GENETIKA, Vol. 19, broj 2 (1987)
Đ. JOCKOVIĆ, B. BELIĆ i Milica HRUSTIĆ
NASLEĐIVANJE DUŽINE VEGETACIJE SOJE [Izvod]
P.D. MIŠIĆ, M.A. MIRKOVIĆ, Radmila R. TODOROVIĆ i Lj. M. JOVANOVIĆ
SELEKCIJA ORAHA (JUGLANS REGIA L.) IZ PRIRODNE POPULACIJE U SR SRBIJI SA POSEBNIM OSVRTOM NA PODRUČJE BEOGRADA [Izvod]
B. VIMALA i B.K. MUKHERJEE
BRZA LABORATORIJSKA METODA ZA OCENU OTPORNOSTI PREMA KOVRDŽAVOSTI LISTA I TRULEŽI LISNOG RUKAVCA KUKURUZA [Izvod]
D. MIŠEVIĆ, N. JOVANDIĆ, J. DUMANOVIĆ, L. KOJIĆ, R.R.GREDER, Julka VREBALOV i Milena MIŠEVIĆ
DOPRINOS SELEKCIJE POVEĆANjU PRINOSA ZRNA HIBRIDNOG KUKURUZA U PERIODU 1966. - 1984. II. FAO GRUPE ZRENJA 200 - 400 [Izvod]
M. DENIĆ, Kosana KONSTANTINOV, Vesna LAZIĆ-JANČIĆ, Mirjana VULETIĆ i Lidija HALDA
POTREBE I MOGUCNOSTI RAZVOJA NOVIH TEHNOLOGIJA U OPLEMENJIVANJU BILJAKA [Izvod]
S.J. SCHELL
DOPRINOSI MOLEKULARNE BIOLOGIJE U OPLEMENJIVANJU BILJAKA [Izvod]
E.J. STEVENS, Suzan J. STEVENS, M. ASLAM, J. DUMANOVIĆ i M. SALEEM
OPLEMENJIVANJE KUKURUZA NA TOLERANTNOST PREMA NISKIM TEMPERATURAMA. I. PREGLED GENETIČKIH IZVORA I STRATEGIJA OPLEMENJIVANJA [Izvod]
Vesna NAJFELD
HROMOZOMSKE ABNORMALNOSTI U LEUKEMIJAMA I LIMFOMIMA ČOVEKA [Izvod]
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 19, broj 2 (1987),
str: 79-87
© 1987 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.222.2
Originalni naučni rad
NASLEĐIVANJE DUŽINE VEGETACIJE SOJE
Đ. JOCKOVIĆ, B. BELIĆ i Milica HRUSTIĆ
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, 21000 Novi Sad, Jugoslavija
Izvod
Izvod je štampan samo na engleskom jeziku.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 19, broj 2 (1987),
str: 89-96
© 1987 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.174:172
Originalni naučni rad
SELEKCIJA ORAHA (JUGLANS REGIA L.) IZ PRIRODNE POPULACIJE U SR SRBIJI SA POSEBNIM OSVRTOM NA PODRUČJE BEOGRADA
P.D. MIŠIĆ, M.A. MIRKOVIĆ, Radmila R. TODOROVIĆ i Lj. M. JOVANOVIĆ
Institut za naučna istraživanja "PKB-Agroekonomik", Zavod za voćarstvo i vinogradarstvo
11307 Boleč, Beograd, Jugoslavija
Izvod
Izvod je štampan samo na engleskom jeziku.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 19, broj 2 (1987),
str: 97-101
© 1987 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.172
Originalni naučni rad
BRZA LABORATORIJSKA METODA ZA OCENU OTPORNOSTI PREMA KOVRDŽAVOSTI LISTA I TRULEŽI LISNOG RUKAVCA KUKURUZA
B. VIMALA i B.K. MUKHERJEE
Odsek za genetiku, Cummins laboratorija, Indijski institut za poljoprivredna istraživanja, Nju Delhi 110012, Indija
Izvod
Brza laboratorijska metoda za odabiranje i ocenu na otpornost prema bolesti lista i lisnog rukavca koju prouzrokuje Rhizoctonia solani Kuhn f.sp. sasakli Exner je usavršena za početno odabiranje pre ocene selekcionog materijala u poljskim uslovima. Ova ispitivanja su obuhvatila inbred linije od veoma otpornih do veoma osetljivih, kao i njihove hibride. Efikasnost ove laboratorijske metode za ocenu vis-a-vis ocene u poljskim uslovima je utvrđena testom značajnosti ove korelacije. Ovaj postupak se zasniva na kombinovanoj oceni osetljivosti lisnog rukavca i osetljivosti lisnog rukavca + osetljivosti lista i preporučuje se kao najefikasniji metod za brzu inicijalnu ocenu i odabiranje germplazme.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 19, broj 2 (1987),
str: 103-119
© 1987 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.222.7:631.524.84
Originalni naučni rad
DOPRINOS SELEKCIJE POVEĆANjU PRINOSA ZRNA HIBRIDNOG KUKURUZA U PERIODU 1966. - 1984. II. FAO GRUPE ZRENJA 200 - 400
