuma izvršena je ocena sledećih morfoloških parametara lista: dužina liske (xl), dužina po glavnom nervu (х2), širina liske (х3), dužina od vrha do najveće širine liske (х4), dužinaа lisne drške (х5), broj bočnih nerava sa jedne strane (х6), ugao između glavnog ј drugog bočnog nerva (х7), kao ј izvedeni parametri dobijeni dovođenjem u međusobni odnos prvih pet parametara. Merenja su izvršena na ро tri lista iz zone 6-10.1ista uzeta slučajnim izborom sa ро tri ožiljenice 2/1 ро klonu. Ispitane su 4 familije P. deltoides x P. deltoides i 2 hibridne familije P. deltoides x P x euramericana, sa nejednakim brojem ispitanih klonova. Ocena komponenti varijanse је vršena na osnovu analize varijanse poduzoraka sa nejednakim brojem ponavljanja, a F test ро Sattertweit-и (1946) (prema Hadživuković-u 1991). Ispitivanjem komponenti ukupne varijanse i koeficijenata heritabilnosti za familije i za klonove unutar familija, kao iukupnu heritabilnost izršena je ocena pojedinih parametara sa ciljem da se odaberu parametri sa većim uticajem genotipa na ukupno variranje parametara. Utvrđeno je da lisna drška (х5) i parametri izvedeni iz nje (х5/х1, х5/х2, х5/х3 i х5/х4), kao i ugao između glavnog i drugog bočnog nerva (х7) poseduju visoke koeficijente heritabilnosti u širem smislu i između familija i između klonova unutar familija, ali je F test pokazao da je samo variranje parametara između klonova značajno.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

UTICAJ KLIJAVOSTI SEMENA NA PREŽIVLJAVANJE I VISINU DVOGODIŠNJIH BILJAKA DUGLAZIJE (PSEUDOTDUGA TAXIFOLIA BRITT.) RAZLIČITIH PROVENIJENCIJA

Vera Lavadinović¹, Mi1oš Koprivica¹, Vasilije Isajev²

Institut za šumarstvo, Beograd
Šumarski fakultet, Beograd

Istraživan je uticaj klijavosti semena trideset provenijencija duglazije na preživljavanje i visinu dvogodišnjih biljaka. Provenijencijama је obuhvaćen skoro celi prirodni areal duglazije. Metodom regresije i korelacije analizirana je međuzavisnost posmatranih svojstava, kao i njihova zavisnost od geografskih koordinata i nadmorske visine provenijencija. Konstatovano je da postoji zn асајnа pozitivna saglasnost (korelacija) u variranjima procenta klijavosti, procenta preživaljavanja i visine dvogodišnjih biljaka. Na osnovu utvrđenog procenta klijavosti semenaa možе se prilično pouzdano predvideti procenat preživaljavanja i visina dvogodišnjih biljaka. Uticaj geografske širine nije se ispoljio kao značajan, dok je uticaj geografske dužine i nadmorske visine jasno ispoljen. Provenijencije sa veće geografske dužine i manje nadmorske visine imaju u proseku najveći procena.t klijavosti semena (60%-70%), najveći procenat preživljavanja (40%50%) i najveću visinu biljaka (25-30 cm). Rezultati ovog istraživanja imaju i aplikativan karakter.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

PRIMENA AUTOVEGETATIVNOG RAZMNOŽAVANJA OŽILJAVANJEM REZNICA U OPLEMENJIVANJU DRVEĆA

А. Mančić, Vasilije Isajev, Milan Mataruga

Šumarski fakultet, Beograd

U dosadašnjim radovima na podizanju klonskih plantaža šumskih vrsta drveća i žbunja, kako kod nas, tako i u svetu, proizvodnja sadnica obavlja se heterovegetativnim umnažanjem, tj. kalemljenjem. Ovaj vid kloniranja najčešće je povezan sa većim brojem tehničkih i finansijskih poteškoća, što је ograničavajući faktor u pogledu obima proizvodnje. Prevazilaženje ovog problema moguće je intenziviranjem primene metoda autovegetativnog razmnožavanja – ožiljavanja. Ovim putem bi se postigao takav nivo proizvodnje koji bi ostvano kvantitet sličan onome koji se postiže setvom semena. Dobijeni rezultati, kod nas u radu na ožiljavanju više značajnih vrsta drveća potvrđuju opravdanost primene ovog metoda razmnožavanja. Višegodišnji rezultati u radu na autovegetativnom razmnožavanju hrasta (Quercus petaea), kestena (Castanea sativa) i trepetljike (Populus alba) prikazani su u ovom radu.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

