GENETIKA, Vol. 15, broj 2 (1983)
M. FELDMAN
TRANSFER GENA IZ DIVLJIH VRSTA U GAJENE, KULTURNE BILJKE [Izvod]
A. BLANKO i E. PORCEDDU
UDALJENA HIBRIDIZACIJA U OPLEMENJIVANJU PŠENICE [Izvod]
R. von BOTHMER i A. HAGBERG
PRESELEKCIJA I UDALJENA HIBRIDIZACIJA JEČMA [Izvod]
W.G. AYAD i B.V. FORD-LLOYD
ANALIZA POL1MORFIZMA HORDEINA U SVETSKOJ KOLEKCIJI JEČMA (HORDEUM VULGARE) I DIVLJIH FORMA (H. SPONTANEUM I H. AGRIOCRITHON). MOGUĆNOSTI OPLEMENJIVANJA JEČMA [Izvod]
V. TRIFUNOVIĆ
UDALJENA HIBRIDIZACIJA KUKURUZA [Izvod]
B. MQLSKI, J. PUCHALSKI, W. LUCZAK i R. KUBICZEK
METODI OPLEMENJIVANJA RAZI UZ KORIŠĆENJE GAJENIH I DIVLJIH TIPOVA [Izvod]
K.M. SWIŽINSKI
OPLEMENJIVANJE KROMPIRA KORIŠĆENJEM RODITELJSKIH LINIJA [Izvod]
L.J.M. van SOEST
MEĐUVRSNA HIBRIDIZACIJA SA ALOTETRAPLOIDNIM VRSTAMA S. HJERTINGII AND S. FENDLERI [Izvod]
B.V. FORD-LLOYD
PROGRES U KORIŠĆENJU GERMPLAZME REPE [Izvod]
DJ. OCKENDON
PRESELEKCIJA VRSTA PHASEOLUS [Izvod]
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 15, broj 2 (1983),
str: 145-161
© 1983 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.222.73
Originalni naučni rad
TRANSFER GENA IZ DIVLJIH VRSTA U GAJENE, KULTURNE BILJKE
M. FELDMAN
Biljna genetika, Weizmann-ov institut za naučna istraživanja Rehovot 76100, Israel
Izvod
Brojni genski pulovi divljih srodnika kulturnih biljaka sadrže veliki broj ekonomski značajnih gena koji se mogu preneti u gajene biljke i koristiti za njihovo popravljanje. Da bi se ovi genski pulovi efikasno iskoristili, u poslednjih nekoliko decenija, razvijeni su metodi za prenos gena između vrsta i između rodova različitih gajenih biljaka. Divlji srodnici su opisani po grupama, prema njihovoj genetičkoj srodnosti sa gajenim biljkama. Predloženi su i prodiskutovani odgovarajući postupci za transfer gena. Metodi za transfer udaljenog materijala, koji su ukratko razmatrani u ovom radu, uključuju inkorporiranje celih genoma, pojedinačnih hromozoma, hromozomskih krakova, malih hromozomskih segmenata ili pojedinačnih gena, kao i citoplazmatičnih organela i gena. Tehnike koje uključuju selektivni transfer malih udaljenih hromozomskih segmenata koji nose poželjne gene, ocenjuju se kao najbolji pristup za transfer udaljenih gena.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 15, broj 2 (1983),
str: 163-183
© 1983 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.222.73
Originalni naučni rad
UDALJENA HIBRIDIZACIJA U OPLEMENJIVANJU PŠENICE
A. BLANKO i E. PORCEDDU
Institut za oplemenjivanje biljaka
Univerziteta u Bari-u i
Institut za germplazmu, C.N.R. Bari, Italy
Izvod
Za vreme poslednjih nekoliko decenija tvrda i meka, obična pšenica su bile podvrgnute vrlo intenzivnom oplemenjivanju, a genetička varijabilnost se brzo sužavala. Proširenje genetičke osnove je moguće korišćenjem bogate rezerve gena iz divljih srodnika i drugih odaljenih vrsta Triticeae. ,
Barijere koje postoje pri međuvrsnom ukrštanju mogu se prevazići tretiranjem materinskih biljaka pre i/ili posle polinacije regulatorima porasta ili imunosupresorima, ili korišćenjem sredinske varijabilnosti. Kultura embria in vitro obično obezbeđuje dobijanje hibridnog semena.
Značajno poboljšanje u hromozomskom sparivanju može se dobiti kad je hromozom 5B odsutan ili sa ph mutantnim linijama. U radu su dati i diskutovani metodi transfera genetičke varijabilnosti u pšenicu.
