GENETIKA, Vol

GENETIKA, Vol. 50, broj 1 (2018)

Vesna JANKOVIĆ, Savo VUČKOVIĆ, Vojislav MIHAILOVIĆ, Vera POPOVIĆ, Ljubiša ŽIVANOVIĆ, Divna SIMIĆ, Ana VUJOŠEVIĆ, Petar STEVANOVIĆ

OCENA NEKIH PARAMETARA PRODUKTIVNOSTI I KVALITETA POPULACIJA Phleum pratense (L.) proizvedene u uslovima SRBIJE [Izvod] [Rad]

Ponnaiah GOVINTHARAJ, Swaminathan MANONMANI i Sabariappan ROBIN

POVEZANOST SVOJSTAVA I PATH ANALIZE U GENIMA ZA OTPORNOST NA bakterioznU plamenjačU PIRAMIDALNO SEGREGIRAJUĆIH POPULACIJA PIRINČA (Oryza sativa L.) [Izvod] [Rad]

Hafiz Saad Bin MUSTAFA, Ejaz-ul-HASAN, Tariq MAHMOOD, Amir HAMEED, Qurban ALI

OBEZBEĐIVANJE HRANE U ARIDNIM OBLASTIMA PAKISTANA GAJENJEM NOVODOBIJENE Brassica juncea L., TOLERANTNE NA SUŠU I KRAĆE VEGETACIJE [Izvod] [Rad]

Mahdi bayat, Reza amirnia, Hakan özkan, Aysun gedik, Duygu ates, Bahattin tanyulac, Mehdi rahimi

DIVERZITET I FILOGENOJA UZORAKA ŠAFRANA (Crocus sativus L.) NA OSNOVU IPBS MARKERA [Izvod] [Rad]

Željko Lakić, Igor Balalić, Miloš Nožinić

Genetička varijabilnost prinosa i komponente prinosa odabranih populacija čičoke (Helianthus tuberosus L.) [Izvod] [Rad]

Jalal rezaei, Mahboobeh zare mehrjerdi,Hassan mastali

ANALIZA GENETIČKOG DIVERZITETA BAZIRANA NA ISSR KOD NEKIH UGROŽENIH VRSTA Allium subg. Melanocrommyum [Izvod] [Rad]

Biljana nikolić, Dragan kovačević, Snežana mladenović drinić,Ana nikolić, Zorica S. mitić, Srđan bojović, and Petar D. marin

ODNOSI IZMEĐU NEKIH BOROVA PODRODOVA Pinus I Strobus UTVRĐENI POMOĆU JEDARNIH EST-MIKROSATELITA [Izvod] [Rad]

Andrej ŠEKULARAC, Aleksandra TORBICA, Dragan ŽIVANČEV, Jelena TOMIĆ, Desimir KNEŽEVIĆ

EFEKAT GENOTIPA PŠENICE I FAKTORA SPOLJAŠNJE SREDINE NA GLUTEN INDEKS I MOGUĆNOST NJEGOVOG KORIŠĆENJA KAO PREDIKTORA KVALITETA HLEBA [Izvod] [Rad]

Sapna THAKUR, N.B.SINGH, Sanjeev THAKUR, J.P. SHARMA, R K GUPTA, M. SANKANUR, S. S. BHAT

LINIJA × TESTER ANALIZA ZA PORAST I KARAKTERISTIKE BIOMASE KOD RODA SALIX [Izvod] [Rad]

Adriana F. sestraş, Lorentz jäntschi³, Sorana D. bolboacă

PRIMENA GRIFING-OVOG EKSPERIMENTALNOG DIZAJNA METOD I, MODEL II. PRIMER U OPLEMENJIVANJU JABUKE: PREDLOG METODOLOGIJE ZA STATISTIČKU I GENETIČKU ANALIZU [Izvod] [Rad]

Dario DANOJEVIĆ, Slađana MEDIĆ-PAP

RAZLIČITI METODI MULTIVARIJACIONE ANALIZE ZA SVOJSTVA PLODA SLATKE PAPRIKE [Izvod] [Rad]

Marzeih SALEHI, Ahmad ARZANI, Majid TALEBI, Asad ROKHZADI

GENETIČKI DIVERZITET DIVLJIH SRODNIKA PŠENICE POMOĆU SSR MARKERA [Izvod] [Rad]

Milica NIKOLIĆ, Slavica STANKOVIĆ, Ana NIKOLIĆ, Marko JAUKOVIĆ, Iva savic, Tanja petrovic¹, Ferenc bagi, Slavica stankovic

DIFERENCIJACIJA IZMEĐU IZOLATA Aspergillus flavus I Aspergillus parasiticus poreklom s zrna pšenice [Izvod] [Rad]

