GENETIKA, Vol. 20, No.1 (1988)
W. GOTTSCHALK
STABILNI I NESTABILNI GENOTIPOVI GRAŠKA U USLOVIMA GAJENJA U FITOTRONU [Izvod]
J.N. GOVIL, B.R . MURTY i J. KUMAR
ADAPT1VNOST GENETIČKI DIVERGENTNE GERMPLAZME (CICER ARIEHNUM L.) [Izvod]
L. KOVAČEV i Snežana MEZEI
ISPITIVANJE KOMBINACIONIH SPOSOBNOSTI IZOGENIH POPULACIJA ŠEĆERNE REPE [Izvod]
I. MIHALJEV i Marija KRALJEVIĆ-BALALIĆ
EKOLOŠKA STABILNOST KOMPONENTI PRINOSA I SADRŽAJA PROTEINA U ZRNU PŠENICE [Izvod]
Mirjana MILOŠEVIĆ i Marija KRALJEVIĆ-BALALIĆ
KOMBINIRAJUĆE SPOSOBNOSTI ZA KOMPONENTE PRINOSA GRAŠKA [Izvod]
S. GUPTA, Z. AHMAD i R.B. GUPTA
PROUČAVANJA GENSKIH EFEKATA ZA NEKA KVANTITATIVNA SVOJSTVA PŠENICE (TRITICUM AESTIVUM L.) PRIMENOM RAZLIČITIH DIJALEL-
NIH MODELA [Izvod]
S.A. PAUNOVIĆ, Zorica BOKIĆ i Branka BRAČKOVIĆ
ODNOS GENOTIPSKOG OBLIKA ŽLEZDA I STEPENA OSETLJIVOSTI SORTI BRESAKA PREMA SPHAEROTHECA PANNOSA (WALLR) LEV. VAR. PERSICE [Izvod]
Kosana KONSTANTINOV, M. DENIĆ i J. DUMANOVIĆ
REKOMBINANTNA DNK TEHNOLOGIJA U OPLEMENJIVANJU KUKURUZA.
IV. ANALIZA NUKLEARNE DNK SAMOOPLODNIH LINIJA I HIBRIDA KUKURUZA RAZLIČITIH GRUPA ZRENJA RESTRIKCIONIM ENDONUKLEAZAMA [Izvod]
Emilija STOJIMIROVIĆ, Branislava AJDARIĆ i V. IVANOVlC-DERETIĆ
ABNORMALNOSTI KARIOTIPA 11q- (q24), RING 9 U DETETA SA AMOL (M5) [Izvod]
Maja KRAJINOVIĆ, Ljiljana RUMENIĆ-GARZIČIĆ i Vukosava DIKLIĆ
TEHNIKA ZA DOBIJANJE HROMOZOMA IZ SOLIDNIH TUMORA PRIMENJENA NA HORIONSKIM ČUPICAMA [Izvod]
E.J. STEVENS, Susan J. STEVENS, W.C. CARHART, M. ASLAM, J. DUMANOVlC and M. SALEEM
OPLEMENJ1VANJE KUKURUZA NA TOLERANTNOST PREMA NISKIM TEMPERATURAMA. II. PRIMENA FENOLOŠKIH OSOBINA U PROCESU OPLEMENJIVANJA [Izvod]
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 20, broj 1 (1988),
str: 1-7
© 1988 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.224/172
Originalni naučni rad
STABILNI I NESTABILNI GENOTIPOVI GRAŠKA U USLOVIMA GAJENJA U FITOTRONU
W. GOTTSCHALK
Institut za genetiku Univerziteta u Bonu D5300 Bon, SR Nemačka
Izvod
Veliki broj mutanata i rekombinanata graška proučavan je u brojnim eksperimentima pod istovetnim uslovima u fitotronu kako bi se proverila pouzdanost dobijenih prosečnih vrednosti za različite osobine biljke. Ustanovljeno je da je najveći broj genotipova bio stabilan. Genotipovi pokazuju određeni stepen tolerantnosti prema manjim, inače neizbežnim, promenama uslova gajenja u fitotronu, a koje nisu imale zapaženiji uticaj na njihovu reakciju. Nađeno je, međutim, i nekoliko nestabilnih genotipova koji su značajno reagovali i na neznatne promene uslova u fitotronu. Četiri takva genotipa su proučavana u dva do pet naknadnih eksperimenata. Nestabilni genotipovi su upoređivani sa stabilnim genotipovima u pogledu njihovog ponašanja u vezi cvetanja u tri različita fotoperioda.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 20, broj 1 (1988),
str: 9-24
© 1988 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.21
Originalni naučni rad
ADAPT1VNOST GENETIČKI DIVERGENTNE GERMPLAZME (CICER ARIEHNUM L.)