Za potpunije korišćenje divlje germplazme neophodne su informacije o divljim vrstama kao i postrojanje selekcionog materijala, linija koje poseduju gene za poželjne osobine.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 15, broj 2 (1983),
str: 185-197
© 1983 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.222.73
Originalni naučni rad
PRESELEKCIJA I UDALJENA HIBRIDIZACIJA JEČMA
R. von BOTHMER i A. HAGBERG
Institut za genetiku i oplemenjivanje biljaka, Švedski univerzitet za poljoprivredne nauke
S-268 00 Svalov, Švedska
Izvod
Agronomske osobine divljih vrsta Hordeum nisu dovoljno proučene, te su potrebna intenzivnija dalja proučavanja. Utvrđeni su geni rezistentnosti prema bolestima. U nekih divljih vrsta je utvrđeno i otpornost prema niskim temperaturama, suši i tolerantnost prema povećanoj koncentraciji soli.
Transfer gena između različitih divljih vrsta Hordeum i gajenih tipova je vrlo delikatan zadatak, i do sada nisu dobijene sorte na toj osnovi. Rod Hordeum obuhvata 28 vrsta. Do danas su dobijeni direktni hibridi između gajenih formi i različitih divljih vrsta u 15 slučajeva (međuvrsni hibridi) i četiri dodatne kombinacije kompleksnih hibrida. Vrlo je teško dobijanje diploidnih kombinacija, uprkos dobrom zametanju semena. Gajene forme ne daju dobre rezultate kao majčinske komponente i mnogo su bolje kada se koriste kao očinske komponente. U toku je program povratnog ukrštanja i neke kombinacije su u BC2, ali do sada nije bilo moguće da se obnovi fertilnost.
U radu je dat pregled kombinacija dobijenih između gajenih formi je6ma i drugih vrsta roda Hordeum, kao i drugih kombinacija medu rodovima.
Ukazano je na hromozomsku eliminaciju u šest međuvrsnih kombinacija roda Hordeum koje su uključivale gajene forme, pri čemu je samo kombinacija H. vulgare x H. bulbosum rezultirala haploidima ječma. U svim drugim međuvrsnim kombinacijama hromozomi H. vulgare su bili eliminisani. I kombinacija iz ukrštanja Hordeum vulgare x Psathyrostachys fragile je, takođe, dala haploide ječma.
U radu je dat i pregled raspoložive germplazme roda Hordeum
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 15, broj 2 (1983),
str: 199-202
© 1983 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.173
Originalni naučni rad
ANALIZA POL1MORFIZMA HORDEINA U SVETSKOJ KOLEKCIJI JEČMA (HORDEUM VULGARE) I DIVLJIH FORMA (H. SPONTANEUM I H. AGRIOCRITHON). MOGUĆNOSTI OPLEMENJIVANJA JEČMA
W.G. AYAD i B.V. FORD-LLOYD
Odeljenje za biologiju, Univerziteta u Birmingham-u, Birmingham, B15 2TT, U.K.
Izvod
Kolekcija germplazme ječma u bankama gena proučavana je od strane velikog broja istraživača na više poželjnih osobina - visok prinos, sadržaj proteina, sadržaj lizina, tolerantnost prema stresovima sredine, rezistentnost prema bolestima i insekatskim štetočinama i različite morfološke karakteristike. Međutim, za potrebe efikasnijeg transfera poželjnih gena i genskih kompleksa u komercijalne sorte, zavisni smo od postojanja prostih, brzih i sa genetičkog gledišta vrednih tehnika za skrining.
U radu se daju rezultati elektroforetskog proučavanja genetičke raznovrsnosti hordeina u 278 uzoraka gajenih sorata ječma i divljih formi iz nekoliko geografskih područja.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 15, broj 2 (1983),
str: 203-218
© 1983 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.222.73
Originalni naučni rad
UDALJENA HIBRIDIZACIJA KUKURUZA
V. TRIFUNOVIĆ
Institut za kukuruz, Zemun Polje, 11081 Zemun, Jugoslavija
Izvod
Zbog svog porekla i načina oprašivanja, kukuruz je vrlo adaptivna i genetički varijabilna vrsta. Genetičari i selekcionari kukuruza teže da iskoriste postojeću varijabilnost i da stvore novu, i to im služi za dobijanje visokorodnih tipova i hibrida. Pri ovome se polazi od činjenice da je stepen genetičke varijabilnosti osnovni preduslov za ispoljavanje i korišćenje fenomena heterozisa.
