GENETIKA, Vol. 48, broj 3 (2016)
Reza darvishzadeh
DETEKCIJA ISSR MARKERA VEZANIH ZA BIOHEMIJSKE KARAKTERISTIKE ULJA RICINUSA (Ricinus communis L.) ANALIZOM ASOCIJACIJA [Izvod] [Rad]
Sajjad ghorghanlu, Mohammad asgharzadeh, Hossein samadi-kafil, Fatemeh khaki-khatibi, Jalil rashedi, Behroz mahdavi poor, Seyyed Reza moaddab, Mahya pourostadi
TNF-α -308 G/A POLIMORFIZAM I OSETLJIVOST PREMA TUBERKOLOZI POPULACIJE AZERI U IRANU [Izvod] [Rad]
Nada hladni, Siniša jocić, Anto mijić, Vladimir miklič, Dragana miladinović
KORELACIJA I PATH ANALIZA PRINOSA I KOMPONENTI PRINOSA KONZUMNOG SUNCOKRETA [Izvod] [Rad]
DEGRADACIJA FENANTRENA I PIRENA PRIMENOM Pseudomonas putida GENETIČKI MODIFIKOVANOG ZA PROIZVODNJU DIOKSIGENAZE U ZEMLJIŠTU [Izvod] [Rad]
Karina cesaityte i Danielius serapinas
SPEKTAR SINDROMA MIKRODELECIJA U “HOSPITAL OF LITHUANIAN UNIVERSITY OF HEALTH SCIENCES” [Izvod] [Rad]
Gordana branković, Vesna dragičević, Slađana žilić, Desimir knežević, Nenad đurić, Dejan dodig
OČEKIVANA GENETIČKA DOBIT I STABILNOST SADRŽAJA FITINSKE KISELINE I ANTIOKSIDANASA KOD HLEBNE I DURUM PŠENICE [Izvod] [Rad] [Dodatak]
Chandrawati, Neha SINGH, Vrijesh Kumar YADAV, Rajendra KUMAR, Sujit KUMAR and Hemant Kumar YADAV
GENETIČKA VARIJABILNOST I INTERZAVISNOST MORFOLOŠKIH OSOBINA I OSOBINA PRINOSA U ZRNU LANA (Linum usitatissimum L.) [Izvod] [Rad]
Elham kazemi and Danial kahrizi
ODSUSTVO POVEZANOSTI IZMEĐU GASTRIČNOG KANCERA I HOPQ ALELA KOD Helicobacter pylori [Izvod] [Rad]
Jovanka lukic, Miroslav dinic, Mirjana marcetic, Marina milenkovic, Jelena begovic, Ivana strahinic
EFEKTI SOJINIH ŠEĆERA I SOJA Lactobacillus helveticus BGRA43 NA METABOLIČKE PROCESE U KOLONU PACOVA [Izvod] [Rad]
Omer beyhan, Ecevit eyduran, Meleksen akın, Sezai ercisli, Mustafa Kenan gecer, Ahmet Erhan karahan
IDENTIFIKACIJA ZAVISNOSTI NEKIH KARAKTERISTIKA GENOTIPOVA DIVLJEG ORAHA SPECIFIČNIH ZA DARENDE OBLAST PROVINCIJE MALATYA: PRIMENA FAKTORIJALNE ANALIZE U MULTIPLOJ LINEARNOJ REGRESIJIGENA [Izvod] [Rad]
Dušica S. ademović-sazdanić, Svetlana I. vojvodić, Stevan L. popović and Nada V. konstantinidis
STUDIJA O GENIMA IMUNOGLOBULINU SLIČNIM RECEPTORIMA PRIRODNIH ĆELIJA UBICA I HLA C LIGANDIMA U PAROVA ZA TRANSPLANTACIJU MATIČNIH ĆELIJA HEMATOPOEZE U VOJVODINI [Izvod] [Rad]
Dana gabriková, Daniela grejtáková, Jarmila bernasovská, Anna pavúková, Barbora lewandowská, Mariana bindasová, Jana kisková, Ivana klobušovská, Danica Hronská, Soňa mačeková
ANALIZA SEKVENCI GENA KOJI MOGU DA BUDU KANDIDATI KOJI KONTROLIŠU NEFORMIRANJA ZUBA U NEKOLIKO SLUČAJEVA KOD DVE ROMSKE PORODICE[Izvod] [Rad]
Bojana PETROVIĆ, Jelena DUKANAC-STAMENKOVIĆ
OGRANIČEN POSTELJIČNI MOZAICIZAM U KRATKOTRAJNOJ KULTURI [Izvod] [Rad]
A. K. singh, Sanjay kumar and Neha singh
DETEKCIJA NIVOA GENETIČKE DIFERENCIJACIJE U DVE SRODNE VRSTE Drosophile: D. bipectinata I D. malerkotliana [Izvod] [Rad]
Antonela markulj kulundžić, Marija viljevac vuletić, Siniša jocić, Sandra cvejić, Maja matoša kočar, Anto mijić, Ivica liović, Aleksandra sudarić, Hrvoje lepeduš, Josip kovačević, Ana josipović
EFEKAT RAZLIČITIH SADRŽAJA VODE U ZEMLJIŠTU NA EKSPRESIJU GENOTIPA U FOTOSINTESKOJ EFIKASNOSTI I TEMPERATURA LISTA KOD SUNCOKRETA [Izvod] [Rad]
Igor balalić, Jovan crnobarac, Siniša jocić, Vladimir miklič, Velimir radić, Nenad dušanić
VARIJABILNOST PREČNIKA GLAVE HIBRIDA SUNCOKRETA U ZAVISNOSTI OD ROKA SETVE [Izvod] [Rad]
Dane boshev, Mirjana jankulovska, Sonja ivanovska, Ljupcho jankuloski
PROCENA NOVIH SORATA ZIMSKE PŠENICE PRIMENOM STATISTIČKE MULTIVARIANTNE ANALIZE [Izvod] [Rad]
Maja ječmenica, Natalija kravić, Mirjana vasić, Tomislav živanović, Violeta mandić, Jelena damnjanović, Vesna dragičević
VARIJABILNOST SLOBODNE ENERGIJE U FUNKCIJI TOLERANTNOSTI NA SUŠU KOD UZORAKA PASULJA [Izvod] [Rad]
Hulya unver, Ebru sakar, Mehmet ulas, Sezai ercisli4, Bekir Erol ak
MOLEKULARNA KARAKTERIZACIJA DOMAĆIH GENOTIPOVA MASLINA KORIŠĆENJEM SSR MARKERA [Izvod] [Rad]
Milka BRDAR-JOKANOVIĆ, Zdenka GIREK, Milan UGRINOVIĆ, Vladimir SIKORA, Ivica ĐALOVIĆ, Jasmina ZDRAVKOVIĆ
AMMI MODEL U ANALIZI INTERAKCIJE GENOTIPA I SREDINE KOD KONVENCIONALNO I ORGANSKI GAJENOG CRNOG LUKA [Izvod] [Rad]
Marija tanasković, Zorana kurbalija novičić, Bojan kenig, Marija savić veselinović, Marina stamenković-radak, Marko anđelković
SINERGISTIČKI EFEKAT SREDINSKOG I GENOMSKOG STRESA NA VELIČINU KRILA KOD JEDINKI Drosophila subobscura [Izvod] [Rad]
Sekip erdal, Mehmet pamukcu, Ahmet ozturk, Koksal aydinsakir, Ozlem yilmaz dogu
MORFO-FIZIOLOŠKA KOMBINACIONA SPOSOBNOST MEĐU GERMPLAZMAMA TROPSKOG I KUKURUZA UMERENOG POJASA U OPLEMENJIVANJU NA TOLERANTNOST NA SUŠU [Izvod] [Rad]
Ana nikolić, Jelena bogosavljević, Zoran čamdžija, Milomir filipović, Dragan kovačević, Milan STEVANOVIĆ, Snežana mladenović drinić
DEFINISANJE HETEROTIČNIH GRUPA INBRED LINIJA KUKURUZA I ISPITIVANJE GENETIČKOG DIVERZITETA PRIMENOM MIKROSATELITA [Izvod] [Rad]
Ana marjanović
jeromela, Aleksandra dimitrijević,
Sreten terzić, Aleksandar mikić, Jovanka atlagic, Dragana miladinović,
Mirjana jankulovska, Jasna savić, Wolfgang friedt
PRIMENA MENDELOVIH PRAVILA U OPLEMENJIVANJU
ULJANE REPICE (Brassica napus) [Izvod] [Rad]
Aram ARSHADI, Ezzat KARAMI, Behzad KHATERI, Payam REZABAKHSH
EFEKAT STRESA SUŠE NA PRINOS ZRNA KULTIVARA JEČMA [Izvod] [Rad]
Ahmad Reza GOLPARVAR, Amin HADIPANAH
DIVERZITET HEMIJSKE KOMPOZICIJE I PRINOSA ESECIJALNOG ULJA IZ DVE VRSTE MENTE [Izvod] [Rad]
Wang NA, Wang HONG, Hui-Ying LIU, Muhammad IRFAN, Shi-Wei NIU, Yang TAO
UTVRĐIVANJE RAZLIČITOSTI STRUKTURE MIKROORGANIZAMA KOJI PROIZVODE METAN KORIŠĆENJEM 16S-V3 rDNA PCR-DGGE [Izvod] [Rad]
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 48 broj 3 (2016), str: 807- 817
© 2016 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.630
Orginal scientific paper
DETEKCIJA ISSR MARKERA VEZANIH ZA BIOHEMIJSKE KARAKTERISTIKE ULJA RICINUSA (Ricinus communis L.) ANALIZOM ASOCIJACIJA
Reza darvishzadeh1,2
[1]Odeljenje za oplemenjivanje biljaka i biotehnologiju, Urmia Univerzitet, Urmia, Iran
2Institut za biotehnologiju, Urmia Univerzitet, Urmia, Iran
Izvod
Kolekcija 80 genotipova ricinusa svrstanih u 12 grupa koje potiču iz 6 različitih provincija Irana ispitana je za sedam biohemiskih osobina kao značajnih komponentei ulja i testirane su za značajnu asocijaciju sa alelskim profilom 16 ISSR prajmera. Ispitivanje strukture populacija kao preduslova za analizu asocijacija pokazalo je da postoji mogućih 6 podgrupa (K= 6) u ispitanoj populaciji što su takođe barplot rezultati potvrdili. Mešoviti linearni model (MLM) je primenjen za utvrđivanje asocijacija markera sa osobinom. Kao rezultat, identifikovano je 37 marker–osobina značajnih asocijacija (P≤0.05) i maksimalan broj marker-osobina asocijacija (27, 03 %) je utvrđen za stearinsku kiselinu. Za identifikovane i asocirane markere se očekuje da budu korisni u oplemenjivanju na visok sadržaj ulja u genotipovima ricinusa.
