GENETIKA, Vol. 30, broj 2 (1998)

 

Dragoljub ĐOKIĆ, Jovanka STOJANOVIĆ i Milanko PAVLOVIĆ

FIZIOLOŠKE OSNOVE ZA SELEKCIONO POBOLJŠANJE SADRŽAJA PROTEINA U ZRNU PŠENICE [Izvod]

 

Ninoslav ĐELIĆ i Bogosav SOLDATOVIĆ

MITOTSKA AKTIVNOST I ĆELIJSKA KINETIKA U KULTURAMA HUMANIH LIMFOCITA TRETIRANIH INSULINOM [Izvod]

 

Novo PRŽULJ, Novica MLADENOV i Vojislava MOMČILOVIĆ

SELEKCIJA JEČMA NA OTPORNOST PREMA NISKIM TEMPERATURAMA U RANIM GENERACIJAMA RAZDVAJANJA [Izvod]

 

Radovan MARINKOVIĆ i Ana MARJANOVIĆ-JEROMELA

PRIMENA RAZLIČITIH METODA U ODREĐIVANJU HERITABILNOSTI NEKIH KVANTITATIVNIH SVOJSTAVA KOD RICINUSA (RICINUS COMMUNIS L.) [Izvod]

 

Novica MLADENOV, Novo PRŽULJ i Nikola HRISTOV

KOMPONENTE VARIJABILNOSTI I KLASTER ANALIZA PREŽETVENOG PROKLIJAVANJA KOD PŠENICE [Izvod]

 

Saša ORLOVIĆ, Vasilije ISAJEV, Slobodanka PAJEVIĆ

GENETIČKE KORELACIJE ELEMENATA ANATOMSKE GRAĐE LISTA I ELEMENATA RASTENJA [Izvod]

 

Vesna KOKO, Marija GUĆ-ŠĆEKIĆ, Katarina NAJDOVSKI, Nada M. ŠERBAN, Miroslava NEDELJKOVIĆ, Aleksandra KORAĆ, Jelena RADOVANOVIĆ, and Neda DRNDAREVIĆ

ISPITIVANJA CITOSKELETA U MONOGENSKIM I HROMOZOMALNIM POREMEĆAJIMA 1. SLUČAJ TRIZOMIJE 16 [Izvod]

 

Borislav KOBILJSKI, Srbislav DENČIĆ i Ivan MIHALJEV

VARIJABILNOST I STABILNOST BROJA I TEŽINE ZRNA PO KLASU KAO KRITERIJUM U OPLEMENJIVANJU PŠENICE [Izvod]

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 30, broj 2 (1998), str: 99-123
© 1998 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

UDC 631.527.11; 633.11

Pregledni rad

 

FIZIOLOŠKE OSNOVE ZA SELEKCIONO POBOLJŠANJE SADRŽAJA PROTEINA U ZRNU PŠENICE

Dragoljub ĐOKIĆ, Jovanka STOJANOVIĆ i Milanko PAVLOVIĆ

 

Institut za istraživanja u poljoprivredi "Srbija", Centar za strna žita, 34000 Kragujevac, Jugoslavija

 

Izvod

U radu su pretstavljeni rezultati istraživanja parametara usvajanja i iskorišćavanja azota kao kriterijuma  u oplemenjivanju pšenice na povećan sadržaj proteina u zrnu. Dobijeni rezultati ukazuju da je akumulacija ukupng azota uslov da se povećanjem sadržaja proteina u zrnu ne  smanji prinos. Ovo je moguće postići povećanjem usvajanja azota iz zemljišta i unapređenje procesa iskorišćavanja u biljci. Procesi akumulacije azota su vršeni preko određivanja prinosa biološke mase, koncentracije azota, usvajanja azota u toku reproduktivnog perioda kao i preko aktivnosti enzima nitrat reduktaze. Proces iskorišćavanja je proučavan preko žetvenog indeksa azota, iskorišćavanja azota iz vegetativnih organa, efikasnosti iskorišćavanja azota iz vegetativnih organa, procenta azota u  stabljici i aktivnosti enzima proteaza vegetativnih tkiva u fazi reprodukcije. Na osnovu dobijenih rezultata i utvrđene značajnosti nekih od ispitivanih parametara predložena je strategija oplemenjivanja pšenice na povećan sadržaj proteina u zrnu.