USPEŠNOST INTRODUKCIJE I VARIJABILNOST POPULACIJA PINUS WALLICHIANA, А.В. JACKS, U BEOGRADU I OKOLINI

Biljana Nikolić

Institut za šumarstvo, Beograd

Uspešnost introdukciје ove vrste u našim uslovima je procenjena proučavanjem tri manje populacije koje su dostigle fazu fiziološke zrelosti i semenošenja. Utvrđen je visok nivo varijabilnosti u pogledu visine, prsnog prečnika, fenofaza i obilnosti obrazovanja strobila, polena, šišarica i semena između i unutar populacija. Rezultati potomstva sa familijama polusrodnika su potvrdili da male populacije i ove vrste mogu posedovati visok stepen genetske varijabilnosti koja im obezbeđuje adaptaciju u novim uslovima sredine. Genetska dobit iz ovih populacija mogla bi biti vеćа ukoliko bismo individualnom selekcijom izdvojena najbolja stabla koristili za unutarvrsnu i međuvrsnu hibridizaciju.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

REZULTATI SELEKCIJE CRNIH TOPOLA (SELEKCIJA AIGE1ROS) NA BUJNOST RASTA

Saša Orlović, Vojislav Guzina i Branislav Kovačević

Institut za topolarstvo, Novi Sad

U poređenju sa ostalim vrstama šumskog drveća crne topole se odlikuju najvećim genetskim potencijalima u pogledu proizvodnje biomase. Hibridizacijom i višestrukom selekcijom stvaraju se u Institutu za topolarstvo visokoprinosne sorte sa ciljem da se što bolje iskoriste ti potencijali. U ovorn radu prikazani su sumarni rezultati testiranja jedne serije od 13 half-sib i fu1-sib potomstva crnih topola u II fazi selekcije (I faza se odvija u toku rasadničke proizvodnje u vidu usmerene selekcije na oboljenja lista i kore) na bujnost rasta i sumarni rezultati uporednog testiranja 12 klonova u završnoj fazi selekcije. Rezultati ukazuju na izraženu diferencijaciju testiranih potomstava i na mogućnost izbora pojedinih genotipova u pogledu bujnosti rasta 6-o godišnjih stabala, koji značajno nadmašuju proseke potomstava i proseke standardnih klonova u istom ogledu. U naporednom ogledu izražena je signifikantna diferencijacija testiranih klonova u pogledu svih taksacionih elemenata 9-o godišnjih stabala. Istraživanja u pomenutim ogledima ćе se nastaviti do kraja planiranog proizvodnog cikiusa.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

SELEKCIONI FAKTORI I NASUMIČNI PROCESI FORMIRANJA GENETIČКE STRUKTURE POPULACIJE, PRI POŠUMLJAVANJU SADNICAMA IZ RASADNIKA

Boro Р. Pavlović

Institut za šumarstvo, Beograd

Sadnice šumskog drveća proizvedene u rasadnicima sve više se koriste za pošumljavanje i uređivanje različitih površina. Tako se ројаvljuje sve izraženiji činilac koji može da utiče na genetičku strukturu prirodnihh populacijaa šumskog drveća, koja je za te vrste općenito malo proučavana. Dužina prereproduktivne faze, životnog ciklusa i samim time perioda smjene generacija produžavaju vrijeme empirijske spoznaje posljedica na prirodne proceea u novostvorenim reproduktivnim cjelinama vrste. Intuitivno mogu da se očekuju promjene koje snižavaји adaptivnu vrijednost 1okalnih populacija, poremećаji ostvarenog nivoa genetičke ravnoteže i isčezavanje nekih komponenti genofonda. Iz toga proizilazi potreba paralelnih proučavanja genetičke strukture prirodnih populacija šumskog drveća i koncipiranja modela za računarske simulacije procesa kojima se reprodukuje ili mijenja ta struktura u zavisnosti od postupaka koje se primenjuju u šumarstvu. Pristup ovoj složenoj problematici počinje sagledavanjem faktora koji imaju nasumične ili usmjeravajuće djelovanje na formiranje genetičke strukture u sklopu zasada i u reproduktivnim cjelinama koje nastaju od zasađenih i samoniklih jedinki na nekom prostoru. Proizvodnja, prikupljanje, ili nabavka sjemena za praizvodnju sadnica, kao i visoke stope preživljavanja jedinki u rasadnicima čak uz dosljednu primjenu selekcionarskih znanja i propisa iz oblasti šumarstva, sadrže pored usmjeravajućih (željenih) i nasumična, neželjena, neizvjesna ili haotična dejstva na strukturu plasiranog sadnog materijala za pošumljavanje. Izbor sadnog materijala iz okvira ponude rasadničke proizvodnje i sklop činilaca u područjima sadnje dalje povećavau šanse procesa koji odstupaju i od prirodnih ili željenih tokova u populaciji. Nove spoznaje, promjene propisa i problemi praktične primjene, takođe, ulaze u skup analiziranih nasumičnih i selekcionih činilaca. Pored teorijskog razmatranja, daje se početak razrade modela na primjeru simulacije mogućih stanja varijantnosti male populacije, koja se uzima kao polazna sjemenska sastojina i čije jedinke imaju 2n=24, a mogu da imaju dvije varijante svakog homologog hromosoma.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

POBOLJŠANJE KARAKTERISTIKA KOKUNA NEKIH RASA I HIBIRDA SVILENE BUBE

В.Р. Pavlović, Biljana Nikolić, Mara Tabaković-Tošić, Branislava Grbović, Dragana Stojčić, Nataša Rasulić, Vera Lavadinović, S. Bojović, R. Marović

