GENETIKA, Vol. 31, broj 2 (1999)
Mirjana IVANČEVIĆ, Tatjana SRETENOVIĆ RAJIČIĆ, Nenad PAVLOVIĆ, Jasmina ZDRAVKOVIĆ i Milan DAMJANOVIĆ
KORELACIONA ANALIZA NEKIH KVANTITATIVNIH OSOBINA AUTOHTONIH POPULACIJA KUPUSA (BRASSICA OLERACEA VAR. CAPITATA L.) [Izvod]
Bogoljub ZEČEVIĆ, Dušan STEVANOVIĆ, Slaven PRODANOVIĆ i Radiša ĐORĐEVIĆ
NASLEĐIVANJE KOMPONENATA PRINOSA U DIALELNOM UKRŠTANJU DIVERGENTNIH GENOTIPOVA PAPRIKE (CAPSICUM ANNUUM L.) [Izvod]
Dejan CVIKIĆ, Jasmina ZDRAVKOVIĆ, Gordana ŠURLAN-MOMIROVIĆ, Zoran SUŠIĆ i Radiša ĐORĐEVIĆ
NAČIN NASLEĐIVANJA I FENOTIPSKA VARIJABILNOST ZA ČVRSTINU PLODA KOD NOR I RIN GENOTIPOVA PARADAJZA [Izvod]
Jasmina ZDRAVKOV1Ć, Živoslav MARKOV1Ć i Mirjana MIJATOVIĆ
NASLEĐIVANJE OBLIKA PLODA PARADAJZA [Izvod]
Radiša ĐORĐEVIĆ, Milan ZDRAVKOVIĆ, Bogoljub ZEČEVIĆ i Tatjana SRETENOVIĆ RAJIČIĆ
UTICAJ AFILA GENA NA APSOLUTNU MASU ZRNA GRAŠKA (PISUM SATIVUM L.) [Izvod]
Danijela RADIVOJEVIĆ, Marija GUĆ-ŠĆEKIĆ, Emmanuel KANAVAKIS, Jovan SAVIĆ, Maria TZETIS, Thalia ANTONIADI, Predrag MINIĆ, Marina ĐURIŠ1Ć, Tanja LALIĆ i Aleksandar CVETKOVIĆ
IDENTIFIKACIJA NON-ΔF508 MUTACIJA U CFTR GENU KORIŠĆENJEM ELEKTROFOREZA SA DENATURIŠUĆIM GRADIJENTOM GELA [Izvod]
Živoslav MARKOVIĆ, Jasmina ZDRAVKOVIĆ i Milan DAMJANOVIĆ
LOKALNE POPULACIJE I PRIMITIVNE FORME PARADAJZA KAO IZVOR GENETSKE DIVERGENCIJE [Izvod]
Milena STEVANOVIĆ i Marija GUĆ-ŠĆEKIĆ
PRIMENA MOLEKULARNIH TEHNIKA U DIJAGNOSTICI HROMOZOMOPATIJA [Izvod]
Tanja LALIĆ, Marija GUĆ-ŠĆEKIĆ, Marina ĐURIŠIĆ, Danijela RADIVOJEVIĆ, Dragan ZAMUROVIĆ i Slobodanka TODOROVIĆ
"LINKAGE" ANALIZE ZA ODREĐIVANJE STATUSA NOSIOCA I PRENATALNU DIAGNOZU DUCHENNE/BECKER MIŠIĆNE DISTROFIJE [Izvod]
Stanislav ŠESEK and Ankica KONDIĆ
TOLERANTNOST GENOTIPOVA PŠENICE PREMA HERBICIDIMA U
KULTURI IN VITRO [Izvod]
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 31, broj 2 (1999),
str: 91-96
© 1999 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.1; 635.34
Originalni naučni rad
KORELACIONA ANALIZA NEKIH KVANTITATIVNIH OSOBINA
AUTOHTONIH POPULACIJA KUPUSA (BRASSICA OLERACEA
V\R.CAPITATAL.)