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 30, broj 2 (1998), str: 125-131
© 1998 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

UDC 576.353:36; 612.112:43

Originalni naučni rad

 

MITOTSKA AKTIVNOST I ĆELIJSKA KINETIKA U KULTURAMA HUMANIH LIMFOCITA TRETIRANIH INSULINOM

Ninoslav ĐELIĆ i Bogosav SOLDATOVIĆ

 

Katedra za biologiju, Veterinarski fakultet, Univerzitet u Beogradu, 11000 Beograd

 

Izvod

Insulin učestvuje u regulaciji velikog broja metaboličkih procesa u tkivima kičmenjaka. Polazeći od eksperimentalnih podataka da insulin može da stimuliše sintezu DNK i kinetiku proliferacije različitih ćelijskih linija, cilj istraživanja bio je da se ispitaju moguće promene vrednosti mitotskog indeksa i proli­feracionog indeksa u kulturama humanih limfocita tretiranim humanim rekombinantnim insulinom. Insulin je ispoljio mitogene efekte pri nižim koncentracijama (0.75 x 10-8 M i 2.5 x 10-8 M), dok je kinetika proliferacije limfocita značajno povećana pri koncentraciji 0.75 x 10-8 M. Može se zaključiti da insulin stimuliše mitotsku ak­tivnost i kinetiku proliferacije humanih limfocita pri optimalnoj koncentraciji od 10-8 M.

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 30, broj 2 (1998), str: 133-141
© 1998 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

UDC 633.16; 632.111.6; 631.527.12

Originalni naučni rad

 

SELEKCIJA JEČMA NA OTPORNOST PREMA NISKIM TEMPERATURAMA U RANIM GENERACIJAMA RAZDVAJANJA

Novo PRŽULJ, Novica MLADENOV i Vojislava MOMČILOVIĆ

 

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, 21000 Novi Sad, Jugoslavija

 

Izvod

U radu je prikazana mogućnost selekcije ječma na otpornost prema niskim temperaturama na osnovu preživele lisne površine u ranim generacijama razdva­janja. U tu svrhu analizirana je F3, F4 i F5 generacija kod ukrštanja sledećih genotipova: srednje otporan/osetljiv, srednje otporan/srednje otporan i otpo­ran/srednje otporan. Odnosi preživele lisne površine između generacija određeni su na osnovu koeficijenata regresije. Varijabilnost u okviru pojedinih generacija pri­kazana je koeficijentom varijabilnosti srednjih vrednosti potomstava jedne biljke. Stepen sličnosti unutar generacija određen je na osnovu intraklasnog korelacionog koeficijenta. Između otpornosti na niske temperature odabranih biljaka u F3 gene­raciji i otpornosti njihovih odgovarajućih potomstava utvrđene su značajne vred­nosti koeficijenata regresije. Posmatrajući sve kombinacije skupa, utvrđen je pad otpornosti prema niskim ternperaturama od mlađih ka starijim generacijama. Ot­pornost F5 generacije je uglavnom na nivou roditelja koji je osetljiviji na niske temperature. Velika variranja unutar generacija ukazuju na njihovu značajnu ge­netičku varijabilnost, odnosno mogućnost izdvajanja i otpornijih potomstava nego što je prosek generacije. Metodom konvergentnih ukrštanja moguće je stvoriti genotipove na nivou ili nešto bolje otpornosti od otpornijeg roditelja.

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 30, broj 2 (1998), str: 143-150
© 1998 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

UDC 575.1; 631.523.4

Originalni naučni rad

 

PRIMENA RAZLIČITIH METODA U ODREĐIVANJU HERITABILNOSTI NEKIH KVANTITATIVNIH SVOJSTAVA KOD RICINUSA (RICINUS COMMUNIS L.)

Radovan MARINKOVIĆ i Ana MARJANOVIĆ-JEROMELA

 

Naučni Institut za ratarstvo i povrtarstvo, 21000 Novi Sad, Jugoslavija

 