Institut za šumarstvo, Beograd

Ispitivanja se bave izborom pogodnih načina poboljšanja svojstava kokona svilene bune (Bombyx, mori L.) u laboratorijskim uslovima održavanja milih uzgojnih grupa. Korišteni su različiti kriterijumi selekcije u mješovitim i imbrid grupama i postupci međurasne hibridizacije. Primjena veličine i oblika položenog 1eg1a kaokriterijumi selekcije uzgojnih grupa rezultira fluktuacijom prosječne veličine kokona i količine svile u njemu. Kod većine rasa postoji tendencija opadanja dimenzija kokona u periodu 1990-1994, a neke rase pri istim uslovima uzgoja ispoljavaju tendenciju povećanja kokona.. Mali prosjeci dužine kokona su uglavnom 1992. i 1993. godine. Dimenzije kokona dobro se održavaju ј pri ponovljenim uzgojima nekih hibridnih linija tokom 2 do 4 genericije. Uzgoj jedinki iz legala koja su dobijena od roditelja sa natprosječnim dimenzijama kokona ukazuje da su ti roditelji heterozigotni. U uzgoju 1994. godine kao kriterijum selekcije legala korišten је i period njihovog polaganja. Takode su selekcionisana leg1a bez dijapauze. Uticaji ovih i nekih diugih kriterijuma selekcije је st djelimično analizirani. Laboratorijsko održavanje malih uzgojnih grupa smanjivalo je početni fond od 19 rasa. Virijabilnost veličine kokona unutir rasa se роvеćа1а. Istovremeno je stvoren veći broj linija pojedinih rasa od kojih su dobijene hibridne kombinacije sa povoljnom veličinom kokona i dobrim udjelom svile u njima.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

КARAKTERISTIKE PRIRASTA RANOLISTAJUĆEG I KASNOLISTAJUĆEG LUŽNJAKA (QUERCUS ROBUR)

V. Stamenković, М. Vučković, Z. Simić

Šumarski fakultet, Beograd

U radu se prezentiraju rezultati istraživanja karakteristika prirasta, ranolistajućeg (Q. robur var. praecox) i kasnolistajućeg (Q. robur var. tardisima) lužnjaka. Takođe su obrađene strukturne i proizvodne karakteristike sastojina ovih varijeteta. Sastojine su stare 67 godina. Rezultati istraživanja baziraju se na dva preme:ra (1972. i 1994. godine), analizi prirasta stabala u vegetacionom periodu i u zavisnosti od starosti. Ove analize obavljene su na osnvvu merenja dendrometrima u obliku traka, analizi srednjih sastojinskih i dominantnih stabala i na osnovu izvrtaka. Rezultati pokazuju značajne razlike u dinamici rasta i visini produkcije navedenih varijeteta lužnjaka, pri čemu kasnolistajući lužnjak ima znatno povoljnije osobine.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

NEKE MORFOLOŠKE OSOBINE PINUS . SYLVЕSTRIS L. VAR. ZLАTIBORICA OMAN. I PINUS SYLVESTRIS L. VAR. AUREA ZLATIBORENSIS' TOŠIĆ

Mihailo Tošić

„Si1va” Samostalni biro za stručne i razvojno-istraživačke poslove u šumarstvu i hortikulturi, Užice

Mutacije morfoloških i drugih osobina šumskog drveća povećavaju genetički varijabilitet, koji je značajan izvor polaznog materijala za stvaranje ku1turnih taksona traženih osobina. Genetske mutacije omogućuju da se nove osobine prenose sa roditelja na potomstvo, a somatske promene mogu se koristiti vegetativnim razmnožavnajem mutanata sa estetski vrednim osobinama za potrebe hortikulture. U radu se prikazuju neke morfološke osobine Pinus sylvestris L. var.zlatiborica Oman. i Pinus sylvestris L. aurea zlatiborensis Tošić. Ps.var.zlatiborica Oman., stablo belog bora, poznato kao „zlatni bor” u selu Negbina na Zlatiboru. Nije mu proveravan genotip testom potomstva, ali prema morfološkim osobinama, sa dosta verovatnoće, možе se pretpostaviti da je rezultat somalske mutacije, zbog čеgа., čini se ima vrlo složenu himernu gradu. Naime, prema boji iglica ima tri vrste ovih i to: zelene, žute i žutozelene. Žutih ima oko 20% od ukupnog broja jednogodišnjih iglica i one su na posebnim grančicama. Dužine dvogodišnjih iglica približno su iste za sve boje i kreću se od 40 do 57 mm. Pored pretežno zelenih iglica i žute starenjem dobijaju zelenu boju. I grančice su različite. One koje nose žute iglice obično su kratke i odvajaju se blizu vrha letorasta grane. Boja im je žuta do svetlobraon, a one koje nose zelene iglice imaju tamnosivu do tamnobraon boju. Rukavac kod žutih iglica je svetlo braon, a kod zelenih tamnosiv. P.s. var. aurea zlatiborensis Tošić je mlado, 14 god. staro stabalce belog bora sa zlatnožutim iglicama takođe u selu Negbina. Bitno se razlikuje od prethodnog varijeteta po boji, dužini i brojnosti iglica. Boja svih iglica je približno ista – zlatnožuta, ali su znatno kraće i brojnije. Dužina im je 21-32 mm. Po dužnom cm grančice imaju 9-11 pari iglica, dok kod P.s. var zlatiborica Oman. 6-7 pari.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

