GENETIKA, Vol. 11, broj 1 (1979)
M. ATHAR UDDIN
ANALIZA KOMBINACIONE SPOSOBNOSTI TRI KOMPONENTE PRINOSA DIALELNIM UKRŠTANjEM ŠEST SORATA OZIME PŠENICE (TRITICUM AESTIVUM L.) [Izvod]
I. KREFT, K. PUNDRIĆ in B. PREDALIĆ
PRISPEVEK K PROUČCEVANJU DIMORFIZMA PELODA PRI AJDI [Izvod]
W. GOTTSCHALK
RAZLIČITO PONAŠANjE MUTIRANOG GENA U REKOMBINANTI GRAŠKA [Izvod]
Lj. BERBEROVIĆ, R. HADŽISELIMOVIĆ i A. SOFRADŽIJA
POPULACIONA GENETIKA SPOSOBNOSTI OSJEĆANjA UKUSA BLAGOG RASTVORA FENILTIOKARBAMIDA (PTC) U STANOVNIŠTVU BOSNE I HERCEGOVINE [Izvod]
Dušanka RADIVOJEVIĆ, Nada SAVKOVIĆ, Jugoslava PEČEVSKI i A. GELINEO
EFEKAT ERITROMICINA NA FERTILITET ŽENKI MIŠEVA I SMRTNOST NJIHOVIH FETUSA [Izvod]
D.J. SAVIĆ
PRIMER REVERZNOG KONJUGACIONOG TRANSFERA U E. COLI [Izvod]
M.L.H. KAUL i R. GARG
VARIRANJE FENOTIPA, INTERKORELACIJE I GENETIČKI PARAMETRI OD PIRINČA [Izvod]
M. DENIĆ, Vesna HADŽI-TAŠKOVIĆ ŠUKALOVIĆ, Danica JELENIĆ, J. DUMANOVIĆ i Irina BOŽOVIĆ
UPOREDNO ISPITIVANJE NEKIH HEMIJSKIH METODA ZA ODABIRANJE GENOTIPOVA KUKURUZA SA POBOLJŠANIM KVALITETOM PROTEINA [Izvod]
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 11, broj 1 (1979),
str: 1-7
© 1979 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
Originalni naučni rad
ANALIZA KOMBINACIONE SPOSOBNOSTI TRI KOMPONENTE PRINOSA DIALELNIM UKRŠTANjEM ŠEST SORATA OZIME PŠENICE (TRITICUM AESTIVUM L.)
M. ATHAR UDDIN
Planning and Follow-up Divison, Council of Land Reclamation and Development, Tripoli, Libya
Izvod
Dialelnim ukrštanjem šest sorata ozime pšenice (Triticum aestivum L.) koje vode poreklo iz Jugoslavije, Indije i Meksika vršeno je ispitivanje kombinacione sposobnosti na duzinu klasa, broj klasaka po klasu i broj zrna po klasku.
Nađena je značajna kombinaciona sposobnost u slučaju broja klasaka po klasu i broja zrna po klasku u F1 i F2 generaciji dok je GCA bilo značajno u slučaju dužine klasaka u obe generacije. Kalyansona, NS-14-38 i Yecora-70 su dale značajne GCA vrednosti za dužinu klasova dok su Kalyansona, NS-718 i NS-14-38 dale značajnu GCA vrednost za broj klasaka po klasu i broj zrna po klasku.
Dobiveni su superiorni hibridi iz ukrštanja gde je najmanje jedan roditelj sa dobrom opštom kombinacionom sposobnošću kao i ukrštanjem genetički divergentnih roditelja.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 11, broj 1 (1979),
str: 9-14
© 1979 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
Originalni naučni rad
PRISPEVEK K PROUČCEVANJU DIMORFIZMA PELODA PRI AJDI
I. KREFT, K. PUNDRIĆ in B. PREDALIĆ
Agronomski oddelek, Biotehniška fakulteta, Univerza v Ljubljani, 61000 Ljubljana, Jugoslavija
Izvod
Izvod je štampan samo na engleskom jeziku.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 11, broj 1 (1979),
str: 15-28
© 1979 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
Originalni naučni rad
RAZLIČITO PONAŠANjE MUTIRANOG GENA U REKOMBINANTI GRAŠKA
W. GOTTSCHALK
Institute of Genetics, University of Bonn 5300 Bonn, FR Germany
Izvod
Biljke mutanta graška 142B homozigotne za gen dgl (degeneracija lisca) su niske - kratkog stabla sa jako degenerisanim lišćem. Produkcija semena ovog mutanta je vrlo mala zbog smanjenih fotosintetskih kapaciteta. Posle ukrštanja ovog mutanta sa visokoprinosnim fascijeta mutantom 489C izdvojene su tri različite rekombilitne linije u kojih je gen dgl kombinovan sa drugim mutiranim genima prenetih iz genoma 489C.
