GENETIKA, Vol. 28, broj 1 (1996)
Goran TODOROVIĆ, Ilija ŠATARIĆ, Nenad DELIĆ i Milosav BABIĆ
NASLEĐIVANJE DUŽINE KLIPA KUKURUZA (Zea mays L.) [Izvod]
Nenad DELIĆ, Jovan ĐORĐEVIĆ, Goran TODOROVIĆ i Milisav BABIĆ
OCENA KOMERCIJALNIH HIBRIDA KUKURUZA (Zea mays L.) KAO DONORA POŽELJNIH ALELA ZA POPRAVKU PRINOSA ZRNA ELITNOG SC HIBRIDA [Izvod]
Milisav BABIĆ, Zorica PAJIĆ, Nenad DELIĆ i Goran TODOROVIĆ
IDENTIFIKACIJA DONORA POŽELJNIH ALELA ZA PRINOS ZRNA I ZAPREMINU KOKIČAVOSTI KOD KUKURUZA KOKIČARA (Zea mays L. everta) [Izvod]
Jelena VANČETOVlĆ i Goran DRINIĆ
KORELACIJE IZMEĐU VAŽNIJIH AGRONOMSKIH SVOJSTAVA U DVA KOMPOZITA KUKURUZA [Izvod]
Violeta ANĐELKOVIĆ, Radmila STIKIĆ, Sofija PEKIĆ i Mile IVANOVIĆ
KORELACIJE PRINOSA I KOMPONENTI PRINOSA KOD DVE SINTETIČKE POPULACIJE KUKURUZA SA RAZLIČITIM SADRŽAJEM ABSCISINSKE KISELINE (ABA) [Izvod]
Stanislav ŠESEK i Ankica KONDIĆ
GENOTIPSKI EFEKAT NA POJAVU ALBINO REGENERANATA U KULTURI ANTERA PŠENICE [Izvod]
Jasmina ZDRAVKOVIĆ, Živoslav MARKOVIĆ, Milan DAMJANOVIĆ i Zoran ŠUŠIĆ
NASLEĐIVANJE BROJA KOMORA PLODOVA PARADAJZA (Lycopersicon esculentum Mill.) [Izvod]
Milan ZDRAVKOVIĆ, Dragoljub ČOROKALO, Radiša ĐORĐEVIĆ i Jasmina ZDRAVKOVIĆ
UTICAJ NASLEDNIH PARAMETARA NA NASLEĐIVANJE VISINE PRVE MAHUNE KOD PASULJA (Phaseolus vulgaris L.) [Izvod]
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 28,
broj 1 (1996), str: 1-8
© 1996 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 633.15:575.1
Originalni naučni rad
NASLEĐIVANJE DUŽINE KLIPA KUKURUZA (Zea mays L.)
Goran TODOROVIĆ, Ilija ŠATARIĆ, Nenad DELIĆ i Milosav BABIĆ
Institut za kukuruz "Zemun Polje", Beograd - Zemun, Jugoslavija
I z v o d
Petnaest hibrida F1 generacije dobijenih dialelnim ukrštanjem šest inbred linija kukuruza je korišćeno za ispitivanje načina nasleđivanja dužine klipa kukuruza. Na osnovu analize varijanse kombinacionih sposobnosti utvrđene su veoma značajne vrednosti za OKS i PKS u obe ispitivane godine, što govori da je za nasleđivanje dužine klipa značajno aditivno i dominantno delovanje gena. Odnos OKS/PKS je u obe ispitivane godine bio manji od jedinice što ukazuje na veći značaj dominantnih gena na ispoljavanje ove osobine. Analiza komponenti genetičke varijanse za dužinu klipa pokazuje da aditivna (D) i dominantne komponente (H1 i H2) imaju značajan uticaj u nasleđivanju ove osobine. Vrednost parametra D koja je manja od H i H2 ukazuje da dominantni geni imaju preovlađujući značaj za nasleđivanje dužine klipa. Dobijeni rezultati su u saglasnosti sa rezultatima analize varijanse kombinacionih sposobnosti za datu osobinu. Negativna vrednost F pokazuje da je broj recesivnih gena bio veći od broja dominantnih gena, kod roditelja uključenih u dialelno ukrštanje. To potvrđuje i odnos ukupnog broja dominantnih i recesivnih alela kod svih roditelja (Kd/Kr), koji je u obe ispitivane godine bio manji od jedinice. Prosečan stepen dominacije koji je bio veći od jedinice i presek linije regresije sa Wr osom ispod koordinatnog početka ukazuje na superdominaciju u nasleđivanju dužine klipa kukuruza.