J.N. GOVIL, B.R . MURTY i J. KUMAR
Odeljenje za genetiku Instituta za poljoprivredna istraživanja Indije, New Delhi-110012, Indija
Izvod
Proučavana je uloga genetičke divergentnosti u odnosu na fenotipskoj stabilnost 45 sorata Cicer arietinian L. koje reprezentuju 527 linija svetske) kolekcije prikupljene iz 22 zemlje. Za identifikaciju genetičke raznolikosti korišćen je postupak Mahalonobis D2. Utvrđena je značajna raznolikost kako unutar tako i između grupa. Nađeno je da su od 45 proučavanih, 30 sorata bile osrednje stabilne tokom obuhvaćenog perioda. Pokazano je da je sorta IBP810 koja potiče iz Meksika sorta izuzetnih osobina. Nasla se u grupi I, ispoljila je maksimalnu fenotipsku stabilnost sa najvećom srednjom vrednošću za prinos kao i najmanjim odstupanjem od regresione krive. Prema tome, selekcija roditelja na stabilnost ne utiče na varijabilnost osobina od kojih zavisi produktivnost. Sorte 'interaktori' su ispoljavale osetljivost prema promenama u sredini gajenja i imale su niži prinos u poređenju sa stabilnim genotipovima.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 20, broj 1 (1988),
str: 25-32
© 1988 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.222.7 : 631.523.84
Originalni naučni rad
ISPITIVANJE KOMBINACIONIH SPOSOBNOSTI IZOGENIH POPULACIJA ŠEĆERNE REPE
L. KOVAČEV i Snežana MEZEI
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, 21000 Novi Sad, Jugoslavija
Izvod
Izvod je štampan samo na engleskom jeziku.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 20, broj 1 (1988),
str: 33-38
© 1988 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.21:631.523.022
Originalni naučni rad
EKOLOŠKA STABILNOST KOMPONENTI PRINOSA I SADRŽAJA PROTEINA U ZRNU PŠENICE
I. MIHALJEV i Marija KRALJEVIĆ-BALALIĆ
Poljoprivredni fakultet, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, 21000 Novi Sad, Jugoslavija
Izvod
Izvod je štampan samo na engleskom jeziku.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 20, broj 1 (1988),
str: 39-46
© 1988 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.222.2: 631.524.84
Originalni naučni rad
KOMBINIRAJUĆE SPOSOBNOSTI ZA KOMPONENTE PRINOSA GRAŠKA
Mirjana MILOŠEVIĆ i Marija KRALJEVIĆ-BALALIĆ
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Poljoprivredni fakultet 21000 Novi Sad, Jugoslavija
Izvod
Izvod je štampan samo na engleskom jeziku.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 20, broj 1 (1988),
str: 47-51
© 1988 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.222.2:631.523.4
Originalni naučni rad
PROUČAVANJA GENSKIH EFEKATA ZA NEKA KVANTITATIVNA SVOJSTVA PŠENICE (TRITICUM AESTIVUM L.) PRIMENOM RAZLIČITIH DIJALEL-
NIH MODELA
S. GUPTA, Z. AHMAD i R.B. GUPTA
Odeljenje za genetiku i oplemenjivanje biljaka, Chandra Shekhar Azad Univerzitet za poljoprivrednu tehnologiju, Kanpur-208002, Indija
Izvod
