GENETIKA, Vol. 40, broj 3 (2008)
Dragana IGNJATOVIĆ-MICIĆ, Goran STANKOVIĆ, Ksenija MARKOVIĆ, Vesna LAZIĆ-JANČIĆ i Miloje DENIĆ
KUKURUZ VISOKOG KVALITETA PROTEINA [Izvod] [Rad]
Victor M. SALCEDA, Judith GUZMÁN, Olga OLVERA i Ma. Esther de la ROSA
PRIVREMENE PROMENE RELATIVNE UČESTALOSTI INVERZIJA TREĆEG HROMOZOMA KOD DROSOPHILA PSEUDOOBSCURA U POPULACIJAMA MEKSIKA [Izvod] [Rad]
Vojka BABIĆ, Milosav BABIĆ, Milomir FILIPOVIĆ, Nenad DELIĆ i Violeta ANĐELKOVIĆ
FENOTIPSKA KARAKTERIZACIJA I SRODNOST LINIJA KUKURUZA [Izvod] [Rad]
Miloje DENIC, Pedro CHAQUE, Pedro FATO, Constantino SENETE, David MARIOTE i Wayne HAAG
PRISTUPI U OPLEMENJIVANJU KUKURUZA SA VISOKIM KVALITETOM PROTEINA [Izvod] [Rad]
Zorica PAJIĆ, Uroš ERIĆ, Jelena SRDIĆ, Snežana MLADENOVIĆ DRINIĆ i Milomir FILIPOVIĆ
ZAPREMINA KOKIČAVOSTI I PRINOS ZRNA U DIALELNOM SETU LINIJA KOKIČARA [Izvod] [Rad]
Miodrag DIMITRIJEVIĆ, Sofija PETROVIĆ i J. Perry GUSTAFSON
EFEKAT PŠENIČNO-RAŽENE TRANSLOKACIJE 1Bl.1Rs NA BIOLOŠKE OSOBINE PŠENICE U RAZLIČITOJ KVALITETNOJ GENETIČKOJ OSNOVI [Izvod] [Rad]
Jelena LEVIĆ, Slavica STANKOVIĆ i Tijana PETROVIĆ
UTVRĐIVANJE FAKTORA VIRULENTNOSTI EXSEROHILUM TURCICUM U SRBIJI [Izvod] [Rad]
Vladan IVETIĆ, Vasilije ISAJEV i Snežana MLADENOVIĆ DRINIĆ
„LANDSCAPE SHAPE INTERPOLATION” ZA DEFINISANJE PROSTORNOG OBRAZCA GENETIČKOG DIVERZITETA BUKVE U SRBIJI [Izvod] [Rad]
Jelena SRDIĆ, Milena SIMIĆ, Živorad VIDENOVIĆ i Zorica PAJIĆ
PRINOS ZP HIBRIDA KUKURUZA ŠEĆERCA U ZAVISNOSTI OD GUSTINE GAJENJA [Izvod] [Rad]
Milosav BABIĊ, Violeta ANĐELKOVIĊ i Vojka BABIĊ
INTERAKCIJA GENOTIPA I SPOLJAŠNJE SREDINE U OPLEMENJIVANJU KUKURUZA [Izvod] [Rad]
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 40, broj 3 (2008),
str: 205-214
© 2008 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575: 633.15
Originalni naučni rad
kukuruz visokog kvaliteta proteina
Dragana Ignjatović-Micić, Goran Stanković, Ksenija Marković,
Vesna Lazić-Jančić i Miloje Denić
Institut za kukuruz „Zemun Polje“, S. Bajića 1, 11185 Beograd, Srbija
Izvod
Kukuruz visokog kvaliteta proteina (QPM – Quality Protein Maize) sadrži opaque-2 gen, kao i mnogobrojne modifikatore za tvrdoću zrna. QPM se može definisati kao kukuruz sa visokom nutritivnom vrednošću proteina endosperma, odnosno značajno većim sadržajem dve esencijalne aminokiseline – lizinom i triptofanom, i istovremeno dobrim agronomskim perfomansama. Mada je QPM stvoren prvenstveno za korišćenje u regionima u kojima je, zbog siromaštva, kukuruz glavna hrana, postoje mnoge prednosti za proizvodnju i korišćenje ovog kukuruza i u ostalim regionima sveta. QPM se može koristiti za proizvodnju konvencionalne i nove hrane za životinje, kao i za ishranu ljudi. Zbog dvostruko bržeg prirasta telesne težine životinja i boljeg iskorišćavanja pripremljenog obroka QPM kukuruza, deo proizvedenog standardnog kukuruza bi se mogao preusmeriti za druge potrebe, kao na primer za proizvodnju etanola. Selekcija kukuruza za poboljšanje kvaliteta proteina, zajedno sa visokim prinosom i dobrim perfomansama drugih značjnih agronomskih svojstava, predstavlja izazov za selekcionere, pogotovo imajući u vidu današnje potrebe za hranom, kao i značaj energetske krize.