Izvod

Heritabilnost ili naslednost je našla širaku primenu u oplemenjivanju i selekciji biljaka i životinja s obzirom da ukazuje na veličinu genetske varijabilnosti u ukupnoj fenotipskoj varijabilnosti. Na osnovu informacija o veličini genetske varijabilnosti kvantitativnih svojstava u nekoj populaciji može se uticati na povećanje efikasnosti selekcionog rada izborom odgovarajućih metoda oplemenji­vanja. Ukoliko su visoke vrednosti za heritabilnost nekog svojstva, dobri rezultati se mogu postići primenom masovne selekcije, a ako su vrednosti za heritabilnost niske, tada se bolji rezultati postižu primenom pedigree metode ili progeny testa ili neke druge metode. U ovom radu je proučavana heritabilnost u širem smislu za visinu biljke (cm), masu 1000 semena (g), broj punih semena po biljci i prinos se­mena po biljci (g) kod jedne populacije ricinusa. Pet inbred linija dobijenih iz te populacije ukršteno je po dialelnoj šemi, isključujući recipročna. Veličina uzoraka za analizu navedenih svojstava bila je 100-120 biljaka za roditelje, F1 i F2 gene­raciju. Vrednosti za heritabilnost su odredene korišćenjem komponenti varijansi roditelja, F1 i F2 generacije. Vrednosti za heritabilnost izračunate su primenom četiri različite metode: (1) prema Mahmud i Kramer (1951), (2) prema Burton (1952), (3) prema Mather (1949) i (4) prema Weber i Moorthy (1952) (cit. po Vasilj, 1973). Vrednosti za heritabilnost za visinu biljke kretale su se od 0,0 - 91,70%, za masu 1000 semena od 0,0 - 88,56%o, za broj punih semena po biljci od 0,0 - 59,78% i za prinos semena po biljci od 0,0 - 69,01%. Za prinos semena po biljci samo kod jedne kombinacije izračunata je vrednost za heritabilnost preko 60%. Uglavnom su izračunate vrednosti oko ili niže od 45%. Slični podaci su izračunati i za svojstvo broj punih semena po biljci. Nešto veće vrednosti su izračunate za masu 1000 semena, a najveće za visinu biljke. Kod nekih ukrštanja, kod svih proučavanih svojstava, vrednost za heritabilnost bila je nula. To ukazuje na nepostojanje genetske udaljenosti između tih linija.

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 30, broj 2 (1998), str: 151-158
© 1998 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

UDC 633.11; 575.16

Originalni naučni rad

 

KOMPONENTE VARIJABILNOSTI I KLASTER ANALIZA PREŽETVENOG PROKLIJAVANJA KOD PŠENICE

Novica MLADENOV, Novo PRŽULJ i Nikola HRISTOV

 

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, 21000 Novi Sad, Jugoslavija

 

Izvod

Cilj ovog rada je da kod genotipova pšenice različitog geografskog porekla ispita varijabilnost otpornosti prema proklijavanju na klasu (PHS), i izvrši grupisanje sorti na osnovu sličnosti za ovu osobinu. Testirano je 80 genotipova koji su se razlikovali po poreklu i drugim važnim osobinama. Klasovi su uzimani u tri različita termina i testirani u vlažnim komorama, a kao pokazatelj otornosti prokli­javanja na klasu korišćen je indeks proklijavanja (SI). Utvrđene su značajne razlike između genotipova (G), termina uzimanja uzorka (T) i interakcije G/T. Dobijena je visoka vrednost heritabilnosti za ovo svojstvo. U grupu najotpornijih genotipova svrstani su Diplomat, Frontana, Skopljanka, Libellula, Saitama 7, NS2-4407 i NS2-4749. Najosetljiviji su genotipovi Siete Ceros, Stela, Timgalen, Rusija, NS-4751, NS2-4751, NS rana 2 i F4780bz.

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 30, broj 2 (1998), str: 159-170
© 1998 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

UDC 581.45; 575.16

Originalni naučni rad

 

GENETIČKE KORELACIJE ELEMENATA ANATOMSKE GRAĐE LISTA I ELEMENATA RASTENJA

Saša ORLOVIĆ1, Vasilije ISAJEV2, Slobodanka PAJEVIĆ3

 

1Institut za topolarstvo, 21000 Novi Sad,

2Šumarski fakultet, 11030, Beograd,

3PMF-Institut za biologiju, 21000 Novi Sad, Jugoslavija

 

Izvod

U radu su prikazani rezultati istraživanja varijabilnosti elemenata anatom­ske građe lista ožiljenica 8 klonova topola (po 4 klona Populus x euramericana i Populus deltoides) u tri poljska ogleda na različitim tipovima zemljiša (humofluvi­sol, fluvisol forma ilovasta i fluvisol forma peskovita). Na privremenim mikro­skopskim preparatima koji su napravljeni na mikrotomu na zamrzavanje izmerena je debljina sunđrastog i palisadnog tkiva na poprečnom preseku. Pored toga određen je i broj stoma po mm2 lisne površine na licu i naličju lista. Na kraju vegetacionog perioda izmereni su elementi rastenja prečnici i visine biljaka. Re­zultati istraživanja su ukazali na visok interklonalni varijabilitet istraživanih parametara anatomske građe. Statistički visoko značajne razlike između klonova i nesignifikantne između ponavljanja, srednji i visoki koeficijenti naslednosti u širem smislu, upućuju na to da su istraživani parametri u visokom stepenu pod ge­netskom kontrolom. Statistički visoko signifikantna interakcija klon x eksperiment (genotype x environment), kao i različit rang klonova po eksperimentima, govori o različitom reagovanju klonova na okolinu što je značajno za dalju selekciju. Jake genetičke korelacije su konstatovane između broja stoma na licu lista i prečnika biljaka, broja stoma na naličju lista i visine biljaka. Rezultati istraživanja upućuju na to da je moguće stvoriti hibride sa poželjnom anatomskom građom lista pri čemu se mogu uvećati efekti selekcije.