Jaskanwal SINGH I R.K. DHALL

GENETIČKA VARIJABILNOST PARAMETARA PRINOSA I OSOBINA KVALITETA GRAŠKA (Pisum sativum L.) [Izvod] [Rad]

Jawad ALI SHAH, Muhammad MUJTABA, Sohail AHMAD JAN, Sultan AKBAR JADOON, Malik ASHIQ RABBANI, Abdul GHAFOOR, Muhammad JAHANZAIBi Haris KHURSHID

PROCENA PROSTORNE GENETIČKE STRUKTURE U INTER-REGIONALNIM POPULACIJAMA Trigonella foenum-graceum L. VRSTA POMOĆU FENOTIPSKE VARIJABILNOSTI I PROTEINSKOG KOMPLEKSA SEMENA [Izvod] [Rad]

Milan JOCKOVIĆ, Siniša JOCIĆ, Slaven PRODANOVIĆ, Sandra CVEJIĆ, Mihajlo ĆIRIĆ, Petar ČANAK, Ana MARJANOVIĆ-JEROMELA

RASPROSTRANJENOST ACTN3 GENETSKA EVALUACIJA KOD SUNCOKRETA (Helianthus annuus L.) PRIMENOM DIALELA [Izvod] [Rad]

ramandeep, t.s. dhillon, r.k. dhall, b.s. gill

EFEKAT MUTAGEN- ETHIL METAN SULFONATA NA PARAMETRE POVEĆANJA PRINOSA KOD FRANCUSKOG PASULJA (Phaseolus vulgaris L.) [Izvod] [Rad]

Umakanta SARKER, Md. Tofazzal ISLAM, Md. Golam RABBANI, Shinya OBA

ANTIOKSIDANS PIGMENTI LISTA I VARIJABILNOST KOD AMARANTUSA [Izvod] [Rad]

Slavica PAPIĆ, Roman LONGAUER, Ivan MILENKOVIĆ, Jiří ROZSYPÁLEK

GENETIČKE PREDISPOZICIJE OBIČNOG JASENA NA NAPAD GLJIVE Hymenoscyphus fraxineus [Izvod] [Rad]

Hamid hatami maleki, Kiomars rouhrazI, Gholam khodakaramian, Naser sabaghnia

KARAKTERIZACIJA I MOLEKULARNA RAZNOVRSNOST SOJEVA RHIZOBIA IZOLOVANIH IZ IRANSKOG BOBA Izvod] [Rad]

Marina LAZAREVIĆ, Dragan STANOJEVIĆ, Vladan BOGDANOVIĆ, Vlada PANTELIĆ, Nevena MAKSIMOVIĆ, Miloš MARINKOVIĆ, Nenad MIĆIĆ

VARIJABILNOST I HERITABILITET OSOBINA MLEČNOSTI BIKOVSKIH MAJKI HOLŠTAJN FRIZIJSKE RASE I NJIHOVOG POTOMSTVA [Izvod] [Rad]

Biljana ROGIĆ, Božo VAŽIĆ, Đorđe SARAJLIĆ

UZGOJNI CILJEVI I SELEKCIJSKI USPEH U GAJENJU LIPICANCA NA ERGELI VUČIJAK OD 1946. DO 2015. GODINE [Izvod] [Rad]

Valentin kosev, Viliana vasileva

EKološko-genetički model za kontrolu kvantitativnih osobina bele lupine [Izvod] [Rad]

H. baneh i J. ahmadpanah

GENETIČKA EVALUACIJA OSOBINA POVEZANIH SA TEŽINOM KOD U IRANSKE NATIVNE GHEZEL OVCE [Izvod] [Rad]

Mirjana jovović, Vesna tunguz, Milan mirosavljević,Novo pržulj

UTICAJ SALINITETA I STRESA SUŠE NA KLIJANJE I RANI PORAST KLIJANACA HLEBNE PŠENICE (Triticum aestivum L.) [Izvod] [Rad]

Zoran ČAMDŽIJA, Vesna DRAGIČEVIĆ, Jelena VANČETOVIĆ, Milan STEVANOVIĆ, Jovan PAVLOV, Milomir FILIPOVIĆ i Dragana IGNJATOVIĆ-MICIĆ

NASLEĐIVANJE PROFILA FOSFORA U ZRNU KUKURUZA (Zea mays L.) [Izvod] [Rad]

Sarah AGGAG i Karim EL-SABROUT

POLIMORFIZAM MELANOKORTIN RECEPTOR GENA I NJEGOVA POVEZANOST SA PRODUKCIJOM JAJA KOD LOHMAN BRAON PILIĆA [Izvod] [Rad]