Štampano u „GENETIKA“ Vol.
28, broj 1 (1996), str: 9-16
© 1996 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.1:633.15
Originalni naučni rad
OCENA KOMERCIJALNIH HIBRIDA KUKURUZA (Zea mays L.) KAO DONORA POŽELJNIH ALELA ZA POPRAVKU PRINOSA ZRNA ELITNOG SC HIBRIDA
Nenad DELIĆ, Jovan ĐORĐEVIĆ, Goran TODOROVIĆ i Milisav BABIĆ
Institut za kukuruz "Zemun Polje", Beograd - Zemun, Jugoslavija
I z v o d
U ovom radu osam Američkih SC hibrida su ocenjeni kao donori poželjnih alela za popravku prinosa zrna elitnog hibrida Mo17 x L62, primenom sledeća tri metoda: 1.) metod po Dudley-ju (1987a), gde je ocenjena vrednost parametara lp1 μ; 2.) XTC, ili metod prosečne vrednosti ukrštanja donora sa oba roditelja elitnog hibrida (S p r a g u e and E b e r h a r t, 1977); 3.) UBND MINIMUM metod (Zanoni and Dudley, 1989, cit. Gerloff, 1985). Izračunati parametri sva tri korišćena metoda za procenu poželjnih alela upoređeni su na osnovu Spearman-ovog koeficijenta korelacije ranga. Prema formuli (P2xD)-(P1xD) + (P1- P2)/2 (Dudley,1987a), ocenjena je genetička srodnost ispitivanih donora sa roditeljima elitnog hibrida Mo17 x L62.
Na bazi rezultata sva tri primenjena metoda, najbolji donor za popravku prinosa zrna elitnog hibrida Mo17 x L62 je bio SC hibrid Palma. Svi ispitivani hibridi donori su pokazali veću genetičku srodnost sa roditeljem L62.
Visoko značajne vrednosti Spearman-ovog koeficijenta korelacije u tri moguća upoređenja primenjenih metoda za procenu poželjnih alela daju prednost korišćenju XTC metoda, pošto zahteva najmanji broj ulaza (samo F1 generacije ukrštanja roditelja elitnog hibrida sa donorima). Osnovni nedostaci XTC metoda su što ne omogućuje ocenu srodnosti donora sa roditeljima elitnog hibrida i ne omogućuje relativnu procenu broja recesivnih alela (jqj µ i kqk m).
Štampano u „GENETIKA“ Vol.
28, broj 1 (1996), str: 17-22
© 1996 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 633.15:575.1
Originalni naučni rad
IDENTIFIKACIJA DONORA POŽELJNIH ALELA ZA PRINOS ZRNA I ZAPREMINU KOKIČAVOSTI KOD KUKURUZA KOKIČARA (Zea mays L. everta)
Milisav BABIĆ, Zorica PAJIĆ, Nenad DELIĆ i Goran TODOROVIĆ
Institut za kukuruz "Zemun Polje", Beograd - Zemun, Jugoslavija
I z v o d
Cilj ovog rada je bio da se ocene tri linije kukuruza kokičara kao mogući izvori poželjnih alela za popravku prinosa zrna i zapremine kokičavosti elitnog hibrida kukuruza kokičara. U tu svrhu kod potencijalnih donora je izračunavan relativan broj poželjnih, dominantnih, alela (μG) i nepoželjnih recesivnih alela (μF ili μD). Takođe je određivana srodnost potencijalnih donora sa roditeljskim komponentama elitnog hibrida, te najbolji način zasnivanja početne populacije. Linije sa visokom frekvencijom nepoželjnih alela za ispitivanu osobinu takođe mogu imati poželjne alele za tu osobinu, na klasi lokusa gde roditelji elitnog hibrida koji se popravlja imaju fiksirane nepoželjne alele. Na osnovu iznetih rezultata korišćenje najboljeg popravljača prinosa zrna (ZPNP11) bi moglo da rezultira i ozbiljnim smanjenjem zapremine kokičavosti, zato popravku treba vršiti donorom koji je drugi po rangu za prinos zrna, ali najbolji za popravku zapremine kokičavosti (ZPK6).
Štampano u „GENETIKA“ Vol.