Proučavani su genski efekti za 13 osobina pšenice korišćenjem tri modela dijalelnog ukrštanja. Grafički model je ukazao na aditivne genske efekte za visinu biljaka, masu 1000 zrna, tvrdoću zrna, sadržaj triptofana, duzinu koleoptila. Model komponentne analize je pokazao da se ispoljavaju aditivni genski genski efekti za sva proučavana svojstva osim za produktivno bokorenje, prinos zrna, žetveni indeks, sadržaj proteina, dok je dominantna komponenta bila signifikantna za sve osobine osim za produktivno bokorenje, žetveni indeks i korenov sistem. Rezultati su ukazali da je varijansa za specifičnu kombinacionu vrednost bila ve6a od varijanse za opštu kombinacionu sposobnost osim za svojstva mase 1000 zrna, dužinu radikule i korenov sistem. Overdominantnost je bila prisutna za svojstva produktivnog bokorenja, tvrdoće zrna i sadržaj triptofana u svim korišćenim modelima.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 20, broj 1 (1988),
str: 53-62
© 1988 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.222:631.524.86
Originalni naučni rad
ODNOS GENOTIPSKOG OBLIKA ŽLEZDA I STEPENA OSETLJIVOSTI SORTI BRESAKA PREMA SPHAEROTHECA PANNOSA (WALLR) LEV. VAR. PERSICE
S.A. PAUNOVIĆ1, Zorica BOKIĆ2 i Branka BRAČKOVIĆ2
1Agronomski fakultet, 32000 Čačak, Jugoslavija
2RO „Popovo Polje“, 79300 Trebinje, Jugoslavija
Izvod
Izvod je štampan samo na engleskom jeziku.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 20, broj 1 (1988),
str: 63-71
© 1988 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.852'113
Originalni naučni rad
REKOMBINANTNA DNK TEHNOLOGIJA U OPLEMENJIVANJU KUKURUZA.
IV. ANALIZA NUKLEARNE DNK SAMOOPLODNIH LINIJA I HIBRIDA KUKURUZA RAZLIČITIH GRUPA ZRENJA RESTRIKCIONIM ENDONUKLEAZAMA
Kosana KONSTANTINOV, M. DENIĆ i J. DUMANOVIĆ
Institut za kukuruz "Zemun Polje", Beograd-Zemun, Jugoslavija
Izvod
Kombinacija već razvijenih konvencionalnih metoda genetike i oplemenjivanja sa metodama molekularne biologije omogućava izučavanje genetičke varijabilnosti na nivou DNK. U ovom radu su prikazani rezultati izučavanja kvantitativnog polimorfizma genotipova kukuruza različitih grupa zrenja korišćenjem dela Wx—lokusa kao radioaktivne probe. Takođe je vršena analiza polimorfizma metilacije genoma kukuruza u Wx-lokusu.
Utvrđeno je da se polimorfizam nuklearnog genoma kukuruza, kada se upoređuju fragmenti dobijeni digestijom endonukleazama Rsal i Ddel, može koristiti kao marker za duzinu vegetacionog perioda kukuruza. Utvrđen je različit stepen metilacije lokusa kako između različitih samooplodnih linija tako i kod hibridnih kombinacija u odnosu na roditeljske komponente.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 20, broj 1 (1988),
str: 73-77
© 1988 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.224.232 : 576.316.7
Originalni naučni rad
ABNORMALNOSTI KARIOTIPA 11q- (q24), RING 9 U DETETA SA AMOL (M5)
Emilija STOJIMIROVIĆ, Branislava AJDARIĆ i V. IVANOVlC-DERETIĆ
Decja klinika, 11000 Beograd, Jugoslavija
Izvod
Izvod je štampan samo na engleskom jeziku.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 20, broj 1 (1988),
str: 79-85
© 1988 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575'3 : 576.08
Originalni naučni rad
TEHNIKA ZA DOBIJANJE HROMOZOMA IZ SOLIDNIH TUMORA PRIMENJENA NA HORIONSKIM ČUPICAMA
Maja KRAJINOVIĆ, Ljiljana RUMENIĆ-GARZIČIĆ i Vukosava DIKLIĆ
Institut za biologiju i humanu genetiku, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 11000 Beograd. Jugoslavija
Izvod
Uzorci horionskih čupica dobijeni su u prvom trimestru graviditeta od 40 pacijentkinja nekoliko dana pre namernog prekida trudnoće. Tkivo je uzimano metodom transcervikalne aspiracije, pod kontrolom ultrazvuka.
