GENETIKA, Vol. 31, broj 1 (1999)
Miloje R. SARIĆ, Mirjana STOJANOVIĆ, Milan BABIĆ, Dragana POTPARA i Deana ILEŠ
REAKCIJA BILJNIH VRSTA I NJIHOVIH GENOTIPOVA NA USVAJANJE URANA [Izvod]
Tatjana SRETENOVIĆ RAJIČIĆ, Mirjana IVANČEVIĆ, Jasmina ZDRAVKOVIĆ, Radiša ĐORĐEVIĆ i Milan DAMJANOVIĆ
REAKTIVNOST KUPUSA (BRASSICA OLERACEA VAR. CAPITATA) NA DELOVANJE PARAKVATA IN VITRO [Izvod]
Miodrag DIMITRIJEVIĆ, Desimir KNEŽEVIĆ, and Sofija PETROVIĆ
ALELNA VARIJACIJA GLIJADINA I PROMENE AGRONOMSKIH OSOBINA PŠENICE [Izvod]
Sofija PETROVIĆ, Miodrag DIMITRIJEVIĆ, Novica MLADENOV i Marija KRALJEVIĆ-BALALIĆ
EKOLOŠA STABILNOST KOMPONENATA PRINOSA PŠENICE [Izvod]
Ankica KONDIĆ i Stanislav ŠEŠEK
ANDROGENA I REGENERACIONA SPOSOBNOST HOMOZIGOTNIH I HETEROZIGOTNIH GENOTIPOVA PŠENICE [Izvod]
Dane LUKIĆ i Marija KRALJEVIĆ-BALALIĆ
OPLEMENJIVANJE GENOTIPOVA LUCERKE NA VIŠI PRINOS SEMENA [Izvod]
Pavle SKLENAR, Lazar KOVAČEV, Nikola ČAČIĆ, Snezana MEZEI i Nevena NAGL
UTICAJ OSOBINA KORENA NA PRINOS KRISTALNOG ŠEĆERA KOD DVE POPULACIJE ŠEĆERNE REPE [Izvod]
Slobodan DRAŽIĆ i Slaven PRODANOVIĆ
FENOTIPSKA DIVERGENTNOST SORTI FLUE-CURED VIRDŽINIJSKIH DUVANA [Izvod]
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 31, broj 1 (1999),
str: 1-27
© 1999 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 632.118.3
Originalni naučni rad
REAKCIJA BILJNIH VRSTA I NJIHOVIH GENOTIPOVA NA USVAJANJE URANA
Miloje R. SARIĆ1, Mirjana STOJANOVIĆ2. Milan BABIĆ2, Dragana POTPARA2
i Deana ILEŠ2
1 Srpska akademija nauka i umetnosti, 11000 Beograd,
2 Institut za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina, Beograd,
Jugoslavija
Izvod
Među savremenim istraživanjima posebno mesto zauzimaju pitanja, koja se odnose na elemente, čija uloga u životu biljaka je nedovoljno poznata, a osobito onih elemenata koji se nalaze u tragovima u biljkama. S druge strane takvi elementi mogu u većim koncentracijama da budu izuzetno štetni za sve žive organizme. Osobito je važno istaći da ovi elementi sve se više koriste u razne svrhe u savremenim tehnologijama, pa čak do proizvodnje različitih vidova oružja, a što preti opstanku čovečanstva. Među ove elemente na prvo mesto može se istaći uran i njegovi potomci. Međutim, postoje radovi koji ukazuju i na stimulativan efekat urana, koji se odražava direktno na povećanje prinosa biljaka, a što pokazuju mnogi citirani rezultati. Najzad, treba istaći da uran, odnosno njegovi potomci sve više ugrožavaju život jer se oni unose sa primenom mineralnih đubriva. Aktuelnost problema radioaktivnosti pojavila se sa otkrivanjem prirodnih, odnosno veštačkih radioizotopa. Ona se počela proućavati u raznim naukama i praktičnim oblastima, međutim sve veći njen značaj je očigledan posle pedesetih godina pa sve do danas. Zemljište, kao deo ekosistema, u ovim proučavanjima radioaktivnosti sa tačke gledišta njihove sorpcije, desorpcije, migracije, usvajanja od biljaka i drugih živih bića iz razumljivih razloga. Takođe, treba istaći da radiobiološka istraživanja počevši od semena pa do čoveka sve više privlače pažnju raznih nauka od poljoprivrede do medicine. Mi smo našu pažnju više poklonili gajenim biljkama i usvajanju urana. Isto tako smatramo da kod gajenih biljaka se ne treba zadržavati samo na nivou biljne vrste, već i na nivou njihovih genotipova (inbred linija, sorata i hibrida). Stoga smo u ovom radu proučavali usvajanje urana od različitih genotipova kukuruza, suncokreta i soje. Dobijeni rezultati ovih istraživanja ukazuju da je naša pretpostavka bila opravdana.