28, broj 1 (1996), str: 23-28
© 1996 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 633.15:575
Originalni naučni rad
KORELACIJE IZMEĐU VAŽNIJIH AGRONOMSKIH SVOJSTAVA U DVA KOMPOZITA KUKURUZA
Jelena VANČETOVlĆ i Goran DRINIĆ
Institut za kukuruz "Zemun Polje", Beograd –Zemun , Jugoslavija
I z v o d
U radu su proučavane genetičke korelacije između prinosa zrna i nekih važnijih agronomskih svojstava (visina biljke i klipa, dužina klipa, broj redova zrna i masa 1000 zrna) kod po 100 S1 i 100 HS familija iz dva kompozita kukuruza (Komp. B i M). Takođe su proučavane i genetičke korelacije između dva navedena tipa familija za data agronomska svojstva. Rezultati su pokazali da je u najvećoj genetičkoj korelaciji sa prinosom zrna kod S1 familija u oba kompozita dužina klipa, a kod HS familija masa 1000 zrna. Indirektna selekcija na prinos zrna preko nekog drugog svojstva u ovim populacijama ne bi imala smisla, osim HS selekcija preko povećanja mase 1000 zrna u Komp. M to se tiče genetičkih korelacija između S1 i HS familija, najniža je bila korelacija za prinos zrna u oba kompozita, ali je ova vrednost veća u Komp. M. Ovo ukazuje ili na veću sličnost u alelskoj frekvenciji između dva tipa familija za prinos zrna u Kompozitu M, ili na veći udeo aditivne u ukupnoj genetičkoj varijansi za prinos zrna, u odnosu na Komp. B.
Štampano u „GENETIKA“ Vol.
28, broj 1 (1996), str: 29-35
© 1996 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.1:633.15
Originalni naučni rad
KORELACIJE PRINOSA I KOMPONENTI PRINOSA KOD DVE SINTETIČKE POPULACIJE KUKURUZA SA RAZLIČITIM SADRŽAJEM ABSCISINSKE KISELINE (ABA)
Violeta ANĐELKOVIĆ1, Radmila STIKIĆ2, Sofija PEKIĆ2 i Mile IVANOVIĆ1
1Institut za kukuruz "Zemun Polje", Beograd - Zemun
2Poljoprivredni fakultet, Univ. u Beogradu, Beograd - Zemun, Jugoslavija
I z v o d
Ukrštanjem inbred linija, Polj-17 (sa visokim) i F-2 (sa niskim kapacitetom za akumulaciju ABA), stvorene su dve sintetičke populacije koje se u poljskim uslovima razlikuju u ovoj osobini oko 2-3 puta. Pored upoređivanja prosečnih vrednosti, rađena je i korelaciona analiza sledećih osobina: prinosa zrna, mase 1000 zrna, broja redova zrna, broja zna u redu i sadržaja ABA u listu. Za sve komponente prinosa, utvrđena je značajna, srednje jaka i jaka zavisnost sa prinosom zrna (naročito kod biljaka iz populacije sa visokim kapacitetom za akumulaciju ABA). Pored toga, utvrđena je negativna i slaba korelacija sadržaja ABA u listu i prinosa i komponenti prinosa kod biljaka iz populacije sa visokim kapacitetom za akumulaciju ABA, dok je kod biljaka iz druge populacije ta zavisnost bila srednje jaka i visoko značajna.
Za detaljnija ispitivanja planira se korišćenje QTL-analize (quantitative trait loci) odvojeno za prinos i sadržaj ABA u uslovima jače stresa suše, u kojima će se adaptivni efekat različitog kapaciteta za akumulaciju ABA više ispoljiti.
Štampano u „GENETIKA“ Vol.
28, broj 1 (1996), str: 37-42
© 1996 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 633.11:575.1
Originalni naučni rad
GENOTIPSKI EFEKAT NA POJAVU ALBINO REGENERANATA U KULTURI ANTERA PŠENICE
Stanislav ŠESEK i Ankica KONDIĆ
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, 21000 Novi Sad, Jugoslavija
I z v o d
Uzroci nastajanja visokog procenta albino regeneranata u in vitro kulturi antera pšenice, još uvek nisu u potpunosti razjašnjeni, ali se pretpostavlja da je njihov nastanak uslovljen kako genetičkim faktorima, tako i uslovima gajenja u kulturi in vitro. U ovom eksperimentu ispitan je uticaj genotipa na frekvenciju formiranih zelenih i albino regeneranata.