D. MIŠEVIĆ1, N. JOVANDIĆ2, J. DUMANOVIĆ1, L. KOJIĆ1, R.R.GREDER3, Julka VREBALOV2 i Milena MIŠEVIĆ4
1 Institut za kukuruz "Zemun Polje", 11081 Beograd-Zemun,
2 Komisija za priznavanje sorti poljoprivrednog bilja, 11000 Beograd,
3 Qdbor za istraživanje i međunarodnu razmenu, Princeton N.J., SAD, privremeno na radu u Institutu za kukuruz "Zemun Polje", 11081 Beograd-Zemun,
4 Institut za unapređenje robnog prometa, 11000 Beograd, Jugoslavija
Izvod
Izvod je štampan samo na engleskom jeziku.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 19, broj 2 (1987),
str: 121-127
© 1987 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.852 : 631522/524
Originalni naučni rad
POTREBE I MOGUCNOSTI RAZVOJA NOVIH TEHNOLOGIJA U OPLEMENJIVANJU BILJAKA
M. DENIĆ, Kosana KONSTANTINOV, Vesna LAZIĆ-JANČIĆ, Mirjana VULETIĆ i Lidija HALDA
Institut za kukuruz "Zemun Polje", Beograd-Zemun, Jugoslavija
Izvod
Procenjuje se da bi uz korišćenje samo postojećih tehnologija gajenja i metoda oplemenjivanja bilja, za nekih 30-40 godina, došlo do ozbiljnijeg nedostatka hrane. Zbog toga se u rešavanju ovog problema relativnog zaostajanja proizvodnje hrane, poseban doprinos očekuje od uvođenja novih tehnologija u oplemenjivanju biljaka. Ove tehnologije treba shvatiti samo kao dopunske metode konvencionalnom oplemenjivanju biljaka i to prevashodno u slučajevima popravke osobina monogenskog karaktera nasleđivanja. Nove nekonvencionalne metode se uglavnom odnose na primenu kulture tkiva, ćelija i protoplasta i metoda genetičkog inženjerstva, tj. tehnologije rekombinantne NK, ali obuhvataju takođe povećanje efikasnosti fotosinteze, primenu biljnih hormona radi regulisanja rasta i povećanja fiksacije atmosferskog azota. Osnovni pristup koji uključuje genetičko inženjerstvo u oplemenjivanju biljaka polazi od mogućnosti regeneracije biljaka iz kulture protoplasta i korišćenja T-DNK iz plazmida Agrobacterium tumetaciens-a kao molekularnog vektora za prenos poželjnog (stranog) gena u drugi organizam. Oba ova zahteva su na sadašnjem stupnju razvoja ovih tehnologija ograničenih mogućnosti sa žitaricama iako ima ohrabrujućih rezultata o uspešnom transformisanju protoplasta kukuruza primenom strane DNK. Osnovni problem predstavlja nedovoljno znanje u oblasti molekularne biologije biljaka i genetike somatskih delija biljaka. Zbog toga za uspešan razvoj i primenu novih tehnologija, dalja istraživanja treba usmeriti na proučavanje biohemijske i molekulske osnove ekspresije gena koji kontrolišu otpornost na bolesti, herbicide i nepovoljne uslove gajenja, kao i iznalaženje uslova za uspešnu regeneraciju biljaka iz protoplasta.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 19, broj 2 (1987),
str: 129-138
© 1987 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.852:631.522/524
Pregledni rad
DOPRINOSI MOLEKULARNE BIOLOGIJE U OPLEMENJIVANJU BILJAKA
S.J. SCHELL
Maks-Plank Institut za oplemenjivanje biljaka Keln, SR Nemačka
Izvod
Oplemenjivanje biljaka se zasniva na promenama genetičkih osobina gajenih biljaka radi njihovog optimiziranja za potrebe poljoprivrede. Klasične metode oplemenjivanja imaju ograničenja: a) mogu se popravljati korisne genetičke osobine samo između srodnih gajenih biljaka i b) proces ukrštanja, povratnog ukrštanja i odabiranje najbolje moguće kombinacije genetičkih osobina obično traje veoma dugo. Ovo je zbog toga što se pri ukrštanju kombinuju celi genomi roditeljskih parova. Među velikim brojem kombinacija samo nekoliko je zadovoljavajućih i njihovo odabiranje zahteva mnogo vremena, truda i umešnosti.