Razvoj običnih tipova kukuruza zubana, široko rasprostranjenih u rejonima umerene klime, primer su udaljenih ukrštanja između tzv. južnih zubana, najvećim delom poreklom iz Meksika, i severnih tvrdunaca sa 8-10 redova zrna.
Brojni autori koji su proučavali poreklo, evoluciju i distribuciju rasa kukuruza isticali su značaj udaljenih ukrštanja za dobijanje novih sintetičkih sorata, kompozita i hibridnih kombinacija kao polaznih, izvornih materijala za razvoj inbridovanih linija, pa prema tome i novih, superiornih hibrida kukuruza.
Ima, takođe, podataka i o ukrštanjima između Zea mays sa svojim srodnicima Euchlena i Tripsacum. Dugoročni program razvoja posebnih višeklipih tipova kukuruza u Institutu za kukuruz u Zemun Polju uključuje sledeća udaljena ukrštanja: (a) između kukuruza kokičara i standardnih, jednoklipih tipova kukuruza; (b) između Euchlena i Zea; i (c) između meksičke rase Tuxpeno i italijanskih tipova tvrdunaca.
U radu su razmatrane primenjene metode i dobijeni rezultati.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 15, broj 2 (1983),
str: 219-241
© 1983 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.173 : 631.528.7
Originalni naučni rad
METODI OPLEMENJIVANJA RAZI UZ KORIŠĆENJE GAJENIH I DIVLJIH TIPOVA
B. MQLSKI, J. PUCHALSKI, W. LUCZAK i R. KUBICZEK
Botanička basta Poljske akademije nauka, 02-973 Varšava, Poljska
Izvod
Preliminarna ocena materijala u kolekciji je izvršena za vreme obnavljanja i umnožavanja. Tom prilikom su ocenjeni fiziološki razvoj i osobine strukture prinosa. Utvrđena je direktna međuzavisnost između klimatskih uslova, duzine fenofaza i karakteristika prinosa. Utvrđeno je da neke sorte razi reaguju neznatno i da su stabilne u različitim uslovima gajenja, dok su druge osetljive i pokazuju značajno variranje u različitim uslovima gajenja.
Prilikom ovih ispitivanja su otkriveni i neki genotipovi sa visokim sadržajem proteina u zrnu, i preko 16% tokom petogodišnjih istraživanja. Između ovih su nadene i sorte koje imaju visok sadržaj 'upotrebljivih' proteina, efikasnih pri njihovom korišćenju u ishrani. Ovakvi genotipovi se mogu koristiti kao genetički izvori u programima oplemenjivanja na povećani sadržaj i poboljšani kvalitet proteina razi i Triticale, Na osnovu ovih istraživanja su izdvojene neke divlje vrste Secale, posebno 51 afghanicum, sa većim stepenom rezistentnosti nego sto ga imaju gajene sorte razi. I neke nove poljske linije razi takođe poseduju veću rezistentnost.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 15, broj 2 (1983),
str: 243-256
© 1983 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.222:631.527.3
Originalni naučni rad
OPLEMENJIVANJE KROMPIRA KORIŠĆENJEM RODITELJSKIH LINIJA
K.M. SWIŽINSKI
Institut za krompir, Mlochow 05-832 Rozalin, Poland
Izvod
U oplemenjivanju krompira danas postoje četiri osnovna problema: (1) potomstvo segregira za veliki broj važnih osobina; (2) genske asocijacije, koje bi obezbeđivale visokorodno potomstvo, su retke; (3) identifikacija poželjnih rekombinanata za neka važna svojstva je teška zbog postojanja visoke interakcije genotip x sredina; i (4) novi poželjni geni, koji se nalaze u divljih vrsta ili primitivnih sorata, nalaze se u nepoželjnoj genetičkoj osnovi.