Autor za kontakt: Dr. R. Darvishzadeh, Department of Plant Breeding and Biotechnology, Urmia University, Urmia, Iran. E-mail: r.darvishzadeh@urmia.ac.ir. Fax: +98 44 32779558.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 48, broj 3(2016), str: 819 -826
© 2016 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575
Original scientific paper
TNF-α -308 G/A POLIMORFIZAM I OSETLJIVOST PREMA TUBERKOLOZI POPULACIJE AZERI U IRANU
Sajjad ghorghanlu1, Mohammad asgharzadeh2’*, Hossein samadi-kafil3, Fatemeh khaki-khatibi4, Jalil rashedi2, Behroz mahdavi poor2, Seyyed Reza moaddab2, Mahya pourostadi5
1Biotehnološki istraživački centar, Fakultet napredne medicine, Tabriz Univerzitet Medicinskih nauka, Tabriz, Iran
2 1Biotehnološki istraživački centar, Paramedicinski fakultet, Tabriz Univerzitet Medicinskih nauka, Tabriz, Iran
3Centar za primenu lekova, Medicinski fakultet, Tabriz Univerzitet Medicinskih nauka, Tabriz, Iran
4Odeljenje za kliničku biohemiju, Medicinski fakultet, Tabriz Univerzitet Medicinskih nauka, Tabriz, Iran
5 Hematološki onkološki istraživački centar, Tabriz Univerzitet Medicinskih nauka, Tabriz, Iran
Izvod
Polimorfizam pojedinačnih nukleotida (Single nucleotide polymorphisms-SNPs) u genima za citokinine može da izmeni nivo i funkciju sekrecije citokinina, na taj način SNPs mogu da utiču na imuni odgovor. Cilj ovih ispitivanja je bio određivanje asocijacije TNF-α -308G/A SNP kod pacijenata sa tuberkulozom Azeri populacije u Iranu. Izvršeno je genotipovanje polimorfizma regiona promotora korišćenjem alel – specfičnog PCR metoda kod kontrolnih, zdravih i 124 tuberkolozna pacijenta. Distribucija frekvence TNF-α -308G/A polimorfizma između grupa zdravih i tuberkuloznih pacijenata nije bila značajna (P-value = 0.058, OR = 1.5). Pored toga, nije uvrđena statistički značajna asocijacija između TNF-α -308G/A genotipa i rezistentnosti/ osetljivosti na tuberkulozu (P-value = 0.102). Dobijeni rezultati ukazuju da TNF-α -308G/A polimorfizam nema merljiv efekat na razvoj tuberkuloze u Azeri populaciji Irana.
Autor za kontakt: Mohammad Asgharzadeh, Paramedical Faculty, Tabriz University of Medical Sciences, Tabriz, Iran; Tel/fax: +984133371971; E–mail: Asgharzadehmo@yahoo.com
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 48, broj 3 (2016), str: 827- 835
© 2016 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.630
Original scientific paper
KORELACIJA I PATH ANALIZA PRINOSA I KOMPONENTI PRINOSA KONZUMNOG SUNCOKRETA
Nada hladni1, Siniša jocić1, Anto mijić2, Vladimir miklič1, Dragana miladinović1
1Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija
2Poljoprivredni institut Osijek, Osijek, Hrvatska
Izvod
Path koeficijent analiza je primenjena radi dobijanja informacija o direktnim i indirektnim efektima proučavanih svojstava (sadržaja ulja u semenu, sadržaja ulja u jezgru, sadržaja proteina u semenu, sadržaja proteina u jezgru, prečnika glave, udela jezgra, visine biljke) na prinos semena suncokreta. Svojstva koja imaju najveći uticaj na povećanje prinosa semena suncokreta će se koristiti kao selekcioni kriterijum u oplemenjivanju konzumnog suncokreta. Istraživanje je sprovedeno tokom tri vegetacione sezone sa 22 eksperimentalna konzumna hibrida suncokreta, stvorena u oplemenjivačkom programu Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Između največeg broja ispitivanih svojstava postojale su jake i vrlo jake korelacije. Analiza prostih koeficijenata korelacije je pokazala da postoji niska međuzavisnost između sadržaja proteina u jezgru i visine biljke sa prinosom semena. Negativna slaba korelacija je pronađena između sadržaja ulja u jezgru, sadržaja proteina u semenu, udela jezgra sa prinosom semena. Ustanovljena je negativna jaka korelacija prečnika glave (-0.190*) i negativna jako jaka korelacija sadržaja ulja u semenu (-0.351**) sa prinosom semena. Sadržaj ulja u semenu je imao jak negativan efekat na prinos semena (DE=-0.831**). Prečnik glave, visina biljke, sadržaj proteina u semenu su imali negativan slab direktan efekat na prinos semena. Sadržaj proteina u jezgru i sadržaj ulja u jezgru su ispoljili slab pozitivan efekat na prinos semena. Path koeficijent analiza je pokazala jako jak direktan efekat udela jezgra (DE=0.487*) na prinos semena, to pokazuje da je udeo jezgra važan selekcioni kriterijum kod oplemenjivanja konzumnog suncokreta.
Autor za kontakt: Nada Hladni, Institute of Field and Vegetable Crops, Maksima Gorkog 30, 21000 Novi Sad, Serbia, Phone: 381 21 780 365, Fax: 381 21 780 198, E-mail: nada.hladni@ifvcns.ns.ac.rs
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 48, broj 3 (2016), str: 837-858
© 2016 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575
Original scientific paper
DEGRADACIJA FENANTRENA I PIRENA PRIMENOM Pseudomonas putida GENETIČKI MODIFIKOVANOG ZA PROIZVODNJU DIOKSIGENAZE U ZEMLJIŠTU
Gashtasb mardani1, Amir Hossein mahvi1,2*,
Morteza hashemzadeh-chaleshtori4, Simin nasseri1,3,
Mohammad Hadi dehghani1, Payam ghasemi-dehkordi4
1
Odeljenje za inžinjering spoljašnje
sreidne, Škola javnog zdravlja, Tehran
Univerzitet medicinskih nauka, Tehran, Iran
2 Centar za čvrst otpad, Institut za istraživanje spoljašnje sredine, Tehran Univerzitet medicinskih nauka, Tehran, Iran
3Centar za ispitivnaje kvaliteta vode (CWQR), Institut za istraživanje spoljašnje sredine, Tehran Univerzitet medicinskih nauka, Tehran, Iran
4Ćelijski i molekualrni istraživački centar, Shahrekord Univerzitet medicinskih nauka, Shahrekord, Iran
Izvod
Cilj ovih istraživanja je bio primena modifikovanog soja P. putida koji proizvodi dioksigenazu za degradaciju fenantrena i pirena u uzorkovanom zemljištu primenom HPLC metoede. nahH gen, koji kodira catechol 2,3-dioxygenase (C230) je kloniran u pUC18 i pUC18-nahH. Rekombinovan vektor je generisan i uspešno je izvršena transformacija divljeg soja P. putida. Transformisani i divlji soj su inokulirani u zemljište i pripremljena je eksperimentalna kutija ( ili Petri kutija) parcela. Rezultati analize korišćenjem HPLC su pokazali eliminaciju PAH komponenti u zemljištu koje je inokulirano genetički modifikovanim sojem P. putida u poređenju sa kutijama u kojima se nalazilo prirodno zemljište sa prirodnom florom mikroorganizama kao i inokuliranom autoklaviranim zemljištem sa divljim sojem P. putida bili su statistički značajni različiti (p<0.05). Izvršen je dodatni test uključujuči katalazu, oksidazu i PCR, na izolovanim bakterjama iz inokuliranog zemljišta koji ukazuje da je modifikovana bakterija živa i funkcionalna. P. putida može da se koristi za biodegradaciju fenatrena i pirena kao i petrolejskih komponenata u kontaminiranoj spoljnoj sredini.