Mirjana IVANČEV1Ć, Tatjana SRETENOVIĆ RAJIČIĆ, Nenad PAVLOVIĆ, Jasmina ZDRAVKOVIĆ i Milan DAMJANOVIĆ
Institut za istraživanja u poljoprivredi "Srbija", Centar za povrtarstvo, 11420 Smederevska Palanka, Jugoslavia
Izvod
Da bi utvrdili početni materijal za oplemenjivanje na poželjne agronomske osobine, ispitali smo devet lokalnih populacija i jednu sortu kupusa. Ogled je izveden 1997. i 1998. godine na oglednom polju Centra za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci, po slučajnom blok sistemu sa pet ponavljanja. Međuzavisnost osobina: dijametar rozete, broj listova rozete, masa biljke, dijametar glavice, visina glavice, dužina unutrašnjeg kočana, dužina spoljašnjeg kočana i masa glavice utvrđena je determinacijom koeficijenta korelacije HADŽIVUKOVIĆ (1991). Koeficijenti korelacije pokazuju visoku signifikantnu pozitivnu korelacionu vezu između osobina masa glavice-masa biljke (r = 0,769). Najniža pozitiva korelaciona veza je utvrđena za osobine dijametar rozete-dužina unutrašnjeg kočana (r = 0.142). Osobina broj listova rozete je u negativnom korelacionom odnosu prema dijametru glavice (r = -0,309 ) i prema visini glavice (r = -0,280 ).
Autor za kontakt: Mirjana Ivančević, Agricultural Research Institute "Serbia", Center for Vegetable Crops, Karađorđeva 71, 11420 Smederevska Palanka, Yugoslavia, tel.: 381-26-323170; fax: 381-26-323785; e-mail: cfvcsp@eunet.yu
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 31, broj 2 (1999),
str: 97-105
© 1999 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.1; 635.64
Originalni naučni rad
NASLEĐIVANJE KOMPONENATA PRINOSA U DIALELNOM UKRŠTANJU DIVERGENTNIH GENOTIPOVA PAPRIKE (CAPSICUM
ANNUUM L.)
Bogoljub ZEČEVIĆ1, Dušan STEVANOVIĆ1, Slaven PRODANOVIĆ2 i Radiša
ĐORĐEVIĆ1
1 Centar za povrtarstvo, 11420 Smederevska Palanka
2 Poljoprivredni fakultet, 11000 Beograd, Jugoslavija
Izvod
Na osnovu dialelnog ukrštanja (bez recipročnih) šest divergentnih genotipova paprike (Palanačka babura, Mačvanka, Palanačka kapija, Romana, Kobra i Feferona žuta ljuta) utvrđen je način nasleđivanja i određene komponente genetičke varijanse za težinu ploda i broj plodova po biljci. Istraživanje je zasnovano na podacima dobijenim u F1 generaciji. Za obe ispitivane osobine u najvećem broju kombinacija ukrštanja konstatovana je parcijalna dominacija kao način nasleđivanja. Analizom komponenata genetičke varijanse ocenjeno je da glavni udeo u nasleđivanju težine ploda i broja plodova ima aditivno delovanje gena. Izračunate visoke vrednosti za heritabilnost takođe ukazuju na značajnije učešće aditivnih gena. Na osnovu dobijenih rezultata zaključeno je da u oplemenjivanju paprike na prinos bi trebalo vršiti selekciju genotipova sa visoko izraženim srednjim vrednostima za težinu ploda i broj plodova po biljci.
