GENETIKA, Vol. 18, broj 3 (1986)
D. MIŠEVIĆ, N. JOVANDIĆ, J. DUMANOVIĆ, L. KOJIĆ, R.R. GREDER, Julka VREBALOV i Milena MIŠEVIĆ
DOPRINOS SELEKCFJE POVECANJU PRINOSA ZRNA HIBRIDNOG KUKURUZA U JUGOSLAVIJI U PERIODU 1966-1984. I. FAO GRUPE ZRENJA 500-700 [Izvod]
D. MARINKOVIĆ i F.J AYALA
SELEKCIJA ZA RAZLlČlTE BRZINE EMBRIONALNOG RAZVIĆA KOD DROSOPHILA MELANOGASTER I D. SIMULANS [Izvod]
A. MOYA i A. LATORRE
HIPERBOLlČNI ODNOS IZMEĐU GUSTINE NASELJENOSTI I BROJA POTOMAKA PO ŽENKI KOD DVE LINIJE DROSOPHILA PSEUDOOBSCURA [Izvod]
Olga ĐORĐEVIĆ i Ljiljana KOSTIĆ
EFEKAT HEMIOTERAPEUTSKQG AGENSA I HIPERTERMIJE NA FREKVENCIJI MIKRONUKLEUSA U L ĆELIJAMA [Izvod]
Iskra PETKOVIĆ
HETEROMORFIZAM C-SEGMENTA Y KROMQSOMA U 26 OČEVA DJECE S KROMOSOMSKIM ABERACIJAMA [Izvod]
Marjana TOMIĆ
IZMENE SESTRINSKIH HROMATIDA U DUGOVEČNIH OSOBA [Izvod]
M.D. OCHANDO
BRZINA PARENJA, DUŽINA KOPULACIJE I KOMPETICIJA PRI PARENJU KOD MUTANATA ZA OČNI PIGMENT VRSTE DROSOPHlLA MELANOGASTER [Izvod]
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 18, broj 3 (1986),
str: 181-204
© 1986 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.222.7 : 631.524.84
Originalni naučni rad
DOPRINOS SELEKCFJE POVECANJU PRINOSA ZRNA HIBRIDNOG KUKURUZA U JUGOSLAVIJI U PERIODU 1966-1984. I. FAO GRUPE ZRENJA 500-700
D. MIŠEVIĆ1, N. JOVANDIĆ2, J. DUMANOVIĆ1, L. KOJIĆ1, R.R. GREDER3, Julka VREBALOV2 i Milena MIŠEVIĆ4
1lnstitut za Kukuruz "Zemun Polje", 11081 Beograd-Zemun, Jugoslavija
2Komisija za priznavanje sorti poljoprivrednog bilja, 11000 Beograd, Jugoslavija
3Odbor za istraživanje i međunarodnu razmenu, Princeton N.J., SAD, privremeno na radu u Institutu za kukuruz ,,Zemun Polje", 11081 Beograd-Zemun,
4lnstitut za unapređenje robnog prometa, 11000, Beograd, Jugoslavija
Izvod
Izvod je štampan samo na engleskom jeziku.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 18, broj 3 (1986),
str: 205-219
© 1986 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.174.4
Originalni naučni rad
SELEKCIJA ZA RAZLlČlTE BRZINE EMBRIONALNOG RAZVIĆA KOD DROSOPHILA MELANOGASTER I D. SIMULANS
D. MARINKOVIĆ i F.J AYALA*
Prirodno-matematički fakultet institut
za biološka istraživanja
Univerziteta u Beogradu, 11000 Beograd, Jugoslavija i
*Odeljenje za genetiku Kalifornijskog Univerziteta u Dejvisu, Dejvis,
Kalifornija, SAD
Izvod
Sprovedena je selekcija za brzo, umereno i sporo embrionalno razvije mušica roda Drosophila. Upoređeni su uzorci jedinki iz dve populacije D. melanogaster (iz Titove Mitrovice - Jugoslavija i Furnace Creek-a - Kalifornija, SAD), kao i iz jedne populacije vrste D. simulans (sa ovog drugog lokaliteta, iz SAD) ,Posle deset generacija selekcije, nisu dobijene značajne razlike u prosečnom trajanju embrionalnog razvića, ali su uočene razlike u načinu individualnog variranja kod selekcionisanih linija. Genetička varijansa se uvećala u kasnijim generacijama selekcije. Pri tome, ispoljile su se jasne razlike u pogledu načina individualne varijabilnosti u embriogenezi između dve