GENETIKA, Vol. 46, broj 3 (2014)
Ivana STOŠIĆ, Darko GRUJIČIĆ, Slobodan ARSENIJEVIĆ, Olivera MILOŠEVIĆ-DJORDJEVIĆ
UTICAJ POLIMORFIZMA GLUTATION – S TRANSFERAZE (GSTT1 I GSTM1) NA BAZALNU FREKVENCU MIKRONUKLEUSA U LIMFOCITIMA PERIFERNE KRVI [Izvod] [Rad]
Emre YÖRÜK, Aylin GAZDAĞLI, Gülruh ALBAYRAK
HEMOTIPING KLASE B TRIHOTECENE U VRSTAMA FUZARIUMA PRIMENOM PCR METODA [Izvod] [Rad]
Milica FOTIRIĆ AKŠIĆ, Vera RAKONJAC, Dragan NIKOLIĆ, Slavica ČOLIĆ, Dragan MILATOVIĆ, Vlado LIČINA, Dragan RAHOVIĆ
EFEKTIVNI POLINACIONI PERIOD KLONOVA OBLAČINSKE VIŠNJE [Izvod] [Rad]
ISPITIVANJE EFIKASNOSTI RAPD MARKERA U RAZVOJU MOLEKULARNOG PROFILA ZA ISPITIVANJE GENETIČKE ČISTOĆE (Glycine max L.) [Izvod] [Rad]
Bojan KENIG, Aleksandra PATENKOVIĆ, Marko ANĐELKOVIĆ, Marina STAMENKOVIĆ-RADAK
VARIRANJE OSOBINA ŽIVOTNE ISTORIJE KOD Drosophila subobscura U USLOVIMA ZAGAĐENJA OLOVOM ZAVISI OD POPULACIONE ISTORIJE [Izvod] [Rad]
Yuksel KAYA and Emel OZER
PARAMETARSKA ANALIZA STABILNOSTI PRINOSA TRITICALE (xTriticosecale Wittmack) U MULTILOKACIJSKIM EKSPERIMENTIMA [Izvod] [Rad]
vera RAKONJAC, n. KORAĆ, s. TODIĆ, m. mEDIĆ, z. BEŠLIĆ, i. KULJANČIĆ, d. IVANIŠEVIĆ, m. POPOV
GENITIČKA VARIJABILNOST SRPSKE GERMPLAZME VINOVE LOZE NA OSNOVU MORFOAGRONOMSKIH KARAKTERISTIKA [Izvod] [Rad]
Zahra Aghaali, Babak Abdollahi Mandoulakani, Morteza Ghadmizadeh, Iraj Bernousi
IRAP I REMAP PRIMENA U UTVRĐIVANJU GENETIČKE DIVERGENTNOSTI KOLEKCIJE LEBLEBIJE U IRANU [Izvod] [Rad]
Jelena M. ALEKSIĆ, Jovanka MILJUŠ-ĐUKIĆ, Živko JOVANOVIĆ, Branko TOMIĆ, Bojana BANOVIĆ
Molekularni markeri za istraživanja diverzitetA na nivou mitohondrijalnog genoma kod boba (Vicia faba) [Izvod] [Rad]
Mostafa KHODADADI, Hamid DEHGHANI, Mohammad Hossein FOTOKIAN
GENETIČKA DIVERGENTNOST KVALITETA ZRNA PŠENICE I ODREĐIVANJE NAJBOLJE TEHNIKE GRUPISANJA I TIPA PODATAKA ZA UTVRĐIVANJE DIVERZITETA [Izvod] [Rad]
Violeta ANDJELKOVIC, Natalija KRAVIC, Vojka BABIC, Dragana IGNJATOVIC-MICIC, Zoran DUMANOVIC, Jelena VANCETOVIC
PROCENA TOLERANTNOSTI NA SUŠU KOD POPULACIJA KUKURUZA IZ MINI-CORE KOLEKCIJE [Izvod] [Rad]
Baoguang JIA, Qing LIN, Lin ZHANG, Xiaofeng TAN, Xiaolin LEI, Xiaoyi HU, Fenggong SHAO
RAZVOJ 15 SSR MARKERA ZA DRVO ULJANI-ČAJ (Camellia oleifera) NA OSNOVU TRANSKRIPCIONOG SEKVENCIONIRANJA [Izvod] [Rad]
Borislav BANJAC, Velimir MLADENOV, Miodrag DIMITRIJEVIĆ, Sofija PETROVIĆ, Jan BOĆANSKI
INTERAKCIJA GENOTIP × SPOLJNA SREDINA I FENOTIPSKA STABILNOST PŠENICE GAJENE U STRESNIM USLOVIMA [Izvod] [Rad]
Boris KRAPTCHEV, Roumiana VASSILEVSKA-IVANOVA, Lydia SHTEREVA
HETEROSIS I ANTIOKSIDANTI KOD LINIJA ŠEĆERCA I NJIHOVIH F1 HIBRIDA GAJENJA [Izvod] [Rad]
Mahdi BAYAT, Reza DARVISHZADEH*, Farough SOLEIMANI, Seyyed Reza ALAVI
SEKVENCI PAT ANALIZA U ODREĐIVAJU INTERRELACIJE PRINOSA I KOMPONENATA PRINOSA KOD DUVANA (Nicotiana tabacum L.) U NORMALNIM I USLOVIMA STRESA [Izvod] [Rad]
Nitiprasad Namdeorao JAMBHULKAR and Lotan Kumar BOSE
GENETIČKA VARIJABILNOST PRINOSA I OSOBINA POVEZANIH SA PRINOSOM KOD BRDSKOG PIRINČA [Izvod] [Rad]
Vesna PERIĆ, Ana NIKOLIĆ, Vojka BABIĆ, Aleksanda SUDARIĆ, Mirjana SREBRIĆ, Vuk ĐORĐEVIĆ, Snežana MLADENOVIĆ DRINIĆ
Genetička povezanost genotipova soje na osnovu agro-morfoloških osobina i rapd markera [Izvod] [Rad]
Jana ŽIAROVSKÁ, Milan BEŽO, Michaela HRDLIČKOVÁ, Eloy C. FERNANDÉZ
STANDARDIZACIJA I REPRODUKTIVNOST ANALIZA ZASNOVANIH NA SLUČAJNO ODABRANIM MARKERIMA NA BILJKAMA DOBIJENIM MIKROPROPAGACIJOM MONARDE (Monarda dydima, L) [Izvod] [Rad]
Martina MILUCHOVA, Michal GABOR, Anna TRAKOVICKA
ANALIzA GENETIčKE STRUKTURE KOD SLOVAČKIH GOVEDA PRIMENOM PET GENA KANDIDATA VEZANIH ZA PROIZVODNJU MLEKA [Izvod] [Rad]
Xiaobo FAN, Alongkoad TANOMTONG, Arunrat CHAVEERACH, Krit PINTHONG, Siripiyasing PORNNARONG, Weerayuth SUPIWONG, Thomas LIEHR, Anja WEISE
KARIOTIP VISOKE REZOLUCIJE MAKAK RAKOJEDA (Macaca fascicularis) [Izvod] [Rad]
Marija Mrdaković, Biljana Stojković, Larisa Ilijin, Milena Vlahović, Vesna Perić-Mataruga, Jelica Lazarević
TESTIRANJE ADAPTIVNE PLASTIČNOSTI DIGESTIVNIH ENZIMA GUBARA U ODGOVORU NA TANINSKU KISELINU UZ POMOĆ FENOTIPSKE SELEKCIONE ANALIZE [Izvod] [Rad]
Violeta oro, Bogdan nikolić i Dragana jošić
“PUT KROMPIRA” I BIOGEOGRAFSKA ISTORIJA POPULACIJA CISTOLIKIH NEMATODA KROMPIRA SA RAZLIČITIH KONTINENATA [Izvod] [Rad]
Peyman SHARIFI
KORELACIJA I PAT KOEFICIJENT ANALIZA PRINOSA I KOMPONENTI PRINOSA KOD RAZLIČITIH GENOTIPOVA BOBA ( Vicia faba L. ) [Izvod] [Rad]
Jiri SOCHOR, Tunde JURIKOVA, Sezai ERCISLI, Jiri MLCEK, Mojmir BARON, Stefan BALLA, Suzan Ozturk YILMAZ, Thomas NECAS
KARAKTERIZACIJA GENOTIPOVA TREŠNJE (Cornus mas L.) KAO GENETIČKIH RESURSA ZA PROIZVODNJU HRANE U ČEŠKOJ REPUBLICI [Izvod] [Rad]
Abdulmojeed YAKUBU, Daniels Ewaoche ALADE and Ndubuisi I. DIM
MOLEKULARNA ANALIZA SOLUTE PROTEINA NOSIOCA PORODICE 11 ČLANOVA a1(S1c11a) GENA KOD PREŽIVARA I NEPREŽIVARA KORISTEĆI RAČUNSKI METOD [Izvod] [Rad]
Radosav CEROVIĆ, Zorica PAJIĆ, Milomir FILIPOVIĆ, Milica FOTIRIĆ-AKŠIĆ, Sanja RADIČEVIĆ, Dragan NIKOLIĆ, Milena ĐORĐEVIĆ
KLIJAVOST POLENA I RAST POLENOVIH CEVČICA KOD ZP LINIJA KUKURUZA [Izvod] [Rad]
Ramadan Salem AHSYEE, SanjaVASILJEVIĆ, Irena ĆALIĆ, Miroslav ZORIĆ, Đura KARAGIĆ, Gordana ŠURLAN-MOMIROVIĆ
GENETIČKI DIVERZITET CRVENE DETELINE (Trifolium pratense L.) NA OSNOVU SSR MARKERA [Izvod] [Rad]
Zoran MAKSIMOVIĆ, Dijana ČORTAN, Vladan IVETIĆ, Snežana MLADENOVIĆ DRINIĆ, Mirjana ŠIJAČIĆ-NIKOLIĆ
GENETSKA STRUKTURA POPULACIJE CRNE TOPOLE (Populus nigra L.) NA PODRUČJU VELIKOG RATNOG OSTRVA [Izvod] [Rad]
Ali Reza GHASEMI, Ahmad Reza GOLPARVAR, Mehdi Nasr ISFAHANI
ANALIZA GENETIČKE DIVERGENTNOSTI GENOTIPOVA ŠEĆERNE REPE PRIMENOM METODA RAPD [Izvod] [Rad]
M.K.SINGH, N.B.SINGH, S.THAKUR, P.K.NAIK
MOLEKULARNA EVALUACIJA KLONOVA TOPOLE ZASNOVANA NA KORIŠĆRNJU RAPD I SSR MARKERA [Izvod] [Rad]
SLAVICA POPOVIĆ BUBUJUK, ADRIAN MUSTER, NINOSLAV DJELIĆ, DRAGAN KATARANOVSKI, MARKO ANDJELKOVIĆ
INDUKCIJAMIKRONUKLEUSASA KADMIJUM HLORIDOMU AO PACOVIMA ZAVISNO OD POLA I STAROSTI [Izvod] [Rad]
M.VIMALADEVI, Dr.B.KALAAVATHI
KLASIFIKACIJA PODATAKA EKSPRESIJE GENA DOBIJENIH METODOM MICROARRAY KORIŠĆENJEM HIBRIDNOG BPN METODA ( BACK PROPAGATION NEURAL NETWORK) [Izvod] [Rad] [Ispravka]
Aleksandra GOVEDARICA-LUČIĆ, Mirjana MOJEVIĆ, Goran PERKOVIĆ, Branka GOVEDARICA
UTICAJ GENOTIPA I NAČINA PROIZVODNJE NA PRINOS I KVALITET SALATE (Lactuca sativa L.) GAJENE U PLASTENIKU [Izvod] [Rad]
Muhamed IRFAN, Jia-xing SUN, Yanbin LIU, Xue LI, Shuang JANG
GENETIČKA ANALIZA SADRŽAJA HLOROFILA U SELEKCIJI KUKURUZA KORIŠĆENJEM KOMBINOVANIH I POLIGENOG MODELA [Izvod] [Rad]
Ankica KONDIĆ-ŠPIKA, Milica NIČIĆ, Ljiljana BRBAKLIĆ, Dragana TRKULJA, Dragana MILADINOVIĆ, Siniša JOCIĆ, Milka BRDAR, Nikola HRISTOV
MIKROSATELITI U ANALIZI GENETIČKOG DIVERZITETA PŠENICE [Izvod] [Rad]
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 46, broj 3 (2014), str: 649-659
© 2014 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575
Originani naučni rad
UTICAJ POLIMORFIZMA GLUTATION – S TRANSFERAZE (GSTT1 I GSTM1) NA BAZALNU FREKVENCU MIKRONUKLEUSA U LIMFOCITIMA PERIFERNE KRVI
Ivana STOŠIĆ1, Darko GRUJIČIĆ1, Slobodan ARSENIJEVIĆ2,
Olivera MILOŠEVIĆ-DJORDJEVIĆ1,2
1Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Kragujevcu, Kragujevac, Srbija
2Fakultet medicinskih nauka, Univerzitet u Kragujevcu, Kragujevac, Srbija
Izvod
U ovoj studiji analiziran je uticaj polimorfizma GSTT1 i GSTM1 gena na frekvencu mikronukleusa (MN) u limfocitima periferne krvi. Ukupno su bile uključene 134 žene iz Centralne Srbije. Polimorfizam GST gena je određivan primenom multipleks PCR-a, dok je citokinezis-blok mikronukleus (CBMN) metoda korišćena za utvrđivanje MN frekvence. Nosioci GSTT1 nultog i GSTM1 nultog genotipa imali su veću MN frekvencu u odnosu na nosioce pozitivnih genotipova, ali razlika nije bila statistički značajna. Osobe sa oba GSTT1/GSTM1 nulta genotipa imali su značajno veću frekvencu MN u odnosu na osobe sa kombinacijom pozitivan/pozitivan, pozitivan/nulti i nulti/pozitivan genotip. Pušači i žene >45 godina starosti sa GSTT1 nultim genotipom i GSTT1nultim/GSTM1nultim genotipom imale su statistički veću frekvencu MN u odnosu na osobe sa pozitivnim genotipovima. Rezultati studije ukazuju na mogući uticaj oba GSTT1/GSTM1 nulta genotipa na bazalnu MN frekvencu i na frekvencu MN kod pušača i žena starijih od 45 godina. Takođe, GSTT1 nulti genotip potencijalno utiče na bazalnu MN frekvencu u limfocitima periferne krvi pušača i žena >45 godina starosti.
Autor za kontakt: Ivana Stošić, PMF, Uniiverzitet Kragujevac, Radoja Domanovića 12, P.O. Box 60, 34 000 Kragujevac, Srbjia, e-mail: stosicster@gmail.com
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 46, broj 3(2014), str: 661 -669
© 2014 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575
Originani naučni rad
HEMOTIPING KLASE B TRIHOTECENE U VRSTAMA FUZARIUMA PRIMENOM PCR METODA
Emre YÖRÜK1, Aylin GAZDAĞLI1, Gülruh ALBAYRAK2*
1 Program Molekularne biologije i genetike, Institut za nauku, Istambul Univerzitet Istanbul, Turska
2 Odelenje za molekularnu biologiju i genetiku, Fakultet za nauku, Istanbul Univerzitet, Istanbul, Turska
Izvod
Izolati Fusarium-a su podeljeni u tri hemotipa prema proizvodnji klase B trichotecene. U ovim istraživanjima vršen je hemotiping sedamnaest isolata iz Turske i Irana, koji pripadaju F. graminearum, F. culmorum, F. poae and F. pseudograminearum vrstama primenom metode lančane reakcije polimeraze ( PCR). Dok su svi isolati F. culmorum F. poae determinisani kao 3ADON, preostali F. graminearum and F. pseudograminearum izolati su bili ili 3ADON ili 15ADON hemotipovi. Zajednički fragment DNK dužine 583 bp je umnožen u svim F. culmorum i F. poae, jedan F. pseudograminearum (21F) i 4 F. graminearum (14F, sh14, sh15, sh7) izolata sa 3ADON hemotipa. Međutim, preostala dva F. pseudograminearum i četiri F. graminearum izolata sa 15ADON hemotipom, dali su amplicone dužine 863 bp. Pokazano je da je 3ADON bio više predominantan hemotip u odnosu na druge klase B trichothecenes. Ovo su prvi rezultati i saopštenje o hemotipingu F. poae i F. pseudograminearum izolata kao i rezultati koji pokazuju prisustvo 3ADON hemotipa u F. graminearum isolatima iz Turske.
Autor za kontakt: Gülruh Albayrak, Odeljenej za molekularnu biologiju i genetiku, Fakultet nauke, Istanbul Univerzitet 34134 Vezneciler, Istanbul, Turska, Tel: +90 (0)212 4555700,Fax: +90 (0) 212 5190834,e-mail: gulruh@istanbul.edu.tr
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 46, broj 3 (2014), str: 671- 680
© 2014 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575
Originani naučni rad
EFEKTIVNI POLINACIONI PERIOD KLONOVA OBLAČINSKE VIŠNJE
Milica FOTIRIĆ AKŠIĆ1*, Vera RAKONJAC1, Dragan NIKOLIĆ1, Slavica ČOLIĆ2,
Dragan MILATOVIĆ1, Vlado LIČINA1, Dragan RAHOVIĆ2
1Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Beograd, Srbija
2Instut za Primenu Nauke u Poljoprivredi, Beograd, Srbija
Izvod
Produkcija cvetova i procenat zametanja predstavljaju
važne osobine u proizvodnji višnje (Prunus cerasus L.), jer sa njihovim
povećanjem raste i prinos. Pored toga, usled kratke vitalnosti jajne ćelije kod
nekih sorti višnje koja sazreva odmah nakon otvaranja cvetova, zadovoljavajuća
receptivnost žiga tučka, brzo oprašivanje i brz prodor polenove cevčice niz
stubić tučka su jako bitni kako bi se osigurala oplodnja vitalne jajne ćelije.
U ovom radu ispitivan je efektivni polinacioni period (EPP) kod četiri klona
Oblačinske višnje (II/2, III/9, XI/3 and XIII/1) koji se međusobno razlikuju u
stepenu klijavosti polena, zametanju plodova i prinosu. Kako bi se procenio
EPP, oprašivanje je izvedeno u šest različitih stadijuma razvoja cveta: faza
balona, tj. dva dana pre otvaranja cveta (-2), u vreme cvetanja (0), i 2, 4 i 6
dana nakon otvaranja. Inicijalno (IFS) i finalno(FFS) zametanje utvrđeno je u
poljskim uslovima. Pored toga, broj polenovih cevčica u tučku utvrđeno je
metodom fuorescentne mikroskopije. Eksperiment je postavljen po potpuno
slučajnom planu sa tri ponavljanja. Primenjena je dvo-faktorijalna analiza
varijanse, a individualno testiranje izvršeno je LSD testom (p ≤
0.05; p ≤ 0.01). Uzimajući u obzir FFS, klonovi II/2 i III/9 dali su
najbolje rezultate (p ≤ 0.01) 4 i 6 dana posle otvaranja cvetova. Broj
polenovih cevčica u stubiću se smanjivao sa kasnijim oprašivanjem, dok se
njihov broj u plodniku tučka povećavao do 6 dana posle otvaranja cvetova,
praćen kasnijim naglim padom. EPP
kod klonova II/2 i III/9 trajao je od šest do osam dana , dok je kod klona XI/3
trajao samo dva dana. Iz svega ovoga može se zaključiti da klonovi koji imaju
duži EPP se mogu koristiti kao roditelji za stvaranje novih sorti višnje.
Autor za kontakt: Milica Fotirić Akšić, Poljoprivreedni fakultet, Nemanjina 6, 11080 Beograd-Zemun, Srbija, phone: ++ 381 64 2612710, fax: ++ 381 11 2199 805, e-mail: fotiric@agrif.bg.ac.rs
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 46, broj 3 (2014), str: 681 -692
© 2014 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575:630
Originani naučni rad
ISPITIVANJE EFIKASNOSTI RAPD MARKERA U RAZVOJU MOLEKULARNOG PROFILA ZA ISPITIVANJE GENETIČKE ČISTOĆE (Glycine max L.)
Sanjay KUMAR
Genetička laboratorija, Odelenje za zoologiju Banaras Hindu Univerzitet, Varanasi, Indija
Izvod
Glavni napredak u istraživanjima soje je u razumevanju genetičkih osobina i primena novih tehnologija u njenom poboljšanju. Utvrđivanje genetičkog odnosa aktivnosti enzima i molekularnih markera je pokazalo da je konzistentno sa očekivanjima zasnovanim na poreklu i informacijama pedigrea. Da bi se identifikovali efikasni markeri koji će biti korišćeni u ispitivanjima genetičke čistoće polimorfizam je osnovni kriterijum. U ovom radu vršena je evaluacije 80 RAPD markera od kojih je moglo da se amplifikuje 37 a samo 30 prajmera je dalo nedvosmislene profile. Od tih 30, 22 je imalo polimorfnu sliku fragmenata DNK (banding). Analiziranih 30 RAPD markera je dovelo do umnožavanja 120 fragmenata od kojih je 81 (67.5 %) fragmenata bilo polimorfno. U proseku dobijena su 4 fragmenta po prajmeru i 115 prajmera (50 %) je dalo veći broj fragmenata od prosečnog broja što je ohrabrujuće. 8 prajmera je imalo 100% polimorfizam. Rezultati su indikativni za efikasnost RAPD prajmera u razvoju molekularnih profila.