Autor za kontakt: Bogoljub Zečević, Agricultural Research Institute "Serbia". Center for Vegetable Crops, Karađordeva 71, 11420 Smederevska Palanka, Yugoslavia, tel.: 381-26-323170; fax: 381-26-323785; e-mail: cfvcsp@eunet.yu
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 31, broj 2 (1999),
str: 107-114
© 1999 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.118: 635.64
Originalni naučni rad
NAČIN NASLEĐIVANJA I FENOTIPSKA VARIJABILNOST ZA ČVRSTINU PLODA KOD NOR I RIN GENOTIPOVA PARADAJZA
Dejan CVIKIĆ1, Jasmina ZDRAVKOVIĆ1, Gordana ŠURLAN-MOMIROVIĆ2,
Zoran SUŠIĆ1 i Radiša ĐORĐEVIĆ1
1Institut za istraživanja u poljoprivredi "'Srbija"- Centar za povrtarstvo,
11240 Smederevska Palanka,
2Poljoprivredni rakultet, 11080 Beograd, Jugoslavia
Izvod
Metodom punog dialela (bez recipročnih ukrštanja) izvršena su ukrštanja dve linije paradajza sa normalnim periodom sazrevanja plodova i četiri mutantne linije, kod kojih je period sazrevanja odložen (nor i rin). Genetička analiza izvršena je na roditeljskim linijama i potomstvu f1 i F2 generacije. Ocena načina nasleđivanja za osobinu čvrstina ploda utvrđena je korišćenjem testa signifikantnosti srednjih vrednosti f1 i F2 generacije u odnosu na roditeljski prosek. Razlaganje genetičke varijanse izvršeno je metodom Mather-a i Jinks-a (1971), a analiza kombinacionih sposobnosti metodom Griffing-a (1956), metod 2, matematički model 1. U obe generacije ispitivanja, kod nasleđivanja čvrstine ploda paradajza, ispoljili su se sledeći načini nasleđivanja: intermedijarno. parcijalna dominacija mekšeg i čvršćeg roditelja, dominacija mekšeg i čvršćeg roditelja, kao i superdo-minacija čvršćeg roditelja. Aditivna varijansa je bila veća od dominantne. Najveći heterozis za osobinu čvrstine ploda imao je hibrid NR-2 x MR-12 (18,93%). Tri roditeljske linije (NR-3, NR-11 i NR-12) imale su signifikantne vrednosti OKS u f1i F2 generaciji, dok su signifikantne vrednosti PKS utvrđene kod dva fi hibrida (NR-2 x NR-12 i NR-11 x NR-12). Mutantne linije paradajza (NR-3, NR-11 i NR-12) imale su znatno veću čvrstinu ploda od normalnih linija, te ih kao takve treba uključiti u selekcione programe, koji za cilj imaju, stvaranje komercijalnih f1 hibrida, sa čvrstim plodovima.
Autor za kontakt: Dejan Cvikić, Agricultural Research Institute "Serbia". Center for Vegetable Crops, Karađorđeva 71,11420 Smederevska Palanka, Yugoslavia, tel.: 381-26-323170; fax: 381-26-323785; e-mail: cfvcsp@eunet.yu
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 31, broj 2 (1999),
str: 115-123
© 1999 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.118, 635.64
Originalni naučni rad
NASLEĐIVANJE OBLIKA PLODA PARADAJZA
Jasmina ZDRAVKOV1Ć, Živoslav MARKOVIĆ i Mirjana MIJATOVIĆ
Institut za istraživanja u poljoprivredi "Srbija", Centar za povrtarstvo, 11240
Smederevska Palanka, Jugoslavija
I z v o d
Ispitivan je odnos horizontalnog i vertikalnog prečnika ploda paradajza koji praktično predstavlja indeks ili oblik ploda, kod dialelnog ukrštanja 6 roditeljskih genotipova (D-150, S-49, S-35 i H-52, Kg-ž i SP-109) i potomstva (Fh F2, BC1i i BC2) nastalog iz tih ukrštanja. Nasleđivanje oblika ploda utvrđeno ja na osnovu analize proseka generacija (MATHER i JINKS 1982). Najznačajniji su aditivni genski efekti u nasleđivanju oblika ploda paradajza. Interakcija gena dominantni x dominantni geni predstavlja najčešće ispoljene interakcijske efekte, a zatim slede aditivni x aditivni geni. Utvrđena je relativno stabilna pojava duplikatnog tipa epistaze.
Autor za kontakt: Jasmina Zdravković, Institute for Agricultural Research "Serbia", Center for Vegetable Crops. Karađorđeva 71, 11420 Smederevska Palanka. Yugoslavia, tel.: 381-26-323170; fax: 381-26-323785; e-mail: ciVcsp@eunet.yu
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 31, broj 2 (1999),
str: 125-132
© 1999 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.113.2; 635.656
Originalni naučni rad
UTICAJ AFILA GENA NA APSOLUTNU MASU ZRNA GRAŠKA (PISUM
SATIVUM L.)