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 30, broj 2 (1998), str: 171-180
© 1998 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

UDC 575.224.2; 576.3:316

Originalni naučni rad

 

ISPITIVANJA CITOSKELETA U MONOGENSKIM I HROMOZOMALNIM POREMEĆAJIMA 1. SLUČAJ TRIZOMIJE 16

Vesna KOKO1,2, Marija GUĆ-ŠĆEKIĆ3, Katarina NAJDOVSKI3, Nada M. ŠERBAN1, Miroslava NEDELJKOVIĆ1, Aleksandra KORAĆ1, Jelena RADOVANOVIĆ1, and Neda DRNDAREVIĆ2

 

1 Institat za Zoologiju, Prirodnomatematički fakultet,

2 Institut za medicinska istraživanja,

3 Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije, 11000 Beograd, Jugoslavija

 

Izvod

Cilj rada je bio da se ispitaju moguće promene u citoskeletu u trofoblastu horionskih vila u pacijenta sa trizomijom 16. Na ultrastrukturnom nivou nadjene su promene i u sinciciotrofoblastu i u citotrofoblastu. U sinciciotrofoblastu većina jedara je bila sa kondenzovanijim hromatinom u poredjenju sa kontrolom. Cisterne granulisanog endoplazminog retikuluma su bile više dilatirane i sa povećanim brojem ribozoma vezanim za membrane retikuluma. Vršni delovi citoplazme imali su veći broj lizozoma komponenti endosomskog sistema. Citotrofoblast je bio kontinuiran. U nekim ćelijama jedra su bila velika, svetla i sa većim brojem in­vaginacija. Neke ćelije citotrofoblasta imale su izmenjen položaj i oblik. Zapaženo je da su te ćelije najpre dobijale trouglastu formu, a zatim postajale cilindrične i dosezale su duboko u placentalno mezehimsko vezivno tkivo. U citoplazmi nekih od ovih ćelija mogla se uočiti promena orijentacije najverovatnije intermedijarnih fila­menata.

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 30, broj 2 (1998), str: 181-189
© 1998 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

UDC 633.11; 631.527

Originalni naučni rad

 

VARIJABILNOST I STABILNOST BROJA I TEŽINE ZRNA PO KLASU KAO KRITERIJUM U OPLEMENJIVANJU PŠENICE

Borislav KOBILJSKI1, Srbislav DENČIĆ1 i Ivan MIHALJEV2

 

1 Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo,

2 Poljoprivredni fakultet,  21000 Novi Sad, Jugoslavija

 

Izvod

U radu je analizirana fenotipska varijabilnost i stabilnost broja i mase zrna / klasu kod 40 divergentnih genotipova pšenice, poreklom iz četiri velika regiona u pojasu od 35-50° severne geografske širine i to: regiona Rusije i Ukrajine, regiona Dalekog Istoka, regiona Severne Arnerike i regiona Centralne i Južne Evrope. Za analizirana svojstva je utvrdena široka fenotipska varijabilnost. Metodom analize varijanse je utvrđen visoko značajan i značajan uticaj sorte, godine i njihove in­terakcije na ekspresiju ispitivanih osobina, pri čemu su se efekti pojedinačnih komponenti fenotipske varijabilnosti, u zavisnosti od analiziranog svojstva i re­giona značajno razlikovali. Takode, u radu su izdvojene sorte koje su ispoljile naj-veću stabilnost ispitivanih svojstava. Izmedu rangova vrednosti analiziranih svoj­stava i parametra stabilnosti (koeficijenta regresije) nije utvrđena značajna korela­ciona zavisnost, a što ukazuje na postojanje mogućnosti kreiranja sorti pšenice, koje bi istovremeno imale i visoke vrednosti ispitivanih svojstava i dobru stabil­nost. Na osnovu rezultata dobijenih analizom fenotipske varijabilnosti i parametara stabiinosti su izdvojeni genotipovi koji bi mogli poslužiti kao potencijalini roditelji za kombinacijska ukrštanja u oplemenjivanju pšenice na veći broj i masu zrna / klasu. Rezultati ovog istraživanja ukazuju da se u jednom genotipu mogu akumuli­rati “poželjni” geni za ova dva svojstva, pri čemu ona mogu istovremeno ispoljiti i odličnu stabilnost.

 

Povratak na sadržaj