Autor za kontakt: Amir Hossein Mahvi, Department of Environmental Health Engineering, School of Public Health and Center for Solid Waste Research, Institute for Environmental Research, Tehran University of Medical Sciences, Tehran, Iran, E-mail: biotechnologyskums@gmail.com, ahmahvi@yahoo.com,Tell: +98-38-33346692. Fax: +98-38-33330709
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 48, bro 3(2016), str: 859 –866
© 2016 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575
Original scientific paper
SPEKTAR SINDROMA MIKRODELECIJA U “HOSPITAL OF LITHUANIAN UNIVERSITY OF HEALTH SCIENCES”
Karina cesaityte1 I Danielius serapinas1,2
1Odeljenje za genetiku i molekularnu medicinu, Medicinska akademija, Litvanski Univerzitet nauke o zdravlju, Kaunas, Litvanija
2Mykolas Romeris Univerzitet, Vilnius, Litvanija
Izvod
Sindrom microdelecije je redak slučaj koji može da se dijagnotikuje metodom flurescentne in vitro hibridizacije (FISH). Autori su analizirali slučajeve sindroma microdelecije u toku deset godina (2005 – 2015) u The Hospital of Lithuanian University of Health Sciences. U radu su prikazana dva (2) pacijenta sa Prader-Willi sindromom, dva pacijenta sa Smith-Magenis sindromom, jedan (1), pacijent sa Angelman sindromom i jedan (1) pacijent sa Cri du Chat syndromom i jedan pacijent sa svim sindromima koji su potvrđeni metodom FISH. Ovi slučajevi sadrže velikim delom podatke fenotipskim nenermalnostima i kliničkim simptomima
Autor za kontakt: Danielius Serapinas, Lithuanian University of Health Sciences, Medical Academy, Department of Genetics and molecular medicine Eivenių 2, Kaunas LT50009, Lithuania,Phone: +37037326771, fax: +37037326953,E-mail: dserapinas@gmail.com
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 48, broj 3(2016), str: 867-880
© 2016 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.633.11
Original scientific paper
OČEKIVANA GENETIČKA DOBIT I STABILNOST SADRŽAJA FITINSKE KISELINE I ANTIOKSIDANASA KOD HLEBNE I DURUM PŠENICE
Gordana branković1, Vesna dragičević2, Slađana žilić2, Desimir knežević3,
Nenad đurić4, Dejan dodig2,
1Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Beograd, Srbija
2Institut za kukuruz “Zemun Polje”, Beograd, Srbija
3Univerzitet u Prištini, Poljoprivredni fakultet, Zubin Potok, Srbija
4 Megatrend Univerzitet, Fakultet za biofarming, Bačka Topola, Srbija
Izvod
Trideset genotipova hlebne (Triticum aestivum L.) i durum pšenice (Triticum durum Desf.) je korišćeno u višelokacijskom ogledu tokom 2010-11. i 2011-12 vegetacione sezone radi određivanja komponenata varijanse, heritabilnosti u širem smislu (h2), očekivane genetičke dobiti (GAM), i stabilnosti sadržaja fitinske kiseline (PA), neorganskog fosfora (Pi), odnosa fitinski fosfor/neorganski fosfor (Pp/Pi), žutog pigmenta (YP), fenola rastvorljivih u vodi (WSPH) i slobodnih sulfhidrilnih grupa proteina (PSH). Genetička komponenta varijanse (σ2g) je bila veća od komponente varijanse usled interakcije genotip × sredina (σ2ge) za sadržaj: Pi kod hlebne pšenice (3 puta); Pp/Pi kod hlebne (2,1 puta) i durum pšenice (1,2 puta); YP kod hlebne (2,2 puta) i durum pšenice (1,7 puta); WSPH kod hlebne pšenice (1,4 puta veća). Odnos σ2g/σ2ge za sadržaj Pi kod durum pšenice je bio jednak jedinici. σ2ge je bila veća od σ2g za sadržaj: PA kod hlebne (1,7 puta) i durum pšenice (5,7 puta); PSH kod durum pšenice (3,7 puta); WSPH kod durum pšenice (5,2 puta). Velika vrednost za h2 udružena sa velikom vrednošću za GAM je dobijena za: Pi (93,7% i 26,1%) kod hlebne pšenice, Pp/Pi kod hlebne (92,4% i 20,7%) i durum pšenice (87,2% i 20,8%), YP kod hlebne (92,6% i 28%) i durum pšenice (90,7% i 28,1%), WSPH (88,9% i 25.8%) kod hlebne pšenice. Stoga se uspeh oplemenjivanja na ove karakteristike može očekivati, ali ne i na sadržaj PA kod hlebne i durum pšenice zbog srednje do srednje velike h2 (50,5% i 77,9%) i male očekivane GAM (9,9% i 3,7%).
Autor za kontakt Gordana Branković, University of Belgrade, Faculty of Agriculture, Nemanjina 6, 11000 Belgrade, Serbia, E-mail: gbrankovic@agrif.bg.ac.rs, Phone: +381112615315 extension 2239, Fax: + 381 11 3161 987
Štampano u „GENETIKA“ Vol 48, broj 3 (2016), str:881-892
© 2016 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.630
Original scientific paper
GENETIČKA VARIJABILNOST I INTERZAVISNOST MORFLOŠKIH OSOBINA
I OSOBINA PRINOSA U ZRNU LANA (Linum usitatissimum L.)
Chandrawati1,2, Neha SINGH1, Vrijesh Kumar YADAV1,2, Rajendra KUMAR3, Sujit KUMAR3 and Hemant Kumar YADAV1,2,*
1CSIR-Nacionalni botanički istraživački institut, Rana Pratap Marg, Lucknow-226001
2Akademija nauke i inoacionih istraživanja, New Delhi
3Uttar Pradesh koncil za poljoprivredna istraživanja (UPCAR), Vibhuti Khand, Gomatinagar, Lucknow-226010
Izvod
Vršena su ispitivanja varjabinosti 59 genotipova lana (Linum usitatissimum L.) u dve uzatopne generacije. Značajna količina varjabilnosti je dobijena sa veoma niskim uticajem faktora spoljne sredine što ukazuje na konzistentnost osobina genotipova. Visoka naslednosti GCV, PCV i GA je utvrđena za broj grana po biljci, broj kapsula po biljci, broj dana do 50 % do cvetanja i težine kapsula po biljci. Sadržaj ulja je pokazivao visoku naslednost sa niskim genetičkim povećanjem ukazujući da je osobina pod kontrolom ne-aditivnih ic gena. Vršena je analiza korelacija ispitivanih osobina i utvrđeno da su broj grančica po biljci, broj kapsula po biljci, i visina biljke značajne za selekciju lana u programima oplemenjivanja.
Autor za kontakt: Hemant Kumar Yadav, CSIR-National Botanical Research Institute, Rana Pratap Marg, Lucknow-226001, Tel.:+91-522-2297938, Fax: +91-522-2205836, Email: h.yadav@nbri.res.in
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 48, broj 3 (2016),
str: 893 -902
© 2016 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575
Original scientific paper
ODSUSTVO POVEZANOSTI IZMEĐU GASTRIČNOG KANCERA I HOPQ ALELA KOD Helicobacter pylori
Elham kazemi1 and Danial kahrizi2,3*
1Odeljenje za seksualnu medicinu, Rhazes Centar za istraživanje porodičnog zdravlja i seksualne medicine; Kermanshah Univerzitet medicinskih nauka, Kermanshah, Iran
2 Istraživački centar za medicinsku biologiju, Kermanshah Univerzitet medicinskih nauka, Kermanshah, Iran
3 Odeljenje za agronomiju i oplemenjivanje biljaka, Poljoprivredni fakultet, Razi University, Kermanshah, Iran
Izvod
Helicobacter pylori koristi brojne mehanizme da preživi u stomačnom lumenu. Rizik od pojave karcinoma je povezan sa heterogenim Helicobacter pylori viruletnim faktorima (kao što je cagA). HopQ je jedan od spoljnih proteina membrane uključenih u prijanjanje bakterija na gastričnu mukozu i sugerisano je da takođe igra ulogu u virulentnosti H. pylori. Ovaj gen se javlja u dva oblika. Cilj ovih istraživanja je bio ispitivanje asocijscije različitih H.pylori virulence hopQ alela (tipovi I I II ) i pacijenata sa poremečajima dfunkcije duodenuma. Za ova istraživanja analizirano je 58 uzoraka uzetih biopsijom pacijenata sa gastričnim kancerom i 100 uzoraka pljuvačnih žlezda uzetih od zdravih pacijenaata. Genomska DNA je izolovana i PCR analiza je izvršena za željene gene preko specifičnih prajmer sekvenci. H. pylori infekcija je dijagnostifikovana sa PCR za GlmM gene. Frekvenca hopQI+, hopQII+ i hopQI+ hopQII+ genotipova je determinisana u H. pylori inficiranim slučajevima. Statistička analiza je pokazala da nije bilo statistički značajnih razlika između zdravih i bolesnih za genotipove hopQI+, i hopQI+ hopQII+.