VARIJABILNOST SVOJSTAVA SADNICA 8 PRO VENIJENCIJA
SMRČE U PILOT OBJEKTU U IVANJICI

Mirjana Šijačić-Nikolić, Vasilije Isajev i Milan Mataruga

Šumarski fakultet, Beograd

Proučavnaje svojstava 8 odabranih provenijencija smrče – Golija, Zlatar, Čemerno, Radočelo, Kopaonik, Menina, Mašun i Jelovica, u ranom uzrastu u ogledima kod Ivanjice, započeto је 1989. godine, laboratorijskim proučavanjima semena i proučavanjem morfometrijskih svojstava 1, 2 i 3. godišnjih sadnica u pilot objektu u rasadniku. Morfometrijska analiza obuhvatila je sledeća svojstva 1. god., 2 god. i 3 god. sadnica: visinu sadnica, ukupan broj četina, dužinu osnovne ži1e, broj bočnih ži1a, dužinu bočnih ži1a, ukupnu dužinu ži1a, prečnik u korenovom vratu i broj grana. Slobodna genetička varijabilnost smrče vrlo је velika u svih osam analiziranih provenijencija, naročito na nivou semena i klijavaca. Моžе se pretpostaviti da je delovanje prirodne selekcije najmanje u uslovima rasadnika, gde su edafski faktori, a i makroklima modifikovani tehnologijom rasadničke proizvodnje. Slobodna genetička promenljivost sadnica. U prvim godinama, ekstremno je umanjena delovanjem prirodne selekcije na procenat preživaljavanja biljaka iz provenijencija iz Slovenije, dok je osetno vеćа kod srpskih provenijencija. Us1ed ovakve redukcije sadnica slovenačkih provenijencija, preostale sadnica su najverovatnije prilagođene na ekološke uslove Srbije. Istraživanja su imala za cilj utvrđivanje proizvodnih sposobnosti pojedinih provenijencija u juvenilnom stadijumu razvoja u manje -više istim i različitim ekološkim uslovima. Ovim istraživanjima došlo se do prvih informacija o karakteristikama i varijabilnosti unutar i između izabranih provenijencija., značajnih sa privrednog aspekta, jer mogu pomoći pri izboru provenijenca ili grupe provenijencija, odgovarajućih za pojedina staništa. Dobijene rezultate treba sa oprezom prihvatiti, jer se odnose na biljke u juvenilnom stadijumu razvića, tako da ćе se u daljim istraživanjima prikupiti potpuniji odgovori.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

MAKROGAMETOGENEZA U NEKIH SORTI TREŠNJE I VIŠNJE

Z. Keserović, D. Gvozdenović, М. Milovankić

Poljoprivredni fakultet, Institut za voćarstvo i vinogradsrstvo, Novi Sad

Proučavanje procesa makrogametogeneze kao i uticaja nekih klimatskih faktora na ovaj proces izvršeno je u rejonu Srema na sortama trešпje (kasinova rana, van, sue i bing) i višnje (majska, reksele, kereška i keliris 16). U ovih sorti рrаćеnа је makrogametogeneza od formiranja makrospore do obrazovanja normalnog ili Poligonum tipa embrionove kese. Ispitivanje je obavljeno u toku tri vegetacije 1988. i 1989. i 1990. godine. Proučavanja su obuhvatala praćenje vremena, trajanja i pravilnosti odvijanja navedenog procesa u diploidnih (ispitivane sorte trešпje) i tetraploidnih formi (ispitivane sorte višnji). Na osnovu izvršenog kompleksnog proučavanja vremena, trajanja i pravilnosti odvijanja makrogametogeneze, utvrđeno je da je ovaj proces autonoman, odnosno da postoji unturašnji mezhanizam koji reguliše trajanje ovog procesa u zavisnosti od genetičke osnove sorte i uslova spoljnih činilaca. Ispitivane vrste i sorte raziikovale su se u stabilnosti odvijanja makrogametogeneze. Poznavanje ovog procesa bitno je da bi se izvršio pravilan izbor sorti u savremenim zasadima i procesu hibridizacije.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