.
Autor za kontakt: Sanjay Kumar, Genetička laboratorija, Odsek za zoologiju, Banaras Hindu Univerzitet, Varanasi 225001, Indija (Phone: +91 7860448788; E-mail: sanjay_mbt@rediffmail.com)
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 46, broj3(2014), str: 693 -703
© 2014 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575
Originani naučni rad
VARIRANJE OSOBINA ŽIVOTNE ISTORIJE KOD Drosophila subobscura U USLOVIMA ZAGAĐENJA OLOVOM ZAVISI OD POPULACIONE ISTORIJE
Bojan KENIG1, Aleksandra PATENKOVIĆ1, Marko ANĐELKOVIĆ 1,2,3, Marina STAMENKOVIĆ-RADAK 1,2
1Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, Odeljenje za genetiku populacija i ekogenotoksikologiju, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija
2 Biološki fakultet, Universitet u Beogradu, Beograd, Srbija
3 Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd, Srbija
Izvod
Rod Aegilops je spontani, divlji srodnik hlebne pšenice, čiji hromozomi pokazuju homologiju sa hromozomima pšenice. Ovaj rod može da bude izvor gena koji su korisni za proširenje poželjne genetičke varijabilnosti u cilju poboljšanja tolerantnosti na abiotički stres. Stvaranje ovakve genetičke varijabilnosti, kojom se odgovara izazovima globalnih klimatskih promena, kao i eroziji životne sredine, sve više dobija na značaju. Teški metali u zemljištu izazivaju njegovo zagađenje, dovode do fenotipskih promena biljaka i ulaze u lanac ishrane. Cilj rada je da se ustanovi sastav populacija i varijacija vrsta roda Aegilops, kao i sadržaj teških metala u zemljištu. U sklopu istraživanja, ispitano je 55 lokaliteta u obalnom i priobalnom području Južnog Jadrana. Na ovim lokalitetima je evidentiran sastav populacija roda Aegilops i uzimani su uzorci zemljišta na njihovim staništima. U uzorcima zemljišta je ustanovljen sadržaj teških metala Cr, Pb, Zn, Ni, Cd i Cu, sadržaj mangana (Mn) i pH vrednost.
Autor za kontakt: Bojan Kenig, Institut za Biološka istraživanja “Siniša Stanković”, Odeljenje populacione genetikei ekotoksikologije, Univerzitet Beograd, Bul. despota Stefana 142, 11060 Beograd, Srbija,Phone: +381 11 20 78 328; Fax: +381 11 27 61 433; E-mail: bojan.kenig@ibiss.bg.ac.rs
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 46, broj 3(2014), str: 705-718
© 2014 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575:633
Originani naučni rad
PARAMETARSKA ANALIZA STABILNOSTI PRINOSA TRITICALE (xTriticosecale Wittmack) U MULTILOKACIJSKIM EKSPERIMENTIMA
Yuksel KAYA* i Emel OZER
Bahri Dagdas međunarodni institut za istraživanja u poljoprivredi, Konja, Turska
Izvod
Vršena su ispitivanja stabilnosti prinosa korišćenjem 16 metoda za određivanje parametara stabilnosti u cilju evaluacije interakcije genotip x spoljna sredina (GEI) kod 9 genotipova ( 4 zvanično registrovane sorte i 5 novih linija Triticale (xTriticosecale Wittmack) . Vršene su kombinovane analize variance, statistika parametara stabilnosti i korelacije ranka među njima.. Prosečan prinos genotipa je bio u značajnoj korelaciji sa statistikom parametara stabilnosti Pi (r = 0.95**), PCA1 (r = 0.87**) and Di (r = 0.98**). Analiza glavnih komponenata zasnovana na matriksu korelacije ranka je vršena za grupisanje različitih statističkih parametara stabilnosti. Zaključak istraživanja je da , na osnovu većine statističkih parametara stabilnostiIn genotpe G8 je bio najstabilniji i imao visok prinoswas i preporučen je za gajenje kao kultivar u normalnim uslovima Turske.
Autor za kontakt: Yuksel Kaya, Bahri Dagdas International ni poljoprivredni institut, Konya, Turska. Phone: +90 332 355 12 90 Fax: +90 332 355 12 88,e-mail: yuksel_k@yahoo.com
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 46, broj 3 (2014), str: 719-730
© 2014 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.630
Originani naučni rad
GENITIČKA VARIJABILNOST SRPSKE GERMPLAZME VINOVE LOZE NA OSNOVU MORFOAGRONOMSKIH KARAKTERISTIKA
v. RAKONJAC 1, n. KORAĆ2, s. TODIĆ1, m. medić2, z. BEŠLIĆ1*, i. KULJANČIĆ2, d. IVANIŠEVIĆ2, m. POPOV2
Izvod
Cilj istrazivanja je bio da se proceni diverzitet i odrede relacije između sorti vinove loze koje se nalaze u srpskoj kolekciji u okviru gen banke u Sremskim Karlovcima i da se izdvoje osobine koje su imale najveći uticaj na njihovo grupisanje. U periodu od 2000 do 2005. godine proučavano je 12 kvantitativnih i kvalitativnih osobina kod 54 sorte vinove loze različitog porekla i namene. Osobine su utvrđene primenom OIV deskriptora i iskazane poentiranjem. Morfološka karakterizacija sorti je izvršena primenom multivarijacionih statističkih analiza: klaster i PCA (Principal Component Analysis). Primenom hijerarhijske klaster analize, sorte su se svrstale u tri osnovne grupe (occidentalis, pontica i orientalis) što se podudara sa ekološko geografskim klasifikacijom sorti vinove loze. Pored geografskog porekla, na razvrstavanje sorti pre svega u podklastere veliki uticaj je imala i njihova namena. Analiza glavnih komponenti (PCA) je pokazala da prve četiri PC objašnjavaju najveći deo uočene varijabilnosti (71%) pri čemu je PC1 bila visoko korelisana sa veličinom grozda i bobice a PC2 sa gustinom malja na vrhu mladog lastara i gustinom malja između nerava na naličju lista. Način povezivanja sorti na dendrogramu ukazuje na postojanje značajne fenotipske (a samim tim i genetičke) varijabilnosti u proučavanoj kolekciji germplazme. Dobijeni rezultati o raspoloživoj germplazmi mogu biti značajni za korišćenje u svrhe menadžmenta gen banke, pri izboru sorti za gajenje ili pri daljem oplemenjivačkom radu.
Autor za kontakt: Zoran Bešlić, Poljoprivredni fakultet, Nemanjina 6, 11080 Beograd, Srbija,Tel.: +381 11 2615315; fax: +381 11 3161987,E-mail address: zbeslic@agrif.bg.ac.rs
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 46, broj3 (2014),
str: 731 -744
© 2014 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575:630
Originani naučni rad
IRAP I REMAP PRIMENA U UTVRĐIVANJU GENETIČKE DIVERGENTNOSTI KOLEKCIJE LEBLEBIJE U IRANU
Zahra Aghaali1, Babak Abdollahi Mandoulakani*1,2,
Morteza Ghadmizadeh1, Iraj Bernousi1,2
1 Odelenje za oplemenjivanje biljaka i biotehnologiju, poljoprivredni fakultet ,Urmia Univerzitet Urmia, Iran.
2 Odelenje za Poljoprivrednu biotehnologiju, Institut za biotehnologiju, Urmia univerzitet, Urmia, Iran
Izvod
Retrotranspozoni (RTN) značajno doprinose veličini, organizaciji i genetičkoj divergentnosti genoma domaćina. Identifikovano je nekoliko familija RTN kod leblebije (Cicer arietinum L.) i drugih srodnih biljnih vrsta. U ovom radu su prikazani rezultati activnosti integracije i insercioni polimorfizam RTNs CARE1, Tms1Ret1, TPS i 64 LORE u 64 genotipa kolekcionisanih u Iranu. Ispitivan je polimorfizam umnožavanjem inter retro transpozona (IRAP) i polimorfizma umnoženih retrotranspozon – mikrosatelita (REMAP). Dobijeni rezultati pokazuju das u svi ispitivani retrotranspozoni (RTN) aktivni u transpoziciji u genomu leblebija i izazivaju visok stepen polimorfizma. Među RTN familijama koje su korišćene, najveći procenat polimorfnih lokusa (PPL) je utvrđen kod TPS familija (81.82%). Umnoženo je ukupno 129 lokusa korišćenjem 18 IRAP i REMAP prajmer sekvenci od kojih su 83 (64.34%) bili polimorfni. Koeficijent genetičke sličnosti (Dice) je varirao od 0.84 do 0.98, u proseku 0.93. Parametri očekivane heterozigotnosti (He) Shanonov indeks informacije (I) I broj efektivnih alela su bili najvši u delu kolekcije iz Urmie. Svi ispitivani uzorci su se na osnovu UPGM algoritma I koeficijenta sličnosti grupisali u 7 grupa (klastera). Srednje Fst vrednosti su za sve izuzev IV I VII grupe bile niže od 0.20 na osnovu čega je zaključeno da ne postoji jasna diferencijacija između grupa i ukazano da je verovatno u pitanju protok gena. Mada je korišćenjem RTN- markera dobijena merena relativna genetička sličnost nije bila u korelaciji sa geografskom distancom između mesta porekla
Autor za kontakt: Babak Abdollahi Mandoulakani, Odeljenje za oplemenjivnaje i biotehnologiju, Poljoprivredni fakultet, Urmia Univerzitet, Urmia, Iran. Tel: +989122386990 Fax: +984412779558, *Corresponding author’s E-mail: b.abdollahi@urmia.ac.ir
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 46, broj 3 (2014), str: 745-762
© 2014 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575:630
Originani naučni rad
Molekularni markeri za istraživanja diverzitetA na nivou mitohondrijalnog genoma kod boba (Vicia faba)
Jelena M. ALEKSIĆ1, Jovanka MILJUŠ-ĐUKIĆ1, Živko JOVANOVIĆ1, Branko TOMIĆ2 and Bojana BANOVIĆ1
1 – Laboratorija za molekularnu biologiju biljaka, Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo (IMGGE), Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija
2 - Laboratorija za molekularnu biologiju, Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo (IMGGE), Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija
Izvod
Kompletni mitohondrijalni genomi (mtDNK) boba (Vicia faba) i dve srodne vrste, Vigna angularis i Vigna radiata, trenutno dostupni u javnoj banci gena GenBank, su korišćeni za in silico PCR analizu kojom je utvrđena primenljivost 15 publikovanih univerzalnih pari prajmera za amplifikuju svih 14 cis-isecajućih introna u genima NADH subjedinica (nad gena) mitohondrijalnog genoma kod V. faba i srodnih vrsta. Zatim je putem PCR amplifikacije analizirano da li su PCR produkti generisani primenom sedam od 15 testiranih pari prajmera kod 16 genotipova V. faba, koji su predstavljali sve botaničke varijetete ove vrste (major, minor, equina i subsp. paucijuga) različitog stepena oplemenjivanja (tradicionalni i poboljšani kultivari) poreklom iz Evrope, Afrike, Azije i južne Amerike, pogodni za dalju manipulaciju. Dizajnirani su i novi prajmeri za PCR amplifikaciju nad1 introna 2/3 kod V. faba za koji je takođe utvrđena intraspecijska variajbilnost na nivou primarne sekvence nukleotida. Na osnovu rezultata in silico predikcija i PCR amplifikacija, definisan je set prajmera za PCR amplifikaciju pet introna u nad genima kod V. faba koji predstavljaju molekularne markere pogodne za buduće filogeografske i druge studije kod ove vrste za koju ne postoje pouzdani podaci o divljim srodnicima, centru poreklu i domestikaciji.
