GENETIKA, Vol. 26, broj 3 (1994)
Z. LUGIĆ, Kosana KOSTANTINOV, M. IVANOVIĆ, D. MARINKOVIĆ i G. MILOŠEVIĆ
VARIJABILNOST CRVENE DETELINE (Trifolium pratense L.) ZA PROCES BIOLOŠKE FIKSACIJE AZOTA [Izvod]
D. MARINKOVIĆ, Dragana JOVANOVIĆ, Suzana CVJETIČANIN, Marija SAVIĆ i S. BRANKOVIĆ
STEPEN GENETIČKE HOMOZIGOTNOSTI U UZORCIMA ZDRAVIH I OBOLELIH OSOBA U HUMANIM POPULACIJAMA [Izvod]
Ivana JANIĆ, D. ŠKOKIĆ, Vesna IVANOVIĆ-DERETIĆ i Emilija STOJIMIROVIĆ
HROMOZOMSKA ABNORMALNOST ISO 12 q U ODOJČETA SA AKUTNOM MONOCITNOM LEUKEMIJOM (AMOL - M5) [Izvod]
Slavica SIMOVIĆ i G. MARKOVIĆ
HROMOZOMSKI KOMPLEMENTI NEKIH RIBA IZ FAMILIJE CYPRINIDAE [Izvod]
Vidosava ŠEĆEROV – FIŠER
NAČIN NASLEĐIVANJA VISINE BILJAKA UKRASNOG SUNCOKRETA [Izvod]
B. JOVANOVIĆ, S. PRODANOVIĆ i D. STEVANOVIĆ
UTICAJ RAZLIČITE GERMPLAZME NA NASLEĐIVANJE OSOBINA PLODA HIBRIDA PAPRIKE U F1 GENERACIJI [Izvod]
Vera RAKONJAC, T. ŽIVANOVIĆ i D. NIKOLIĆ
KOMPONENTE VARIJABILNOSTI I HERITABILNOST ZA NEKE OSOBINE TREŠNJE [Izvod]
M. MILUTINOVIĆ, Ružica DŽAMIĆ. L AVRAMOV, D. NIKOLIĆ i M. NIKOLIĆ
VARIJABILNOST PRINOSA GROŽĐA I SADRŽAJA PIGMENATA HLOROPLASTA U HIBRIDNOM POTOMSTVU VINOVE LOZE (Vitis sp.) [Izvod]
Z. TOMOVIĆ i S. ORLOVIĆ
VARIJABILNOST I NASLEDNOST MORFOLOŠKIH PARAMETARA LISTA KLONOVA TOPOLA SEKCIJE Leuce [Izvod]
Jovanka ATLAGIĆ
CITOGENETSKA ISTRAŽIVANJA INTERSPECIES HIBRIDA SUNCOKRETA (H. Annuus Lx H. occidentalis Riddell) [Izvod]
Mirjana VASIĆ
GENETIČKA ANALIZA BROJA ZRNA PO BILJCI U UKRŠTANJIMA BELIH PASULJA [Izvod]
Olivera MILOŠEVIĆ - DJORDJEVIĆ i Nada BARJAKTAROVIĆ
REAKCIJA HUMANIH LIMFOCITA NA DEJSTVO CITOSTATlKA IN VITRO IV. MAFOSFAMID I 5-FLUOROURACIL [Izvod]
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 26, broj 3 (1994),
str: 141-146
© 1994 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 631.524.633.32
Originalni naučni rad
VARIJABILNOST CRVENE DETELINE (Trifolium pratense L.) ZA PROCES BIOLOŠKE FIKSACIJE AZOTA
Z. LUGIĆ1, Kosana KOSTANTINOV2, M. IVANOVIĆ2, D. MARINKOVIĆ i G. MILOŠEVIĆ
1Institut za istraživanja u poljoprivredi "Srbija" Beograd, Centar za krmno bilje, 37000 Kruševac,
2Institut za kukuruz "Zemun Polje" 11000 Beograd-Zemun, Biološki fakultet, 11000 Beograd, Jugoslavija
Izvod
Cilj rada je da se odredi varijabilnost između i unutar kultivara crvene deteline za sedam parametara intenziteta biološke fiksacije azota, da se uporede diploidni i tetraploidni kultivari za ovo svojstvo i da se odrede korelacije između ispitivanih parametara.