PROUČAVANJE PERSPEKTIVNIH MEĐUVRSNIH HIBRIDA VINOVE LOZE

L.M. Avramov, M.D. Milutinović, D.T. Nikolić

Poljoprivredni fakultet, Beograd–Zemun

Pored kompleksne otpornosti na bolesti, štetočine i nepovoljne ekološke uslove cilj oplemenjivačkog programa vinove loze jeste stvaranje novih sorti sa visokim prinosom i kvalitetom grožđa. Iz F₁ generacije međuvrsnog ukršanja М. hamburg x Vilard 108 izdvojeno je i u toku 1991–1993. godine proučavano 6 hibridnih sejanaca. Njihove važnije agтobiološke i tehnološke karakteristike određene su standardnim metodama. Za obradu rezultata istraživanja upotrebljena je analiza varijanse uz primenu Dannett-ovog testa. Prinos grožđa ро čokotu u ispitivanih sejanaca pokazao je statistički značajne razlike i varirao od 1.94 do 6.72 kg. Međutim, u poređenju sa M. hamburgom koji je poslužio kao standard sa prinosom grožđa od 3.84 kg, ispitivani sejanci nisu se značajno razlikovali. Masa grožđa, sadržaj šećera i sadržaj ukupnh kiselina u širi kod izvdvojenih sejanaca nisu značajnije odstupali od standarda. Statistički veoma značajne razlike u odnosu na M. hamburg utvrđene su za masu bobica. S obzirom da ispitivani hibridi za većinu osobina ne odstupaju od M. hamburga, kao standardne stone sorte, a ispoljavaju otpornost na bolesti, neki (19306, 19308 i 19314) mogu se preporučiti za postupak priznavanja, a da se u daijem oplemenjivačkom radu teži ka povećanju mase bobica.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

SELEKCIJA KRUPNOPLODNIH GENOTIPOVA IZ POPULACIJE DŽANARIKE (PRUNUS CERASIFERA EHRH.)

M.D. Milutinović¹ , D.T. Nikolić¹ , M. M. Milutinović²

¹Poljopriveredni fakultet, Beograd-Zemun

²INI ,,PKB Agroekonomik”, Padinska Ske1a–Beograd

Džanarika (Prinus cerasifera Ehrh.) odlikuje se veoma bogatom i polimorfnom prirodnom populacijom. Osim uloge koju ima kao sejanac za podlogu sorata šljive i drugih prunusa, njeni plodovi interesantni su i za prerađivačku industriju. Ova istraživanja imala su za cilj selekcionisanje krupnoplodnih genotipova (preko 10 g) iz populacije džanarike kolekcionisane u Beloj Crkvi. Pored mase ploda kod 54 ispitivana genotipa proučavana је i masa koštice, dužina ploda, širina ploda i dužina peteljke ploda. Ogledom su obuhvaćene i hemijske osobine ploda: sadržaj rastvorljivih suvih materija, ukupnih šećera, invertnih šećerа i ukupnih kiselina. Od pomoloških osobina najviše je varirala masa koštice (Cv = 20,63%), a najmanje dužina ploda (Cv = 7,20%). Od hemijskih osobina najmanje је varirao sadržaj rastvorljivih suvih materija (Cv = 10,67%), a najviše sadržaj invertnih šećera (Сv = 20,19%). Na osnovu sprovedenih istraživanja izdvojeno je 9 genotipova džanarike koji odgovaraju postavljenom cilju selekcije, sa masom ploda od 10,10 do 13,04 g i sadržajem rastvorljivih suvih materija od 10,45 do 13,13%.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

KONSTITUCIJA ŽENSKOG GAMETOFITA KOD DIPLOIDNIH I TRIPLOIDNIH SORTI JABUKE

M. Mićić, R. Cerović i Gordan Đurić

Institut za istraživanja u poljoprivredi „Srbija”
Centar za voćarstvo i vinogradarstvo, Čačak

U radu na oplemenjivanju jabuke od velike važnosti je konstitucija ženskog gametofita, posebno kod triploidnih sorti, za dobijanje većeg boja hibridnog potomstva, i dobijanja hibridnog potomstva sa različitim brojem hromozoma. Uporednim histološkim analizama konstitucije ženskog gametofita obuhvaćene su va.žnije standardne i autohtone diploidne (Ajdared, Gloster, Greni Smit, Budimka i Lepocvetka) i triploidne sorte (Jonagoid, Mucu i Ко1аčага). Analiza građe embrionih kesica kod diploidnih sorti pokazuje normalnu i za njih karkaterističnu konstituciju, uz pojavu dopunskih embrionovih kesica. Kod triploidnih, sorti pojava dopunskih embrionovih kesica bila je uobičajena, uz primetnu pojavu embrionovih kesica sa atrofiranim elementima jajnog aparata.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

OPRAŠIVANJE I ZAMETANJE KOD ORAHA (Juglans regia L.)