Autor za kontakt: Dragana Ignjatović-Micić, Maize Research Institute „Zemun Polje“, S. Bajića 1, 11185 Belgrade, Serbia , Tel: 011/3756704, Fax: 011/3756707,
e-mail: idragana@mrizp.co.rs
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 40, broj 3 (2008),
str: 215-226
© 2008 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575
Originalni naučni rad
PRIVREMENE PROMENE RELATIVNE UČESTALOSTI INVERZIJA TREĆEG HROMOZOMA KOD DROSOPHILA PSEUDOOBSCURA U POPULACIJAMA MEKSIKA
Victor M. SALCEDA1, Judith GUZMÁN 1, 2, Olga OLVERA1, 3
i Ma. Esther de la ROSA1, 3
1Departamento de Biología, Instituto Nacional de Investigaciones Nucleares, México.
2Centro de Ciencias de la Atmósfera, Universidad Nacional Autónoma de México, Mexico
3 Penzioner
Izvod
U vremenu od 1974-2000. godine vršena su ispitivanja variranja relativne učestalosti inverzija trećeg hromozoma u tri populacije D. pseudoobscura u Meksiku. Dobijeni podaci pokazuju da je generalna konstitucija ovih populacija formirana od deset do petnaest različitih inverzija kao što su aranžiranje gena CU, TL, SC, OA, EP I OL kao glavnih komponenata ispitivanih populacija.
U populacijama Amecameca i TulacingoIn utvrdili smo da su konstituisane od dominantnog para u oba slučaja pretstavljena partnerima CU-TL unutar svakog para; kod Amecameca superiorni partner je bio CU a kod Tulancingo TL. Kod Zirahuen populacije dva dominantna para koji određuju konstituciju su SC-OA i prethodno su bila superiorna. U svim slučajevima su je utvrđeno sporadično povećanje broja nekih inverzija. Nisu nađene promene usmerenog tipa. Utvrđena je cikličnost pojava unutar perioda od 4 do pet godina.
Autor za kontakt: V.Salceda Departamento de Biología, Instituto Nacional de Investigaciones Nucleares, México. Carretera México-Toluca S/N. La Marquesa, Ocoyoacac. México C.P. 52750. Apartado Postal # 111, Lerma, Edo. de México, C.P. 52000. MEXICO. email: vmss@nuclear.inin.mx
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 40, broj 3 (2008),
str: 227-236
© 2008 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575: 633.15
Originalni naučni rad
Fenotipska karakterizacija i srodnost linija kukuruza
Vojka Babić, Milosav Babić, Milomir Filipović, Nenad Delić
i Violeta AnĐelković
Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Slobodana Bajića 1, 11185 Zemun-Beograd, Srbija
Izvod
Precizan opis varijeteta je važan za oplemenjivanje biljaka. Vizuelnim ocenama se često zamera na subjektivnosti ocenjivača. Medjutim, takodje je nekada bolje degradirati mernu skalu (od skalnog na ordinarni nivo merenja) iz više razloga. Jeftinije je i brže ocenjivati ekspresiju nekog svojstva svrstavanjem u odredjenu kategoriju, nego vršiti obimna merenja većeg broja biljaka u više ponavljanja i spoljnih sredina. Ordinarni nivo merenja je i pod manjim uticajem spoljašnje sredine. Postojanje baze podataka o fenotipskim ocenama omogućava i poredjenje genotipova koji su ispitivani u različitim vremenskim periodima i u situacijama kada su korišćeni različiti kontrolni varijeteti.