Rezultati dobijeni u semikontrolisanim uslovima ukazuju na to da postoje značajne razlike između kultivara za prinos suve mase po biljci, masu korena i dužinu korena, dok značajnih razlika za druge parametre intenziteta biološke fiksacije azota nije bilo. Tetraploidni kultivari, a naročito kultivar C- su ostvarili značajno veći prinos suve mase po biljci od diploidnih.
Varijabilnost unutar kultivara, izražena kroz interval variranja (IV) i koeficijent varijacije (CV) je u velikoj meri zavisila od parametra. Najveća varijabilnost je zabeležena za prinos suve mase po biljci (CV 45,80-58,90%), masu korena (CV 43,40-50,00) i broj nodula (CV 39,80-55,40%). Najmanja varijabilnost pojedinačnih biljaka je konstatovana za dužinu korena i sadržaj sirovih proteina (CV 10,18-19,67%).
Najjače korelacije su zabeležene za prinos suve mase po biljci i osobine: visina biljke (0,710**), masu korena (0,530**), broj nodula (0,387*), masu korena i dužinu korena (0,620**) i za sadržaj sirovih proteina i aktivnost nitrogenaze (0,938*). Sadržaj sirovih proteina je sa većinom drugih parametara bio u negativnom korelacionom odnosu. Koeficijent korelacije za aktivnost nitrogenaze i ostale osobine su pozitivne, ali su zbog malog broja korelacionih parova pouzdani samo u odnosu na sadržaj sirovih proteina. Ostvareni nivo varijabilnosti, kako za kultivare, tako i za pojedinačne biljke u okviru kultivara pruža dobre šanse za uspeh u selekciji crvene deteline u cilju kreiranja genotipova koji bi intenzivnije fiksirali atmosferski azot.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 26, broj 3 (1994),
str: 147-156
© 1994 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.113.1
Originalni naučni rad
STEPEN GENETIČKE HOMOZIGOTNOSTI U UZORCIMA ZDRAVIH I OBOLELIH OSOBA U HUMANIM POPULACIJAMA
D. MARINKOVIĆ, Dragana JOVANOVIĆ, Suzana CVJETIČANIN, Marija SAVIĆ i S. BRANKOVIĆ
Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu 11000 Beograd, Jugoslavia
Izvod
Stepen individualne genetičke homozigotnosti je utvrđivan na osnovu prisustva oko 20 - 30 kvalitativnih homozigotno-recesivnih karakteristika ("HRC-TEST") kod većeg broj a uzoraka zdravih osoba i pacijenata sa određenog područja koji su imali jedno od hroničnih oboljenja. U većini ovakvih uporednih analiza nađen je uvećan broj homo-recesivnih karakteristika u uzorcima pacijenata (npr. od urogenitalnih i neuropsihijatrijskih oboljenja, Endemske nefropatije, Miotonične distrofije, Šećerne bolesti, hronične limfatične leukemije, Luksacije kuka, Kancera uterusa). Sličan ili nešto niži stepen prosečne homozigotnosti je utvrđen u uzorcima pacijenata sa Alergijskom bronhijalnom astmom, kod nekih crevnih oboljenja i kod obolelih od Kancera dojke, uz prisutnu razliku u učestalosti pojedinih osobina. Dalja primena "HRC testa" može da ima praktičan značaj u genetičkom savetu, pošto akumulacija ovakvih karakteristika može biti u vezi sa umanjenom sposobnošću za otpornost prema nekim bolestima.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 26, broj 3 (1994),
str: 157-162
© 1994 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.17
Originalni naučni rad
HROMOZOMSKA ABNORMALNOST ISO 12 q U ODOJČETA SA AKUTNOM MONOCITNOM LEUKEMIJOM (AMOL - M5)
Ivana JANIĆ, D. ŠKOKIĆ, Vesna IVANOVIĆ-DERETIĆ i Emilija STOJIMIROVIĆ
Univerzitetska Dečija Klinika, 11000 Beograd, Jugoslavija
Izvod
Prikazane su kliničke, fenotipske i genotipske karakteristike akutne monocitne leukemije AMOL (M5a) u uzrastu odojčeta. Klinički bolest je bila ispoljena burnim i atipičnim početkom sa izraženom hepatosplenomegalijom, hiperleukocitozom, bez znakova ekstramedularne lokalizacije i diseminovane intravaskularne koagulacije (DIK).