M. Mitrović

Institut za istraživanja u poljoprivredi „Srbija”

Centar za voćarstvo i vinogradarstvo, Čačak

Najveći broj sorti oraha koje se gaje u mnogim zemljama, pa i u našoj, nastale su klonskom selekcijom iz prirodne populacije. Skoro svaka od njih ima i značajnih nedostataka. Cilj planske hibridizacije oraha je da se uz korišćenje odabranih roditeljskih parova stvore nove sorte kombinovanih osobina: adaptivne na klimatske uslove, brzog stupnja na rod, visoke produktivnosti i kvalitetnog ploda i da ispunjavaju tolerantnost na prouzrokovače značajnijih bolesti i štetočina. U Centru za voćarstvo i vinogradarstvo u Čačku planska hibridizacija oraha se radi više godina, a kao roditleji koriste se odabrane sorte i selekcije dobrih privredno-bioloških osobina u ovdašnjim agroekološkim uslovima. Kao sorte majke najčešće su korišćene Šampion i G-251, a kao očevi Chico, G-139, G-251, Bačkovski, A-117, 41-9/82 i 32/82. Preliminarni rezulti i oprašivanja i zametanja plodova oraha pokazuju da je sorta Šampion oprašena sortom Chico dala 62,5% plodova od broja oprašenih cvetova., oprašena selekcijom G-251 – 53,3%, sa selekcijom А-117 50% zametnutih plodova. Cvetovi oprašeпi Bačkovskim dali su 60% plodova, selekcijom 32/82 66,7%, a selekcijom 41-9/82 dobijeno je najviše plodova oraha čak 83%. Najmanje plodova dali su plodovi oprašеni sa sortom Konkord, svega 33,4%. Kod selekcije G-251 najviše plodova dobijeno je pri opašivanju sa sortom Šampion 60%, a najmanje sa sortom Bačkovski 37,_5%. Zapaženo je takođe da u sorte oraha čije se prašenje resa podudara sa otvaranjem ženskih cvetova (41-9/82) dala više zametnutih plodova od sorti sa kasnijim periodom prašenja resa (Konkord).

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

HIBRID ŠLJIVE I/14 CK – KVALITETNA ŠLJIVA ZA SUŠENJE

D. Ogašanović, V. Papić i Radunka Plaznić

Institut za istraživanje u poljoprivredi „Srbija”
Centar za voćarstvo i vinogradarstvo, Čačak

U toku dugogodišnjeg perioda (роčеv od 1947. godine) u Institutu za voćarstvo u Čačku (sada Centar Instituta za istraživanja u poljoprivredi „Srbija”) stvoren je veliki broj hibrida šljiva. Ci1j je bio stvaranje novih stonih i industrijskih sorti različitog vremena zrenja, tolerantnih na šarku šljive (Plum pox virus). Hobrid No. I/14 СК je stvoren 1964. godine ukrštanjem požegače i kalifornijske plave. Selekcionisan је 1973, а okalemljen 1974. godine. U ispitivanju se nalazi vеć 20 godina. Stablo je iznad srednje bujnosti sa dugim i jakim skeletnim granama. Kruna je pramidalna, retka. Cveta srednje pozno, nekoliko dana posle čačanske rodne, istovremeno sa stenlejem. Samooplodna је. Ро1еn je osrednje klijavosti. Rađa neredovno, ali ponekad obilno. List је srednje krupnoće (70/45,3 mm), neujednačenog oblika (od ovalnog do romboidnog), bledozelene boje. Peteljka je kratka (13,6/1,68 mm) sa 1-2 stablo razvijene žlezde pri osnovi liske.

Cvet je srednje krupnoće, bele boje. U cvetnom pupoljku ima 1,7 cvetova. Plod је srednje krupnoće (36 g), nepravilnog jajastog oblika. Dimenzije ploda: v-48,6; s-36,3; d-36,1 mm. Peteljkino udubijenje je plitko, srednje široko. Šav je slabo izražen ili neprimetan. Pokožica јe srednje debijine, čvrsta, žućkaste osnovne boje koja prelazi u crvenkasto purpurnu pa u purpurno-plavu boju. Srebrnasti pepeljak је obilan. Meso je žuto, čvrsto, sočno, slatko-nakiselo, odličnog ukusa. Koštica je mala (0,96 g). Dimenzije koštice: v-21; š-13,7; d-6,7 mm. Odlično se odvaja od mesa. Peteljka je srednje dužine i debijine (15,5/1,38 mm). Odlično se drži za plod i granu. Šarkava stabla ispoljavaju karakteristične simptome na lišću ali su plodovi bez ikakvih promena – tolerantni. Vr1o je pogodna za sušenje. Suva šljiva je tamnoćilibarne boje, odličnog kvaliteta.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

KORELACIJA IZMEĐU MORFOLOSKIH OSOBINA I KLIJAVOSTI SEMENA DIVLJE TREŠNJE (Prunus avium L.)