Za istraživanje je uzet fenotipski opis (upotrebljeno je 30 karakteristika) po principima UPOV deskriptora 45 linija kukuruza poznatog pedigrea. Uradjena je klaster analiza sa ciljem da se utvrdi da li se može iskoristiti fenotipska karakterizacija genotipova po princima UPVOG deskriptora za formiranje homogenih grupa i koliko su rezultati u saglasnosti sa poznatim informacijama o pedigreu.
Klaster analiza Wardsov metod je dala najbolje slaganje sa pedigreom ispitivanog materijala. Formiraju se dva velika klastera koji se dalje razlažu na dva podklastera.
Kvalitet klaster analize testiran je diskriminacionom analizom pri čemu je prva diskriminaciona funkcija obuhvatila 64% varijanse, druga 20% a treća 16% i sve su statistički značajne.
U oplemenjivanju biljaka ovakve informacije mogu biti od koristi za jasniju deskripciju postojećih heterotičnih grupa kao i za grupisanje linija nepoznatog genetičkog izvora i time definisanje poželjnog testera. Ove informacije bi bile korisne i za odabir genotipova za zasnivanje F2 populacija. Ukoliko se unosi neko poželjno svojstvo ili otpornost na sušu ili bolesti iz materijala nepoznatog porekla važno je izvršiti ukrštanja u okviru heterotične grupe da bi se zadržao što veći broj poželjnih svojstava.
Autor za kontakt: Babic Vojka, Maize Research Institute „Zemun Polje“, Slobodana Bajica 1, 11185 Zemun-Belgrade, Serbia; Tel: (011)3756704, Fax: 3756707, e-mail: vbabic@mrizp.co.rs
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 40, broj 3 (2008),
str: 237-247
© 2008 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575: 633.15
Originalni naučni rad
PRISTUPI U OPLEMENJIVANJU KUKURUZA SA VISOKIM KVALITETOM PROTEINA
Miloje DENIC1, Pedro CHAQUE1, Pedro FATO1, Constantino SENETE1, David MARIOTE1 i Wayne HAAG2
1Institute for Research in Agriculture of Mozambique (IIAM), Maputo, Mozambique,
2SG 2000, Maputo, Mozambique
Izvod
Kukuruz je osnovni usev i glavna hrana u vecini zemalja Afrike i Juzne Amerike. Glavni problem u ishrani ljudi uzemljama u razvoju i ishrani domacih zivotinja u razvijenim zemljama je nedovoljna proizvodnja i los kvalitet biljnih proteina u zitaricama. U slucaju standardnog tipa kukuruza sadrzaj lizina i triptofana je veama nizak sto dovodi do niske bioloske vrednosti (niska hranljiva vrednost i svarljivost proteina). Zbog toga se pristupilo stvaranju sorata i linija kukuruza visokog kvaliteta proteina sa tvrdim zrnom putem koriscenja opaque-2 gena i gena modifikatora endosperma. Proizvodnja kukuruza se takodje suocava sa losim agro-ekoloskim uslovima i teskom socio-ekonomskom situacijom u zemljama u razvoju. Da bi se ublazilo delovanje abiotskih (susa, neplodnost zemljista) i biotskih (bolesti i stetocine) faktora, neophodno je stvaranje sorata i hibrida otpornih na cinioce koji ogranicavaju proizvodnju kukuruza. Zbog toga su u procesu stvaranja novih genotipova izvrsen izbor genotipova sa vecim brojem