Autor za kontakt: Danial kahrizi, Medical Biology Research Center, Kermanshah University of Medical Sciences, Kermanshah, Iran, Email: dkahrizi@yahoo.com,Tel: +98 918 3322235, Fax: +98 83 3832 10 83
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 48, broj 3 (2016), str: 903-921
© 2016 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575
Original scientific paper
EFEKTI SOJINIH ŠEĆERA I SOJA Lactobacillus helveticus BGRA43 NA METABOLIČKE PROCESE U KOLONU PACOVA
Jovanka lukic1, Miroslav dinic1, Mirjana marcetic2, Marina milenkovic2,
Jelena begovic1, Ivana strahinic1
1 Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo (IMGGI),
Univerzitet u Beogradu, Srbija
2 Farmaceutski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija
Izvod
Istraživanje je za cilj imalo praćenje metaboličkih i fizioloških promena do kojih dolazi u distalnom delu digestivnog trakta pacova usled hranjenja sojinim šećerima, samostalno ili u kombinaciji sa bakterijskim sojem Lactobacillus helveticus BGRA43. Tretman pacova Wistar soja vršen je kljukanjem tokom 28 dana. U fecesu su merene isparljive organske komponente, L-laktat, redukujući šećeri, proteini, amonijak i sadržaj vode. Putem PCR-a je semi-kvantitativno određen nivo bakterija mlečne kiseline (BMK), sulfat redukujućih (SRB) i metanogenih bakterija. Dodatno je meren nivo malondialdehida i veličina limfoidnog tkiva u sluznici ileuma i kolona. Na osnovu dobijenih rezultata dizajnirana je korelaciona mreža, koja analizirane parametre svrstava u dve metaboličke grupe: saharolitičku i proteolitičku fermentativnu grupu. Glavni rezultat koji proizilazi iz ove studije je negativna korelacija između unosa BGRA43 i uvećanja vrednosti faktora koji pripadaju saharolitičkoj fermentativnoj grupi, a pozitivna korelacija BGRA43 sa faktorima povezanim sa proteolitičkom fermentacijom. Nasuprot tome, tretman pacova sojinim šećerima korelisao je sa povećanjem vrednosti parametara vezanih za katabolizam šećera. Različit uticaj BGRA43 i sojinih šećera na metaboličke procese u lumenu kolona ukazuju na mogućnost primene BGRA43 u ublažavanju gastrointestinalnih simptoma koji nastaju usled konzumiranja teško razgradivih šećera.
Autor za kontakt: Ivana Strahinic, Institute of Molecular Genetics and Genetic Engineering (IMGGE), University of Belgrade, V. Stepe 444a, P. O. Box 23, 11010 Belgrade, Serbia,Telephone: +381 (0)11 3975 960; Fax: +381 (0)11 3975 808; E-mail: strahi@imgge.bg.ac.rs
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 48, broj 3 (2016), str: 923-932
© 2016 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.630
Original scientific paper
IDENTIFIKACIJA ZAVISNOSTI NEKIH KARAKTERISTIKA GENOTIPOVA DIVLJEG ORAHA SPECIFIČNIH ZA DARENDE OBLAST PROVINCIJE MALATYA: PRIMENA FAKTORIJALNE ANALIZE U MULTIPLOJ LINEARNOJ REGRESIJI
Omer beyhan1, Ecevit eyduran2, Meleksen akın3, Sezai ercisli4,
Mustafa Kenan gecer5, Ahmet Erhan karahan6
[1]Sakarya Univerzitet, Pamukova Vocational School, Sakarya-Turska
2Igdır Univerzitet, Poljoprivredni fakultet, Odeljenje animalne nauke, Igdir-Turska
3Oregon State Univerzitet, Poljoprivredni fakultet, Odeljenje za hortikulturu, Corvallis,
Oregon-SAD
4Ataturk University, Poljoprivredni fakultet, Odeljenje za hortikulturu, Erzurum-Turska
5Igdir University, Poljoprivredni fakultet, Odeljenje za hortikulturu, Igdir-Turska
6Ege University, Poljoprivredni fakultet, Odeljenje animalne nauke, Izmir-Turska
Izvod
Cilj ispitivanja je moggućnost predviđanja odnosa zrna (KR) i težine semena (KW) na osnovu nekih osobina oraha. U istraživanja je uključeno 112 genotipova oraha koji su rasli u prirodnim uslovima oblasti Darenda u istočnom region Anatolije, Turska. Ocenjivane su: dužina semena (NL), širina semena (NW), težina semena (NW), debljina ljuske (ST), odnos zrna (KR) i težine zrna(KW). Nezavisne promenljive su ispitivane faktorijalnom analizom zasnovanoj na analizi glavnih komponenata (principal components) i VARIMAX rotaciji. Dobijeni rezultati potvrđuju da se za genotipove može očekivati oraha veće težine zrna (KW) i težine semena (NWe) u predviđanju KR može oćekivati da daju veće zrno (KR) a genotipovi sa većim vrednostima NH, NW, NWe, ST, NL, i KR u predviđanju KW očekuje se da daju orahe veće težine zrna. (KW). Dobijeni podaci mogu da doprinesu unapređenju programa oplemenjivanja oraha.
Autor za kontakt: Ecevit Eyduran, Igdır University, Agricultural Faculty, Department of Animal Science, Igdir-Turkey, E-mail: ecevit.eyduran@gmail.com
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 48, broj 3 (2016), str 933– 943
© 2016 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575
Originani naučni rad
STUDIJA O GENIMA IMUNOGLOBULINU SLIČNIM RECEPTORIMA PRIRODNIH ĆELIJA UBICA I HLA C LIGANDIMA U PAROVA ZA TRANSPLANTACIJU MATIČNIH ĆELIJA HEMATOPOEZE U VOJVODINI
Dušica S. ademović-sazdanić 1, Svetlana I. vojvodić 1, Stevan L. popović2
i Nada V. konstantinidis3
1Institut za transfuziju krvi Vojvodina, Odeljenje za laboratorisku dijagnostiku, Univerzitet Novi Sad, Medicinski Fakiltet Novi Sad, Novi Sad,Serbia
2Institut za internu medicinu, Odeljenje za hematologiju, Klinički Center Vojvodina, Univerzitet Novi Sad, Medicinski Fakiltet Novi Sad, Novi Sad,Serbia
3Institut za brigu o zdravlju dece i omladine, Odeljenje onkologije i hematologije, Univerzitet Novi Sad, Medicinski Fakiltet Novi Sad, Novi Sad,Serbia
Izvod
Cilj: Cilj studije je bio da se analiziraju KIR/HLA geni i izračuna verovatnoća za izbor najpovoljnijeg donora za transplantaciju matičnih ćelija hematopoeze (MĆH).
Materijal i metode: Studija je sprovedena na 92 pacijenta sa malignim hematološkim bolestima i 181 njihovih srodnih donora, iz regiona Vojvodine. HLA and KIR genotipizacija je vršena testom lančane reakcije polimeraze-sekvenciono specifičnim prajmerima (PCR-SSP). Analiza je obuhvatila određivanje stepena HLA podudarnosti između parova za transplantaciju, broj nedostajućih HLA liganada za inhibitorne KIR gene u pacijenata, postojanje GvH/HvG ligand-ligand neusaglašenosti (specifičnih za C1, C2 ili Bw4 grupe liganada) i distribuciju C1/C1, C1/C2, C2/C2 HLA ligand grupa u pacijenata. Rezultati: Nisu utvrđene značajne razlike u HLA frekvencijama između davalaca i primalaca MĆH koje su analizirane uporednim poređenjem, verovatnoća nalaženja HLA identičnog donora iznosi samo 0.154, verovatnoća pronalaženja donora sa ≥ 1 KIR-ligand neusaglašenosti je 0.939, verovatnoća pronalaženja donora sa KIR-ligand neusaglašenosti za KIR 2DL1 gen je 0.298, verovatnoća posedovanja povoljnih C1/C1 i C2/C2 HLA grupa liganada je 0.565. Zaključak Rezultati istraživanja KIR/HLA gena se mogu koristiti kao osnova za predviđanje ishoda transplatacije MĆH i predstavljaju sredstvo za izbor odgovarajućeg donora.
Autor za kontakt: Svetlana Vojvodić, Institute for Blood Transfusion of Vojvodina, Department for Laboratory Diagnostics, Tissue Typing Laboratory, Hajduk Veljkova 9a, 21000 Novi Sad, Serbia; Tel.: +381-21-4877-963; Fax:+381-21-4877-978; Mobile:+381-64-861-58-12; email: svetlana.vojvodic021@ gmail.com
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 48, broj 3 (2016), str:945-954
© 2016 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575
Originani naučni rad
ANALIZA SEKVENCI GENA KOJI MOGU DA BUDU KANDIDATI KOJI KONTROLIŠU NEFORMIRANJA ZUBA U NEKOLIKO SLUČAJEVA KOD DVE ROMSKE PORODICE
Dana gabriková1, Daniela grejtáková1, Jarmila bernasovská1, Anna pavúková2, Barbora lewandowská1, Mariana bindasová1, Jana kisková1, Ivana klobušovská1, Danica Hronská1, Soňa mačeková1
1Odeljenje za biologiju, Fakultet za humane i prirodne nauke, Univerzitet Prešov, Prešov, Slovačka
2Dentalna klinika Šarišské Michaľany, Šarišské Michaľany, Slovačka
Izvod
Selektivno nasledni poremećaj (agenesis) formiranja je najćešći poremećaj formiranja zubala kod čoveka. Obe forme (manji ili veći broj zuba od potrebnog normalnog broja) može da se nađe u izolovanoj formi ili mogu da budu vezani sa sistemskim uslovima (sindrom ageneze zuba). Pored ranije poznatih gena MSX1 i AXIN2, za mutacije u EDA, EDARADD i WNT10 gena, je nedavno nađeno da su uključeni u kontrolu izolovanih formi poremećaja formiranja zuba. Predmet ovih istraživanja je karakterizacija fenotipa u dve velike porodice Roma u kojima je došlo do segregacije nekoliko izolovanih poremečaja razvoja zuba sa različitim fenotipovima u cilju analize mutacije sedam gena da bi bila utvrđena mutacija koja je to izazvala. Ispitani su klinički članovi 26 porodica i koding regiona sedam gena (MSX1, PAX9, AXIN2, EDA, EDAR, EDARADD i WNT10A) koji su sekvencionirani. Variranje fenotipa kod obe ispitivane porodice favorizuje heterogeni genetički uzrok nepravilnosti u razvoju zuba: moguća interakcija nekoliko defektnih gena, sekvence varijanata u regulatornom region i dodatno uslovi spoljne sredine su pretpostavljeni.