Autor za kontakt: Miloje R. Sarić, Serbian academy of Sciences and Arts, Knez Mihajlova 35, 11000 Belgrade, Yugoslavia
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 31, broj 1 (1999),
str: 29-37
© 1999 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 633.42
Originalni naučni rad
REAKTIVNOST KUPUSA (BRASSICA OLERACEA VAR. CAPITATA) NA DELOVANJE PARAKVATA IN VITRO
Tatjana SRETENOVIĆ RAJIČIĆ, Mirjana IVANČEVIĆ, Jasmina ZDRAVKOVIĆ, Radiša ĐORĐEVIĆ i Milan DAMJANOVIĆ
Institut za istraživanja u poljoprivredi "Srbija", Centar za povrtarstvo, 11420
Smederevska Palanka, Jugoslavija
Izvod
Cilj našeg rada bio je da ispitamo reaktivnost kupusa (Brassica oleracea var. capitata) na delovanje totalnog herbicida parakvata in vitro i genetičku komponentu odgovora na ovaj mutagen. Kultura izdanaka nekoliko genotipova kupusa je poslužila kao model sistem u ovim istraživanjima. Praćeni parametri u kulturi in vitro bili su broj korenova, dužina korenova, dužina izdanaka, sveža i suva masa. Izvršena je analiza varijanse, određeni koeficijenti heritabilnosti u širem smislu (h2), koeficijenti fenotipske varijacije (CVf) i urađena je korelaciona i regresiona analiza. Heritabilnost je veoma visoka kod svih parametara, naročito kod sveže i suve mase (h2=92%). Najveće variranje pokazuje broj korenova (C.Vf = 29.36%) i dužina korena (CVf= 26.57%). Broj korenova, dužina korenova i izdanaka pokazuju značajne korelacije kod svih genotipova. Kod P295 i P6p postqji gotovo funkcionalna zavisnost (b = 0.99**) između ovih parametara. Regresioni koeficijenti sveže u odnosu na suvu masu su veoma visoki (bp295 = 12.60 do bp6p= 17.39). Visoki koeficijenti heritabilnosti ukazuju da je kod promena indukovanih parakvatom genetička determinacija fenotipa velika. Parakvat je smanjio vrednosti svih praćenih parametara. Sličnosti u profilu odgovora na parakvat i veoma jaka korelacija među parametrima rasta ukazuju da su ovi parametri determinisani strukturnim poligenima i da se radi o konstitutivnim karakteristikama. Razlike u intenzitetu promena rasta kulture izdanaka kupusa koje indukuje parakvat ukazuju na to da postoje neke razlike između ispitivanih genotipova u regulatornim poligenima koji regulišu ekspresiju ovih promena.
Autor za kontakt: Tatjana Sretenović Rajičić, Agricultural Research Institute "Serbia" Centre for Vegetable Crops. Karadjordjeva 71, 11420 Smederevska Palanka, Yugoslavia, tel.: 381-26-323170, fax: 381-26-323785, e-mail: clvcsp@eunet.yu
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 31, broj 1 (1999),
str: 39-47
© 1999 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 633.11:547.962.7
Originalni naučni rad
ALELNA VARIJACIJA GLIJADINA I PROMENE AGRONOMSKIH
OSOBINA PŠENICE
Miodrag DIMITRIJEVIĆ1, Desimir KNEŽEVIĆ2, and Sofija PETROVIĆ1
1 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
2 Institut za istraživanja u poljoprivredi "Srbija", Centar za strna žita. Kragujevac,
Jugoslavija
Izvod
Uzorak od 84 sorte pšenice je, A-PAGE postupkom, analiziran za prisustvo alela glijadina Gli B1b. Gli B1l, Gli D1b i Gli D2b. Upoređivane su razlike u agronomskim osobinama, testiranjem ispitivanih genotipova grupisanih po prisustvu, odnosno odsustvu ovih alela glijadina u genetičkoj osnovi.