pozeljnih osobina na koje se vrsi oplemenjivanje. Istivremeno su na eksperimentalnim parcelama (maticnjak i sortni ogledi) stvoreni visestruki stres uslovi (jednovremeno delovanje suse, bolesti i stetocina) koji omogucuju strogu selekciju na otpornost ili tolerantnost na navedene uslove. Istrazivanja su pokazala da na odstojanju do 35 m od parcele zarazene kukuruznom plamenjacom postoji dovoljno inokuluma za testiranje selekcionog materijala u maticnjaku pod uslovom da dominantni vetar u toku sporulacije duva upravo na maticnjak. Kombinovanjem seleksionih pristupa u izboru pocetnog materijala i tehnika u poljskim uslovima stvoren je veliki broj ranih sorata (sintetici, kompositi), inbred linija i hibrida tvrdog zrna otpornih ili tolerantnih prema kukuruznoj plamenjaci, virozi crticavost lisca i susi. Stvoreni genotipovi su ispoljili dobru modifikaciju endosperma i potencijal rodnosti pod losim i normalnim uslovima gajenja. Stvorene sorte su, pored visestruke otpornosti na stresne uslove, bile rodne kao standardni kukuruz. Takodje, stvorene inbred linije su ispoljile visoku kombinacionu sposobnost u nekonvencionalnim i konvencionalnim hibridima. Ogledi u poljskim uslovima su pokazali da najrodniji hibridi nadmasuju po prinosu najbolje komercijalne hibride standardnog tipa kukuruza.
Autor za kontakt: Miloje Denic, Institute for Research in Agriculture of Mozambique (IIAM), Av das FPLM 2698, Maputo, Mozambique; e-mail: denicmiloje@yahoo.com
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 40, broj 3 (2008),
str: 249-260
© 2008 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575:633.15
Originalni naučni rad
ZAPREMINA KOKIČAVOSTI I PRINOS ZRNA U DIALELNOM SETU LINIJA KOKIČARA
Zorica PAJIĆ, Uroš ERIĆ, Jelena SRDIĆ, Snežana MLADENOVIĆ DRINIĆ
i Milomir FILIPOVIĆ
Institut za kukuruz “Zemun Polje”, Beograd, Srbija
Izvod
Zapremina kokičavosti i prinos su svojstva pod uticajem nekoliko naslednih faktora. Teško je dobiti superiorne genotipove za oba svojstva ali je moguće dobiti genotip sa dobrom zapreminom kokičavosti i zadovoljavajućim prinosom. Hibrid ZPPL2 x ZPPL5 je superioran za prinos, heterozis i PKS za prinos i zapreminu kokičavosti. Kako linija ZPPL4 u svim kombinacijama ima dobre vrednosti za zapreminu kokičavosti može se zaključiti da ova linija se može koristiti kao roditelj u budućim ukrštanjima.
Analiza varijanse za kombinacionu sposobnost ukazuje na značajan PKS efekat za prinos zrna, značajan PKS i OKS efekat za zapreminu kokičavosti. Prinos je pod uticajem neaditivnih a zapremina kokičavosti i aditivnih i neaditivnih gena. Analiza varijanse genetičkih komponenti za zapreminu kokičavosti ukazuje da aditivne kao i dominatne komponente značajno utiču na nasleđivanje ovog svojstva kod kokičara.
Cilj ovih istraživanja bio je ispitivanje heteorzisa i kombinacionih sposobnosti za prinos zrna i zapreminu kokičavosti u dialelnom setu šest linija kukuruza.