Autor za kontakt Dana Gabriková, Department of Biology, Faculty of Humanities and Natural Sciences, University of Prešov, 17. Novembra 1, 08116 Prešov, Slovakia. E-mail: dana.gabrikova@yahoo.com, Phone: +421949172989, Fax: +421517725547
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 48, broj 3 (2016), str: 955 -961
© 2016 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575
Originani naučni rad
OGRANIČEN POSTELJIČNI MOZAICIZAM U KRATKOTRAJNOJ KULTURI
Bojana PETROVIĆ, Jelena DUKANAC-STAMENKOVIĆ
Klinika za ginekologiju i akušerstvo, Klinički centar Srbije, Beograd
Izvod
Nalaz hromozomskog mozaicizma kod fetusa ne komplikuje samo genetičko savetovanje, nego i dalje perinatološke procedure. Cilj ove studije je da utvrdi rizik za pojavu ograničenog placentnog mozaicizma u uzorcima horionskih resica nakon kratkotrajne kultivacije. Ovom retrospektivnom studijom evaluirani su nalazi analiza kariotipa iz 420 uzoraka horionskih resica obrađenih u periodu od četiri godine. Uzorci su uzeti transabdominalno i kultivisani 24h (kratkotrajne/inkubaciona kultura), pre praparacje hromozoma. Svi fetusi kod kojih je detektovan mozacizam u uzorku horionskih resica bili su pod intenzivnim perinatološkim nadzorom. U svim slučajevima placentnog mozaicizma, a u cilju isključivanja pravog fetalnog mozaicizma, dodatno je urađena analiza kariotipa iz uzorka fetalne krvi nakon 22. nedelje gestacije. Po rođenju novorođenčad sa placentnim mozaicizmom pregledana su od strane iskusnog pedijatra. Od 420 analiziranih uzoraka, placentni mozaicizam je nađen u 11 (2,6%) slučajeva. Genetički sonogram nije otkrio strukturne anomalije kod ovih fetusa, a mozaicizam je potvrđen samo u jednom slučaju. Ograničeni placentni mozaicizam je nađen u 2,1% (9/420) svih analiziranih uzoraka i činio je 90% placentnog mozaicizma. U 60% (6/10) slučajeva placentnog mozaicizma nađen je mozaicizam sa samo jednom aberantnom ćelijom. Mozaicizam koji je uključivao trizomiju hromozoma br. 21 je nađen sa najvećom učestalošću, u 30% slučajeva. Nalaz mozaičnog kariotipa u uzorcima horionskih resica ima veliku važnost za genetičko savetovanje jer svaki slučaj treba evaluirati zasebno, u odnosu na tip i nivo mozaicizma. Svakako, u svim slučajevima placentnog mozaicizma neophodan je intenzivan antenatalni nadzor i dodatna analiza hromozoma iz uzorka nekog drugog tkiva u cilju isključivanja pravog fetalnog mozaicizma.
.
Autor za kontakt: Bojana Petrović, Bulevar Arsenija Čarnojevića 25/23,11070 Novi Beograd,tel: 0117116810 (home), 0646178320 (mobile),e-mail: bojana.petrovic1977@gmail.com
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 48, broj 3 (2016), str: 963– 976
© 2016 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575
Originani naučni rad
DETEKCIJA NIVOA GENETIČKE DIFERENCIJACIJE U DVE SRODNE VRSTE Drosophile: D. bipectinata I D. malerkotliana
A. K. singh*, Sanjay kumar i Neha singh
Genetička laboratorija, Odeljenje za zoologiju, Banaras Hindu Univerzitet,
Varanasi-221005, Indija
Izvod
Značajno alozimsko variranje postoji između različitih populacija Drosophila vrsta.Takvo alozimsko variranje može se primetiti između dve blisko povezane vrste Drosophila koje pokazuju reproduktivnu izolovanost ali iskustvo ukrštanja pod laboratorijskim uslovima I stvaranje hibrida. D. bipectinata i D. malerkotliana su dve blisko srodne simpatičke vrste i pripadaju kompleksu vrste bipectinata. Ispitivanje polimorfizma alozima sprovedene sa njima otkriva da ove dve vrste imaju dovoljno genetičke diferencijacije zbog alozimske varijabilnosti u tri enzima koji kodiraju lokus; njihovi hibridi imaju zajedničku alozimsku varijantu od obe vrste. Hibridi pokazuju malu genetičku diferencijaciju od bilo kog roditelja.
Autor za kontakt: Prof. A. K. Singh,Genetics Laboratory, Department of Zoology, Banaras Hindu University, Varanasi-221005, India; Email: aksbhu23@rediffmail.com
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 48, broj 3(2016), str: 971– 982
© 2016Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.630
Originani naučni rad
EFEKAT RAZLIČITIH SADRŽAJA VODE U ZEMLJIŠTU NA EKSPRESIJU GENOTIPA U FOTOSINTESKOJ EFIKASNOSTI I TEMPERATURA LISTA KOD SUNCOKRETA
Antonela markulj kulundžić1, Marija viljevac vuletić1, Siniša jocić2, Sandra cvejić2, Maja matoša kočar1, Anto mijić1, Ivica liović1, Aleksandra sudarić1, Hrvoje lepeduš3, Josip kovačević1, Ana josipović1
1Poljoprivredni institut Osijek, Osijek, Hrvatska
2 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija
3Filozofski fakultet, J. J. Strossmayer Univerzitet Osijek, Osijek, Hrvatska
Izvod
Suncokret (Helianthus annuus L.) ima velike potrebe za vodom, ali i visoku toleranciju na sušu. U stresnim uslovima gajenja njegov koren crpi vodu i mineralna hranjiva iz dubljih slojeva zemljišta. Smanjeni sadržaj vode u zemljištu utiče na rast, razvoj i fotosintezu biljaka te izaziva ubrzanu senescenciju listova. U ovom istraživanju analizirali smo maksimalni kvantni prinos fotosastava II (Fv/Fm), indeks fotosintetske efikasnosti (PIABS) i temperaturu lista na 13 genotipova suncokreta gajanih na zemljištu s različitim sadržajem vode. Pomoću Fv/Fm i PIABS parametara izračunat je indeks tolerantnosti na stres (STI) s kojim smo procenili tolerantnost genotipa na sušu s obzirom na sadržaj vode u zemljištu. Ogled je postavljen u vegetacijskim posudama u dva tretmana koji su predstavljali različit sadržaj vode u zemljištu (60 i 80 % poljskog vodnog kapaciteta) u tri ponavljanja. Na osnovu dobijenih rezultata za Fv/Fm i PIABS, zaključili smo da su genotipovi 5 i 12 imali veću toleranciju u oba tretmana, za razliku od genotipa 2 i 13 koji su bili manje tolerantni. Ove analize će pomoći oplemenjivačima kod izbora genotipova koji su prilagođeni različitim područima gajenja, što je uz korišćenje preporučene proizvodne prakse, dobra podloga za profitabilnu proizvodnju suncokreta.
Autor za kontakt: Antonela Markulj Kulundžić, Agricultural Institute Osijek, Južno predgrađe 17, HR-31103 Osijek, Croatia; Phone: +385 31 515 537; E-mail: antonela.markulj@poljinos.hr
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 48, broj 3(2016), str: 983 – 990
© 2016 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575:630
Originani naučni rad
VARIJABILNOST PREČNIKA GLAVE HIBRIDA SUNCOKRETA U ZAVISNOSTI
OD ROKA SETVE
Igor BALALIĆ1, Jovan CRNOBARAC2, Siniša JOCIĆ1, Vladimir MIKLIČ1,
Velimir RADIĆ1, Nenad DUŠANIĆ1
1Institut za ratartsvo i povrtarstvo. Novi Sad, Srbija
2Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Srbija
Izvod
Cilj ovog poljskog ogleda bio je da se analizira varijabilnost prečnika glave hibrida suncokreta u zavisnosti od roka setve. Tri hibrida (Miro, Rimi, Pobednik) posejana su u četiri roka setve (PD1 - 20 mart, PD2 - 10 april, PD3 - 30 april, PD4 - 20 maj). Prečnik glave praćen je u fazi cvetanja i fiziološke zrelosti, tokom tri vegetaciona perioda. Ogled je postavljen po slučajnom blok sistemu (RCBD) u četiri ponavljanja. Analiza varijanse (ANOVA) za prečnik glave u fazi cvetanja pokazala je visoku značajnost za godinu, hibrid, rok setve i većinu interakcija. U fazi fiziološke zrelosti visoka značajnost za prečnik glave dobijena je samo za rok setve i sve interakcije, osim za interakciju godina × hibrid (Y × H). Prečnik glave u fazi cvetanja varirao je između 11,3 cm (Miro) i 11,9 cm (Pobednik). Vrednosti prečnika glave su se udvostručile u fazi fiziološke zrelosti u odnosu na fazu cvetanja. Rok setve imao je značajan uticaj na prečnik glave suncokreta u fazi cvetanja i fiziološke zrelosti. Značajno najveća vrednost prečnika glave bila je u PD4 (11,8 cm u fazi cvetanja i 22,6 cm u fazi fiziološke zrelosti). Rezultati ispitivanja mogu biti od značaja pri preporuci za optimalni rok setve hibrida suncokreta.