Autor za kontakt: Jelena M. Aleksić, Laboratorija za biljnu molekularnu biologiju, Institut za molekualrnu genetiku i genetićki inžinjering (IMGGE), Univerzitet u Beogradu, Vojvode Stepe 444a, PO box 23, 11010 Beograd, Srbija, E-mail: aleksic_jelena@yahoo.com.au, jelena.aleksic@imgge.bg.ac.rs
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 46, broj 3 (2014), str: 763-774
© 2013 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575
Originani naučni rad
GENETIČKA DIVERGENTNOST KVALITETA ZRNA PŠENICE I ODREĐIVANJE NAJBOLJE TEHNIKE GRUPISANJA I TIPA PODATAKA ZA UTVRĐIVANJE DIVERZITETA
Mostafa KHODADADI1, Hamid DEHGHANI1, *, Mohammad Hossein FOTOKIAN2
1 Odelenje za oplemenjivanje biljaka i biotehnologiju, Poljoprivredni fakultet Univerziteta
Tarbiat Modares Univerziteta u Teheranu, Teheran, Iran
2 Odelenje za oplemenjivanje biljaka i poljoprivredu, Poljoprivredni fakultet Shahed Universiteta, Teheran, Iran
Izvod
Predmet istraživanja su bili ocena variranja nekih karakteristika kvaliteta zrna genotipova pšenice u Iranu i identifikacija najboljeg tipa podataka i metoda grupisanja genotipova. Ispitivanja su vršena gajenjem 30 ozimih genotipova pšenice u slučajnom blok sistemu sa tri ponavljanja u toku 2009 i 2010. godine. Vršena su merenja sadržaja gvožđa, acetate, hlora, broma, sulfata, sukcinata, amonijaka, kalijuma, magnezijuma, kalcijuma, azota, koncentracija gvožđa, cinka i sirovih protein u zrnu. Na osnovu dobijenih rezultata genotipovi su se grupisali u šest potpuno različitih dendograma. Najbolji kvalitet zrna je utvrđen za genotipove Roshan, Niknejad i Star iz četvrte, pete i šeste grupe klastera.
Autor za kontakt: Hamid Dehghani, Odeljenje za oplemenjivanje i biotehnologiju, Poljoprivredni fakultet, Tarbiat Modares Univerzitet, Tehran, P.O. Box 14115-336, Iran, Email: dehghanr@modares.ac.ir
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 46, broj 3 (2014), str: 775– 788
© 2014 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575:633.15
Originani naučni rad
PROCENA TOLERANTNOSTI NA SUŠU KOD POPULACIJA KUKURUZA IZ MINI-CORE KOLEKCIJE
Violeta ANDJELKOVIC, Natalija KRAVIC, Vojka BABIC, Dragana IGNJATOVIC-MICIC, Zoran DUMANOVIC, Jelena VANCETOVIC
Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Beograd, Srbija
Izvod
Globalne klimatske promene, njihov uticaj na proizvodnju hrane u budućnosti i mogućnosti prevazilaženja problema koje izazivaju su glavni prioriteti u istraživanjima. Kukuruz je jedna od najvažnijih žitarica, ali konačni prinosi mogu da budu značajno umanjeni zbog stresa suše. U ovom radu je testirano 26 populacija iz mini-core kolekcije tolerantne prema suši u optimalnim uslovima, kao i u uslovima stresa suše i kombinacije suše i povećane gustine biljaka u polju. Morfološka svojstva visina biljke, ukupan broj listova, dužina lista, širina lista, broj dana između metličenja i svilanja i prinos zrna, merena su za svaki genotip u dva ponavljanja i sva tri eksperimenta. Pored toga, izračunati su indeksi tolerantnosti prema suši, kako bi se ispitala mogućnost razdvajanja uzoraka sa većom tolerantnošću prema ovom stresu. Izračunati su sledeći indeksi: index tolerantnosti na stres (STI), srednje produktivnosti (MP), geometrijske srednje produktivnosti (GMP), osetljivosti na stress (SSI) i tolerantnosti prema stresu (TOL). Signifikantne i pozitivne korelaciju utvrđene su između STI, MP i GMP i prinosa zrna u svim uslovima ispitivanja. Tro-dimenzionalni diagrami i bi-plot analiza efikasno su grupisali ispitivane populacije prema nivou tolerantnosti prema stresu. Populacije L25, L14, L1 i L3, se mogu preporučiti oplemenjivačima za dalji rad kao najznačajniji izvori tolerantnosti prema suši.
Autor za kontakt: Violeta Andjelkovic,Institut za kukuruz Zemun Polje, Slobodana Bajica 1, 11185 Beograd, Srbija. Tel: +381 11 3756 704, Fax: +381 11 3756 707, avioleta@mrizp.rs
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 46, broj 3 (2014), str:789-797
© 2014 Društvo
genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575
Originani naučni rad
RAZVOJ 15 SSR MARKERA ZA DRVO ULJANI-ČAJ (Camellia oleifera) NA OSNOVU TRANSKRIPCIONOG SEKVENCIONIRANJA
Baoguang JIA1,2, Qing LIN1,2, Lin ZHANG1,2,*, Xiaofeng TAN1,2, Xiaolin LEI3, Xiaoyi HU4, Fenggong SHAO1,2
1Glavna Laboratorija za gajenje i zaštitu za ne-drvenasto šumsko drveće, Ministarstvo obrazovanja, Centralni južni Univerzitetza šumarstvo i tehnologiju, Changsha, Kina
2Koperativni inicijativni centar za kultivaciju i korišćenje Cultivation and za ne-drvenasto šumsko drveće, Hunana provincije, Centralni južni Univerzitet za šumarstvo i tehnologiju Changsha, Kina 3Jiangxi Academija za šuamrstvo, Nanchang, Kina
4Fakultet za šumarstvo i nizijsku arhitekturu, Anhui Poljoprivredni Univerzitet, Hefei, Kina
Izvod
Uljano čajno drvo je jedno od najvažnijih jestivih drvenastih uljanih biljaka.; ali nedostatak korisnih molekualrnih markera ograničava genetička istraživanja. Urađeno je tranaskripciono sekvencioniranje klijanaca i okarakterisani su mikrosateliti iz transkripcionih sekvenci u cilju identifikovanja validnih amrkera za C. oleifera. Ukupno 69,798 pojedinačnih gena je identifikovano, od kojih 6,949 pretpostavljenih SSR motiva iz 6,042 SSR-sadržanih jedinstvenih transcript je otkriveno. Dvadeset devet prajmer parova koji odgovaraju 29 jedinstvenim lokusima su dizajnirani, od kojih 15 polimorfnih SSR markera je razvijeno u 18 varijiteta i okarakterisano kapilarnom elektroforezom. Broj alela po lokusu (Na) je bio u opsegu od 2 do 14, očekivana heterozigotnost (He) od 0.374 do 0.876, i PIC vrednsot od 0.498 do 0.887. ukrštena amplifikacija u 15 vrsta C. japonica je urađena. Svih 15 markera su uspešno amplifikovali PCR produkte sa očekivanim veličinama u C. japonica. 15 polimorfnih SSR markera ima potencijal za amplifikaciju u ispitivanju genetičkog diverziteta, molekualrnom fingerpritingu, komparativnoj genomskoj analizi i genetičkom mapiranju C. oleifera I C. japonica.
Autor za kontakt Lin Zhang, 498 South Shaoshan Road, Changsha, Hunan 410004, Kina, Tel: +86-731-5623416; Fax: +86-731-5623406, Email: triwoodtim918@126.com
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 46, broj 3 (2014), str: 799 -806
© 2014 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575:630.11
Originani naučni rad
INTERAKCIJA GENOTIP × SPOLJNA SREDINA I FENOTIPSKA STABILNOST PŠENICE GAJENE U STRESNIM USLOVIMA
Borislav BANJAC*, Velimir MLADENOV, Miodrag DIMITRIJEVIĆ, Sofija PETROVIĆ,
Jan BOĆANSKI
Izvod
U radu su prikazani rezultati ogleda sa jedanaest sorti pšenice (Triticum aestivum L.) i jednom sortom tritikalea (Triticosecale W.) u stresnim uslovima na lokalitetu Kumane u Banatu, u Srbiji, na halomorfnom zemljištu tipa solonjec. Tokom tri vegetacione sezone ispitana je genotipska varijabilnost, praćenjem fenotipske varijacije i interakcije genotip×spoljna sredina za broj zrna po klasu i prinos ispitivanih genotipova. Ogled je postavljen na kontrolnoj varijanti i tretmanima sa merama popravke solonjeca uz primenu fosfogipsa u količini od 25 t∙ha-1 i 50 t∙ha-1. Za analizu interakcije genotipa i spoljne sredine je primenjen Model glavnih efekata i višestruke interakcije- model AMMI (Additive Main Effects and Multiplicative Interaction). U ekspresiji oba ispitivana svojstva, statističku značajnost su pokazali i aditivni i neaditivni izvori varijacije. Prvi izvor varijacije, kvantifikovan na IPCA1 osi objasnio je najveći deo strukture interakcije genotip×spoljna sredina.