Autor za kontakt: Zorica Pajić, Maize Research Institute “Zemun Polje”, Slobodana Bajica 1, 11080 Zemun-Belgrade Serbia , E-mail: zpajic@mrizp.co.rs
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 40, broj 3 (2008),
str: 261-270
© 2008 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575: 633.11
Originalni naučni rad
efekat pšenično-ražene translokacije 1Bl.1Rs na biološke osobine pšenice u različitoj kvalitetnoj genetičkoj osnovi
Miodrag Dimitrijević1, Sofija Petrović1 i J. Perry Gustafson2
1 Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, SRBIJA
2USDA-ARS University of Missouri, Columbia, Missouri, USA.
Izvod
Uzorak od 139 sorti hlebne pšenice (Triticum aestivum L.), pretežno srpske ozime pšenice oplemenjenu u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, su ispitane na prisustvo pšenično-ražene translokacije 1Bl.1Rs. Upoređene su dve grupe sorti, one koje su translokaciju posedovale i one koje su bile bez ove translokacije. Praćene su osobine otpornosti na stabljičnu rđu, lisnu rđu, pepelnicu i otpornost na niske temperature. Uticaj translokacije je praćen u genetičkoj osnovi koja je varirala u pogledu konstitucije gena za rezervne proteine zrna pšenice (glutenine i glijadine). Genotipovi koji su imali ispitivanu translokacije su iskazali veću toleranciju na lisnu i stabljičnu rđu, kao i manju toleranciju na pepelnicu. Ovi efekti su bili u manjoj meri modifikovani u zavisnosti od varijacije gena kvaliteta, ali je efekat 1RS translokacije bio osnovni razlog primećenih razlika.
Autor za kontakt: Miodrag Dimitrijević, Chair of Genetics & Plant Breeding, Faculty of Agriculture, University of Novi Sad, sq. D. Obradovića 8, 21000 Novi Sad, Serbia, phone +381 21 4853211, e-mail: mishad@polj.ns.ac.yu , web: www.genetikans.co.yu
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 40, broj 3 (2008),
str: 271-281
© 2008 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575: 633.15
Originalni naučni rad
UTVRĐIVANJE FAKTORA VIRULENTNOSTI EXSEROHILUM TURCICUM U SRBIJI
Jelena LEVIĆ, Slavica STANKOVIĆ i Tijana PETROVIĆ
Institut za kukuruz, Zemun Polje, Beograd-Zemun, Republika Serbia
Izvod
U ovom radu proučavani su faktori virulentnosti Exserohilum turcicum i tipovi otpornosti tri seta samooplodnih linija kukuruza (četiri diferencijalne, osam izogene i 22 komercijalne linije) prema tri izolata ovog patogena u uslovima staklare. Linije su izabrane na osnovu prethodnog testiranja tipa otpornosti pega kod 194 samooplodnih linija u poljskim uslovima inokulacije biljaka rasom 0 vrste E. turcicum (označena kao izolat MRI-Et). Standardnim postupkom je iz otpornog tipa pege izolovana kultura izolata MRIZP-1747, a iz osetljivog tipa pege izolat MRIZP-1416. Ove pege su bile obrazovane na istom listu jedne biljke eksperimentalnog hibrida br. 163/99 u rasadniku kukuruza u Zemun Polju u 1999. godini. Izolat MRIZP-1435 je iste godine izolovan iz uzorka lista kukuruza poreklom iz lokaliteta Srbobran u kojem je bila neoubičajeno intenzivna pojava sive pegavosti lista koju prouzrokuje E. turcicum. Na osnovu virulentnosti i avirulentnosti tri izolata E. turcicum na diferencijalnim linijama kukuruza utvrđeno je da se izolat MRIZP-1747 može klasifikovati kao rasa 0, dok se izolati MRIZP-1416 i MRIZP-1435 mogu klasifikovati kao rasa 1. Ovo su prvi rezultati koji potvrđuju da u Srbiji osim rase 0 postoji i rasa 1 E. turcicum. Ne uključujući diferencijalne linije, otpornost prema rasi 0 ispoljile su 22 linije i šest linija prema rasi 1. Istovremeno, osam linija je bilo otporno prema rasi 0 i pet linija prema rasi 1. Sve izogene linije koje nisu sadržavale Ht gen bile su osetljive prema ovim rasama.