Zbog izvesnih karakteristika horionskog titkiva, u citogenetičkoj obradi primenjena je modifikovana tehnika za direktno dobijanje hromozoma iz ćelija tumorskog tkiva. Prikazana tehnika omogućava brzo i jednostavno dobijanje dovoljnog broja mitoza sa dobrim kvalitetom hromozoma. Postignuti kvalitet dozvoljava primenu G-tehnike traka.
Primenjena tehnika omogućava dijagnozu hromozomskih aberacija fetusa u prvom trimestru trudnoće.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 20, broj 1 (1988),
str: 87-99
© 1988 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.222.2:631.525
Originalni naučni rad
OPLEMENJ1VANJE KUKURUZA NA TOLERANTNOST PREMA NISKIM TEMPERATURAMA. II. PRIMENA FENOLOŠKIH OSOBINA U PROCESU OPLEMENJIVANJA
E.J. STEVENS1, Susan J. STEVENS1, W.C. CARHART2, M. ASLAM3, J. DUMANOVlC4 and M. SALEEM
1 Kooperativni program PARC/CIMMYT, pp. 1237, Islambad, Pakistan
2 Univerzitet Nebraske, Lincoln NE 68583, USA
3 Savet za poljoprivredna istraživanja Pakistana, pp. 1031, Islambad, Pakistan
4 Institut za kukuruz "Zemun Polje", 11080 Beograd-Zemun, Jugoslavija Institut za žita, Pirsabak, NWFP, Pakistan
Izvod
Tolerantnost kukuruza prema niskim temperaturama može se posmatrati kao problem porasta i razvića, uključujući preživljavanje i produktivnost, u područjima sa niskim temperaturama.
Već su do sada identifikovani raznovrsni izvori genetički kontrolisane tolerantnosti prema niskim temperaturama medu kultivarima umerenog, subtropskog i tropskog područja. Među ovim kultivarima ima i takvih koji su fotoperiodski relativno neutralni, a odlikuju se dobrom genetičkom rezistentnošću prema širokom spektru bolesti prevalentnih kako u uslovima umerene, tako i u tipičnim tropskim uslovima gajenja. Brojni takvi kultivari adaptirani su na uslove gajenja raznovrsnih geografskih širina i nadmorskih visina.
U genetičkom pogledu tolerantnost prema niskim temperaturama je više zavisna od genskih kompleksa nego od delovanja pojedinačnih gena. Za programe oplemenjivanja kukuruza je od posebnog značaja i to sto tolerantnost prema niskim temperaturama može biti u vezi sa tolerantnošću prema stresovima sredine u širem smislu.
Skorašnji napredak u dokumentovanju i modeliranju fenologije kukuruza može biti od značaja za poboljšanje efektivnosti i efikasnosti multilokacionih programa oplemenjivanja na tolerantnost prema niskim temperaturama uz korišćenje empirijskih selekcionih kriterijuma. Interakcija genotipa i sredine gajenja može za fenološke osobine biti značajna ako se ove porede unutar i između datuma setve u jednoj istoj i u više lokacija. Korišćenje modifikovanih kriterijuma i procedure za analizu krivih porasta može pomoći u objašnjenju interakcije genotipa i sredine.
Postojeći izvori poboljšane tolerantnosti prema niskim temperaturama sa tropskom, subtropskom i germplazmom iz umerenog pojasa su relativno neosetljivi prema variranjima fotoperioda. U odsustvu jačeg fotoperiodskog odgovora, variranje u stepenu genetički kontrolisanog odgovora germplazme u zavisnosti od promena u brojnim agroekološkim varijablama može biti u jačoj korelaciji sa promenama temperature zemljišta i vazduha kojima je biljka kukuruza izložena tokom celog životnog ciklusa. U programima oplemenjivanja koji imaju za cilj da poboljšaju genetički kontrolisanu tolerantnost prema niskim temperaturama mogu se uspešno koristiti jednostavni termalni modeli za razviće biljke kukuruza.