U odnosu na promenjenu strukturu stabla, produkcija semena u rekombinanti R 142C i R 142D je daleko bolja nego mutanta 142B. Prema degeneraciji lišća gen dgl donekle ispoljava svoju aktivnost u ovih rekombinanti sličnu kao u mutanta 142B. Visoke rekombinante R 142F koje ne pripadaju fascijata tipu nadmašuju u prinosu semena mutanta 142B za više od 600%. Ovaj visok prinos dolazi od smanjenja ekspresivnosti gena dgl u ovoj specifičnoj kombinaciji. Jedino mali list pokazuje degeneraciju, a sve ostalo na biljci pokazuje da je pune fotosintetske aktivnosti. Jedan od mutiranih gena od R 142F gen koji kontroliše visinu biljke ili gen za kasnostasnost, utiču negativno na ekspresivnost gena dgl tako da biljke imaju skoro normalni ontogenetski razvoj sa visokom produkcijom semena. Selekciona vrednost gena dgl je veoma porasla tj. povećana u ovoj kombinaciji. Ekspresivnost gena dgl ne zavisi samo od specifičnosti drugih gena u genomu već takođe i od faktora sredine u kojoj se razvija biljka. Ako se gaji u Egiptu i Indiji mutant 142B i rekombinanta R 142C ne pokazuju degeneraciju lišća. Ovakvo ponašanje je zapaženo i u Nemačkoj kada su genotipovi gajeni u toploj staklari. U ovakvim ekološkim uslovima gen dgl nije u mogućnosti da manifestuje svoje dejstvo.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 11, broj 1 (1979),
str: 29-39
© 1979 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
Originalni naučni rad
POPULACIONA GENETIKA SPOSOBNOSTI OSJEĆANjA UKUSA BLAGOG RASTVORA FENILTIOKARBAMIDA (PTC) U STANOVNIŠTVU BOSNE I HERCEGOVINE
Lj. BERBEROVIĆ, R. HADŽISELIMOVIĆ i A. SOFRADŽIJA
Odjeljenje za genetiku i citotaksonomiju Biološkog instituta Univerziteta u Sarajevu, 71000 Sarajevo, Jugoslavija
Izvod
Izvod je štampan samo na engleskom jeziku.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 11, broj 1 (1979),
str: 41-44
© 1979 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
Originalni naučni rad
EFEKAT ERITROMICINA NA FERTILITET ŽENKI MIŠEVA I SMRTNOST NJIHOVIH FETUSA
Dušanka RADIVOJEVIĆ, Nada SAVKOVIĆ, Jugoslava PEČEVSKI i A. GELINEO
Department of Radiobiology, Institute for Nuclear Science »Boris Kidrič«, Vinča, P.O. Box 522, 11001 Beograd
and Pharmaceutical Industry »Galenika«1 11000 Beograd, Yugoslavia
Izvod
Cilj našeg istraživanja je bio da se ispita da li eritromicin utiče na fertilitet ženki miševa i smrtnosti njihovih fetusa. U eksperimentu su upotrebljene ženke C3H. One su bile tretirane sa eritromicinom svakodnevno u toku 5 uzastopnih dana. Doze eritromicina su bile 30 i 90 mg/kg telesne težine. Jedna grupa je primila eritromicin pre sparivanja, a druga posle sparivanja sa normalnim mužjacima.
Dobijeni rezultati su pokazali da eritromicin redukuje fertilitet u obe grupe i pri obe doze. Međutim, smrtnost fetusa je nađena samo posle doze od 90 mg/kg, ali u obe grupe.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 11, broj 1 (1979),
str: 45-56
© 1979 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
Originalni naučni rad
PRIMER REVERZNOG KONJUGACIONOG TRANSFERA U E. COLI
D.J. SAVIĆ
Laboratory for Molecular Biology and Endocrinology, Institute for Nuclear Sciences »Boris Kidrič«, Vinča, P.O. Box 522, 11001 Beograd, Yugoslavia
Izvod
Hromozomske aberacije tipa inverzije su mutacije retko zapažene u bakterija. Nije poznato da li je to posledica retkosti takvog tipa mutacionog događaja, ili se pak radi o nedostatku adekvatnih tehnika za njihovu detekciju. U genetskoj osnovi polA- E. coli K-12, izolovan je, sasvim slučajno, spontani mutant, čiji je hromozom, po uvođenju epizoma F'lac, transportovan u recipijentnu ćeliju u obrnutom smeru tj. u smeru skazaljke na časovniku. Uzevši u obzir mehanizam konjugacione mobilizacije bakterijskog hromozoma pomoću epizoma tipa F-prim (Cuzin and Jacob, 1963; 1964; Scaife and Gross, 1963) moglo bi se zaključiti da je u predelu laktoznog operona hromozoma E. coli došlo do mutacionog događaja tipa inverzije. Međutim, parentalni soj iz koga je izolovan navedeni mutant je bio u svojoj blizoj istoriji lizogenizovan sa mutantom umerenog bakteriofaga P2, P2c5nipl što bi moglo biti uzrok navedenog fenomena (Bertani and Bertani, 1971; Kuempel et al, 1978; Sarathy and Siddiqi, 1973). Mobilizacija mutanta sa drugim epizomima (F'trp i F'thyA lysA) kao i upotreba relevantnih genetskih tehnika za detekciju fagnog hromozoma u bakterijskom hromozomu, pokazuju da se po svoj prilici radi o inverziji.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 11, broj 1 (1979),