Radiša ĐORĐEV1Ć. Milan ZDRAVKOVIĆ, Bogoljub ZEČEV1Ć i Tatjana
SRETENOVIĆ RAJ1Č1Ć
Institut za istraživanja u poljoprivredi "Srbija", Centar za povrtarstvo, 11420
Smederevska Palanka, Jugoslavija
I z v o d
Gen af u homozigotnom recesivnom stanju kod graška uslovljava modifikaciju lista kod biljke, tako da umesto normalne građe lišća formira vitice sa zaliscima. Sorta Filigreen afila tipa ukrštena je sa dvanaest sorti normalne građe lista, sa ciljem proučavanja uticaja afila genotipova u potomstvu na apsolutnu masu zrna graška. Genetička analiza F1 i F2 generacije (odnos razdvajanja 3:1, normalni list : afila) potvrdila je monogenetski karakter ove osobine. Apsolutna masa zrna u F1 generaciji (koja je normalnog lista) bila je veća nego kod roditelja oba tipa. U F2 generaciji, kod biljaka sa normalnom građom lista prosek apsolutne mase zrna veći je za 2% od roditelja, a manji u odnosu na F1 za 6%. Afile zaostaju u proseku za 5% za roditeljima, a u odnosu na F1 imaju 12% manju apsolutnu masu zrna. Smanjenje apsolutne mase zrna u F2 generaciji kod afila genotipova uslovljena je smanjenjem asimilacione površine biljke.
Autor za kontakt: Radiša Đorđević, Agricultural Research Institute "Serbia", Center for Vegetable Crops, Karađorđeva 71,11420 Smederevska Palanka, Yugoslavia, tel.: 381-26-323170; fax: 381-26-323785; e-mail: cfvcsp@eunet.yu
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 31, broj 2 (1999),
str: 133-139
© 1999 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.224.2
Originalni naučni rad
IDENTIFIKACIJA NON-ΔF508 MUTACIJA U CFTR GENU KORIŠĆENJEM ELEKTROFOREZA SA DENATURIŠUĆIM GRADIJENTOM GELA
Danijela RADIVOJEVIĆ1, Marija GUĆ-ŠĆEKIĆ1, Emmanuel KANAVAKIS2,
Jovan SAVIĆ1, Maria TZETIS2, Thalia ANTONIADI2, Predrag MINIĆ1, Marina
ĐURIŠIĆ1, Tanja LALIĆ1 i Aleksandar CVETKOVIĆ1
1 Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije, 11070 Novi Beograd, Jugoslavia
2First Department of Pediatrics and Choremio Research Laboratory Unit
Molecular Medicine, St. Sophia's Children's Hospital, Athens, Greece
I z v o d
Cistična fibroza je jedno od najčešćih letalnih monogenskih oboljenja. Bolest uzrokuje više od 800 različitih mutacija u CFTR genu, od kojih je mutacija označena kao ΔF508 najčešća. U ovom radu su prikazani rezultati analize CFTR gena na prisustvo non-ΔF508 mutacija korišćenjem elektroforeze sa denaturišućim gradijentom gela (DGGE). Ukupno je analizirano 22 CF bolesnika sa ΔF508 / non-ΔF508 genotipom (16 bolesnika-72,70%) i non-ΔF508 / non-ΔF508 genotipom (6 bolesnika - 27,3%). U uzorku od 28 non-ΔF508 CF alela, detektovano je 15 različitih CFTR mutacija: 621 + 1G>T (13,6%), G542X (11,4%), S466X (6,8%), R1070Q (4,5%), 2789+5G>A (4,5%), R334W (2,3%), E585X (2,3%), 2184insA (2,3%), 2907delTT (2,3%), 2723delTT (2,3%), 457TAT>G (2,3%), AI507 (2,3%), 582insG (2,3%), I525-1OA (2,3%) i R75X (2,3%). Jedna od pomenutih mutacija, označena kao 2723 delTT je nova "frameshift" mutacija, otkrivena prvi put kod jednog jugoslovenskog CF pacijena. Ovi rezultati potvrđuju da je DGGE elektroforeza brz i efikasan metod za detekciju non-ΔF508 mutacija u CFTR genu i njegova upotreba značajno poboljšava preciznost i pouzdanost postnatalne i prenatalne dijagnostike cistične fibroze.