Autor za kontakt: Miodrag Dimitrijević, Institute of Field and Vegetable Crops. Faculty of Agriculture Novi Sad, 21000 Novi Sad, Yugoslavia
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 31, broj 1 (1999),
str: 49-57
© 1999 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 633.11:575.826
Originalni naučni rad
EKOLOŠA STABILNOST KOMPONENATA PRINOSA PŠENICE
Sofija PETROVIĆ1, Miodrag DIMITRIJEVIĆ1, Novica MLADENOV2 i Marija
KRALJEVIĆ-BALALIĆ1
' Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Poljoprivredni fakultet, 21000 Novi Sad
2 Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, 21000 Novi Sad, Jugoslavia
Izvod
U radu je ispitivana stabilnost deset divergentnih genotipova pšenice, u četiri godine, za broj i masu zrna po klasu. Najveću srednju vrednost broja zrna po klasu je imala sorta Martonvašarska 15 (x = 58,1) a 1991/92., a najmanju Balkan (x = 30,5) u 1994-95. Srednje vrednosti mase zrna po klasu su se kretale od x = 1,1 g, kod sorte Balkan u 1994/95., do x = 2,8 g, kod sorte NSR-2 u 1991/92 godini. Korišćenjem modela eberhart i RUSSELL (1966), je ustanovljeno da su najstabilniji genotipovi za broj zrna po klasu Libelulla (bi = 1,364 i Sdi2 = 1,688) i Lovrin 21 (bi = 1.005 i Sdi2= 1,656). Dobru stabilnost za masu zrna po klasu su ispoljili genotipovi NSR-2 (bi = 1,041 i Sdi2 = 0,289) i Jugoslavija (bi = 0,862 i Sdi2 = 0,155).
Autor za kontakt: Sofija Petrović, Institute of Field and Vegetable Crops, Faculty of Agriculture Novi Sad, 21000 Novi Sad, Yugoslavia
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 31, broj 1 (1999),
str: 59-64
© 1999 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 588.143.5: 633.11
Originalni naučni rad
ANDROGENA I REGENERACIONA SPOSOBNOST HOMOZIGOTNIH I HETEROZIGOTNIH GENOTIPOVA PŠENICE
Ankica KONDIĆ i Stanislav ŠEŠEK
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Jugoslavia
Izvod
Analizirana je androgena i regeneraciona sposobnost kod 10 heterozigotnih (F1 hibridi) i 13 homozigotnih (roditelji) genotipova ozime pšenice (Triticum aestivum L.) u kulturi in vitro. Utvrđene su značajne razlike između genotipova u pogledu androgenog kapaciteta, prinosa kalusa, frekvencije zelenih i albino regeneranata, što znaći da su navedene komponente androgene sposobnosti genetički determinisane. Androgens kapacitet se kod homozigota kretao od 0,6% (NS-0-694) do 20,3% (Žitnica), dok se kod heterozigota kretao od 3,9% (NS-O-694/Košuta) do 34,7% (Szegedi-746/Žitnica). Prosečan androgens kapacitet za sve ispitivane F1 hibride (13,8%) je bio značajno viši u odnosu na prosečni kapacitet roditelja (8,2%). Prinos kalusa se, kod svih ispitivanih genotipova, kretao od 0,7% (Obrij) do 40% (Szegedi-746/Žitnica). U proseku, heterozigoti su ostvarili veći prinos kalusa od homozigota. Tri homozigotna genotipa (Obrij, Szegedi-746 i NS-0-694) i jedan heterizigotni (NS-O-694/Košuta) nisu regenerisali zelene biljke. Prosečna frekvencija zelenih regeneranata F1, hibrida (16,2%) se nije značajno razlikovala od prosečne frekvencije roditelja (14,5%). U pogledu frekvencije albino biljaka heterozigoti su imali značajno višu prosečnu vrednost (30,8%) u odnosu na homozigote (22,7%).
Autor za kontakt: Ankica Kondić, Institute of Field and Vegetable Crops, 21000 Novi Sad, Yugoslavia
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 31, broj 1 (1999),
str: 65-73
© 1999 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 633.31
Originalni naučni rad
OPLEMENJIVANJE GENOTIPOVA LUCERKE NA VIŠI PRINOS
SEMENA
Dane LUKIĆ 1 i Marija KRALJEV1Ć-BALAL1Ć 2
1 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, 21000 Novi Sad 2 Poljoprivredni t'akultet, 21000 Novi Sad, Jugoslavia
Izvod
Na oglednom polju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u toku 1995 i 1996 godine izvedena su ispitivanja prinosa semena lucerke na 10 genotipova plave i 10 genotipova hibridne lucerke. Setva genotipova lucerke bila je u kučice razmaka 70 cm, a u redu na 40 cm. Najveći broj stabljika irnao je genotip H-40, od 26,5 stabIjika sa proraslicama. Kod plave lucerke, najveći broj grana po biljci imao je genotip S-8, sa 57,2 grane. Kod hibrida genotip H-35 imao je 60,1, a H-34 59,1 granu po biljci. Najvišu prosečnu visinu stabljike imao je genotip S-9 (62,1 cm) i hibrid H-35 (61.2 cm). Visoku fertilnost polena pokazali su genotipovi S-l (86,2 %), H-35 (86.4 %) i H-34 (85.8 %). Najveći broj oplođenih cvasti po biljci imao je genotip S-6, od 165,8. Ovaj genotip dao je u proseku 3,1 zrno po mahuni i najveći broj zrna 4.760 po biljci. te je bio najproduktivniji sa 140.5 kg/ha. Visoku produk-tivnost semena pokazali su H-36 (4.727 zrna po biljci) i genotp S-5 sa 4.644 zrna, odnosno 135,5 kg/ha. Pored navedenih za proizvodnju semena istiću se genotipovi plave lucerke S-3 i S-2, kao i hibridne lucerke H-35 i H-32.