Autor za kontakt: Igor Balalić, Institute of Field and Vegetable Crops, Maksima Gorkog 30, 21000 Novi Sad, Serbia, Phone: +381214898318; Fax: +381216413833; E-mail: igor.balalic@ifvcns.ns.ac.rs
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 48, broj 3(2016), str:991-1001
© 2016 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575:633.11
Originani naučni rad
PROCENA NOVIH SORATA ZIMSKE PŠENICE PRIMENOM STATISTIČKE MULTIVARIANTNE ANALIZE
Dane boshev1, Mirjana jankulovska1, Sonja ivanovska1, Ljupcho jankuloski1
1Fakultet za poljoprivredu i hranu, Sveti Čirilo i Metodije Univerzitet Skoplje,
Republika Makedonija
Izvod
Izvršena je evaluacija 49 novih sorata zimske pšenice (Triticum aestivum L.) u cilju sagledavanja morfoagronomskih osobina u cilju određivanja najboljeg kriteriuma za selekciju sorata koje će biti uključene u budući program oplemenjivanja. Materijal je ocenjivan u toku dve godine na dve lokacije, primenom RCBD dizajna, u tri ponavljanja. Ocenjivano je deset (10) kvantativnih osobina: visina biljke, broj fertilnih grančica, dužina klasa, broj klasića u klasu, broj zrna u klasu, težina zrna po klasu i po biljci, plodnost, biološki prinos i žetveni indeks su ocenjivani primenom PCA i klaster analizom na dva načina. Tri glavne principijal komponente su determinisane objašnjenjem 71.391% ukupnog variranja među genotipovima. Trećina variranja je objaašnjena sa PC1 koji pretstavlja potencijal prinosa genotipa. PC2 i PC3 objašnjava 25.22% i 15.49% ukupne varijanse, uglavnom u odnosu prema visini biljke i komponenata klasa. Biplot grafikon potvrđuje najjaču pozitivnu asocijaciju između dužine klasa, broja klasića i biološkog prinosa i između broja grančica, težine zrna i težina zrna po klasu i po biljci. Genotipovi sa visokim vrednostima za specifične osobine če biti uključeni u buduće programe oplemenjivanja.
Autor za kontakt: Dane Boshev, Faculty of Agricultural Sciences and Food, blvd. Aleksandar Makedonski BB, 1000 Skopje, Macedonia, Republic of Macedonia, tel: ++389 2 3115 277, fax: ++389 2 3134 210, e-mail: dboshev@yahoo.com.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 48, broj 3 (2016), str: 1003-1015
© 2016 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.630
Originani naučni rad
VARIJABILNOST SLOBODNE ENERGIJE U FUNKCIJI TOLERANTNOSTI NA SUŠU KOD UZORAKA PASULJA
Maja ječmenica1, Natalija kravić2, Mirjana vasić3, Tomislav živanović4, Violeta mandić5, Jelena damnjanović6, Vesna dragičević2
1 Ministarstvo Poljoprivrede i zaštite životne sredine, Direkcija za nacionalne referentne laboratorije, Beograd
2 Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Beograd
3Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
4 Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Beograd
5Institut za stočarstvo, Beograd
6Institut za povrtarstvo, Smederevska Palanka
Izvod
Karakterizacija genotipova pasulja, na prvom mestu domaćih populacija, je neophodna za savremene programe oplemenjivanja, posebno programe u vezi sa tolerantnošću na sušu. Posedovanje svojstva tolerantnosti na sušu je veoma važno za genotipove pasulja koji se seju sredinom leta i gaje kao postrni usev. Cilj ovog rada je bio da se uporedi varijabilnost deset genotipova pasulja pri optimalnim (25 °C) i višim (30 °C) temperaturama u kombinaciji sa optimalnim (80%) i smanjenim (40%) poljskim vodnim kapacitetom (PVK), sa stanovišta rasta (dužine i akumulacije sveže materije korena i izdanka) i termodinamičkih parametara slobodne energije (parametara izračunatih nakon sušenja na 60 °C, 105 °C i 130 °C) u ranoj fazi klijanca. U uslovima temperaturnog stresa (tj. 30 °C), utvrđena je statistički značajna i pozitivna korelacija između parametara rasta (dužine i sveže materije) korena i slobodne energije na nivou simplasta i hemijski vezane vode. Stres suše, odnosno kombinacija visoke temperature (30 °C) i vodnog deficita (40% PVK), imale su negativan uticaj na rast i izduživanje korena. Utvrđena veća potrošnja energije ukazuje na sposobnost izdanka da nastavi sa rastom u uslovima stresa, što je potvrđeno postojanjem statistički značajne i pozitivne korelacije između praćenih parametara rasta izdanka i slobodne energije slobodne vode. Može se zaključiti da je većina ispitivanih genotipova pasulja ispoljila netolerantnost na primenjeni stres. U odnosu na ostale netolerantne genotipove, domaća populacija zečak ispoljila je najmanji stepen netolerantnosti. Domaća sorta Maksa ispoljila je tolerantnost prema promenama na nivou citoplazme, dok su sorte Medijana i Sataja 425 ispoljile tolerantnost na nivou korena, odnosno izdanka. Ovi genotipovi bi se mogli smatrati potencijalnim izvorima tolerantnosti na sušu.
Autor za kontakt: Vesna Dragičević, Maize Research Institute, S.Bajica 1, Belgrade, 11185 Serbia, e-mail: vdragicevic@mrizp.rs, Phone: +381 11 37 56 704, Fax: +381 11 37 56 707
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 48, broj 3 (2016), str: 1017-1025
© 2016 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.630
Originani naučni rad
MOLEKULARNA KARAKTERIZACIJA DOMAĆIH GENOTIPOVA MASLINA KORIŠĆENJEM SSR MARKERA
Hulya unver1, Ebru sakar2, Mehmet ulas3, Sezai ercisli4 *, Bekir Erol ak2
1Ankara Univerzitet Kalecik Vocational School Kalecik-Ankara, Turska
2Harran Univerzitet Poljoprivredni fakultet, Odeljenje za hortikulturu Sanliurfa, Turkska
3Bornova Olive naučni institut Izmir, Turska
4Atatürk Univerzitet, Poljoprivredni fakultet, Odeljenje za hortikulturu Erzurum, Turska
Izvod
Analizirano je 26 stabala gajenih genotipova maslina korišćenjem seta od 10 SSR parova prajmer sekvenci u cilju ocene genetičke divergentnosti i utvrđivanja inter-kultivar odnosa. Dva poznata široko gajena kultivara u svetu (Chetoni i Manzanilla) i četiri kultivara standardno gajena u Turskoj,(Aycalik, Edincik Su, Gemlik, Kilis Yaglik) su uključena u ispitivanja zbog poređenja sa Kilis genotipovima. 10 polimorfnih SSR lokusa su pokazala 4 (UDO4) do 17 alela (UDO43), sa očekivanom heterozigotnošću u rangu od 0.510 do 0.887, sa prosekom od 0.692 što pokazuje visok steepen polimorfizma. Nisu determinisani identični genotipovi dok su Polateli4 i Kilis Yağlık (0.75), Polateli3 i Polateli7 (0.75) i Polateli6 i Anzanilla (0.70) pokazala najveći stepen međusobne sličnosti. Najveća genetička udaljenost je utvrđena između Elbeyli8 i Musabeyli5 (0.10); Elbeyli3 i Musabeyli7 (0.15) kao i Musabeyli6 i Elbeyli7 (0.15).
