GENETIKA, Vol. 35, broj 3 (2003)

 

Violeta ANĐELKOVIĆ, Snežana MLADENOVIĆ-DRINIĆ, Milosav BABIĆ, Nenad DELIĆ i Goran STANKOVIĆ

EKSPRESIJA GENA U ZRNU KUKURUZA KAO ODGOVOR NA TOPLOTNI I VODNI STRES [Izvod] [Rad]

 

Nenad PAVLOVIĆ, Bogoljub ZEČEVIĆ, Milan ZDRAVKOVIĆ, Miroslav IVANOVIĆ i Milan DAMJANOVIĆ

VARIJABILNOST I KOEFICIJENT HERITABILNOSTI PROSEČNOG PRINOSA LUKOVICA CRNOG LUKA (ALLIUM CEPA L.) [Izvod] [Rad]

 

Slavica ČOLIĆ, Gordan ZEC, Dejan MARINKOVIĆ i Zoran JANKOVIĆ

GENETIČKA I FENOTIPSKA VARIJABILNOST POMOLOŠKIH OSOBINA DŽANARIKE (PRUNUS CERASIFERA EHRH.) [Izvod] [Rad]

 

Dijana DIJANOVIĆ, Vesna STANKOVIĆ i Ivan MIHAJLOVIĆ

OPLEMENJIVANJE SUNCOKRETA ZA KONZUM [Izvod] [Rad]

 

Jasmina MILENKOVIĆ, R. STANISAVLJEVIĆ, R. SABOVLJEVIĆ i Ivana STOJANOVIĆ

KORELACIONA POVEZANOST IZMEĐU OSOBINA LINIJE MAJKE I HIBRIDNOG SEMENA F1 GENERACIJE HIBRIDA KUKURUZA ZPTC196 [Izvod] [Rad]

 

Radomirka NIKOLIĆ i Nevena MITIĆ

MORFOLOŠKE PROMENE KOD ATIPIČNIH BILJAKA ŽUTOG ZVEZDANA DOBIJENIH U TOKU GENETIČKE TRANSFORMACIJE SA AGROBACTERIUM [Izvod] [Rad]

 

Jovanka ATLAGIĆ, Dejana PANKOVIĆ i Ana PEKANOVIĆ

POVRATNA UKRŠTANJA U INTERSPECIES HIBRIDIZACIJI SUNCOKRETA [Izvod] [Rad]

 

Radovan MARINKOVIĆ, Ana MARJANOVIĆ-JEROMELA i Dragana VASIĆ

KOMPONENTE GENETIČKE VARIJABILNOSTI NEKIH KVANTITATIVNIH SVOJSTAVA OZIME ULJANE REPICE (BRASSICA NAPUS L.) [Izvod] [Rad]

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 35, broj 3 (2003), str: 139-147
© 2003 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

UDC 575.117

doi:10.2298/GENSR0303139A

Originalni naučni rad

 

EKSPRESIJA GENA U ZRNU KUKURUZA KAO ODGOVOR NA TOPLOTNI I VODNI STRES

Violeta ANĐELKOVIĆ, Snežana MLADENOVIĆ-DRINIĆ, Milosav BABIĆ, Nenad DELIĆ i Goran STANKOVIĆ

 

Institut za kukuruz “Zemun Polje”, 11185 Beograd-Zemun, Srbija i Crna Gora

 

Izvod

Nove tehnike, zajedno sa dostignućima u analitičkoj i kompjuterskoj tehnologiji omogućile su sistematsko ispitivanje molekularnih procesa u biološkim sistemima. Klaster analiza se široko primenjuje od starne biologa, u programima sekvencioniranja genoma i filogenteskim proučavanjima. U proučavanju ekspresije gena korišćenjem «microarray» tehnike, cilj klaster analize je da se bolje organi­zuju, ali ne i zamene izvorni podaci: geni su vizuelno organizovani na osnovu sta­tističkih transformacija i proračuna, a prema načinu ekspresije u uslovima toplot­nog i vodnog stresa u zrnu kukuruza. Pored grupisanja gena sa sličnim načinom ekspresije, svaki gen je predstavljen različitim intenzitetom crvene, tj. zelene boje u zavisnosti od toga da li je utvrđeno povećenje ili smanjenje ekspresije gena u us­lovima stresa u odnosu na kontrolu.

