GENETIKA, Vol. 33, broj 3 (2001)
Saša ORLOVIĆ, Slobodanka PAJEVIĆ, Borivoj KRSTIĆ i Branislav KOVAČEVIĆ
GENETIČKE I FENOTIPSKE KORELACIJE FIZIOLOŠKIH I PARAMETARA RASTA KLONOVA TOPOLA [Izvod]
Janko ČERVENSKI, Đuro GVOZDENOVIĆ i Adam TAKAČ
NAČIN NASLEĐIVANJA PRINOSA I KOMPONENTI PRINOSA KOD KUPUSA (BRASSICA OLERACEA VAR. CAPITATA L.) [Izvod]
Veselinka ZEČEVIĆ, Desimir KNEŽEVIĆ, Danica MIĆANOVIĆ, Dušan UROŠEVIĆ, Biljana DIMITRIJEVIĆ i Vesna UROŠEVIĆ
KOMPONENTE VARIJANSE I HERITABILNOST PARAMETARA KVALITETA KOD SORTI PŠENICE [Izvod]
Дилляra АЈГОЗИНА СЕРИКБАЕВНА, Lazar KOJIĆ i Milosav BABIĆ
NASLEĐIVANJE PREČNIKA OKLASKA KUKURUZA (ZEA MAYS L.) [Izvod]
Štampano
u „GENETIKA“ Vol. 33, broj 3 (2001), str: 53-64
© 2001 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575
Originalni naučni rad
GENETIČKE I FENOTIPSKE KORELACIJE FIZIOLOŠKIH I PARAMETARA RASTA KLONOVA TOPOLA
Saša ORLOVIĆ1, Slobodanka PAJEVIĆ2, Borivoj KRSTIĆ2 i Branislav KOVAČEVIĆ1
1 Institut za topolarstvo, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
2 Institut za biologiju, PMF, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, Jugoslavija
Izvod
U radu su prikazani rezultati istraživanja fizioloških karaktera ožiljenica 8 klonova topola (4 Populus x euramericana i 4 Populus deltoides) u tri poljska ogleda na različitim tipovima zemljišta (humofluvisol, fluvisol forma ilovasta i fluvisol forma peskovita). Od fizioloških karaktera određena je neto fotosinteza, disanje i lisna površina. Na kraju vegetacionog perioda izmereni su prečnici, visine i određena biomasa ožiljenica. Rezultati istraživanja fizioloških parametara su ukazali na visok interklonalni varijabilitet. Statistički značajna interakcija genotip x okolina kod istraživanih parametara ukazuje na različito reagovanje istraživanih klonova na tip zemljišta. Jaka genetička korelacija je konstatovana između lisne površine elemanata rastenja i biomase.
Autor za kontakt: Saša Orlović, Antona Čehova 13, P.O.Box 117, 21000 Novi Sad, Yugoslavia
phone: +381 21 423 943,
fax: +381 21 420 307,
e-mail: sasao@polj.ns.ac.yu
Štampano
u „GENETIKA“ Vol. 33, broj 3 (2001), str: 65-76
© 2001 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.633.42
Originalni naučni rad
NAČIN NASLEĐIVANJA PRINOSA I KOMPONENTI PRINOSA KOD KUPUSA (BRASSICA OLERACEA VAR. CAPITATA L.)
Janko ČERVENSKI, Đuro GVOZDENOVIĆ i Adam TAKAČ
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, 21000 Novi Sad, Jugoslavija
Izvod
Sedam divergentnih sorti kupusa, dobijenih metom potpunog dijalelnog ukrštanja, korišćeno je u ovom istraživanju. Analizirana svojstva su važna za dalju selekciju i stoga su i izabrana. Dobijeni rezultati pokazuju da su svojstva značajno divergentna što predstavlja važan izvor varijabilnosti za sledeće cikluse selekcije. Superdominantnost je prevashodni način nasleđivanja mase glavice i jestivih delova glavice. Variranje ova dva svojstva bilo je značajno kako kod roditelja tako i kod hibrida što je i osnovni razlog razlike u ranostasnosti. Prinos se još jednom pokazao kao složeno svojstvo, koje podjednako varira kako kod roditelja tako i kod hibrida. Varijabilnost prinosa bila je mnogo veća kod hibrida nego kod kultivara. Superdominantnost se javila 23 puta.