Autor za kontakt: Ebru Sakar, Harran University Agricultural Faculty Department of Horticulture 63300 Sanliurfa-Turkey, Phone: 0090 4143183708, Fax: 0090 4143183682, e-mail: ebru.sakar@harran.edu.tr
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 48, broj 3 (2016),
str: 1027-1038
© 2016 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.630
Originani naučni rad
AMMI MODEL U ANALIZI INTERAKCIJE GENOTIPA I SREDINE KOD KONVENCIONALNO I ORGANSKI GAJENOG CRNOG LUKA
Milka brdar-jokanović1, Zdenka girek2, Milan ugrinović2,
Vladimir sikora1, Ivica đalović1, Jasmina zdravković2
1Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija
2Institut za povrtarstvo, Smederevska Palanka, Srbija
Izvod
Istraživanje je sprovedeno sa ciljem procene stabilnosti direktnih komponenti prinosa (mase lukovice i broja lukovica parceli-1) i svojstava koja ispoljavaju uticaj na prinos (prečnik, visina i indeks lukovice, prečnik i dužina lažnog stabla, visina biljke, nicanje, dužina vegetacije) kod pet komercijalnih sorti crnog luka gajenih u konvencionalnom i organskom režimu, primenom AMMI statističkog modela kod analize podataka. Dvogodišnji poljski ogled organizovan po slučajnom blok sistemu je postavljen u četiri varijante: mineralno đubrenje (konvencionalna), bez đubrenja, stajnjak i mikrobiološko đubrivo (organske). Analizom varijanse AMMI modela je utvrđeno da su kod ispitivanih svojstava svi izvori variranja (genotipovi, uslovi sredine, interakcija genotipova i sredina) visoko značajni. Najveći deo ukupne sume kvadrata se odnosio na uslove sredine, osim kod nicanja i indeksa lukovice gde su najizraženiji bili efekti genotipova (67,26 i 52,54%, po redosledu) i dužine lažnog stabla gde je suma kvadrata interakcije genotipova i sredina iznosila 44,59%. Generalno, efekat interakcije je bio u uobičajenom rangu. Zaključeno je da je za ispitivana svojstva AMMI model sa dve ose najbolji model. Luk gajen u konvencionalnom sistemu nadmašio je organski. Međutim, poželjna ekspresija svojstava genotipova nije bila stabilna u svim uslovima sredine. Stoga oplemenjivački programi koji za cilj imaju razvoj sorti namenjenih alternativnim sistemima proizvodnje treba da budu zasnovani na eksperimentima postavljenim u uslovima sredine koji podrazumevaju raznovrsne kombinacije genotipova i agrotehničkih procedura baziranih na principima organske poljoprivrede.
Autor za kontakt: Milka Brdar-Jokanović, Institute of Field and Vegetable Crops, Maksima Gorkog 30, 21000 Novi Sad, Serbia, Phone: 381 21 780 365, Fax: 381 21 780 198, E-mail: milka.brdar@ifvcns.ns.ac.rs, milka.brdarjokanovic@gmail.com
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 48, broj 2 (2016),
str: 1039-1052
© 2016 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575
Originani naučni rad
SINERGISTIČKI EFEKAT SREDINSKOG I GENOMSKOG STRESA NA VELIČINU KRILA KOD JEDINKI Drosophila subobscura
Marija tanasković1, Zorana kurbalija novičić2, Bojan kenig1, Marija Savić veselinović3, Marina stamenković-radak3, Marko anđelković4
1Univerzitet u Beogradu, Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, Beograd, Srbija
2Animal Ecology, Department of Ecology and Genetics, Evolutionary Biology Center, Uppsala University, Uppsala, Sweden
31Univerzitet u Beogradu, Biološki fakultet, Beograd, Srbija
4Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd, Srbija
Izvod
Rastući antropogeni uticaj na sve aspekte životne sredine nameće važna pitanja koja se tiču granica i sposobnosti prirodnih populacija i vrsta da odgovore na simultane selektivne pritiske izazvane ovim uticajem. Olovo predstavlja jedan od najrasprostranjenijih zagađivača sa dokazanim štetnim efektima na organizme i populacije. U kombinaciji sa genomskim stresom, olovo može delovati sinergistički, što posledično može dovesti do pada adaptivne vrednosti. Za ovu studiju uzorkovane su jedinke Drosophila subobscura, poreklom sa ekološki različitih staništa za koje je ranije utvrđeno da se razlikuju po populacionoj strukturi i evolucionim istotijama. U cilju uspostavljanja različitih nivoa heterozigotnosti genoma, napravljene su serije unutar-linijskih, unutar-populacionih i među-populacionih ukrštanja. Potomstvo iz ovih ukrštanja uzgajano je na standardnom Drosophila supstratu i supstratu sa 200μg/mL olovo acetata i desno krilo oko 4000 jedinki je iskorišćeno za geometrijsko morfometrijsku analizu veličine krila. Rezultati pokazuju da olovo značajno smanjuje veličinu krila i da stpen redukcije zavisi genetičke pozadine, ukazujući na sinergistički efekat genomskog i sredinskog stresa. Takođe, postoje i indikacije da poreklo ženki ima veliki uticaj na ishod hibridizacije u prisustvu olova. Naši rezultati pokazuju da je genetička struktura populacije od velike važnosti za adaptivnu vrednost populacija u slučajevima antropogeno izazvanog sredinskog stresa.
Autor za kontakt: Marija Tanasković, Department of Genetics of Populations and Ecogenotoxicology, Institute of Biological Research “Siniša Stanković”, University of Belgrade, Despot Stefan Blvd.142, 11060 Belgrade, Serbia; Phone number: +381 11 20 78 328; Fax number: +381 11 27 61 433; email: marija.tanaskovic@ibiss.bg.ac.rs
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 48, broj 3 (2016), str: 1053-1066
© 2016 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.633.15
Originani naučni rad
MORFO-FIZIOLOŠKA KOMBINACIONA SPOSOBNOST MEĐU GERMPLAZMAMA TROPSKOG I KUKURUZA UMERENOG POJASA U OPLEMENJIVANJU NA TOLERANTNOST NA SUŠU
Sekip erdal1, Mehmet pamukcu1, Ahmet ozturk1, Koksal aydinsakir1,
2Ozlem yilmaz dogu
1Bati Akdeniz Poljoprivredni istraživački institut Institute-Antalya, Turska
2Generalni Direktorat poljoprivrednih istraživanja i politike Ankara, Turska
Izvod
Sedam inbred linija koje pretstavljaju tropske populacije tolerantne na sušu i dve adaptirane linije su ukrštene u half-dialelu eksperimentu u cilju određivanja kombinacione sposobnosti. Genotipovi su testirani u dobro navodnjenim (WW) i uslovima stvorenim za sušu (WS) u toku 2013. i 2014. godine. Srednje vrednosti kvadrata opšte kombinacione sposobnosti i specifične kombinacione sposobnosti su bile značajne za sve ispitivane osobine i pokazale aditivne i neaditivne genetičke efekte u ispitivanim uslovima. Veće uvijanje listova, starenje listova, aktivnost spora i sadržaj hlorofila. Opšte kombinacione sposobnosti tropskih inbred linija u uslovima suše su pokazale prisustvo značajnih alela vezanih za stres suše. Posebne kombinacione spososbnosti su potvrdile da su najbolji hibridi za efikasnost korišćenje vode i navodnjavanja bili iz ukrštanja tropskih x adaptiranih linija. Indeks toleratnosti na stress i indeks rezistentnosti na sušu identifikovali su G5 x G9, tropska x umerena hibrid, kao najtoleratniji na sušu. Naši rezultati pokazuju da tropska germplazma toleratna na sušu im apotencijl da doprinese korišćenju genetičke raznovrsnosti programima oplemenjivnaja kukuruza umereniog pojasa.
Autor za kontakt: Sekip Erdal, Bati Akdeniz Agricultural Research Institute-Antalya, Turkey, sekip.erdal@gthb.gov.tr, +902424297331
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 48, broj 3 (2016), str: 1067-1076
© 2016 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.633.15
Originani naučni rad
DEFINISANJE HETEROTIČNIH GRUPA INBRED LINIJA KUKURUZA I ISPITIVANJE GENETIČKOG DIVERZITETA PRIMENOM MIKROSATELITA
Ana nikolić, Jelena bogosavljević, Zoran čamdžija, Milomir filipović,
Dragan kovačević, Milan STEVANOVIĆ, Snežana mladenović drinić
Institut za kukuruz „Zemun Polje“
Izvod
Dvadeset sedam samooplodnih linija (12 komercijalnih i 15 linija u razvoju) iz programa oplemenjivanja Instituta za kukuruz analizirano je mikrosatelitima. Cilj ovog istraživanja je bilo utvrđivanje genetičkog diverziteta testiranih linija i svrstavanje u heterotične grupe na osnovu podataka dobijenih molekularnim markerima. Detektovano je ukupno 97 alela, a prosečan broj po markeru iznosio je 3.23. Frekvencija najučestalijeg alela je bila u opsegu od 0.33 do 0.82 (prosečna vrednost 0.55). Najveći procenat heterozigotnosti od 10% uočen je kod nekoliko linija u razvoju. Srednje vrednosti genetičkog diverziteta i PIC parametra bile su 0.56 i 048 respektivno. Genetičke distance su izračunate na osnovu frekvencija korišćenjem koeficijenta po Rogers-u i srednja vrednost od 0.57 ukazuje na značajan diverzitet ispitivanih linija. Matrice distanci korišćene su za klaster analizu i PCA. Rezultati ove analize ukazuju na to da podaci dobijeni pomoću mikrosatelita mogu biti korisni u definisanju/redefinisanju heterotičnih grupa ali je potrebno da budu dopunjeni rezutatima testova urađenih u polju.
Autor za kontakt: Ana Nikolić, Maize Research Institute “Zemun Polje”, Slobodana Bajića 1, 11185 Zemun Polje, Serbia, E-mail: anikolic@mrizp.rs, Phone: + 381 64 840 6216
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 48, broj 3 (2016), str: 1077-1086
© 2016 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
.