geografski. udaljene populacije D. melanogaster, kao i između dve proučavane vrste. Zaključeno je da i pored odsustva selekcionog odgovora u odnosu na prosečnu vrednost trajanja embriogeneze, postoje jasne promene u tipu genetičke varijabilnosti za ovo svojstvo. Opisane razlike u tipu polimorfnosti mogu biti balansirane putem prirodne selekcije, tako što se prednostima u fitnesu koje može doneti veća brzina razvića, mogu suprotstaviti neke druge usaglašenosti koje prate fenotipovi sa sporijim embrionalnim razvićem.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 18, broj 3 (1986),
str: 221-226
© 1986 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.172
Originalni naučni rad
HIPERBOLlČNI ODNOS IZMEĐU GUSTINE NASELJENOSTI I BROJA POTOMAKA PO ŽENKI KOD DVE LINIJE DROSOPHILA PSEUDOOBSCURA
A. MOYA i A. LATORRE
Odeljenje za genetiku Fakulteta bioloških nauka, Univerziteta u Valenciji, Valencija, Španija
Izvod
Cilj ovoga rada je davanje novog doprinosa razvoju eksperimentalnih pristupa da se provere efekti različitih fitnes komponenti kod Drosophila i utvrdi njihov međusobni odnos. Analize su usmerene na utvrđivanje funkcionalnog odnosa između produktivnosti ženke (u smislu maksimalnog broja potomaka koje ona može da da i gustine kulture kod vrste D. pseudoobscura. Efekat porasta gustine na produktivnost ženki proučavan je primenom nekoliko regresionih modela: linearnog, eksponencijalnog, logaritamskog i hiperboličnog. Statističko-matematička analiza je pokazala da hiperbolična funkcija najbolje prikazuje dobijene eksperimentalne rezultate, koji posredno uključuju nekoliko komponenti adaptivne vrednosti.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 18, broj 3 (1986),
str: 227-234
© 1986 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.21:576.315.45
Originalni naučni rad
EFEKAT HEMIOTERAPEUTSKQG AGENSA I HIPERTERMIJE NA FREKVENCIJI MIKRONUKLEUSA U L ĆELIJAMA
Olga ĐORĐEVIĆ i Ljiljana KOSTIĆ
Radiobiotoška laboratorija, Institut za nuklearne nauke "Boris Kidrič", Post, fah 522,11001 Beograd, Jugoslavija
Izvod
Ispitivano je delovanje hemioterapeutskog agensa Teniposide-a (VM 26) na preživljavanje i indukciju mikronukleusa u sisarskim ćelijama in vitro. Mogućnost potenciranja efekta VM 26, delovanjem hipertermije (1 čas na 42°C) u uslovima koji suprimiraju reparativne procese, takođe je bila predmet ovih istraživanja. Rezultati pokazuju daje stepen preživljavanja L ćelija, koje su tretirane 1 čas na 37°C različitim koncentracijama. VM 26 (0,2 do 2,0 μg/ml) zavisan od koncentracije agensa. Letalni efekat se povećava kada se ćelije tretiraju istim koncentracijama VM 26, ali u uslovima hipertermije (1 čas na 42°C). Kriva preživljavanja ovih ćelija karakteriše se redukcijom ramena i povećanjem nagiba. Inkubiranjem ćelija u prisustvu 2 mM kofeina letalni efekat je još izraženiji. Frekvencija mikronukleusa u ćelijama koje su inkubirane 1 čas na 37°C u prisustvu VM 26 (0,1 do 1,0 μg/ml) povećana je u toku, postinkubiranja(24, 