Antere su izolovane iz 15 različitih F1 hibrida pšenice (Triticum aestivum L.) i gajene na Potato 2 indukcionoj hranljivoj podlozi. Procenat dobijenih zelenih regeneranata n odnosu na ukupan broj izolovanih antera se kretao od 0 ("Pobeda x Novosadska rana 5" i "Žitarka x Odeska 120" do 21,6 ("Mex 3 x MV 18"), dok je najviši procenat zelenih regeneranata u odnosu na broj formiranih kalusa imao genotip No. 4 x NS 55-25 (F1) -52,9% kalusa kod ovog genotipa regenerisalo je zelenu biljku. Najviši procenat albino regeneranata u odnosu na ukupan broj izolovanih antera imao je, takođe, genotip Mex. 3 x MV 18 (F1)-23,3% izolovanih antera regenerisalo je albino biljku. Međutim, u odnosu na broj formiranih kalusa, genotip Pobeda x Novosadska rana 5 (F1) imao je najveći procenat albino regeneranata -66.7% formiranih kalusa regenerisalo je albino biljku. Pojava zelenih regeneranata kod ovog genotipa nije zapažena. U eksperimentu, od ukupnog broja regenerisanih biljaka 40% je posedovalo hlorofil, dok je 60% bilo albino.
Rezultati su pokazali da postoji značajna razlika između ispitivanih genotipova u pogledu broja formiranih zelenih i albino regeneranata, što ukazuje na to da je albinizam genotipska karakteristika.
Štampano u „GENETIKA“ Vol.
28, broj 1 (1996), str: 43-48
© 1996 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.1:635.64
Originalni naučni rad
NASLEĐIVANJE BROJA KOMORA PLODOVA PARADAJZA (Lycopersicon esculentum Mill.)
Jasmina ZDRAVKOVIĆ, Živoslav MARKOVIĆ, Milan DAMJANOVIĆ i Zoran ŠUŠIĆ
Institut za istraživanja u poljoprivredi "Srbija" , Beograd
Centar za povrtarstvo, 11420 Smederevska Palanka, Jugoslavija
I z v o d
U dialelnoj analizi 6 roditeljskih genotipova paradajza, signifikantno različitih za broj komora po plodu, ispitivano je nasleđivanje ove osobine u 15 F1 i F2 generacije. Broj komora u F1 generaciji nasleđivao se aditivno. U F1 generaciji u 8 kombinacija ispoljilo se intermedijerno nasleđivanje, u 5 kombinacija dominantno i parcijalno dominantno. U 4 hibrida nije utvrđeno nasleđivanje jer roditeljski genotipovi nisu divergentni za ovu osobinu. U F2 generaciji u 5 kombinacija ispoljilo se intermedijarno nasleđivanje i u 6 kombinacija parcijalna dominacija roditelja sa manjim brojem komora. Rezultati kombinacionih sposobnosti u F1 i F2 generaciji ukazuju da u nasleđivanju ove osobine preovlađuju geni sa aditivnim efektom. Analiza je urađena po Griffing-u (1956), metod 2, model 1. Najvišu vrednost OKS pokazala je linija SP-109 (-1,067 u F2 generaciji).
Štampano u „GENETIKA“ Vol.
28, broj 1 (1996), str: 49-54
© 1996 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.1:635.65
Originalni naučni rad
UTICAJ NASLEDNIH PARAMETARA NA NASLEĐIVANJE VISINE PRVE MAHUNE KOD PASULJA (Phaseolus vulgaris L.)
Milan ZDRAVKOVIĆ, Dragoljub ČOROKALO, Radiša ĐORĐEVIĆ i Jasmina ZDRAVKOVIĆ
Institut za istraživanja u poljoprivredi"Srbija", Beograd
Centar za povrtarstvo, 11420 Smederevska Palanka, Jugoslavija
I z v o d
U dialelnim ukrštanjima genotipova pasulja (Biser – L1, Sarajevski žuti - L2, Galeb - 1.3, Rozalija - L4, Palanački zlatnožuti - L5 i L- 6 u tipu Tetovca), ispitivano je nasleđivanje visine formiranja prve mahune u F1 i F2 generaciji. U F1 generaciji visina prve mahune se nasleđivala intermedijarno u dve kombinacije, parcijalna dominacija u tri, dominacija jednog od roditelja u četiri i superdominacija u šest kombinacija (uz pojavu jednog negativnog heterozisa). U F2 visina prve mahune se najčešće nasleđivala intermedijarno (u osam kombinacija), parcijalno - dominantno i superdominantno u po tri i dominantno u jednoj kombinaciji.
Analizom kombinacionih sposobnosti u F1, utvrđeno je da u nasleđivanju visine prve mahune učestvuju aditivni i neaditivni geni, a u F2 samo aditivni. I heritabilnost u širem smislu iznosila je 82% i ukazuje na veliki značaj genetičkih faktora u nasleđivanju ove osobine.