Autor za kontakt: Dane Lukić, Institute of Field and Vegetable Crops, 21000 Novi Sad, Yugoslavia
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 31, broj 1 (1999),
str: 75-81
© 1999 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.17: 633.413
Originalni naučni rad
UTICAJ OSOBINA KORENA NA PRINOS KRISTALNOG ŠEĆERA KOD
DVE POPULACIJE ŠEĆERNE REPE
Pavle SKLENAR, Lazar KOVAČEV, Nikola ČAČIĆ, Snezana MEZEI i
Nevena NAGL
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, 21000 Novi Sad, Jugoslavija
Izvod
Cilj gajenja šećerne repe je dobijanje visokog prinosa kristalnog šećera po jedinici površine. U radu je ispitivan uticaj mase korena, zapremine korena, sadržaja šećera, sadržaja suve materije i prinosa suve materije na prinos kristalnog šećera kod dve populacje šećerne repe. Ispitivane su monogermne populacije A8415 i 1102-5-8 odrzivaći citoplazmatsko-nuklearne muške sterilnosti (O-tip). Populacije se međusobno značajno i visoko značajno razlikuju za ispitivana svojstva. Analizom puta i prostim korelacionim koeficijentima utvrđen je uticaj ispitivanih svojstava na prinos kristalnog šećera po korenu. Kod populacije A 8415 prosti koeficijenti korelacije između ispitivanih svojstava i prinosa kristalnog šećera su bili visoko značajni, dok su visoko značajan direktan efekat, utvrđen analizom puta, na prinos kristalnog šećera imali sadržaj šećera, sadržaj suve materije i prinos suve materije. Koeficijent višestruke determinacije je r=0,99, a neobjašnjeni uticaj R=0,04. Kod populacije 1102-5-8 visoko značajne proste koeficijente korelacije i direktan uticaj na prinos kristalnog šećera su imali masa korena, zapremina korena i prinos suve materije. Koeficijent višestruke determinacije populacije je r=0,90, a neobjašnjeni uticaj R=0,31. Na osnovu dobijenih rezultata mogu se za svaku populaciju odabrati svojstva koja imaju najviši uticaj na prinos kristalnog šećera i time povećati efikasnost procesa oplemenjivanja.
Autor za kontakt: Pavle Sklenar. Institute of Field and Vegetable Crops, Maksima Gorkog 30, 21000 Novi Sad, Yugoslavia, e-mail: psklenar@ifvcns.ns.ac.yu
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 31, broj 1 (1999),
str: 83-90
© 1999 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.21:633.71
Originalni naučni rad
FENOTIPSKA DIVERGENTNOST SORTI FLUE-CURED
VIRDŽINIJSKIH DUVANA
Slobodan DRAŽIĆ1 i Slaven PRODANOVIĆ2
1 Institut za proučavanje lekovitog bilja "dr Josif Pančić", 11000 Beograd
2 Poljoprivredni fakultet, 11080 Beograd-Zemun, Jugoslavia
Izvod
Ispitivano je šest svojstava (dužina vegetacionog perioda, visina, broj listova na stablu, dužina i širina srednjeg lista i prinos) kod dvadeset sorti flue-cured virdžinijskih duvana. Utvrđene su značajne razlike u njihovim vrednostima. odnosno velika varijabilnost svojstava između proučavanih genotipova. Za procenu stepena njihove divergencije korišćena je hijerarhijska klaster analiza. Na dendrogramu su se izdvojila tri klastera, odnosno tri grupe sorti različitih kompleksa fenotipskih karakteristika. Povezivanje genotipova u iste grupe bilo je prvenstveno u funkciji njihovog prinosa, a samim tim je ispoljena i sličnost sorti unutar grupa po vrednostima njihovih komponeti rodnosti. Poznavanje oblika divergencije ovih genotipova ima značaj u oplemenjivanju duvana, za planiranje hibridizacija.
Autor za kontakt: Slobodan Dražić, Institute for Research of Medicinal Plants "Dr Josif Pančić", 11000 Belgrade, Yugoslavia