Vera Rakonjac

Poljoprivredni fakultet, Beograd–Zemun

Najčešće korišćena podloga za kalemljenje sorata višnje i trešnje је sejanac divlje trešnje. Pošto je jedan od velikih problema slaba klijavost semena i vitalnost sejanca, ispitivana je korelacija izmedu ovih i nekih rnorfoloških osobina sa ciljem da se о1акšа selekcija genotipova divlje trešnje iz prirodne populacije za proizvodnju generativnih podloga. Ogledom je bilo obuhvaćeno 18 genotipova kod kojih je praćena bujnost, površina liske, oblik, boja i vreme sazrevanja ploda, masa ploda, masa koštice, klijavost semena i vitalnost sejanaca. Uočeno je da postoјi zjačajna korelacija između klijavosti semena i boje pokožice ploda (rs = 0,418x), vitalnosti sejanaca i boje pokožice ploda (rs = 0 480x), kao i između vitalnosti sejanaca i vremena sazrevanja ploda (rs = 0,468x). Preporučuje se da matična stabla divlje trešnje za proizvodnju podloga imaju tamno obojene plodove koji kasnije sazrevaju.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

STVARANJE SORTI CRNE RIBIZLE OTPORNIH PREMA KASNIM PROLEĆNIM MRAZEVIMA

Miloljub Stanisavljević

Institut za istraživanja u poljoprivredi „Srbija”

Centar za voćarstvo i vinogradarstvo, Čačak

Jedan od problema u gajenju crne ribizle, izuzetno značajne jagodaste voćne vrste, jeste njeno rano cvertanje, a time i rizik od oštećenja cvetova ili zametnutih plodova izazvano pojavom kasnih prolećnih mrazeva, što može znatno umanjiti ili potpuno uništiti prinos. U cilju rešavanja navedenog problema, u Centru za voćarstvo i vinogradarstvo u Č:ačku se od 1982. godine radi na programu stvaranja novih genotipova crne ribizle koji ćе, pored ostalih pozitivnih karakteristika, imati i kasnije cvetanje od postojećih sorti. U proteklom periodu korišćeno је 16 sorti i tri odabrana hibrida u procesu planske hibridizacije sa više roditeljskih kombinacija. 1987. godine izdvojen je hibrid R/1/IX/87 (nepoznati roditelji), koji je dalje ispitivan uporedo sa drugim sortama. Navedeni hibrid ima kasnije cvetanje za 7 do 10 dana od standardnih sorti, a takođe i kasnije sazrevanje. Odlikuje se dugim grozdom sa dosta krupnih i kvalitetnih bobica i odličnorn rodnošću.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

GENETIČKA OSNOVA ANTOCIJANA U PLODU VRSTA, SORTI I SELEKCIJA JABUKE

Ž. Tešović, Slađana Nidžović i М. Srećković

Institut za istraživanja u poljoprivredi „Srbija”
Centar za voćarstvo i vinogradsrstvo, Čačak

Za proizvođače, od posebnog komercijalnog interesa je crvena boja pokožice ploda jabuke. U literaturi ima malo podatkaa o kvalitativnim analizama antocijana kao genetske osnove crvene boje pokožice ploda. U ovom radu primenom hromatograifje i spekrofotometrije ispitani su antocijani u pokožici ploda 92 genotipa jabuke (45 sorti, 42 selekcije, 3 podvrste i 2 vrste). Broj antocijana, u zavisnosti od genotipa, kretao se od 1 do 3. U pokožici ploda 63 genotipa identifikovana su tri antocijana (cyanidin-3-galactoside, cyanidin-3arabinoside, cyanidin-7-arabinoside); u 24 dva (cyanidin-3-galactoside, cyanidin3-arabinoside) i u 5 jedan (cyanidin-3-galactoside).

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

OPLEMENJIVANJE VIŠNJE NA KVALITET I OTPORNOST PREMA RНAGOLETIS CERASI L. i BLUMERIELLA JAAPII (Rehm.)v. Arx.

R.Cerović, М. Nikolić i S. Milenković

Institut za istraživanja u poljoprivredi „Srbija” Centar za voćarstvo i vinogradarstvo, Čačak

Na oplemenjivanju višnje u Centru za voćarstvo i vinogradarstvo u Čačku radi se više od trideset godina. Najvažniji ciljevi su dobijanje sorti kvalitetnijih polodova, dobrih pomološko-tehnoloških osobina (krupnog i sočnog ploda, žе1јепе boje soka, bogatog rastvorljivom suvom materijom, pogodnog za stonu upotrebu, preradu i mehanizovanu berbu), otpornih prema privredno najznačajnijim štetočinamai prouzrokovačima bolesti. U radu je korišćena planska hibridizacija biranjem roditeljskih parova među standardnim sortama višnje raširenim u proizvodnji ii našim uslovima, kao i individualna selekcija najboljih jedinki. Selekcija na postavljene ciljeve vršena je u heterogenoj populaciji od 530 hibridnih sejanaca tri uzastopne godine od stupanja na rodnost. Ocenjivanje na otpornost prema trešnjinoj muvi i pegavosti lista vršeno je u uslovima prirodnog zaražavanја bez primene pesticida. Odabrano je 15 perspektivnih hibrida sa željenim pomološko-tehnološkim osobinama i različitim stepenom otpornosti prema trešnjinoj muvi i pegavosti lista. U ovoj grupi posebno se ističu hibridi III/23, IV/36 i XII/57. Poslednja dva hibrida poseduju izraženu otpornost prema Blumeriella jaapii.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

ODREĐIVANJE VITALNOSTI I KLIJAVOSTI POLENA JABUKE (Malus domestica L.) I TREŠNJE (Prunus avium L.)