Hromozomska abnormalnost iso 12 q bila je prisutna u dva nadena klona. Ova hromozomska anormalnost do sada nije opisana u literaturi u bolesnika sa AMOL (M5).
Tok bolesti bio je fudrojantan sa letalnim ishodom u indukcionoj fazi terapije.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 26, broj 3 (1994),
str: 163-174
© 1994 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 576316:597.554.3
Originalni naučni rad
HROMOZOMSKI KOMPLEMENTI NEKIH RIBA IZ FAMILIJE CYPRINIDAE
Slavica SIMOVIĆ i G. MARKOVIĆ
Agronomski fakultet, 32000 Čačak, Jugoslavija
Izvod
Istraženi su hromozomski komplementi pet ribljih vrsta koje pripadaju familiji Cyprinidae. Ove vrste su česte u vodama Dunavskog sliva. Nača istraživanja su pokazala da diploidne hromozomske garniture analiziranih vrsta sadrže 50 hromozoma (2n = 50): Chondrostoma nasus od 15 metacentričnih, 15 submetacentričnih, 12 subtelocentričnih i 8 telocentričnih; Albur-noides bipunctatiis od 8 pari metacentienih, 7 pari submetacentričnih, 6 pari subtelocentričnih i 4 para telocentričnih; Blicca bjoerkna od 6 pari metacentričnih, 7 pari submetacentričnih, 6 pari subtelocentričnih i 6 pari telocentričnih; Abramis sapa od 12 metaeentrienih, 14 submetaeentrienih, 10 subteloeentrienih i 14 teloeentrienih i Abramis ballenis od 15 metacentričnih, 10 submetacentričnih, 12 subtelocentričnih i 13 telocentričnih hromozoma. Utvrđene su izivesne razlike u odnosu na podatke iz literature u pogledu morfoloških tipova hromozoma za pojedine vrste.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 26, broj 3 (1994),
str: 175-181
© 1994 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.1
Originalni naučni rad
NAČIN NASLEĐIVANJA VISINE BILJAKA UKRASNOG SUNCOKRETA
Vidosava ŠEĆEROV – FIŠER
Poljoprivredni fakultet, 11000 Beograd-Zemun, Jugoslavija
Izvod
Visina biljaka je vrlo značajna osobina za ukrasne suncokrete. Pet inbred linija ukrasnog suncokreta je odabrano za dialelno ukrštanje u cilju utvrđivanja načina nasleđivanja, kombinirajućih sposobnosti i komponenti genetske varijabilnosti za visinu biljaka u F1 i F2 generaciji. Između ispitivanih inbred linija postojale su značajne razlike u visini biljaka.
Visina biljaka se u F1 i F2 generaciji nasleđuje dominantno ili superdominantno u zavisnosti od kombinacije.