 

 

Autor za kontakt: Violeta Andjelković, Institut za kukuruz “Zemun Polje”, 11185 Beograd-Zemun, Srbija i Crna Gora,

Phone:**381 11 37 56 704

Fax: **381 11 37 56 707, e-mail: avioleta@mrizp.co.yu

 

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 35, broj 3 (2003), str: 149-154
© 2003 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

UDC 575.21: 635.25

doi:10.2298/GENSR0303149P

Originalni naučni rad

 

VARIJABILNOST I KOEFICIJENT HERITABILNOSTI PROSEČNOG PRINOSA LUKOVICA CRNOG LUKA (ALLIUM CEPA L.)

Nenad PAVLOVIĆ, Bogoljub ZEČEVIĆ, Milan ZDRAVKOVIĆ, Miroslav IVANOVIĆ i Milan DAMJANOVIĆ

 

Institut za istraživanja u poljoprivredi "Srbija", Centar za povrtarstvo,

Karađorđeva 71, 11420 S. Palanka, Srbija i Crna Gora

 

Izvod

U cilju ispitivanja prosečnog prinosa lukovica crnog luka, postavljen je ogled na oglednom polju Centra za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci u toku 1997 i 1998 godine. Ogled je izveden po slučajnom blok sistemu u pet ponavljanja. Za istraživački materijal korišćeno je deset sorata, različitog geografskog porekla. Utvrđene vrednosti ispitivanih svojstava su obrađene analizom varijanse  dvofak­torijalnog ogleda-model 2 (Hadživuković, 1991). Komponente fenotipske vari­janse, genotipski i fenotipski koeficijent varijacije i heritabilnost u širem smislu izračunate su prema Singh i Chaudhary (1976). Značajna varijabilnost dobijena je za prinos lukovica u obe godine istraživanja. Ispitivana osobina imala je vari­jansu genotipa veću od varijanse faktora spoljašne sredine i koeficijent fenotipske varijacije veći od koeficijenta genetičke varijacije. Veći udeo genetičke u ukupnoj fenotipskoj varijabilnosti potvrđuje i izračunata vrednost koeficijenta heritabilnosti.

 

 

Autor za kontakt: Nenad Pavlović, Institut za istraživanja u poljoprivredi "Srbija", Centar za povrtarstvo, Karađorđeva 71, 11420 S. Palanka

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 35, broj 3 (2003), str: 155-160
© 2003 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

UDC 575.21

doi:10.2298/GENSR0303155C

Originalni naučni rad

 

GENETIČKA I FENOTIPSKA VARIJABILNOST POMOLOŠKIH OSOBINA DŽANARIKE (PRUNUS CERASIFERA EHRH.)

Slavica ČOLIĆ, Gordan ZEC, Dejan MARINKOVIĆ i Zoran JANKOVIĆ

 

Institut PKB Agroekonomik, 11213 Padinska Skela, Srbija i Crna Gora

 