Autor za kontakt: Borislav Banjac, Univerzitet Novi Sad, Poljoprivredni fakultet Dositeja Obradovića 8, 21 000 Novi Sad, phone: +381 (21) 485 32 99; e-mail:borislav.banjac@polj.edu.rs
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 46, broj 3 (2014), str: 807– 813
© 2014 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575:633.15
Originani naučni rad
HETEROSIS I ANTIOKSIDANTI KOD LINIJA ŠEĆERCA I NJIHOVIH F1 HIBRIDA
Boris KRAPTCHEV*, Roumiana VASSILEVSKA-IVANOVA, Lydia SHTEREVA
Odelenje za primenjenu genetiku i biotehnologiju, Institut za fiziologiju biljaka i genetiku, Bugarska Akademija Nauka, Sofija, Bugarska
Izvod
Vršena su ispitivanja heterozisa dve samooplodne linije kukuruza šečerca i njihovog F1 hibrida Zaharina i nivoa fenola, flavonoida i aktivnost antioksidanata kod njih. Utvrđen je pozitivan heterotični efekat težine klipa i visine biljaka. Dobijeni rezultati sastava ekstrakta ukazuju da hibrid Zaharina može da se koristi kao dobar izvor prirodnih antioksidanata jer je utvrđena njihova visoka aktivnost u analiziranom ekstraktu
Autor za kontakt: Boris Kraptchev, Institut za biljnu fiziologiju i genetiku, Bugarska akademija nauka, 1113 Sofija, Bugarska; Phone: +359 2 9746229; E-mail: bkraptchev@yahoo.com
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 46, broj 3(2014), str: 815– 829
© 2014 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575:630
Originani naučni rad
SEKVENCI PAT ANALIZA U ODREĐIVAJU INTERRELACIJE PRINOSA I KOMPONENATA PRINOSA KOD DUVANA (Nicotiana tabacum L.) U NORMALNIM I USLOVIMA STRESA
Mahdi BAYAT1, Reza DARVISHZADEH2,3,*, Farough SOLEIMANI1, Seyyed Reza ALAVI4
1 Odelenje za poljoprivredu, Urmia Univerzitet, Urmia, Iran
2 Odelenje za oplemenjivanje biljaka i biotehnologiju, Urmia Univerzitet, Urmia, Iran
3 Institut za biotehnologiju, Urmia Univerzitet, Urmia, Iran
4 Odelenje za genetiku, Urmia centar za istraživanja na duvanu, Urmia, Iran
Izvod
Kod različitih genotipova duvana vršena su merenja odnosa prinosa i osobina: datum cvetanja (FD) visina biljaka (PH), broj listova (NL, indeks površine lista (LAI), težina svežeg lista (FWL), težina svežeg korena (FWR), težina suve supstance korena (DWR), površina svežeg lista bez težine lista (APFW), biomasa (BIO), žetveni indeks (HI), prinos suvih listova po biljci (DLYP) u normalnim uslovima gajenja uslovima biološkog stresa (zakorovljenost sa Orobanche aegyptiaca) u Urmia centru za duvan u Iranu u toku 2006 – 2009. Na osnovu dobijenih rezultata osobine biomasa (BIO) APDW i DWR su utvrđene kao najznačajniji faktori kako u normalnim tako i u uslovima stresa za programe oplemenjivanje duvana na povećan prinos.
Autor za kontakt: R. Darvishzadeh, Odeljenje za oplemenjivanje i biotehnologiju, Urmia Univerzitet, Urmia, Iran. E-mail: r.darvishzadeh@urmia.ac.ir. Phone: + 98 914 9734458. Fax: + 98 44 32779558
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 46, broj 3(2014), str: 831 – 838
© 2014Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575:633
Originani naučni rad
GENETIČKA VARIJABILNOST PRINOSA I OSOBINA POVEZANIH SA PRINOSOM KOD BRDSKOG PIRINČA
Nitiprasad Namdeorao jambhulkar and Lotan Kumar bose
Centralni istraživački institut za pirinač, Cuttack-753006, Orissa, India
Izvod
U ovom radu je proučavana genetička varijabilnost i korelacije prinosa i drugih osobina povezanih sa prinosom kod genotipova pirinča u brdskom području. Eksperiment je izveden sa 22 genotipa brdskog pirinča, gajenih tokom vlažne sezone direktnom setvom u randomiziranom blok dizajnu. Analiza varijanse je pokazala značajnost za sva ispitivana svojstva, ukazujući na prisustvo značajne genetičke varijabilnosti između genotipova. Svojstva kao što su visina biljke, stable sa klasom i prinos imala su visok koeficijent genotipske i fenotipske varijanse i genetičko poboljšanje. Visina biljke zrno po klasu, 50% cvetalih biljaka, masa 1000 zrna I broj stabala sa klasom imaju visok direktan uticaj na prinos. Zbog toga bi selekcija zasnovana na ovim svojstvima trebalo da bude mnogo efikasnija kod brdskog pirinča.
Autor za kontakt: Nitiprasad Namdeorao Jambhulkar, Institut za istraživanja pirinča, Cuttack – 753006, Indija. Email: nitiprasad1@gmail.com
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 46, broj 3 (2014), str: 839-854
© 2014 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.630
Originani naučni rad
Genetička povezanost genotipova soje na osnovu agro-morfoloških osobina i rapd markera
Vesna PERIĆ1, Ana NIKOLIĆ1, Vojka BABIĆ1, Aleksanda SUDARIĆ2, Mirjana SREBRIĆ1, Vuk ĐORĐEVIĆ3, Snežana MLADENOVIĆ DRINIĆ1
1 Institut za kukuruz “Zemun Polje”, Beograd, Srbija
2 Poljoprivredni Institut Osijek, Osijek, Hrvatska
3Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija
Izvod
Savremena poljoprivreda, oplemenjivačke procedure kao i kompeticija među selekcionerskim ustanovama doprinose dodatnom smanjenju već uskog genetičkog diverziteta sorti soje. Cilj istraživanja bio je da se izvrši karakterizacija osamnaest sorti soje iz tri različita oplemenjivačka programa na osnovu agromorfoloških osobina i utvrdi njihov genetička raznovrsnost primenom molekularnih markera. Agro-morfološki opis izvršen je pomoću 13 kvalitativnih i 9 kvantitativnih osobina. Genetička povezanost ocenjena je na osnovu 21 RAPD markera. PIC vrednosti su izračunate za RAPD podatke, dok je diverzitet kvalitativnih osobina izražen Shannon-ovim indeksom diverziteta. Klaster analiza na osnovu kvalitativnih morfoloških osobina pokazala je jasnu podelu genotipova prema tipu rasta. PC analiza kvantitativnih osobina grupisala je genotipove na osnovu dužine vegetacije. Grupisanje na osnovu molekularnih podataka bilo je u saglasnosti sa podacima o poreklu genotipova. Velika sličnost je utvrđena prvenstveno između genotipova stvorenih u okviru jedne selekcionerske ustanove, a zatim i između svih proučavanih genotipova. Poređenje tri metoda za procenu diverziteta pokazalo je da morfološki markeri mogu biti korisno sredstvo u procesu oplemenjivanja i donekle omogućiti klasifikaciju po poreklu, ali su RAPD markeri superiorniji u otkrivanju razlika između genetički veoma sličnih genotipova.
Autor za kontakt: Vesna Perić, Institut za kukuruz “Zemun Polje”, Slobodana Bajića 1, 11185 Zemun Polje, Srbija, E-mail:vperic@mrizp.rs, Phone: + 381 64 840 6235
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 46, broj 3 (2014), str: 855-864
© 2014 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575:630
Originani naučni rad
STANDARDIZACIJA I REPRODUKTIVNOST ANALIZA ZASNOVANIH NA SLUČAJNO ODABRANIM MARKERIMA NA BILJKAMA DOBIJENIM MIKROPROPAGACIJOM MONARDE (Monarda dydima, L)
Jana ŽIAROVSKÁ1*, Milan BEŽO1, Michaela HRDLIČKOVÁ2, Eloy C. FERNANDÉZ2
1 Odelenje za genetiku i oplemenjivanje bilaka, Fakultet agrobiologije i resursa hrane, Slovački Univerzitet za poljoprivredu, Nitra, Slovačka Republika
2 Odeljenje za oplemnjivanje and Agrošumarstvo, Fakultet za tropske agro nauke, Fakultet za tropske Agronauke, Univerzitet prirodnih nauka u Pragu, Češka Republika
Izvod
Genetičke analize stabilnosti biljnog materijala dobijenog mikropropagacijom zahteva efektivne i reproduktivne metode. Prikazani su rezultati optimizacije protokola za PCR uslove u korišćenju RAPD markera u cilju razvoja brze, pouzdane i reproduktivne metode za ispitivanje genetičke stabilnosti Monarda dydima, jer za neke vrste nisu dostupni specifični DNK markeri. U tom slučaju mogu da se koriste standardizovani i optimalni protokoli. Dobijeni rezultati su među prvima kod Monarda dydima,L. U sandardizovanim PCR uslovima korišćeni prajmeri su dali reproduktivne i različite rezultate identifikacije za kulture crimson beebalm dobijene mikropropagacijom i pogodne su za ispitivanja genetčke varijabilnosti ove lekovite biljke.
Autor za kontakt: Jana Žiarovská, Odeljenje za genetiku i oplemenjivnje biljaka, Tr. A. Hlinku 2, 94976, Nitra, Slovačka; e-mail: jana.ziarovska@uniag.sk
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 46, broj 3 (2014), str: 865-875
© 2014 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575
Originani naučni rad
ANALIzA GENETIčKE STRUKTURE KOD SLOVAČKIH GOVEDA PRIMENOM PET GENA KANDIDATA VEZANIH ZA PROIZVODNJU MLEKA
Martina MILUCHOVA, Michal GABOR, Anna TRAKOVICKA
Odelenje za genetika i biologiju oplemenjivanje, Slovački Univerzitet za poljoprivredu, Nitra, Slovačka
Izvod
Cilj istraživanja je bio identifikacija genetičke structure pet gena kandidata za kontrolu proizvodnju mleka u Slovačkoj rasi Pinzgau. Ispitivano je 86 grla – majki bikova rase Pingzau. Genotiping krava na prisustvo gena kandidata su korišćene PCR zasnovane metode (PCR-RFLP, ARMS–PCR, i multipleks PCR-RFLP). Evaluacija efektivnosti i genetičke divergentnosti je vršeno preko parametara: teoretska heterozigotnost (He) (He exp), eksperimentalna heterozigotnost (He obs), informacija o sadržaju polimorfizma (PIC), očekivana homozigotnost (E), efektivan broj alela (ENA) i nivo realzacije moguće variabilnosti (V%). Slovačka Pinzgau goveda imaju visok nivo heterozigotnosti , visok nivo polimorfizma, efektivan broj alela i alela koji kontrolišu moguću realizaciju gena CSN2, CSN3 i LALBA. Kod gena CSN1S1 i LGB je utvrđen visok nivo homozigotnosti.