Autor za kontakt: Danijela Radivojević, Mother and Child Health Institute, Radoja Dakića 6-8, 11070 Belgrade, Yugoslavia
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 31, broj 2 (1999),
str: 141-149
© 1999 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.22; 635.64
Originalni naučni rad
LOKALNE POPULACIJE I PRIMITIVNE FORME PARADAJZA KAO IZVOR GENETSKE DIVERGENCIJE
Živoslav MARKOVIĆ, Jasmina ZDRAVKOVIĆ i Milan DAMJANOVIĆ
Institit za istraživanja u poljoprivredi SRBIJA, Centar za povrtarstvo, 11420
Smederevska Palanka, Jugoslavia
I z v o d
Uzorak od 25 vrlo različitih lokalnih populacija, primitivnih i poludivljih formi paradajza poreklom sa prostora bivše Jugoslavije je testiran na veći broj osobina biljke i ploda kao što su: visina biljke, dužina internodija, broj listova do prve cvetne grane, ranozrelost, težina ploda, broj komora po plodu, oblik ploda, boja ploda, prisustvo jointless gena, čvrstina ploda, prisustvo radijalnih i koncentričnih pukotina, prisustvo zelene kragne, prisustvo rebara, fascijacija plodova, pojava truleži vrha ploda, sadržaj suve materije, sadržaj β-karotina, sadržaj vitamina C, osetljivost na bolesti i stetočine, osetljivost na visoke temperature i sušu, sposobnost dugog čuvanja biološki zrelih plodova paradajza i dr. Rezultati su pokazali postojanje izrazite genetske divergencije za najveći broj ispitivanih osobina, kao i prisustvo specifičnih gena za veći broj osobina poželjnih za oplemenjivanje (ranozrelost, čvrst plod, odsustvo pucanja i fascijacije, ranozrelost, visok sadržaj vitamina, postojanje genetske otpornosti na bolesti, stetočine i nepovoljne uslove). Kao takav, ovaj materijal je od izuzetnog značaja i može biti vrlo uspešno korišćen u procesu oplemenjivanja paradajza.
Autor za kontakt: Živoslav Marković, Agricultural Research Institute "Serbia", Belgrade, Center for Vegetable Crops, 11420 Smederevska Palanka, Yugoslavia e-mail: cfvcsp@eunet.yu
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 31, broj 2 (1999),
str: 151-161
© 1999 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 576.316
Originalni naučni rad
PRIMENA MOLEKULARNIH TEHNIKA U DIJAGNOSTICI HROMOZOMOPATIJA
Milena STEVANOVIĆ1 i Marija GUĆ-ŠĆEKIĆ2
1 Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, 11000 Beograd
2 Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta, 11070 Novi Beograd, Jugoslavia
I z v o d
Hromozomske bolesti nastaju kao posledica strukturnih i numeričkih aberacija na hromozomima. Poznato je da približno 20% svih koncepcija (embriona) nose hromozomske aberacije, ali većina njih se spontano rano pobacuje, tako da je učestalost hromozomskih aberacija na rođenju 0,6%. Iako svi hromozomski rearanžmani nisu vezani za fenotipsku ekspresiju, generalno je prihvaćeno da su aberacije autozoma obično vezane za zastoj u psihomotornom razvoju deteta, dok aberacije polnih hromozoma uglavnom rezultiraju u poremećaju polne diferencijacije kod njihovih nosioca. Upravo iz ovih razloga, precizna i blagovremena prenatalna i postnatalna dijagnoza hromozomskih aberacija ima veliki značaj u smislu planiranja i dobijanja zdravog potomstva. Poslednjih godina došlo je do naglog razvitka molekularnih tehnika koje su doprinele veoma preciznoj dijagnostici hromozomskih aberacija. Primena novih molekularnih tehnika koje uključuju FISH, CGH i PCR postale su nezaobilazne u postavljanju preciznih dijagnoza. Zbog toga je, danas, postavljanje precizne i blagovremene prenatalne dijagnostike hromozomopatija jedino moguće kombinacijom citogenetskih i molekularnih tehnika.