Nova strategija se sastoji u traženju bilo kod organizma (biljka, bakterija, gljiva, životinja itd.) koja nosi željenu osobinu i iz kojeg se primenom tehnike rekombinantne DNK može izolovati jedan ili vis"e gena koji kontrolišu tu osobinu. Izolovani gen se zatim mora "reprogramirati" kako bi postao funkcionalan biljni gen. Izolovani i reprogramirani gen se može uneti u genom bilo koje gajene biljke putem vektora za prenos gena. U ovom radu su diskutovani postupci u novoj strategiji genetičkih manipulacija biljaka, kao s"to je razvoj vektora za prenos gena u biljke i razvoj vektora za ekspresiju gena.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 19, broj 2 (1987),
str: 139-157
© 1987 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.164: 631.524.85
Originalni naučni rad
OPLEMENJIVANJE KUKURUZA NA TOLERANTNOST PREMA NISKIM TEMPERATURAMA. I. PREGLED GENETIČKIH IZVORA I STRATEGIJA OPLEMENJIVANJA
E.J. STEVENS, Suzan J. STEVENS, M. ASLAM2, J. DUMANOVIĆ3 i M. SALEEM4
1 Kooperativni program PARC/CIMMYT, PP 1237, Islamabad, Pakistan
2 Savet za poljoprivredna istraživanja Pakistana, PP 1031, Islamabad, Paksitan
3 Institut za kukuruz "Zemun Polje", 11080 Beograd-Zemun, Jugoslavija
i 4 Institut za Žita, Pirsabak, NWFP, Paksitan
Izvod
Tokom poslednjih deset godina učinjen je značajan napredak u oplemenjivanju kukuruza na tolerantnost prema niskim temperaturama. Čini se, međutim da se značaj dostignutog potencijala u toj oblasti još ne shvata u dovoljnoj meri. Ostvareni napredak se odnosi kako na tradicionalne tako i na egzotične izvore germplazme.
Postoje velike mogućnosti za šire praktično korišćenje kompleksa rezistentnosti prema bolestima iz selekcionisanih egzotičnih materijala tolerantnih prema niskim temperaturama koji se već gaje u područjima sa niskim temperaturama. Ovo je od posebnog interesa za ona područja gde se preklapaju kompleksi bolesti umerene zone sa onima iz tropskih uslova. Ovakvih kultivara nije bilo u ranijem periodu dok su kao jedini selekcionisani rani materijali (npr. oni grupe zrenja do FAO 400) korišćeni samo kultivari dobijeni iz germplazme umerene zone, a koji su vrlo osetljivi prema tropskim bolestima. U poslednje vreme su identifikovani materijali tolerantni prema niskim temperaturama, a koji su dobijeni ukrštanjem germplazme iz umerene zone sa materijalima iz tropskih i subtropskih područja. Ovi materijali imaju odlične agronomske karakteristike, uključujući visok potencijal rodnosti i rezistentnosti kako prema tropskim tako i prema bolestima umerene zone. Sa gledišta šireg korišćenja ovih materijala značajno je i to što oni pokazuju široku adaptaciju, a relativno su neosetljivi prema promenama fotoperioda.