Autor za kontakt: Jelena Lević, Maize Research Institute, Zemun Polje, S. Bajića 1, 11185 Belgrade, Republic of Serbia, Tel.: ++ 381/11/3756704, Fax: ++ 381/11/3756707, e-mail: jlevic@mrizp.co.rs
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 40, broj 3 (2008),
str: 283-292
© 2008 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575:630
Originalni naučni rad
„LANDSCAPE SHAPE INTERPOLATION” ZA DEFINISANJE PROSTORNOG OBRAZCA GENETIČKOG DIVERZITETA BUKVE U SRBIJI
Vladan IVETIĆ1, Vasilije ISAJEV1 i Snežana MLADENOVIĆ DRINIĆ2
1Univerzitet u Beogradu – Šumarski fakultet
2Institut za kukuruz “Zemun Polje”, Beograd, Srbija
Izvod
Poznavanje prostorne distribucije genetičkog diverziteta je veoma važno za šumare, u cilju donošenja odgovarajućih odluka prilikom praljenja planova gazdovanja u cilju konzervacije, pošumljavanja ili melioracije. Napredne molekularne tehnologije sa velikom efikasnošću obezbeđuju genetičke podatke koji se mogu analizirati moćnim statističkim alatima. “Landscape Shape Interpolation” je primenjena na podacima o proteinskim markerima dobijenim iz šest prirodnih populacija bukve u Srbiji. Rezultati ukazuju postojanje tri genetički udaljene grupe: 1) Đerdap, Kopaonik, Zubin potok and Ivanjica; 2) Bor and 3) Pirot. Rezultati pejzažne interpolacije su upoređeni sa rezultatima UPMGA klasterovanja ispitivanih populacija na osnovu NEI originalnih distanci, analize principijalnih koordinata (PCooA) i analize Monmonijerovog algoritma maksimalnih razlika. Analiza primenom analize “Landscape Shape Interpolation” predstavlja moćan alat u istraživanjima prostorne distribucije genetičkog diverziteta. Kombinovanje rezultata ove analize sa digitalizovanim kartama ispitivanog područja, u nekoj od brojnih GIS aplikacija, svakako će unaprediti vizualizaciju rezultata I omogućiti bolje razumevanje uzročnih faktora genetičkog diverziteta.
Autor za kontakt: Vladan Ivetić, University of Belgrade – Faculty of Forestry, Kneza Višeslava 1, 11090 Belgrade, Serbia. Tel.: +381 11 3053 874, e-mail: vivetic@sfb.bg.ac.yu
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 40, broj 3 (2008),
str: 293-301
© 2008 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575: 633.15
Originalni naučni rad
PRINOS ZP HIBRIDA KUKURUZA ŠEĆERCA U ZAVISNOSTI OD GUSTINE GAJENJA
Jelena SRDIĆ, Milena SIMIĆ, Živorad VIDENOVIĆ i Zorica PAJIĆ
Institut za kukuruz „Zemun Polje“-Beograd, Srbija
Izvod
Kukuruz šećerac se razlikuje od kukuruza standardnog kvaliteta zrna po većem broju važnih osobina koje uslovljavaju izgled klipa, a posebno po osobinama koje uslovljavaju ukus. Osobina izgled klipa obuhvata broj redova zrna, konfiguraciju, raspored redova (pravac i uredjenje), ozrnjenost, širinu i dubinu zrna, oblik i veličinu klipa. Kvalitet nezrelog zrna odredjuju geni po kojima se šećerac razlikuje od običnog kukuruza. Za hibride kukuruza šećerca selekcionisane u Institutu za kukuruz je potrebno odrediti najpogodniju tehnologiju gajenja, kako bi oni ostvarili visoke i kvalitetne prinose. Jedan od važnih elemenata pravilne tehnologije gajenja šećerca je adekvatna gustina setve.