Autor za kontakt: Janko Červenski, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, 21000 Novi Sad, Jugoslavija,
tel: 021-4898-356
e-mail: jankic@ifvcns.ns.ac.yu
Štampano
u „GENETIKA“ Vol. 33, broj 3 (2001), str: 77-84
© 2001 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.2; 633.11
Originalni naučni rad
KOMPONENTE VARIJANSE I HERITABILNOST PARAMETARA KVALITETA KOD SORTI PŠENICE
Veselinka ZEČEVIĆ, Desimir KNEŽEVIĆ, Danica MIĆANOVIĆ, Dušan UROŠEVIĆ, Biljana DIMITRIJEVIĆ i Vesna UROŠEVIĆ
Institut za istraživanja u poljoprivredi "Srbija", Centar za strna žita Kragujevac, 34000 Kragujevac, Jugoslavija
Izvod
U ovom radu su izučavane osobine kvaliteta (sadržaj proteina i sedimentaciona vrednost) kod 50 sorti pšenice poreklom iz selekcionih centara Jugoslavije i sveta. Sorte su gajene na eksperimentalnom polju Centra za strna žita u Kragujevcu u ogledu dizajniranom po slučajnom blok sistemu u tri ponavljanja, u toku dve godine. Za analize osobina kvaliteta korišćeno je 60 biljka (20 biljaka po ponavljanju). Sadržaj proteina odredjen je po Kjeldahl metodi, a sedimentaciona vrednost po Zeleny metodi. Dobijeni rezultati su statistički obradjeni analizom varijanse. Izračunate su komponente varijanse (genetička, fenotipska, ekološka i interakcija) i heritabilnost u širem smislu za ispitivana svojstva. U ovim istraživanjima su ustanovljene visoko signifikantne razlike u srednjim vrednostima za sadržaj proteina i sedimentacionu vrednost kod svih ispitivanih sorti pšenice. Prosečne vrednosti sadržaja proteina bile su različite kod ispitivanih sorti i varirale su od 14,4 % (Jugoslavija) do 18,1 % (Hart), dok su prosečne vrednosti sedimentacije varirale od 25,5 ml (Brock i Florida) do 70,5 ml (Bankut 1205). Dobijeni rezultati za sadržaj proteina i sedimentacionu vrednost pokazuju da od 50 analiziranih sorti, 35 su pripadale prvoj kvalitetnoj klasi, 5 trećoj a ostale drugoj kvalitetnoj klasi. Ustanovljena je niska heritabilnost u širem smislu za sadržaj proteina (h2=33,2 %), a visoka za sedimentacionu vrednost (h2=90.0 %). Analizom komponenti fenotipske varijanse utvrdjeno je da u ispoljavanju sadržaja proteina u zrnu najveći udeo pripada interakciji sorta/godina (58,54 %) dok je udeo genetičkih faktora bio nizak (16,46 %), a kod sedimentacione vrednosti je ustanovljen znatno veći udeo genetičkih (81,53 %) od ekoloških faktora (17.86 %).
Autor za kontakt: Veselinka Zečević, Agriculture Research Institute “Serbia”, Center for Small Grains Kragujevac, S. Kovačevića 31, 34000 Kragujevac, Yugoslavia.
tel.: 381-34-333-046, fax: 381-34-333-663
Štampano
u „GENETIKA“ Vol. 33, broj 3 (2001), str: 85-90
© 2001 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575
Originalni naučni rad
NASLEĐIVANJE PREČNIKA OKLASKA KUKURUZA (ZEA MAYS L.)
Дилляra АЈГОЗИНА СЕРИКБАЕВНА1, Lazar KOJIĆ2 i Milosav BABIĆ2
1 KAZNIIZ im. V.R. Viljamsa Alma Ata, Kazakhstan
2 Institut za kukuruz “Zemun Polje”, Beograd-Zemun, Jugoslavija
Izvod
Moderni oplemenjivački programi stvaranja novih hibrida kukuruza zahtevaju, između ostalih proučavanja, istraživanje nasleđivanja prečnika oklaska, prirode efekata gena (aditivni, dominantni), kao i kombinacionih sposobnosti za ovu osobinu. Na taj način je moguće stvaranje novih hibrida kukuruza sa nižim procentom oklaska. Takođe, poznavanje prirode delovanja gena (napr. aditivno) omogućava stvaranje početnog materijala za selekciju koji će obezbediti stvaranje novih inbred linija sa manjim prečnikom oklaska. Radi proučavanja nasleđivanja, efekata gena, komponenti genetske varijanse i regresionu analizu korišćena je dialelna analiza Griffing (1956), metod 2, model 1, grafička analiza, Hayman (1954 a,b), kao i izračunavanje komponenti genetičke varijanse i heritabilnosti Mather i Jinks (1971, 1982). Utvrđen je prevashodni značaj aditivnih genskih efekata i parcijalna dominacija u nasleđivanu ove osobine, što je pozitivno sa stanovišta oplemenjivanja, obzirom da aditivni genski efekti mogu biti fiksirani selekcijom.
Autor za kontakt: Milosav Babić, Institut za kukuruz “Zemun Polje”, Slobodana Bajića 1, 11080 Zemun-Zemun Polje, Yugoslavia
e-mail: mbabic@mrizp.co.yu