UDC 575.630
Originani naučni rad
PRIMENA MENDELOVIH PRAVILA U OPLEMENJIVANJU ULJANE REPICE (Brassica napus)
Ana marjanović jeromela1, Aleksandra dimitrijević1, Sreten terzić1, Aleksandar mikić1, Jovanka atlagic1, Dragana miladinović1, Mirjana jankulovska2, Wolfgang friedt3
1Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija
2Univerzitet Justus Libig, Institut za agronomiju i oplemenjivanje, Gisen, Nemačka
Izvod
Uljana repica je jedan od najznačajnih izvora jestivog ulja, sirovina za industriju, kao i hrana za domaće životinje. Kao rezultat intenzivnog oplemenjivačkog rada i optimizovane tehnologije proizvodnje, prinos i kvalitet uljane repice su značajno poboljšani poslednjih decenija. Uspesima u oplemenjivanju uljane repice je doprinela i primena Mendelovih pravila u unošenju osobina koje se nasleđuju monogenski. Pravilo 1, koje se odnosi na uniformnost F1 generacije, je osnova danas široko rasprostranjenog oplemenjivanja hibrida uljane repice. Pravilo 2 o razdvajanju gena u F2 generaciji je osnova za razumevanje procesa oplemenjivanja linija. Pravilo 3 o nezavisnom kombinovanju osobina i gena, pri čemu se izuzimaju vezane osobine, je osnova kombinacionog oplemenjivanja različitih poželjnih svojstava. Primenom Mendelovih pravila su u prethodnim decenijama poboljšana mnoga svojstva uljane repice: tolerantnost na biotički i abiotički stres, prinos, kao i kvalitet semena. Poseban napredak je ostvaren u oplemenjivanju na otpornost prema bolestima i identifikovani molekularni markeri za primenu u marker asistiranoj selekciji. Naredni cilj u oplemenjivanju uljane repice je stvaranje sorti sa poboljšanom tolerantnošću na stresne uslove spoljašnje sredine (npr. mraz, visoke temperature, suša). Počevši od Mendelovih pravila kao osnove, kombinovanjem klasičnog oplemenjivanja i najnovijih dostignuća iz oblasti molekularne genetike i oplemenjivanja, očekuje se napredak u oplemenjivanju svojstva uljane repice koja se nasleđuju poligenski, odnosno kvantitativna svojstva kao što su habitus i prinos semena i ulja.
Autor za kontakt: Ana Marjanović Jeromela, Institute of Field and Vegetable Crops, Maksima Gorkog 30, 21000 Novi Sad, Serbia, (phone) +381214898405 and +381648205739, (fax) +381216413833, (e-mail) ana.jeromela@ifvcns.ns.ac.rs
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 48, broj 3 (2016), str: 1087-1100
© 2016 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.633
Originani naučni rad
EFEKAT STRESA SUŠE NA PRINOS ZRNA KULTIVARA JEČMA
Aram ARSHADI1, Ezzat KARAMI2*, Ehzad KHATERI3, Payam REZABAKHSH4
1 Odeljenje za oplemenjivanje biljaka, Kampus za poljoprivrednu i prirodne resurse, Razi Univerzitet, Kermanshah, Iran
2 Odeljenje za agronomiju i oplemenjivanje bilajka, Koleđ za poljoprivredu i prirodne resurse, Islamic Azad Univerzitet, Sanandaj, Kurdistan, Iran
3 Odeljenje za biotehnologiju, Maragheh Branch, Islamic Azad Univerzitet, Maragheh, Iran
4 Odeljenje za agroekologiju, Mahabad Branch, Islamic Azad Univerzitet, Mahabad, Iran
Izvod
Ispitivani su komercijalni kultivari ječma u dve sezone uz uključivanje navodnjavanja i padavina u kompletnom randomizovanom blok eksperimentalnom dizajnu. Dobijena je pozitivna i značajna korelacija između prinosa i svakog od indeksa uključujući srednju produktivnost (Mean productivity MP), Indeks tolerantnosti na stres (Stress Tolerance Index STI), Geometrisku prosečnu produktivnost (Geometric Mean Productivity GMP), harmonsku prosečnu produktivnost (Harmonic Mean Productivity HMP), i Srednje relativne performanse (Mean Relative Performance MRP) u uslovima navodnjavanja i suše. PC1 i PC2 objašnjavaju 94.86 i 94.44% ukupne varijabilnosti u prvoj godini i drugoj godini. Prema 3-dimenzijonalnom dijagramu i na osnovu STI, genotipovi 2, 3, i 8 u prvoj godini i genotipovi 4, 3, 8, i 2 u drugoj godini grupišu zajedno u grupu A, i zato, se smatraju najtoleratnijim genotipovima na sušu.
Autor za kontakt: Ezzat Karami, Assistant Professor of Plant Breeding, Department of Agronomy and Plant Breeding, College of Agriculture and Natural Resources, Sanandaj Branch, Islamic Azad University, Sanandaj, Kurdistan, Iran,Email address: Ezzatut81@yahoo.com
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 48, broj 3 (2016), str: 1101-1110
© 2016 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.630
Originani naučni rad
DIVERZITET HEMIJSKE KOMPOZICIJE I PRINOSA ESECIJALNOG ULJA
IZ DVE VRSTE MENTE
Ahmad Reza GOLPARVAR1* i Amin HADIPANAH2
1Odeljenje agronomije i oplemenjivanja biljaka, Isfahan (Khorasgan) Branch, Islamic Azad Univerzitet, Isfahan, Iran
2 Odeljenje za horitkulturu, nauku i istraživanje, Islamic Azad Univerzitet, Tehran, Iran
Izvod
Rod Mente pripada familiji nana (Lamiaceae). Prinos esencijalnih ulja iemiske komponente dve vrste Mente, Mentha longifolia (L.) Huds. i (Mentha spicata L.) skupljeni od tri ekotipa u Iranu su ispitane. Esencijalna ulja su dobijena hidro-destilacijom i analizirana gas hromatogrqafijom masenim spektrofotometrom (GC–MS). Značajne razlike (p < 0.05) u prinosu ulja su dobijene iz različitih oblasti dve vrste Mente. Prinos ulja za oblasti kod M. longifolia je bio 0.62, 0.85 i 1.24 ml / 100 g suve mase a kod M. spicata, 0.49, 1.02 i 1.54 ml / 100 g suve mase u Ardestan, Saman i Kuhrang provinciji. Rezultati ukazuju na značajne razlike (p < 0.01) za glavne komponente esencijalnog ulja iz dve vrste mente. Glavne komponente ulja M. Longifolia sakupljene iz Ardestan su pulegon (31.21%), 1,8-cineol (23.01%), sabinen (6.76%), iz Samana pulegon (31.06%), 1,8-cineol (24.34%), sabinen (7.45%) i iz Kuhranga pulegon (36.42%) i 1,8-cineol (29.49%). Glavne komponente ulja M. spicata sakupljene u provinciji Ardestan su 1,8-cineol (35.28%), karvon (30.71%), iz Saman karvon (35.37%), 1,8-cineol (24.35%), pulegon (18.67%) i Kuhrang karvon (41.51%), 1,8-cineol (25.95%). Generalno dobijeni rezultati u poređenju sa ranijim istraživanjima ukazuju na razlike u kompoziciji esecijalnih ulja i prinosu ulja što može biti povezano sa genetičkim diverzitetom dve vrste mente.
Autor za kontakt: Ahmad Reza Golparvar, Department of Agronomy and Plant Breeding, Isfahan (Khorasgan) Branch, Islamic Azad University, P.O.Box:81595-158, Isfahan, Iran, e-mail:dragolparvar@gmail.com
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 48, broj 3 (2016),
str: 1111-1119
© 2016 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575
Originani naučni rad
UTVRĐIVANJE RAZLIČITOSTI STRUKTURE MIKROORGANIZAMA KOJI PROIZVODE METAN KORIŠĆENJEM 16S-V3 rDNA PCR-DGGE
Wang NA1, Wang HONG2, Hui-ying LIU 1, Muhammad IRFAN3, Shi-wei NIU 1, Yang TAO2＊
1Institut za biljna hranjiva i resurse spoljašnje sredine, Liaoning Akademija poljoprivrendih nauka, Liaoning 110161, Kina
2Centar za inženjering mikroorganizama, Akademija poljoprivrendih nauka, Shenyang, Liaoning 110161, Kina
3Bionauke & Biotehnologija Koleđ, Shenyang Poljoprivredni univerzitet, Shenyang, Liaoning, Kina
Izvod
Korišćen je metod 16S-V3 rDNA PCR-DGGE u ispitivanju divergentnosti strukture zajednice mikroorganizama proizvođača metana. Dobijeni rezultati su pokazali da je struktura metanogenih zajednica različita u različitim uslovima spoljne sredine. Analiza sekvenci je pokazala da su bili predominantni sojevi negajeni u kulturama koje ne mogu biti identifiovane na nivou vrste. Z2 je identifikovan kao Clostridia, Z8 kao Clostridiales, D5 kao Eubacteriaceae, i D8 kao Flavobacteriaceae. Ova ispitivanja su osnova za dalja istraživanja i uspostavljanje sistema bakterija koje proizvode metan sa visokim prinosom gasa u toku zime.
Autor za kontakt: Yang Tao, Center of Microbial Engineering, Liaoning Academy of Agricultural Sciences, Shenyang, Liaoning 11016 China