Cilj rada je bio da se utvrdi efekat četiri gustine setve kod četiri ZP hibrida kukuruza šećerca različitih FAO grupa zrenje na kvalitativne karakteristike klipa i visinu prinosa na černozemu u Zemun Polju.
Ispitivane osobine dužina klipa, broj redova zrna, broj zrna u redu, prinos i randman kukuruza šećerca vrlo su značajno varirale po godinama. Prinos kukuruza šećerca se povećavao sa povećanjem gustine gajenja pa je najveći prinos klipa, prosečno za sva četiri hibrida, od 9.67 t ha-1 utvrđen u najvećoj gustini od 70000 bilj. ha-1. Među ispitivanim hibridima najveći prinos klipa je imao hibrid ZP 424su. Najbolji randman je imao hibrid ZP 521su u gustini od 60000 bilj/ha – 67.81%. Gledano u celini može se konstatovati da je hibride šećerce kraće vegetacije (FAO 400) moguće gajiti do 70000 bilj/ha a one duže vegetacije (FAO 500) do 60000 bilj/ha. Na taj način se dobijaju najpovoljniji parametri prinosa i najveći prinosi.
Autor za kontakt: Jelena Srdić, Maize Research Institute, Zemun Polje, Belgrade, Serbia, S. Bajića 1, 11185 Zemun Polje, Serbia
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 40, broj 3 (2008),
str: 303-312
© 2008 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575: 633.15
Originalni naučni rad
INTERAKCIJA GENOTIPA I SPOLJAŠNJE SREDINE U OPLEMENJIVANJU KUKURUZA
Milosav BABIĊ, Violeta ANĐELKOVIĊ i Vojka BABIĊ
Institut za kukuruz, Slobodana Bajica 1, 11080 Zemun-Beograd
Izvod
Kako se mere sličnosti i različitosti uvek javljaju u paru, i kako obe koriste isti tip informacije, moguće je istovremeno primeniti združene tehnike klasifikacije i ordinacije. One dopunjuju jedna drugu u analizi interakcije genotipa i spoljašnje sredine. Izbor metoda, dijagnostike i grafičkog pretstavljanja se pojavljuje kao zahtev u okviru svake od metodologija.
Grupisanjem 12 genotipova u pet grupa, 96.26% varijabilnosti sadržane u originalnim podacima je žadržano. Primenom iste analize za spoljašnje sredine, 96.45% varijabilnosti je zadržano u analizi grupisanjem 31 spoljašnje sredine u 11 grupa. Usled ovakvog grupisanje 78.10% interakcijske varijabilnosti sadržane u originalnoj matrici je zadržano u analizi ovako dvostruko redukovanih podataka. Na osnovu iznetih rezultata nije moguce jasno definisanje manjih regiona gajenja. Grupisanje spoljašnjih sredina može biti korisno ne samo za definisanje velikih ragiona gajenja, već i manjih, samo u kombinaciji primenjene metodologije sa nekim dodatnim analizama (AMMI, Diskriminaciona analiza, korespodenciona analiza itd.). U takvim analizama, iskustvo istrazivača je od velikog značaja. Na osnovu iznetih rezultata, izbor test lokacija moze biti učinjen u ograničenoj meri (pre u smislu restruktuiranja mreže ogleda u cilju dobijanja pouzdanijih informacija nego njenoj racionalizaciji u smislu smanjenjabroja lokacija).
Autor za kontakt: Milosav Babić, Maize Research Institute, Zemun Polje, Belgrade, Serbia, S. Bajića 1, 11185 Zemun Polje, Serbia