Izvod

Džanarika (Prunus cerasifera Ehrh.) je jedna od najrasprostran­jenijih voćaka u spontanoj populaciji naše zemlje. Njeni se plodovi ug­lavnom koriste za dobijanje rakije, a seme za proizvodnju podloga u vo­ćarstvu. S obzirom da je otporna prema izazivačima biljnih bolesti i šteto­činama, ne štiti se hemijskim sredstvima, pa predstavlja bogat izvor i jeftinu sirovinu za dobijanje biološki vredne hrane. Cilj rada bilo je prou­čavanje genetičke i fenotipske varijabilnosti i korelacija pomoloških oso­bina 49 genotipova džanarike odabranih iz prirodne populacije Srbije. Najveće učešće genetičke varijanse u ukupnoj fenotipskoj varijansi ustanovljeno je za visinu ploda i sadržaj ukupnih šećera. Najmanje učešće genetičke varijanse u ukupnoj fenotipskoj varijansi utvrđeno je za dužinu peteljke i sadržaj suve materije. Sadržaj ukupnih kiselina odlikovao se najvišim koeficijentom genetičke varijacije (CVg=22.93 %), dok je vred­nost koeficijenata genetičke i fenotipske varijacije za širinu ploda bila najmanja (CVg=0.69 %; CVf=0.80 %). Najveći koeficijenti fenotipske i genetičke korelacije zabeleženi su između mase ploda i visine ploda. Spontana populacija džanarike u Srbiji i Crnoj Gori karakteriše se ve­likom varijabilnošću formi, što ima veliki značaj za izbor početnog ma­terijala u procesu oplemenjivanja.

 

 

Autor za kontakt: Slavica Čolić, Institut PKB Agroekonomik, 11213 Padinska Skela, Sebia and Montenegro

tel: 8871-174

e-mail: slavicacol@yahoo.com

 

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 35, broj 3 (2003), str: 161-167
© 2003 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

UDC 575.827

doi:10.2298/GENSR0303161D

Originalni naučni rad

 

OPLEMENJIVANJE SUNCOKRETA ZA KONZUM

Dijana DIJANOVIĆ, Vesna STANKOVIĆ i Ivan MIHAJLOVIĆ

 

Institut za istraživanja u poljoprivredi »Srbija«, Beograd

Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja Zaječar, Zaječar, Srbija i Crna Gora

 

Izvod

Suncokret (Helianthus annuus L.) za konzumnu upotrebu privlači pažnju u celom svetu a takođe i u našoj zemlji. Potrošnja ovog proizvoda je u osetnom porastu jer njegovo korišćenje dobija sve veću primenu: suncokret u ljusci, olj­uštena jezgra koje mogu biti pržena, nepržena, soljena ili nesoljena sa dodatkom raznih začina. Jezgro suncokreta koristi se za pripremanje preko 100 različitih pre­hrambenih proizvoda-specijalne vrste hlebova, kolača, sladoleda, čokolada. U skladu sa zahtevima tržišta ciljevi oplemenjivanja konzumnog suncokreta su vi­soka produktivnost, veći sadržaj proteina, manji sadržaj ulja, povećana masa 1000 semena, manji udeo ljuske, laka gricljivost kao i tolerantnost na dominantne bolesti u reonu gde se gaje. U Centru za poljoprivredna i tehnološka istaživanja Zaječar do sada su stvorena 4 genotipa proteinskog suncokreta (dve sorte i dva hibirda). U radu su prikazani rezultati ostvareni na povećanju sadržaja proteina, mase 1000 semena, smanjenju sadržaju ulja i ljuske 90 novih hibridnih kombinacija. Hibridne kombinacije su dobijene ukrštanjem CMS i restorer linija.

 

 

Autor za kontakt: Dijana Dijanović, Institut za istraživanja u poljoprivredi »Srbija«, Beograd

Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja Zaječar, Zaječar, Srbija i Crna Gora

Tel:+381 19 420 222

Fax:+381 19 421 668

E-mail czpiti@ptt.yu

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 35, broj 3 (2003), str: 169-176
© 2003 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

UDC 575.21

doi:10.2298/GENSR0303169M

Originalni naučni rad

 

KORELACIONA POVEZANOST IZMEĐU OSOBINA LINIJE MAJKE I HIBRIDNOG SEMENA F1 GENERACIJE HIBRIDA KUKURUZA ZPTC196

Jasmina MILENKOVIĆ1, R. STANISAVLJEVIĆ1, R. SABOVLJEVIĆ2 i Ivana STOJANOVIĆ1

 