Analiza kombinirajućih sposobnosti ukazuje da u nasleđivanju visine biljaka ukrasnih suncokreta predominantnu ulogu imaju geni sa neaditivnim efektom.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 26, broj 3 (1994),
str: 183-188
© 1994 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.2.635.7
Originalni naučni rad
UTICAJ RAZLIČITE GERMPLAZME NA NASLEĐIVANJE OSOBINA PLODA HIBRIDA PAPRIKE U F1 GENERACIJI
B. JOVANOVIĆ1, S. PRODANOVIĆ1 i D. STEVANOVIĆ2
1Poljoprivredni fakultet, 11080 Zemun, Jugoslavija
2Institut za istraživanja u poljoprivredi "Srbija",
Centar za povrtarstvo, 11420 Smederevska Palanka, Jugoslavija
Izvod
Predmet proučavanja u ovom radu su genetičke strukture različitih germplazmi paprike za osobine ploda.
Na osnovu vrednosti dialelnih hibrida u F1 generaciji, dobijenih ukrštanjima između krupnoplodnih varijeteta grossum i longum i sitnoplodnih varijeteta acuminatum i longum, ocenjeni su efekti gena primenom VrWr regresione analize.
Nađeno je da se sve ispitivane osobine: broj plodova, težina, širina i dužina ploda, kao i debljina perikarpa, nasleduju u F1 generaciji parcijalno dominantno, pod pretežnim uticajem aditivnih gena. Pri tome parcijalno dominiraju roditelji sa manjim brojem plodova, sa lakšim, kraćim i užim plodovima, kao i sa tanjim perikarpom.
To ukazuje da je u oplemenjivanju paprike potrebno uložiti velike napore za dobijanje superiornih F1 hibrida, odnosno da selekcija linijskih sorti paprike ima takođe veliki značaj. Pri tome poznavanje genetičke strukture različitih germplazmi može pomoći oplemenjivačima u pravilnom izboru roditeljskih genotipova, prema osobinama na koje se usmerava selekcioni proces.
Za osobine ploda kod ispitivanih germplazmi paprike određeni su preovladavajući alelni oblici gena.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 26, broj 3 (1994),
str: 189-193
© 1994 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 631.524.634.23
Originalni naučni rad
KOMPONENTE VARIJABILNOSTI I HERITABILNOST ZA NEKE OSOBINE TREŠNJE
Vera RAKONJAC, T. ŽIVANOVIĆ i D. NIKOLIĆ
Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, 11080 Beograd-Zemun, Jugoslavija
Izvod
Na osnovu dvogodišnjih rezultata proučavanja pet osobina ploda (dužina ploda, širina ploda, masa ploda, masa koštice i dužina peteljke ploda) kod 20 sejanaca trešnje izračunati su pokazatelji naslednosti. Utvrđene su vrednosti genetičke i fenotipske varijacije, vrednosti koeficijenata heritabilnosti u širem smislu, kao i vrednosti koeficijenata genetičke i fenotipske korelacije.
Rezultati ovog rada trebalo bi da omoguće oplemenjivačima trešnje da pravilno sagledaju genetičku osnovu ispitivanih osobina i olakšaju rad pri njihovoj selekciji.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 26, broj 3 (1994),
str: 195-200
© 1994 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 581.15 : 634.8.09 : 547.979
Originalni naučni rad
VARIJABILNOST PRINOSA GROŽĐA I SADRŽAJA PIGMENATA HLOROPLASTA U HIBRIDNOM POTOMSTVU VINOVE LOZE (Vitis sp.)