Autor za kontakt: Martina Miluchova, Odeljenje za genetiku i biljnu biologiju, Slovački Univerzitet poljoprivrede, Nitra, 949 76 – Nitra, Tr. A Hlinku, 2, Slovačka Tel: 00421-6414290, e-mail: martina.miluchova@centrum.sk, martina.miluchova@uniag.sk
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 46, broj 3 (2014),
str: 877-882
© 2014 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575
Originani naučni rad
KARIOTIP VISOKE REZOLUCIJE MAKAK RAKOJEDA (Macaca fascicularis)
Xiaobo FAN1, Alongkoad TANOMTONG2, Arunrat CHAVEERACH2, Krit PINTHONG 1,2 3, Siripiyasing PORNNARONG1,2, Weerayuth SUPIWONG1,2, Thomas LIEHR1, Anja WEISE1
1Jena Univerzitetska Bolnica, Friedrich Schiller Univerzitet, Institut za humanu genetiku, Nemačka
2odeljenje biologije Fakulteta nauke, Khon Kaen Univerzitet, Muang District, Khon Kaen, Tajland
3Fakultet nauke i tehnologije, Surindra Rajabhat Univerzitet, Maung District, Surin, Tajland
Izvod
Komparativna hromozomska analiza i/ili in situ fluoroscentna hibridizacija (FISH) se koriste za poređenje ljudske i hromozome majmuna. FISH-tehnologija je relativno nova I ne koristi se rutinski is a relatively new and not routinely applied method koja može da obezbedi veću razumevanje evolucije primata i ljudsku filogeniju. Višebojne trakaste probe derivati iz Homo sapiens su korišćeni za analizu Thai makak rakojeda (Macaca fascicularis). dobijeni rezultati su u saglasnosti sa ranijim ispitivanjima drugih makaki, Macaca sylvanus ili Macaca nemestrina. ovi rezultati ukazuju da morfološke razlike unutar Ceropithecoidaemorjau biti zasnovane pre na subhromozomskim promenamili čak epigenetici nego u velikim strukturalnim promenama.
Autor za kontakt: Thomas Liehr, Institut za humanu genetiku, Postfach D-07740 Jena, Nemačka,Tel: ++49-3641-935533, Fax. ++49-3641-935582, email: Thomas.Liehr@med.uni-jena.de
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 46, broj 3 (2014),
str: 883-894
© 2014 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575
Originani naučni rad
TESTIRANJE ADAPTIVNE PLASTIČNOSTI DIGESTIVNIH ENZIMA GUBARA U ODGOVORU NA TANINSKU KISELINU UZ POMOĆ FENOTIPSKE SELEKCIONE ANALIZE
Marija Mrdaković1*, Biljana Stojković2, 3, Larisa Ilijin1, Milena Vlahović1, Vesna Perić-Mataruga1, Jelica Lazarević1
1Odeljenje za fiziologiju i biohemiju insekata, Institut za biološka ustraživanja “Siniša Stanković”, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija
2Odeljenje za evolucionu biologiju, Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija
3Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija
Izvod
Adaptivni značaj plastičnosti aktivnosti digestivnih enzima u odgovoru na alelohemikalijski stres testiran je na 32 ful-sib familije gubara iz hrastove šume (Quercus populacija) i 26 familija iz bagremove šume (Robinia populacija), gajenih na kontrolnoj dijeti i dijeti sa taninskom kiselinom. Fenotipska selekciona analiza u kojoj je relativna brzina rasta predstavljala meru adaptivne vrednosti, pokazala je adaptivnost veće specifične aktivnosti leucin aminopeptidaze kod Quercus larvi i manje specifične aktivnosti tripsina kod Robinia larvi u kontrolnoj sredini, dok je adaptivni odgovor na prisustvo stresora podrazumevao povećanje aktivnosti leucin aminopeptidaze i lipaze kod Quercus larvi. Nije detektovana cena plastičnosti aktivnosti digestivnih enzima ni u jednoj eksperimentalnoj grupi. Dobijeni rezultati ukazuju da adaptivna plastičnost aktivnosti digestivnih enzima larvi gubara doprinosi optimalnoj brzini rasta u različitim uslovima sredine.
Autor za kontakt: Marija Mrdaković, Odeljenje za fiziologju i biohemiju insekata, Institut za Biološka istraživanja “Siniša Stanković”, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija, email: mm1507@ibiss.bg.ac.rs
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 44, broj 3 (2014), str: 895-904
© 2014 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575:630
Originani naučni rad
“PUT KROMPIRA” I BIOGEOGRAFSKA ISTORIJA POPULACIJA CISTOLIKIH NEMATODA KROMPIRA SA RAZLIČITIH KONTINENATA
Violeta oro1, Bogdan nikolić1 i Dragana jošić2
1 Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd, Srbija
2 Institut za zemljište, Beograd, Srbija
Izvod
Generalno mišljenje o introdukciji krompira u Evropu je pravac iz Južne Amerike do Španije i naknadna distribucija na druge kontinenete. Neki istorijski podaci ukazuju i na alternativni put. U radu je diskutovano širenje krompira od mesta porekla do drugih kontinenata u svetlu odnosa parazit-domaćin, bazirajući se na molekularne podatke nematoda. Biogeografska istorija cistolikih nematoda krompira sa drugih kontinenata je u saglasnosti sa istorijskim podacima.
Autor za kontakt: Violeta Oro, Institut za zaštitu billja i spoljašnje sredine, Teodora Drajzera 9, Beograd, Srbija, Phone: 381 11 2660 049, e-mail: viooro@yahoo.com
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 46, broj 3 (2014), str: 905-914
© 2014 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575:630
Originani naučni rad
KORELACIJA I PAT KOEFICIJENT ANALIZA PRINOSA I KOMPONENTI PRINOSA KOD RAZLIČITIH GENOTIPOVA BOBA ( Vicia faba L. )
Peyman SHARIFI
Odeljenje za agronomiju i oplemenjivanje , Rasht
Filijala , Islamic Azad Universitet, Rasht, Iran
Bob se gaji zbog visokog sadržaja proteina u semenu. Takođe služi kao rotacioni usev koji ima veliku ulogu u kontroli epidemije bolesti u područjima gde se gaje žitarice u monokulturi. Ispitivanja su vršena u toku 2011-2012 i 2012-2013 u dva regiona , uključujući Iran i Guilan Lorestan provincije. Vršena su ispitivanja deset genotipova u poljskim uslovima u slučajnom blok sistemu u tri ponavljanja. Rezultati kombinovane analize varijanse ukazuju das u se ispitivani genotipovi značajno razlikovali u svim ispitivanim osobinama. . Rezultati su pokazali uticaj spoljne sredine a interakciju genotip x spoljna sredina je značajna ili visoko značajna za sve osobine . Utvrđene su značajne pozitivne korelacije koeficijenti između prinosa semena i dužine semena (LS) , širine semena (VS) , dužine mahune ( PL ) i mase 100 zrna ( HSV ) u provinciji Guilan u dve sezone . Analiza Pat koeficijenta je pokazala da broj mahuna po biljci , broj izdanaka po biljci , dužina mahune, dužine semena / širine i težine 100 zrna imaju najviše direktne pozitivne efekte na prinos suvog semena kod svih ispitivanih genotipova i mogu se koristiti kao kriterijumi u oplemenjivanje boba.
Autor za kontakt: Peyman Sharifi, Odeljenje za agronomiju I oplemenjivanje, Rasht Branch, Islamic Azad Univerzitet, Rasht, Iran
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 46,
broj 3 (2014), str: 915-924
© 2014 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575:630
Originani naučni rad
KARAKTERIZACIJA GENOTIPOVA TREŠNJE (Cornus mas L.) KAO GENETIČKIH RESURSA ZA PROIZVODNJU HRANE U ČEŠKOJ REPUBLICI
Jiri SOCHOR1, Tunde JURIKOVA2, Sezai ERCISLI3*, Jiri MLCEK4, Mojmir BARON1, Stefan BALLA2, Suzan Ozturk YILMAZ5 I Thomas NECAS6
1 Odelenje za vinogradarstvo i enologiju, fakultet za hortikulturu, mendelov Univerzitet, Brno Češka republika,
2 Institut za obuku predavača, Fakultet za studije centralne evrope, Univerzitet filozofa
Konstantina, Nitra, Slovačka Republika;
3 Odelenje za hortikulturu, Ataturk Univerzitet, Erzurum, Turska
4 Odelenje za tehnologiju hrane i mikrobiologiju, Tehnološki fakultet, Tomas Bata Univerzitet
u Zlinu, Češka Republika
5 Odelenje za inženjering hrane, Sakaria Universitet, Sakaria, Turska
6 Odelenje za voćarstvo, Fakultet za hortikulturu, mendelov Univerzitet, Brno, Češka
Republika
Izvod
Cilj istraživanja je bio determinacija i poređenje tehnoloških osobina i sadržaja polifenola u plodovima osam genotipova trešnje (Cornus mas L.) u Češkoj republici. Među ispitivanim genotipovima plodovi genotipa „Vydubeckij´“ su imali najveći sadržaj suve i rastvorljivih supstanci, plodovi genotipa „´Titus“ najviše sirovih proteina i fosfora po kilogramu sveže materije. Za „Elegantnyj“ i „Vydubeckij“ je utvrđeno da su najpogodniji za industriju konzerviranja. Plodovi „Vydubeckij´ sadrže 10.8 g of pktinai 22.4 g limunske kiseline po kg sveže mase i imaju veliku sposobnost želatizacije. „Devin“, „Vydubeckij“ i „Titus“ su utvrđeni kao najvredniji izvor hlorogene kiseline (135.6, 110.9 i 115.1 mg / 100 gsveže materije) i kvercitina (24.9, 25.2 and 24.2 mg /100 g sveže materije). Ova ispitivanja doprinose popularizaciji ove voćne vrste kao kvalitetan resurs u industriji proizvodnje hrane.
Autor za kontakt: Sezai Ercisli, Odeljenej hortikulture, Ataturk Univerzitet 25240 Erzurum-Turkey,E-Mail: sercisli@gmail.com,Tel.: +90-442-231-2599; Fax: +90-442-236-0958.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 46, broj 3 (2014), str: 925-934
© 2014 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575
Originani naučni rad
MOLEKULARNA ANALIZA SOLUTE PROTEINA NOSIOCA PORODICE 11 ČLANOVA a1(S1c11a) GENA KOD PREŽIVARA I NEPREŽIVARA KORISTEĆI RAČUNSKI METOD
Abdulmojeed YAKUBU1*, Daniels Ewaoche ALADE1 and Ndubuisi I. DIM2
1Odelenje auke o životijama, Poljoprivredni fakultet, Nasarawa državni Univerzitet, Keffi, Shabu-Lafia Campus, , Lafia, Nasarawa Država, Nigeria.
2Odelenje za oplemenjivanje i fiziologiju životinja, Univerzitet za poljoprivredu, Benue Država, Nigeria.