R. Cerović, N. Mićic, М. Nikolić i Gordana Đurić

Institut za istraživanja u poljoprivredi „Srbija”

Centar za voćarstvo i vinogradarstvo, Čačak

U oplemenjvačkom radu u voćarstvu od velike je važnosti izbor adekvatne metode za precizno utvrđivanje vitalnosti polena izabranog muškog roditelja koji se koristi u hibridizaciji. Ci1j ovog rada je da se ispita vitalnost polena kod četiri sorte jabuke i četiri sorte trešnje korišćenjem sledećih in vitro testova: klijavost polena na agrarozno-saharoznoj podlozi; bojenje polena sa fluorescentindiacetatom i njegovom analizom fluorescentnom mikroskopijom. Za ove testove uzima.n je polen sorti jabuke i trešnje u fenofazi punog cvetanja. U isto vreme trećom metodom, pomoću fluorescentnog mikroskopa, analizirana je klijavost polena i rast polenovih cevčica in vivo u stubiću u pojedinim kombinacijama oprašivanja. Uzorci za analizu su uzimani trećeg dana po oprašivanju sa izabranim sortama. Kod obe vrste voćaka i u svim kombinacijama oprašivanja može se zaključiti da je najpouzdanija i najefikasnija metoda ocenjivanja vitalnosti i klijavosti polena, kako u kvantitativnom tako i u kvalitativnom smislu, metod rasta polenovih cevčica in vivo. Iz tog razloga ova metoda za sada ostaje ро svojoj preciznosti i efikasnosti nezamenljiva u oplemenjivačkom radu, genetičkim istraživanjima, kao i u genbanci. Kod obe ispitivane vrste voćaka u pogledu vitalnosti i klijavosti polena oprašivača, utvrđen je određen stepen pozitivne korelacije između ispitivanih metoda in vitro i in vivo.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

PRIMENA MEŠOVITOG MODELA NAJMANJIH KVADRATA U OCENI HERITABILITETA OSOBINA MUZNOSTI CRNO-BELIH KRAVA

Radiša Nikolić, Milovan Katić, Radmila Beskorovajni, Nenad Brkić, Petar Stujić, Miroslav Ćirić

INI „PKB-Agroekonomik”, Padinska Skela–Beograd

Ispitivanje je izvedeno na uzorku četvorogodišnjeg progenog testa 54 bika (841 kćer na 9 farmi PKB). U primenjenom modelu uticaj farme bio je slučajan јer је i distribucija semena bikova ро farmama bila slučajna. Prosečne vrednosti ispitivanih osobina bile su: vreme muže 4.22 min, protok mleka 2.68 kg/min, intenzitet muže 85.10% i index vimena 45.58 %. Koeficijenti heritabiliteta ispitivanih osobina ро navedenom redu iznosile su: 0.102, 0.129, 0.097 i 0.029. Primenjeni model doprineo je tačnijoj oceni aditivnih genetskih varijansi i heritabiliteta.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

PONOVLJIVOST DNEVNIH PRINOSA MLEKA TOKOM LAKTACIJE U CRNO-BELIH KRAVA

Petar Stojić¹, Milovan Katić¹, Ljubomir Lazarević², Dusan Latinović¹, Gligorije Trifunović², Radmila Beskorovajni¹, Nenad Brkić¹

¹ INI „PKB-Agroekonomik” Padinska Skela–Beograd

²Poljoprivredni fakultet Univerzitet u Beogradu, Zemun

Koeficijenti ponovljivosti dnevnih prinosa mleka i prinosa mleka u standardnoj laktaciji ispitani su primenom tri fikstna i tri miksna modelaa najmanjih kvadrata. Ispitane su prve tri laktacije u 186 crno-belih krava (n = 5581aktacija) i 5315 dnevnih kontrola mlečnosti. U mešovitim modelima krava je posmatrana kao sučajan uticaj. Primenom fiksnih modela utvrden je opšti prosek za prinos mleka u standardnoj laktaciji od 6397 kg, a mešovitim modelom od 5983 kg. Prosečan dnevni prinos mleka varirao je od 14.7 kg do 28.9 kg (fiksni model) i od 12.0 kg do 27.5 kg (mešoviti model). U obe analize maksimalna dnevna mlečnost ustanovljena je u drugoj kontroli, a najmanja u devetoj. Koeficijenti ponovljivosti dnevnih prinosa mleka tokom prve tri laktacije iznosili su od 0.210 do 0.460 (fiksni model), i do 0.537 do 0.627 (mešoviti model ). Repitabilitet prinosa mleka u prvih devet kontrola mlečnosti iznosio је od 0.005 do 0.210 (fiksni model), tj. od 0.192 do 0.399 (mešoviti model). Koeficijenat determinacije primenjenih modela ukazuju na prednost mešovitog modela fad fiksnim, jer se mešovitim modelom realnije mogu oceniti ispitivani uticaji, a time i ponovljivost ispitanih pokazatelja.

Povratak na sadržaj