Autor za kontakt: Milena Stevanović, Institute of Molecular Genetic and Genetic Engineering, Vojvode Stepe 444a, P.O. Box 794, 11001 Belgrade, Yugoslavia; tel.: 381-11-491391; fax: 381-11-492397; e-mail: stevanov@eunet.yu
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 31, broj 2 (1999),
str: 163-170
© 1999 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 616.007.21:575.1
Originalni naučni rad
"LINKAGE" ANALIZE ZA ODREĐIVANJE STATUSA NOSIOCA I
PRENATALNU DIAGNOZU DUCHENNE/BECKER MIŠIĆNE
DISTROFIJE
Tanja LALIĆ1, Marija GUĆ-ŠĆEKIĆ1, Marina ĐURIŠIĆ2, Danijela RADIVOJEVIĆ1,
Dragan ZAMUROVIĆ1 i Slobodanka TODOROVIĆ2
1 Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije, 11070 Beograd
2 Institut za neurologiju i psihijatriju dece i omladine, 11000 Beograd, Jugoslavia
I z v o d
U laboratoriji za medicinsku genetiku Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Republike Srbije (IMD) 1996 počelo je sa prenatalnom i postnatalnom dijagnostikom DMD/BMD. Kod 15 prikazanih pacijenata delecije u genu za distrofin su detektovane kod 11 pacijenata primenom multipleks PCR reakcije za simultanu ampliflkaciju 18 egzona gena za distrofin. Metode indirektne dijagnostike DMD/BMD (analiza RFLPs, STR mikrosatelitnih markera) korišćenjem PCR reakcije primenjene su za određivanje statusa nosioca mutiranog gena kod majki svih obolelih dečaka. U 6 slučajeva ovaj status je i potvrđen. Indirektna dijagnostika je takođe primenjena u 4 slučaja gde kod pacijenata nisu nađene delecije u genu za distrofin, a rezultati su korišćeni i u slučaju prikazane prenatalne dijagnostike. Primena savremenih metoda molekularne genetike omogućila je preciznu postnatalnu i prenatalnu dijagnozu DMD/BMD kao i dobijanje zdravog potomstva u rizičnim porodicama.
Autor za kontakt: Tanja Lalić, Mother and Child Health Institute of Serbia, 11070 Belgrade, Yugoslavia
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 31, broj 2 (1999),
str: 171-177
© 1999 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 632.954: 633.11
Originalni naučni rad
TOLERANTNOST GENOTIPOVA PŠENICE PREMA HERBICIDIMA U
KULTURI IN VITRO
Stanislav ŠESEK and Ankica KONDIĆ
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, 21000 Novi Sad, Jugoslavia
I z v o d
Ispitivana je tolerantnost genotipova ozime pšenice (Triticum aestivum L.) prema sulfonilurei, aktivnoj supstanci selektivnog herbicida "Granstar", korišćenjem in vitro kulture zrelog embriona. Testiranje tolerantnosti je vršeno na modifikovanoj MS (MURASHIGE and SKOOG, 1962) hranljivoj podlozi kojoj je sulfonilurea dodata u tri različite koncentracije (I-18,75 mgl-1, II-37,50 mgl-1, III-56,25 mgl-1). Za izolaciju embriona korišćene su četiri sorte. Pesma, Stepa, Renesansa i Proteinka. Tokom tri meseca kultivacije praćeno je preživljavanje kalusa i regeneranata, nakon čega je utvrđena sveža masa kalusa, kao i sadržaj suve materije u njima. Rezultati su pokazali da su, na nivou kalusa, sve sorte ispoljile zadovoljavajući stepen tolerantnosti prema sulfonilurei, jer su, pri svim koncentracijama, imale više od 50% preživelih kalusa. Pri najvišoj koncentraciji (56,25 mgl-1) sorta Pesma je imala najviši procenat preživelih kalusa (81%), dok su preostale tri sorte imale značajno niže vrednosti (Proteinka-71,3%, Stepa-67,9% i Renesansa-55,3%). Na nivou regeneranata, kod sve četiri sorte ispoljena je veća osetljivost prema sulfonilurei. Ova osetljivost je naročito bila izražena pri II i III koncentraciji, gde je samo sorta Stepa imala 50% preživelih biljaka, dok su ostale tri sorte imale preživljavanje ispod ove vrednosti. Kod sorti Pesma i Renesansa II i III koncentracije sulfoniluree su delovale inhibitorno na porast sveže mase kalusa. Kod sorte Stepa do značajnog smanjenja sveže mase kalusa, u odnosu na kontrolu, došlo je samo pri najvišoj koncentraciji (111-56,25 mgl-1), dok kod Proteinke ni jedna od koncentracija nije izazvala značajno snižavanje ove vrednosti. Mada ispitivane koncentracije sulfoniluree nisu imale značajnog uticaja na sadržaj suve materije u ispitivanom stadijumu razvića, one su značajno uticale na razviće i porast kalusnog tkiva.
Autor za kontakt: Stanislav Šesek, Institute for Field and Vegetable Crops, 21000 Novi Sad, Yugoslavia