Populacije kukuruza i dragi potencijalni izvori iz umerene zone i tropskih i subtropskih oblasti tolerantnih prema niskim temperaturama su razvijeni, održavani i selekcionisani u brojnim institucijama širom sveta. Međutim, uprkos rastućeg interesa i realnog potencijala selekcije za poboljšanje tolerantnosti prema niskim temperaturama, ne postoji nijedno telo za koordinaciju ovih aktivnosti. Iz tih razloga bi bilo poželjno jačanje direktnih veza unutar i između zemalja u razvoju i razvijenih zemalja u kojima se odvijaju komplementarne aktivnosti iz programa poboljšanja tolerantnosti prema niskim temperaturama. Ovaj aspekt oplemenjivanja kukuruza na tolerantnost prema stresu sredine nije bio do sada niti je u ovom momentu uključen u aktivnosti bilo koje međunarodne organizacije.
U ovoj oblasti su neophodna i dalja istraživanja. Posebno je značajno da se utvrdi odnos i veza između tolerantnosti prema niskim temperaturama s jedne i tolerantnosti prema suši i stresovima visokih temperatura. Ima dosta indikacija koje ukazuju da su genotipovi tolerantni prema niskim temperaturama istovremeno tolerantni i prema suši i stresovima visokih temperatura. Pri proučavanju tolerantnosti prema niskim temperaturama neophodno je utvrditi za tolerantne genotipove i ostale poželjne agronomske karakteristike, uključujući i fenološka svojstva, adaptaciju i rezistentnost prema bolestima. Sa gledišta korišćenja genotipova tolerantnih prema niskim temperaturama za potrebe oplemenjivanja od izuzetne je važnosti da se za njih odrede i heterotične grupe ili parovi.
Da bi se program za proširenje germplazme na tolerantnost prema niskim temperaturama ubrzao inicirana je saradnja sledećih institucija: DSIR, Novi Zeland; Univerzitet Nebraske, U.S.A.; PARC, Pakistan; Institut za kukuruz "Zemun Polje", Jugoslavija; CMMYT, Meksiko. Jedan od ciljeva ove saradnje je da se olakša trud i drugim brojnim grupama selekcionera u različitim zemljama sveta.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 19, broj 2 (1987),
str: 159-180
© 1987 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.224.23
Pregledni rad
HROMOZOMSKE ABNORMALNOSTI U LEUKEMIJAMA I LIMFOMIMA ČOVEKA
Vesna NAJFELD
Laboratorija za citogenetiku tumora Polly Annenberg Levee hematološki centar, Mount Sinai medicinski centar, 1 Gustave L. Levy Place New York, N.Y. 10029, SAD
Izvod
Ispitivanja hromozoma koštne srži pacijenata sa hematološkim neoplastičnim bolestima doprinela su boljem razumevanju prirode i etiologije leukemija i sličnih neopiazirni. U ovome radu su prikazane i diskutovane najfrekventnije hromozomske abnormalnosti konzistentne za pojedine tipove leukemija i limfoma. Većina ispitivanih bolesti sadrži klonove ćelija sa hromozomskim rearanžmanima kao stečene citogenetike abnormalnosti. Specifični kariotipski rearanžmani su korišćeni za klasifikaciju, patogenezu i prognozu pojedinih neoplastičnih entiteta. Disekcija hromozomskih segmenata u radu je diskutovana u smislu da različiti regioni istog hromozoma igraju različitu, ali vaznu ulogu u različitim neoplazijama. Tako, na primer, poznato je da je region 14ql 1 uvek uključen u malignitet T-ćelija, dok terminalni region hromozoma 14 i to 14q34 je jedino uključen u neoplazijama B-limfoidnog porekla.
Citogenetičke studije, u kombinaciji sa drugim genetičkim sistemima, kao što je G6PD ćelijski mozaicizam, doprinose saznanju da su sve ispitivane leukemije bolesti klonalnog porekla i da su leukemični blasti sposobni da defirentuju u zrele elemente. Za mijeloproliferativne bolesti ovaj model daje dovoljno eksperimentalnih podataka za teoriju o multistepenoj patogenezi, koja je takođe diskutovana u ovome radu.