Čini se da se ovi problemi mogu prevazići korišćenjem pristupa roditeljskih linija. U brojnim istraživačkim centrima dobijeni su roditelji koji poseduju veliki broj poželjnih gena koji vode poreklo od divljih vrsta i primitivnih kultivara, u zadovoljavajućoj genetičkoj osnovi. Nedavno su dobijeni prvi roditelji, multipleksni za poželjne dominantne gene. Očekuje se dalji napredak. Ocenjuje se da ce roditelji, koji ce ubuduće biti na raspolaganju oplemenjivačima, davati potomstvo u kome ce poželjni rekombinanti biti češći i za čije ce identifikovanje biti potrebno manje testiranja.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 15, broj 2 (1983),
str: 257-268
© 1983 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.222.72
Originalni naučni rad
MEĐUVRSNA HIBRIDIZACIJA SA ALOTETRAPLOIDNIM VRSTAMA S. HJERTINGII AND S. FENDLERI
L.J.M. van SOEST
Nemačko-holandska gen banka za krompir, Savezni istraživački centar za poljoprivredna istraživanja Braunschweig-Volkenrode 3300 Braunschweig, F.R. Germany
Izvod
Prikazani su rezultati međuvrsnih ukrštanja između alotetraploidnih vrsta Solanum hjertingii i S. fendleri s jedne i divljih vrsta, dihaploida i gajenih sorata krompira s druge strane. Nisu dobijeni hibridi iz direktnih ukrštanja između sorata S. tuberosum i pomenute dve vrste, sa izuzetkom nekih deformisanih i manje vigoroznih biljaka iz ukrštanja između sorti Olimpia i S. hjertingii. Međutim, dobijeno je 18 trostrukih hibrida kada je sorta Olimpia korišćena kao majčinski roditelj i oprašivana smesom polena hibridne kombinacije S. fendleri x S. hjertingii. Pri recipročnom ukrštanju između ova dva alotetraploida s jedne i dihaploida i diploida divljih vrsta s druge strane, dobijeni su sterilni triploidi.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 15, broj 2 (1983),
str: 269-272
© 1983 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.22 : 631.527.56
Originalni naučni rad
PROGRES U KORIŠĆENJU GERMPLAZME REPE
B.V. FORD-LLOYD
Odeljenje za biologiju biljaka Univerziteta u Birmingham-u Birmingham, B15, 2TT, U.K.
Izvod
Bilo je potrebno relativno kratko vreme (od 1800) da se iz krmne, stočne repe dobije šećerna repa kakvu danas poznajemo. Pored značajnog povećanja sadržaja šećera, i odgovarajućeg povećanja prinosa šećera po jedinici površine, najveći napredak u oplemenjivanju šećerne repe postignut je: u korišćenju muške sterilnosti da bi se dobile hibridne sorte, u introdukciji triploidnih hibrida, u korišćenju monogermnog semena i u poboljšanju oblika korena kako bi se poboljšala mehanička berba.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 15, broj 2 (1983),
str: 273-285
© 1983 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.222.72
Originalni naučni rad
PRESELEKCIJA VRSTA PHASEOLUS
DJ. OCKENDON
Nacionalna istraživačka stanica za povrće Wallesbounie, Warwick, CV35 9EF, UJC.
Izvod
Četiri gajene vrste Phaseolus su poreklom iz Amerike. P. vulgaris je najvažnija vrsta i najviše se gaji. P. lunatus i P. coccineus imaju lokalni značaj, dok vrsta P. acutifolius ima sasvim mali značaj kao gajena kultura. I obim materijala koji se čuva u bankama gena jasno ukazuje na relativni značaj pojedinih vrsta. Divlje forme nisu još prikupljene u zadovoljavajućem obimu, pa i zapaženo variranje izgleda da je manje nego u njihovih gajenih tipova.
Preselekcija u vrsta Phaseolus je usredsređena na unošenje tolerantnosti prema spoljnim sredstvima i rezistentnosti prema bolestima u lokalne adaptirane kultivare. Rezistentnost prema visokim i prema niskim temperaturama su kompleksne osobine na koje se teško vrši selekcija. Osobine rezistentnosti prema bolestima, mada brojnije zbog velikog broja uključenih patogena, obično se lakše definišu i lakše se vrši selekcija. To potvrđuje i veliki broj linija koje poseduju gene rezistentnosti.
Sve četiri vrste imaju isti broj hromozoma i mogu se sa različitim uspehom, dobiti hibridi među njima. U nekim slučajevima je važna kultura embria. F1 hibridi, po pravilu, imaju redukovanu fertilnost, koja je neki put tako niska da dobijanje potomstva povratnog ukrštanja ili F2 generacije predstavlja glavni problem. U principu nema ograničenje za izmenu gena između ove četiri vrste, ali se u praksi sreću ograničenja uzrokovana ozbiljnim genetičkim debalansom. Do ovog momenta najviše pažnje je bilo usmereno na transfer određenih osobina u vrstu P. vulgaris iz ostalih triju vrsta. Međutim, zbog vrlo obimnog selekcionog rada sa vrstom P. vulgaris, velike su mogućnosti za unošenje poželjnih agronomskih osobina iz ove vrste u tri ostale.
U radu su, ilustracije radi, opisani pokušaji transfera rezistentnosti prema Pseudomanas phaseolicoli i patuljastog habitusa iz vrste P. vulgaris u vrstu P. coccineus.