str: 57-73
© 1979 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
Originalni naučni rad
VARIRANJE FENOTIPA, INTERKORELACIJE I GENETIČKI PARAMETRI OD PIRINČA
M.L.H. KAUL i R. GARG
Institute of Genetics, University of Bonn, Bonn, FR Germany
and Botany Department, Kurukshetra University, India
Izvod
Ispitivanja osobina pirinča gajenog u regionu severoistočnih Himalaja ili u blizini su pokazala da postoje značajna genotipska i fenotipska divergentnost morfoloških osobina. Nađene su značajne razlike između sorata u: stablu, veličini stabljike i metlice, dužini internodija, ukupnom i efektivnom broju stabala, broju ukupnih i fertilnih zrna i u prinosu zrna. Variranje je bilo veće u broju i prinosu zrna a niže za visinu stabljike. Variranje sadržaja proteina je bilo izraženo ali genotipovi sa većim sadržajem proteina su imali niži prinos. Prinos zrna i broj zrna su pokazali veliki stepen naslednog karaktera, genotipskog koeficijenta variranja i očekivanog genetičkog poboljšanja. Zbog toga ove osobine imaju visoke vrednosti za selekciju, a variranje može da se u velikom stepenu objasni aditivnim genetičkim efektom. Pozitivna i visoko značajna korelacija prinosa semena i broja stabala kao i broja zrna po metlici, a odsustvo korelacije između visine stabla i prinosa zrna da bi selekcija biljaka sa većim brojem stabala i povećanim brojem zrna po metlici moglo da dovede do dobijanja biljke pirinča sa visokim prinosom bez značajne izmene fenotipa biljke. Analiza regresije je pokazala visok stepen zavisnosti prinosa od zrna i broja efektivnih stabala. Pored toga nađena je značajna i pozitivna korelacija prinosa zrna i broja fertilnih zrna. Multipla korelacija ukazuje da 64-97 procenata variranja prinosa zrna se objašnjava njegovom povezanošću sa drugim fenotipskim osobinama, a ostatak je posledica interakcije ostalih promenljivih, uključujući i spoljnu sredinu.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 11, broj 1 (1979),
str: 75-83
© 1979 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
Originalni naučni rad
UPOREDNO ISPITIVANJE NEKIH HEMIJSKIH METODA ZA ODABIRANJE GENOTIPOVA KUKURUZA SA POBOLJŠANIM KVALITETOM PROTEINA
M. DENIĆ, Vesna HADŽI-TAŠKOVIĆ ŠUKALOVIĆ, Danica JELENIĆ, J. DUMANOVIĆ i Irina BOŽOVIĆ
Maize Research Institute - Zemun Polje, 11080 Zemun, Yugoslavia
Izvod
Analize populacije kukuruza opaque-2 i normalnih genotipova su pokazale različite koeficijente korelacije između količine lizina i triptofana. Koeficijenti korelacije između ove dve amino-kiseline su bili: 0,36 u genotipovima sa opaque-2 genom, 0,68 u populaciji sa normalnim i opaque-2 zrnima i 0,90 u normalnim zrnima. Zbog toga je teško korišćenje podataka o sadržaju triptofana kao posredne metode za određivanje količine lizina u opaque-2 segregantima. Zato se u ovom slučaju ocena selekcionog materijala mora zasnivati na direktnim analitičkim metodama.
Korišćenjem kolorimetrijske i standardne metode jonoizmenjivačke hromatografije nađeni su različiti koeficijenti korelacije za lizin. Najviša r vrednost je nađena za populaciju normalnih (0,91), nešto niža za mešana normalna i opaque-2 (0,78) i najniža (0,60) za zrna opaque-2 fenotipa. Imajući ovo u vidu razrađena je nova metoda koja se zasniva na principu izotopnog razblaživanja i specifičnosti transfer-ribonukleinskih kiselina u vezivanju amino-kiselina. Ovaj metod je takođe upoređivan sa standardnim postupkom jonoizmenjivačke hromatografije. U ovom slučaju iste r vrednosti su dobivene (0,94) za obe populacije genotipova, t.j. mešana i čista opaque-2 zrna.