Izvod
Solute protein, nosioc familije 11 članova a1 gena (S1c11a1), ranije poznat kao prirodni, sa rezistentnošću povezan makrofagni protein 1(Nramp1) je gen član familije metal-jon transport poteina. Ćelijska ekspresija je ograničena na fagocitne ćelije. Slc11a1 oslobađa bivalentne katjone metala iz citozola u kiseli endosomalni i lizozomalni proctor gde Fenon i Haber-Weiss reakcija generiše toksične antimikrobne radikale za direktnu antimikrobnu aktivnost protiv štetnih mikroorganizama. Vršena su istraživanja sa ciljem objektivne analize Slc11a1 gena I uvida u evolucione srodnosti ili divergentnosti kao I polimorfizam tih gena kod preživara I nepreživara, uključujući efekat genetičkih varijanti na funkcijugain Slc11a1 proteina. Vršena su ispitivanja trideset Slc11a1 sekvenci gena kod 6 vrsta životinja klasifikovanih kao preživari (koza, ovca, krava, Bubalus bubalis I Bubalus carabanensis) i nepreživara (svinja i konj). Dužina Slc11a1 gena varira od 448 - 2,357 kb. Utvrđeno je suštinsko genetičko variranje I polimorrfizam sekvenci Slc11a1 gena unutar i između vrsta. Filogenetska stable su pokazala formu bliskosti i diferencijacije u Slc11a1 sekvencama unutar i između vrsta. Ova informacija o polimorfizmu Slc11a1 gena može da se koristi u istraživanju asocijacije sa rezistentnosti na bolesti kod vrsta domaćih životinja u Nigeriji.
Autor za kontakt: Abdulmojeed Yakubu, Odeljenje za animalnu nauku, Poljoprivredni fakultet, Nasarawa State Univerzitet, Keffi, Shabu-Lafia Campus, , Lafia, Nasarawa State, Nigerija, Email: abdulmojyak@gmail.com
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 46, broj 3 (2014), str: 935-948
© 2014 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575:633.15
Originani naučni rad
KLIJAVOST POLENA I RAST POLENOVIH CEVČICA KOD ZP LINIJA KUKURUZA
Radosav CEROVIĆ1 , Zorica PAJIĆ2, Milomir FILIPOVIĆ2, Milica FOTIRIĆ-AKŠIĆ3, Sanja RADIČEVIĆ4, Dragan NIKOLIĆ3, Milena ĐORĐEVIĆ4
1Univerzitet u Beogradu, Inovacioni centar, Tehnološko metarlurški fakultet, Beograd, Srbija
2Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Beograd-Zemun, Srbija
3Univerzitet u Beograd, Poljoprivredni fakultet, Beograd-Zemun, Srbija
4Institut za voćarstvo, Čačak, Srbija
Izvod
U ovom istraživanjima ispitivani su klijavost polena in vitro i rast polenovih cevčica in vivo muških roditeljskih linija u kombinacijama oprašivanja roditeljskih parova kod četiri hibrida kukuruza: ZP 504 su (♀ZPPL 51 × ♂ZPPL 67); ZP 677 (♀ZPPL 17 × ♂ZPPL 201); ZP 704 (♀ZPPL 109 × ♂ZPPL 79), i ZP 611 k (♀ZPPL 126 × ♂ZPPL 105), i slobodnog oprašivanja majčinskih linija navedenih hibrida. Na osnovu ispitivanja klijavosti polena in vitro i dinamike rasta polenovih cevčica in vivo utvrdjeno je da ispitivane linije pokazuju različitu genotipsku specifičnost u primenjenim testovima. Dobijeni rezulati su detaljno diskutovani u kontekstu istraživanja reproduktivne biologije ZP linija kukuruza, i imaju za cilj stvaranje preduslova za uspešno rukovodjenje i usmeravanje tog procesa u praksi - semenarskoj proizvodnji u odredjenim agroekoloških uslovima.
Autor za kontakt: Radosav Cerović, Inovacioni Centar, Tehnološki fakultet,Karnegijeva 4,11020 Beograd, Serbia,Phone: + 381 65 444 11 55,E-mail: radosav.cerovic@gmail.com
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 46, broj 3 (2014),
str: 949-961
© 2014 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575:630
Originani naučni rad
GENETIČKI DIVERZITET CRVENE DETELINE (Trifolium pratense L.) NA OSNOVU SSR MARKERA
Ramadan Salem AHSYEE1, SanjaVASILJEVIĆ3, Irena ĆALIĆ2, Miroslav ZORIĆ3, Đura KARAGIĆ3, Gordana ŠURLAN-MOMIROVIĆ2
1El-Gabel El-Garbe Univerzitet, Fakultet prirodnih nauka, Tripoli, Libija
2Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Zemun, Srbija
3Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija
Izvod
Crvena detelina (Trifolium pratense L.) je jedna od glavnih krmnih vrsta umerenih regiona, poreklom je iz Evroazije, a divlje populacije ove vrste su nađene na Kavkazu. Značajno variranje na molekularnom nivou je zabeleženo kod ovog useva. Identifikacija i razumevanje molekularnog genetičkog diverziteta uzoraka crvene dateline je od pomoći za efikasno očuvanje i efikasno oplemenjivanje ove vrste. U ovom radu je prikazan molekularni diverzitet na osnovu mikrosatelitskih markera kod uzoraka crvene dateline poreklom iz čitavog sveta. Za istraživanje je odabrano i analizirano 40 genotipova pomoću 15 SSR prajmera. Na osnovu ovih prajmera je amplifikovano 1146 polimorfnih lokusa kod ispitivanih genotipova. Broj amplifikovanih fragmenata pomoću prajmer kombinacija je varirao od 24 za RCS3681 do 109 za RCS1729 sa prosečnom vrednosti od 80.78 po prajmer kombinaciji. Ovi SSR marker podaci su dalje analizirani pomoću klaster analize i analize glavnih koordinata (PCoA). Dobijeni rezulatiti ukazuju na značajno variranje koje je ustanovljeno među analiziranim genotipovima. Klaster analiza na osnovu SSR markera bi mogla omogućiti da se identifikuju pretpostavljeni tipovi pedigrea prisutni kod uzoraka crvene dateline različitog porekla.
Autor za kontakt: Gordana Šurlan-Momirović, Poljoprivredni fakultet, Nemanjina 6, 11080 Beograd-Zemun, Srbija,phone: +381 112615315 / 195,e-mail: surlang@agrif.bg.ac.rs
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 46, broj 3 (2014),
str: 963-973
© 2014 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575:630
Originani naučni rad
GENETSKA STRUKTURA POPULACIJE CRNE TOPOLE (Populus nigra L.)
NA PODRUČJU VELIKOG RATNOG OSTRVA
Zoran MAKSIMOVIĆ1, Dijana ČORTAN2, Vladan IVETIĆ2,
Snežana MLADENOVIĆ DRINIĆ3, Mirjana ŠIJAČIĆ-NIKOLIĆ2
1 Javno predezeće za gazdovanje šumama “Srbijašume“, Beograd, Srbija
2 Univerzitet u Beogradu, Šumarski fakultet, Beograd, Srbija
3 Institut za kukuruz, Zemun Polje, Beograd, Srbija
Izvod
Genetska struktura populacije crne topole (Populus nigra L.) na području Velikog ratnog ostrva proučena je na nivou 30 genotipova primenom mikrosatelitskih molekularnih markera (SSRs). Jedanaest heterogenih markera su korišćeni za proučavanje genetske varijabilnosti unutar populacije. Zapažena i očekivana heterozigotnost u istraživanoj populaciji je visoka (0,70 и 0,82). Fiksacioni indeks je izračunat za svaki mikrosatelitski lokus i kreće se u opsegu od -0,055 (PMGC_14) do 0,424 (PMGC_2607). Srednja vrednost fiksacionog indeksa preko lokusa iznosi 0,143. Nivo signifikantnosti odstupanja od Hardy-Weinbergove равнотеже (HWE) se razlikuje između lokusa. Stabilna genetička struktura i zadovoljavajući stepen genetičke varijabilnosti konstatovan na nivou populacije predstavlja dobru polaznu osnovu za konzervaciju i usmereno korišćenje raspoloživog genofonda i dalje oplemenjivanje vrste.
.
Autor za kontakt: Zoran Maksimović, “Srbijašume“, Mihajlo Pupin Bulevar 113, 11070 Novi Beograd,Tel: +381 64 313 59 62,Fax: +381 11 711 85 13,E-mail: zoran.maksimovic@srbijasume.rs
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 46, broj 3 (2014), str: 985-1001
© 2014 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575:630
Originani naučni rad
MOLEKULARNA EVALUACIJA KLONOVA TOPOLE ZASNOVANA NA KORIŠĆRNJU RAPD I SSR MARKERA
M.K.SINGH1, N.B.SINGH1, S.THAKUR1, P.K.NAIK2
1 Odelenje za poboljšanje drveta i genetičkih resursa, koledž za šumarstvo, Dr. Y. S. Parmar Univerzitet za hortikulturu i šumarstvo, Nauni, Solan (H.P.) India
2 Odelenje za biotehnologiju i bioinformatiku, Jaypee Univerzitet informacionih tehnologija, Waknaghat, Distt.- Solan, Himachal Pradesh, India
Izvod
Sa ciljem da se olakšaju naučne odluke u menadžmentu i konzervacije topolr I pripreme za selektivne programe oplemenjivanje izvršena je 31 genetička analiza kod 31 genotipa korišćenjem 26 RAPD i14 SSR markera. Izvršena je amplifikacija ukupno 236 od 83 prebrojana fragmenta od kojih je 86,44 i 86,02 % bili polimorfni. Srednji koeficijent genetičke diferencijacije (Gst) je bio 0.388 i 0.341, ukazujući da 61.2% i 65.9% genetičkog variranja se nalazi u populaciji. Analiza molekularne varianse Analysis of molecular variance (AMOVA) pokazuje da najveći deo gentičkog variranja (94.6% korišćenjem RAPD i 89% korišćenjem SSR) ukazuje da se najveći deo variranja dešava između genotipova, dok je variranje među tri grupe, kategorisane kao visoke, srednje i niske biljke je bilo bilo 5.4% (korišćenjem RAPD) i 11% (korišćenjem SSR). Iz dobijeih dendograma se vidi da su se genotipovi grupisali u četiri klastera sa jasnom razlikom visokih, srednjih i niskih genotipova, što pokazuje da se merenj genetičke diferencijacije poklapaju sa podacima dobijenim korišćebjem molekularnih markera.Utvrđebo je das u korišćeni marker korisni u razumevanju odnosa pojedinih genotipova kao I u konzervaciji i eksploataciji genetičkih resursa topole.