1 Institut za istraživanja u poljoprivredi “SRBIJA”, Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja, Grljanski put bb, Zaječar

2 Poljoprivredni fakultet, Nemanjina 6, 11000 Beograd, Srbija i Crna Gora

 

Izvod

Proizvodnja semena hibrida kukuruza (Zea mays L.) u području Zaječara i okoline ograničena je ekološkim uslovima. Nedostatak padavina i visoke tempera­ture u letnjem periodu, ne dozvoljevaju proizvodnju semena hibrida kasnije vege­tacije. Međutim, smanjena količina padavina u periodu od avgusta do septembra, uz povoljne toplotne uslove, omogućava fiziološki zreo i zdrav naturalni semenski materijal, ali samo ako linija majka ima kraći vegetacioni period (FAO 200-300). U radu je ispitivan uticaj osobina klipa (dužina klipa, broj semena na klipu, masa semena na klipu, broj semena u frakciji, masa semena u frakciji), na frakcioni sastav i klijavost naturalnog semenskog materijala hibridnog semena kukuruza ZPTC 196. U primenjenoj korelacionoj analizi obuhvaćeni su sci eksperimentalni uslovi (dve godine, redovi biljaka linije majke, sa navodnjavanjem i bez navodnjavanja). Rezultati istraživanja su pokazali da je primenjeni pristup korela­cione analize za frakcioni sastav klipa (broj i masa semena po frakcijama) skoro sveobuhvatan, dok za klijavost semena po frakcijama, verovatno, nisu obuhvaćeni svi faktori koji utiču na tu osobinu.

 

 

Autor za kontakt: Jasmina Milenković, ARI “SERBIA”, Agricultural and Technological Research Center, Grljanski put bb, 19000 Zaječar, Serbia and Montenegro. Tel: +381 19 420 222; Fax: +381 19 421 668; Email: czpiti@ptt.yu

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 35, broj 3 (2003), str: 177-185
© 2003 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

UDC 575.21: 633.2

doi:10.2298/GENSR0303177N

Originalni naučni rad

 

MORFOLOŠKE PROMENE KOD ATIPIČNIH BILJAKA ŽUTOG ZVEZDANA DOBIJENIH U TOKU GENETIČKE TRANSFORMACIJE SA AGROBACTERIUM

Radomirka NIKOLIĆ i Nevena MITIĆ

 

Institut SRBIJA, Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja, 19000 Zaječar,

Srbija i Crna Gora

 

Izvod

Atipične biljke žutog zvezdana (Lotus corniculatus L. kultivar Bokor) sa izmenjenim morfološkim karakteristikama koje su uslovile od­stupanje od normal­nog fenotipa dobijene su regeneracijom iz transformis­anog tkiva. Ono je dobijeno genetičkom transformacijom odsečaka ko­renova klijanaca sa Agrobacterium tu­mefaciens vektorom LBA4404/pBI121 na medijumu koji je sadržao 0.2 mg l-1 BAP. Trans­formanti 2b i 4a su imali veoma izmenjen habitus uključujući skraćene internodije, izduženo lišće, pravilan raspored listova na stablu, zadebljale listove. Zapažena je nasledljivost ovako izmenjenih karakteristika u prvoj generaciji poto­maka i razmatrana njihova genetička uslovljenost.