M. MILUTINOVIĆ, Ružica DŽAMIĆ. L AVRAMOV, D. NIKOLIĆ i M. NIKOLIĆ
Poljoprivredni fakultet, 11080 Beogad,Zemun, Jugoslavija
Izvod
Kod sejanaca F1 generacije dobijene ukrštanjem Seyve-Villard 18315 x muskat hamburg proučavana je varijabilnost prinosa grozda i sadržaja pigmenata hloroplasta. Najveće variranje ispoljio je prinos grozda po čokotu, a najmanje variranje ispoljio je sadržaj karotenoida. Dobijeni koeficijenti korelacije pokazuju da između prinosa i sadržaja pigmenata hloroplasta ne postoji značajna zavisnost. Različite vrednosti proučavanih osobina kod pojedinih genotipova pružaju mogućnost odabiranja i korišćenja istih u daljem oplemenjivačkom radu.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 26, broj 3 (1994),
str: 201-206
© 1994 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 631.524.631.527.6
Originalni naučni rad
VARIJABILNOST I NASLEDNOST MORFOLOŠKIH PARAMETARA LISTA KLONOVA TOPOLA SEKCIJE Leuce
Z. TOMOVIĆ1 i S. ORLOVIĆ2
1Istraživačko-razvojni centar, JP ,.SRBIJAŠUMA" Omladinskili brigada 1, 11070 Beograd-Novi Beograd
2Naučni institut za topolarslvo Antona Čehova 13, 21000 Novi Sad, Jugoslavija
Izvod
Istraživanjima varijabilnosti i naslednosti morfoloških parametara lista topola sekcije Leuce., obuhvaćeno je deset klonova sledeće taksonomske pripadnosti: Populus alba, P. alba f. boleana, P, tomentosxa, P. alba x P. grandidentata i P.tremuia cv. Astria. Na uzorcima lišća iz rasadničkog ogleda merene su veličine i broj sledećih parametara: dužina lista duž glavnog nerva (X1), najveća širina lista (X2), dužina od vrha lista do mesta najveće širine (X3), dužina lisne peteljke (X4), broj nerava (X5), ugao između donjeg para bočnih nerava (X6), odstupanje baze lista od zamišljene ravne osovine lista (X7), najveća dubina režnja na obodu lista (X8) i broj režnjeva (X9). Pored navedenih parametara izračunati su i koeficijenti odnosa sledećih parametara X2/X1, X3/ X1 i X4/ X1.
Rezultati istraživanja su pokazali da između klonova (genotipova) postoje statistički vrlo značajne razlike u pogledu veličine i broja istraživanih parametara lista. Pored toga dobijene su vrlo visoke vrednosti koeficijenata naslednosti u širem smislu (hbs).
Ukupni rezultati su jasno pokazali da se istraživani parametri veličine i oblika lista mogu koristiti kao pouzdani pokazatelji za makroskopsku determinaciju klonova u eksperimentalnoj i redovnoj rasadničkoj proizvodnji.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 26, broj 3 (1994),
str: 207-212
© 1994 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 576.3.663.85
Originalni naučni rad
CITOGENETSKA ISTRAŽIVANJA INTERSPECIES HIBRIDA SUNCOKRETA (H. Annuus LxH. occidentalis Riddell)
Jovanka ATLAGIĆ
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, M. Gorkog 30, Novi Sad. Jugoslavia
Izvod
Iz ukrštanja kulturnog suncokreta i H. occidentalis dobijeno je tri hibridne kombinacije. Kod H. occidentalis mejoza je proticala uz nizak procenat nepravilnosti tipa izbeglih i izostalih hromozoma. Hromozomski mostovi i fragmenti nisu detektovani. Parenje hromozoma u dijakinezi je bilo normalno (17 bivalenata). Vitalnost polena je bila visoka (90,81-97-68%).
Kod F1 interspecies hibrida mejoza je proticala uz niz nepavilnosti. Prosečan broj bivalenata po mejociti je iznosio 13,39, a procenat mejocita sa bivalentima 82,35%. Pored bivalenata u dijakinezi su detektovani univalenti (9,19% mejocita) kao i multivalenti (8,46% mejocita). Izbegli hromozomi u metafazi I, izostali hromozomi u anafazi I i telofazi II su se pojavljivali u visokom procentu mejocita. Hromozomski mostovi i fragmenti su zabeleženi u 10,52% mejocita. Vitalnost polena kod F1 hibrida je bila niska (3,72-52.94%).