48 i 72 časa) u zavisnosti od koncentracije agensa. Kada se ćelije tretiraju istim koncentracijama VM 26, u uslovima hipertermije deobni ciklus ćelija se usporava, a broj mikronukleusa signifikantno povećava. Maksimalan broj mikronukelusa, u ćelijama tretiranim manjim koncentracijama VM 26 (0,1 i 0,2 μg/ml) nalazi se 48-og časa postinkubiranja, a zatim 72-og časa opada, što ukazuje na mogućnost reparacije hromozomskih oštećenja u ovim ćelijama. Međutim, posle tretmana ćelija većim koncentracijama VM 26 (0,5 i -1,0 μg/ml 1 čas na 42°C), maksimalan broj mikronukleusa nalazi se tek 72-og časa postinkubiranja. Kada se ćelije posle tretmana najmanjom koncentracijom VM 26 (0,1 μg/ml 1 čas na 37 ili 42°C) inkubiraju u prisustvu 2 mM kofeina (24, 48 i 72 časa), frekvencija mikronukleusa je izrazito povećana u odnosu na inkubiranje bez kofeina. Za ove ćelije karakteristična je pojava većeg broja mikronukleusa (4 – 5 ćeliju) u toku 48 i 72 časa postinkubiranja.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 18, broj 3 (1986),
str: 235-238
© 1986 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.224.232
Originalni naučni rad
HETEROMORFIZAM C-SEGMENTA Y KROMQSOMA U 26 OČEVA DJECE S KROMOSOMSKIM ABERACIJAMA
Iskra PETKOVIĆ
Zavod za zaštitu majki i djece, 41000 Zagreb, Jugoslavija
Izvod
Izvod je štampan samo na engleskom jeziku.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 18, broj 3 (1986),
str: 239-246
© 1986 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.224.232.3
Originalni naučni rad
IZMENE SESTRINSKIH HROMATIDA U DUGOVEČNIH OSOBA
Marjana TOMIĆ
KBC "ZVEZDARA", 11000 Beograd, Jugoslavija
Izvod
Izvod je štampan samo na engleskom jeziku.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 18, broj 3 (1986),
str: 247-256
© 1986 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.222.2
Originalni naučni rad
BRZINA PARENJA, DUŽINA KOPULACIJE I KOMPETICIJA PRI PARENJU KOD MUTANATA ZA OČNI PIGMENT VRSTE DROSOPHlLA MELANOGASTER
M.D. OCHANDO
Institut za genetiku, Biološki
fakultet, Madrid, Španija
Izvod
Brzina parenja, trajanje kopulacije, ukupna učestalost ukrštanja i kompeticija pri parenju kod različitih mutanata za boju očiju, proučavane su kod jedinki D. melanogaster poreklom iz jedne populacije iz okoline Madrida. Značajne razlike u brzini parenja, kao i u sposobnosti za kompeticiju, nadene su između jedinki muškog pola (mužjaci sa jače pigmentisanim očima su uspešniji pri parenju), dok se takva razlika ne može uočiti kod ženki. Trajanje kopulacije zavisi, takođe, primamo od mužjaka. Stepen genotipske različitosti je znatno veći medu mužjacima sa najvećom brzinom parenja, a skoro da ne postoji među onima sa najsporijom stopom parenja.
Ispitivanja proučavanih karakteristika pokazuju da različiti parametri seksualnog ponašanja mogu da imaju značajnu ulogu u determinaciji fitnesa (tj. adaptivne vrednosti) populacije i da se razlikama u brzini parenja može uticati i na promenu učestalosti specifičnih genskih alela.