 

 

Autor za kontakt: Radomirka Nikolić, Institut za istraživanja u poljoprivredi “Srbija”, Centar za poljoprivredna i tehnoloska istraživanja, Grljanski put b.b., 19000 Zaječar

Tel: 019/420-222, Fax: 019/421-668

e-mail: czpiti@ptt.yu

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 35, broj 3 (2003), str: 187-197
© 2003 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

UDC 575.222.7

doi:10.2298/GENSR0303187A

Originalni naučni rad

 

Povratna ukrštanja u interspecies hibridizaciji suncokreta

Jovanka ATLAGIĆ1, Dejana PANKOVIĆ1 i Ana PEKANOVIĆ2

 

1 Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, 21000 Novi Sad,

2 Biološki fakultet, 11000 Beograd, Srbija i Crna Gora

 

Izvod

Pri unošenju "poželjnih" svojstava (otpornost na prouzrokovače bolesti) iz divljih srodnika u gajeni suncokret unose se i "nepoželjna" (grananje, mali prečnik glave, nizak sadržaj ulja i dr.). Da bi se prevazišao ovaj problem koriste se povratna ukrštanja (F1 interspecies hibridi x gajeni suncokret). S druge strane u povratnim ukrštanjima se vrlo često gube "poželjna" svojstva. Primenom citoloških analiza (mejoza i vitalnost polena) i metoda molekularnih markera (RAPD) izvršena je procena koji je udeo genoma roditeljskih vrsta prisutan kod interspecies hibrida F1 i BC1F1 generacije. Rezultati pokazuju da se procenat nepravilnosti u mejozi povećava od F1 do BC1F1 generacije, kao i pojava aneuploida i sterilnosti kod ukrštanja heksaploidne vrste H.rigidus i gajenog suncokreta. Genetička udaljenost, izračunata na osnovu polimorfnih RAPD markera, izmedju roditelja je iznosila 83%, izmedju H.rigidus i F1 hibrida od 54 do 61%, a izmedju H.annuus i F1 hibrida od 70 do 76%. Genetička udaljenost BC1F1 generacije od H.annuus se smanjila i iznosila od 58 do 66%, a od H.rigidus se povećala i kretala u opsegu od 69 do 76%.

 

 

Autor za kontakt: Jovanka Atlagić, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, 21000 Novi Sad, Srbija i Crna Gora

Tel: 381 021 4898 401

e-mail: atlagic@ifvcns.ns.ac.yu

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 35, broj 3 (2003), str: 199-205
© 2003 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

UDC 575.22

doi:10.2298/GENSR0303199M

Originalni naučni rad

 

KOMPONENTE GENETIČKE VARIJABILNOSTI NEKIH KVANTITATIVNIH SVOJSTAVA OZIME ULJANE REPICE (BRASSICA NAPUS L.)

Radovan MARINKOVIĆ, Ana MARJANOVIĆ-JEROMELA i Dragana VASIĆ

 

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, 21000 Novi Sad, Maksima Gorkog 30, Srbija i Crna Gora

 

Izvod

Analiza komponenti genetičke varijanse rađena prema Hayman (1954) i heritabilnost u užem (h2a) i širem (h2b) smislu rađena prema Mather i Jinks (1971) urađeni su za broj listova i primarnih grana po biljci i prečnik stabla. Neaditivna komponenta genetičke varijanse bila je veća od aditivne komponente kod sva tri proučavana svojstva. Domi­nantni i recesivni geni nisu bili podjednako raspoređeni kod roditeljskih genotipova, a preovladavali su geni sa dominantnim efektima. Odnos (H1/D)1/2 je bio veći od jedinice kod sva tri navedena svojstva. Izračunate vrednosti za heritabilnost u užem smislu (h2a) ukazuju da su prečnik stabla i broj primarnih grana po biljci niskonasledna svojstva, a broj listova po biljci visokonasledno svojstvo. Heritabilnost u širem smislu (h2b) bila je visoka kod sva tri proučavana svojstva.

 

 

Autor za kontakt: Radovan Marinković, Insitute of field and vegetable crops, Maksima Gorkog 30, 21000 Novi Sad, Serbia and Montenegro

Tel: 381 21 4898100; fax: 381 21 641212; e-mail: radomar@ifvcns.ns.ac.yu

 

Povratak na sadržaj