Dobijeni rezultati pokazuju, da iako se radi o vrstama sa istim brojem hromozoma, postoje razlike u strukturi hromozoma. To potvrđuje da se genom diploidnih višegodišnjih razlikuje od genoma jednogodišnjih vrsta. Pitanje je da li osnovni broj hromozoma 17 kod suncokreta čine jedan genom ili više genoma.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 26, broj 3 (1994),
str: 213-219
© 1994 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 631.524.635.65
Originalni naučni rad
GENETIČKA ANALIZA BROJA ZRNA PO BILJCI U UKRŠTANJIMA BELIH PASULJA
Mirjana VASIĆ
Poljoprivredni fakultet, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, 21000 Novi Sad, Jugoslavija
Izvod
U radu je analiziran broj zrna po biljci, broj mahuna po biljci i broj zrna po mahuni pasulja u pet populacija roditelja (majke su linije iz indeterminantnih domaćih populacija Gradištanca i Tetovca, a očevi determinantne sorte Medijana, Biser i Oplenac), te po šest populacija F1 i F2. Najveći broj zrna i mahuna po biljci u roditelja imao je Telovac, pa Gradištanac, a najmanji Oplenac. Broj zrna po mahuni veći je u ispitivanih sorata nego u linija iz populacija. Varijabilnost broja zrna i broja mahuna po biljci je srednja do visoka. Broj zrna po mahuni je niske varijabilnosti. Za ispitivane osobine kao način nasleđivanja u F1 se pojavljuje heterotični efekat ili dominacija roditelja sa većom srednjom vrednošću. Za broj zrna po mahuni ima i intermedijarnog načina nasleđivanja. Heterozis je najveći u broju zrna po biljci. U F2 dolazi do smanjenja srednjih vrednosti populacija. Način nasleđivanja za broj zrna i broj mahuna po biljci je intermedijaran ili dominacija rodilelja sa većom srednjom vrednošću. Broj zrna po mahuni se u F2 nasleđivao najčešće dominacijom roditelja sa nižom srednjom vrednošću. U jednom slučaju se ispoljio i negativni heterozis. I heritabilnost broja mahuna i zrna po biljci i broja zrna po mahuni u većini kombinacija bila je visoka. Kod ispitivanih osobina u ukrštanjima sa Gradištancem pojavile su se biljke sa transgresijama. U ukrštanjima sa Tetovcem transgresija je bilo samo u broju zrna po mahuni.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 26, broj 3 (1994),
str: 221-226
© 1994 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 576.3.576.316
Originalni naučni rad
REAKCIJA HUMANIH LIMFOCITA NA DEJSTVO CITOSTATlKA IN VITRO IV. MAFOSFAMID I 5-FLUOROURACIL
Olivera MILOŠEVIĆ - DJORDJEVIĆ1 i Nada BARJAKTAROVIĆ2
Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Kragujevcu.
Kliničko-bolnički centar "Zvezdara", 11000 Beograd, Jugoslavia
Izvod
Testiran je efekat proleka aktivnog metabolita ciklofosfamida -mafosfamida i analoga nukleinskih kiselina 5-fluorouracila, koji nalaze - široku primenu u terapiji kancera. Primenjen je test frekvence- hromozomskih aberacija u ćelijama koje su u vreme tretmana agensima PHA stimulisane i bez PHA stimulacije. Primenjene su koncentracije 9 ug/ml za mafosfamid i 11,4 x 10 -3M za 5-fluorouracil. Mafosfamid i 5-fluorouracil su u kulturama nediferenciranih ćelija indukovali značajno povečanje frekvence hromozomskih aberacija (28,6 ± 4,3 i 22,2 ± 1,9). Za razliku od 5-fluorouracila, mafosfamid je indukovao povećanu frekvencu aberacija i u ćelijama koje su u vreme tretmana agensima bile u diferenciranom stanju (25,6 ± 1,6 i 4,2 ± 0,4). Od aberacija u tretmanu mafosfamidom, evidentirani su hromozomski (49% i hromatidni prekidi (36%), ahromatske lezije (30.5%), dicentrični hromozomi (2%). U tretmanu 5-fluorouracilom evidentirane su aberacije tipa prekida i ahromatskih lezija.