Autor za kontakt: M.K.Singh, Odeljenje za drvenaste genetičke resurse, Šumarski fakultet, Dr. Y. S. Parmar Univerzitet horticulture I šumarstva, Nauni, Solan, Indija, mintusingh78@gmail.com
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 46, broj 3 (2014), str: 1003-1012
© 2014 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575
Originani naučni rad
INDUKCIJAMIKRONUKLEUSASA KADMIJUM HLORIDOMU AO PACOVIMA ZAVISNO OD POLA I STAROSTI
SLAVICA POPOVIĆ BUBUJUK1,2, 3ADRIAN MUSTER; 4NINOSLAV DJELIĆ; 5DRAGAN KATARANOVSKI, 6MARKO ANDJELKOVIĆ
1Osnovna škola“Veselin Masleša”, Beograd, Srbija
2Fakultet za biofarming Megatrend Univerzitety, Bačka Topola, Srbija
3Mašinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija
4Fakultet Veterinarske medicine, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija
5Biološki fakultet, Univeruitet u Beogradu, Beograd, Srbija
6 SANU, Beograd, Srbija
Izvod
Kadmijum (Cd) je jedan od najtoksičnijih metala u spošašnjoj sredini koji može da prouzrokuje ozbiljne genotoksične efekte. Cilj ovog rada je evaulacija genotoksičnog efekta CdCl2 u genetički čistim Albino Oksford (AO) pacovima, zavisno od pola, doba I doze. Eksperimentalne životinje su tretirane intraperitenalnosa tri različite koncetracije CdCl2: 0.5, 1, I 2 mg/kg CdCl2, dok su kontrolne životinje dobijale istu zapreminu sterilnog fosfatnog bufera. Individue oba pola su tretirane u uzrastu od 3, 6 i 12. Učestalost formiranja mikronukleusa je ispitana u polihromatnimeritrocitima (PCEs), 24h posle tretmana. rzultati pokaziju da CdCl2 uzrokuje koncetracija zavisno povećanje frekfencije mikronukleusa. Najznačajnije razlike su nađene između 3/12 i 6/12 meseci sa 0.5 i 1.0 mg CdCl2. 3 meseca stari mužjaci su imali veću frekfenciju MNi u poređenju sa 12 meseci starim mužjacima, dok je kod ženki bilo suprotno. Slićno 6 meseci stari mužjaci su pokazali veću osetljivost CdCl2 u poređenju sa 12 meseci starim pacovima i u ženkama je bilo suprotno. Polne razlike su dalje potvrđene kao blago jači genotoksičan efekat u 12 meseci starim ženkama tretiranih sa 0.5 i 1 mg/kg CdCl2. Zato, genotoksičan efekat kadmijuma u AO pacovimazavisi od koncetracije, doba i pola.
Autor za kontakt: Ninoslav Djelić, Feterinarski fakultet, Univerzite Beograd,Oslobodjenja Blvd. 18,11000 Beograd, Srbija,Phone: +381 11 265 88 94, Fax: +381 11 268 59 36,E-mail: ndjelic@vet.bg.ac.rs
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 46, broj 3 (2014), str: 1013-1026
© 2014 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575
Originani naučni rad
KLASIFIKACIJA PODATAKA EKSPRESIJE GENA DOBIJENIH METODOM MICROARRAY KORIŠĆENJEM HIBRIDNOG BPN METODA ( BACK PROPAGATION NEURAL NETWORK)
M.VIMALADEVI1*, Dr.B.KALAAVATHI2
1Odeljenje za nauku o kompjuterima i inženjering, Hindustan Institut za tehnologiju, Coimbatore, Tamilnadu, India
2 Odelenje za nauku o kompjuterima i inženjering, K.S.R. Institut za inženjering i tehnologiju Tiruchengode, Tamilnadu, India
Izvod
U klasifikaciji kancera metod BPN (Back Propagation neural network) je dovoljna I univerzalna tehnika za aktivnost veštačkih neuralnih mreža. Ova tehnika ima I naziv nadgledani metod učenja. Može da vrši funkciju kolaborativnih multiplih delova. Postojeća tehnika je ograničena jer razmatra samo dva dela. Predložena kolaborativna tehnika omogućava rešenje problema. Ona koristi hibridne modele BPN i brzi Genetički Algoritam (GA) u cilju utvrđivanja buduće selekcije podataka o ekspresiji gena. Ova istraživanja obuhvataju mnogo osobina selekcije algoritama, koji su fragilni (oseljivi) i superiornost rezultata njihovim korišćenjem široko varira u okviru grupa podataka. Dobijeni rezultati ukazuju da se to događa zbog interakcija višeg reda između osobina uzrokujući ograničeni minimum u sferi ispitivanja u k algoritam postaje atentativan.
Autor za kontakt: M.Vimaladevi, Odelejnje za kompjuterske nauke, Hindustan Institut za tehnologiju, Coimbatore Tamilnadu, Indija. E-Mail: vimaladevmm@gmail.com
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 46, broj 3 (2014), str: 1027-1036
© 2014 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575
Originani naučni rad
UTICAJ GENOTIPA I NAČINA PROIZVODNJE NA PRINOS I KVALITET SALATE (Lactuca sativa L.) GAJENE U PLASTENIKU
Aleksandra GOVEDARICA-LUČIĆ, Mirjana MOJEVIĆ, Goran PERKOVIĆ,
Branka GOVEDARICA
Univerzitet u Istočnom Sarajevu , Poljoprivredni fakultet, Istočno Sarajevo Bosna i Hercegovina
Izvod
Ogled u plasteniku je postavljen u zimskom periodu sa ciljem praćenja uticaja genotipa i načina proizvodnje na prinos i kvalitet salate.Trogodišnji ogled (2009-2011) je postavljen po randomiziranom blok sistemu u plasteniku bez dodatnog zagrijavanja. Ispitivane su tri genotipa salate (Arhimed RZ, RZ Santoro i Kibo RZ). Svaki red sa navedenim genotipovima bio je izložen sljedećim varijantama pokrivanja: kontrola – sadnja u obično zemljište, malčiranje prije sjetve sa PE - crnom folijom, agrotekstil za pokrivanje biljaka nakon sadnje (17g) i kombinacija malčiranje + agrotekstil. U toku trogodišnjeg ogleda bilo je evidentno da je genotip Santoro imao najveće glavice i najveći prinos (15.33kg10m-2) što dovodi do zaključka da je prinos kod salate karakteristika genotipa . Osim toga, ispitivanja kvaliteta salate (sadržaj askorbinske kiseline) su pokazala da je kombinacija malč + agrotekstil (26,77mg100g-1) je imao najveći sadržaj dok je imao najveći sadržaj dok je kontrola imala značajno niži sadržaj vitamina C (21.10mg100g-1).Trogodišnja istraživanja su pokazala da su način proizvodnje i genotip, značajno uticali na sadržaj nitrata. U prosjeku sadržaj nitrata je bio 2196.33mgkg-1 u kontroli i 2526.24mgkg-1 na agrotekstilu. Lisnata salata genotipa Kibo je imala niži sadržaj nirata (2176.85mgkg-1) u poređenju sa Arhimed genotipom 2843.05mgkg-1 i Santoro 221.37mgkg-1. U svakom slučaju, saržaj nitrata kod svih primjenjenih tretmana je u skladu sa dozvoljenim vrijednostima propisanim od Evropske unije.
Autor za kontakt: Aleksandra Govedarica-Lučić,Univerzitet Istočno Sarajevo, Poljoprivredni fakultet, sandraklepic@yahoo.com;+38757342-701
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 46, broj 3 (2014), str: 1037-1046
© 2014 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575
Originani naučni rad
GENETIČKA ANALIZA SADRŽAJA HLOROFILA U SELEKCIJI KUKURUZA KORIŠĆENJEM KOMBINOVANIH I POLIGENOG MODELA
Muhamed IRFAN#, Jia-xing SUN#, Yanbin LIU, Xue LI, Shuang JANG*
Biotehnološki istraživački centar, Shenyang Akademija poljorivrednih nauka, Liaoning, Kina
Izvod
Hlorofil je važan faktor koji, takođe utiče na prinos kukuruza. U ovoj studiji, genetska analiza sadržaja hlorofila je vršena kombinacijom analize zajedničke segregacije četiri generacije P1, P2, F1 i F2:4 posle ukrštanja Šen3336ｘshen3265 koristeći kombinciju modela nasleđivanja major gena i modele za nasleđivanje poligenih osobina. Genetičkim istraživanjima hlorofila je otkriveno da je chlorophyll "a" pod kontrolom dva glavna, major gena koji imaju kombinaciju aditivnih - dominantnih i epistastatičnih efekata. Heritabilnost ovih gena je 56,3 %. Chlorophyll "b" je pod kontrolom dva para kodominantnih major gena plus aditivno – dominanantnih poligena. Heritabilnosti ovih gena i poligena je 1,12 % odnosno 93,26 %. Hlorofil “a” + "b" je pod kontrolom dva para aditivno – dominantno – epistaznih major gena plus aditivno - dominantnih poligena čija heritabilnost je 56.2% odnosno 5.2 % .
Autor za kontakt: Jia-xing Sun, Biotehnološki Istraživački Centar, Shenyang Academija poljoprivrede, Liaoning Kina, yangshuangsaas@gmail.com
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 46, broj 3 (2014),
str: 1047-1063
© 2014 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575:633.11
Originani naučni rad
MIKROSATELITI U ANALIZI GENETIČKOG DIVERZITETA PŠENICE
Ankica KONDIĆ-ŠPIKA, Milica NIČIĆ, Ljiljana BRBAKLIĆ, Dragana TRKULJA,
Dragana MILADINOVIĆ, Siniša JOCIĆ, Milka BRDAR, Nikola HRISTOV
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Izvod
Mikrosatelitski markeri (SSR) korišćeni su za proučavanje genetičkog diverziteta. Set od 87 genotipova pšenice analiziran je sa 4 SSR markera. Prajmeri za amplifikaciju odgovarajućih mikrosatelitnih lokusa (Xgwm) su po Röder et al. (1998). Rezultati su dobijeni na Applied Biosystems 3130 genetskom analizatoru. Ukupno 28 alela bilo je zabeleženo, što je u proseku 7 alela po markeru. Broj alela za pojedinačne markere kretao se u rasponu od šest (Xgwm3) do osam (Xgwm18). Utvrđeno je prisustvo i dva nulta alela za Xgwm18 i Xgwm155. Retkih alela (frekvencije <2%) bilo je 5. Vrednosti polimorfizma (PIC) bile su u rasponu od 0,52 za Xgwm408 do 0,80 za Xgwm18. Prosečna PIC vrednost bila je 0,69 za sve markere, što ukazuje na visok nivo detektovanog polimorfizma. Na osnovu informacija dobijenih analizom 4 markera, većina genotipova može biti podeljena u klastere. Rezultati pokazuju korisnost mikrosatelitnih markera za detekciju polimorfizma, za identifikaciju genotipa i za procenu genetičkog diverziteta.
Autor za kontakt: Ankica Kondić-Špika, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, M. Gorkog 30, 21000 Novi Sad, Srbija, e-mail: ankica.spika@nsseme.com, Phone: +381 21 4898 224, Fax: +381 21 4898 222.