Mehmet Ali SÖZEN, Yasemin ÇETİNKAYA, Gizem GEÇGEL, Nuriye ÖZCAN, Ersin ÜLGER

ISPITIVANJE POVEZANOSTI POLIMORFIZMA HUMANOG NEUROPEPTIDNOG Y GENA LEUCİNE7PROLİNE I GOJAZNOSTI U POPULACIJI IZ TURSKE [Izvod] [Rad]

Daisuke watanabe, Tomáš lošák, Johann vollmann

OD PROTEOMIKE DO JONOMIKE: GENETIČKO POBOLJŠANJE SOJE ZA BOLJU BEZBEDNOST HRANE Izvod] [Rad]

Júlia HUNKOVÁ, Gabriela LIBIAKOVÁ, Jozef FEJÉR, Tatjana VUJOVIĆ, Alena GAJDOŠOVÁ

UTICAJ RAZLIČITIH IZVORA I KONCENTRACIJA GVOŽĐA NA MULTIPLIKACIJU IZDANAKA KUPINE (Rubus fruticosus L.) [Izvod] [Rad]

Corrigendum:

vojvodić S., D. ademović-sazdanić (2017): Impact of Hla-B*27 subtypes with increased susceptibility to seronegative spondyloarthropathies in Vojvodina population.- Genetika, Vol 49, No.3, 801- 808. [Izvod] [Rad]

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 50 broj 1 (2018), str: 1-10

Srbija

UDC 575.633.15

https://doi.org/10.2298/GENSR1801001J

Orginal scientific paper

OCENA NEKIH PARAMETARA PRODUKTIVNOSTI I KVALITETA POPULACIJA Phleum pratense (L.) proizvedene u uslovima SRBIJE

Vesna JANKOVIĆ ^1*, Savo VUČKOVIĆ¹, Vojislav MIHAILOVIĆ², Vera POPOVIĆ^2*,

Ljubiša ŽIVANOVIĆ¹, Divna SIMIĆ¹, Ana VUJOŠEVIĆ¹, Petar STEVANOVIĆ³

¹Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Zemun–Beograd, Srbija

²Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Maksima Gorkog 30, Novi Sad, Srbija

³Republička uprava za inspekcijske poslove Republike Srpske, Banja Luka, Bosna i Hercegovina

Izvod

Phleum pratense (L.) je najvažnija vrsta krmnih trava u Srbiji. Istraživanje je sprovedeno na 20 autohtonih populacija Phleum pratense (L.), poreklom iz zapadne Srbije. Visina biljke, sadržaj belančevina i sadržaj sirovih vlakana imali su visoko značajan uticaj na prinos. Populacije PP16, PP20, PP2 i PP9 imale su znatno veći prinos sirove biomase u odnosu na sve testirane populacije i najviše vrednosti za ostale ispitivane parametre. Prosečni prinos sirove biomase bio je u pozitivnoj statistički značajnoj korelaciji sa visinom biljaka (r =0,87**), i u pozitivnoj korelaciji sa sadržajem sirovih proteina i sirove celuloze. Na osnovu dobijenih vrednosti, zaključujemo da imamo izvrsne genotipove, PP16, PP20, PP2 i PP9, za uspešan postupak selekcije, odgovarajućim odabirom metoda selekcije, kako bi se dobile nove visoke sorte Phleum pratense.

Autor za kontakt: Vesna Janković, Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Nemanjina 6, 11080 Zemun–Beograd, Srbija i Dr Vera Popović, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija, E- mail: bravera@eunet.rs; vjjankovic@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 50, broj 1 (2018), str: 11-20

Srbija

UDC 575

https://doi.org/10.2298/GENSR1801011G

Original scientific paper

POVEZANOST SVOJSTAVA I PATH ANALIZE U GENIMA ZA OTPORNOST NA bakterioznU plamenjačU PIRAMIDALNO SEGREGIRAJUĆIH POPULACIJA PIRINČA (Oryza sativa L.)

Ponnaiah GOVINTHARAJ*, Swaminathan MANONMANI i Sabariappan ROBIN

Odeljenje za pirinač, Centar za oplemenjivanje i genetiku,

Tamil Nadu Agricultural Univerzitet, Coimbatore-641003, Tamil Nadu, Indija

Izvod

Istraživanja su sprovedena da bi se ispitala povezanost svojstava i njihovih direktnih i indirektnih uticaja na prinos zrna u tri gena odgovorna za rezistentnost/otpornost na bakterioznu plamenjaču segregirajuće populacije (F₂) pirinča. Podaci za prinos i pet drugih svojstava komponenti prinosa su registrovani kod 449 F₂ pojedinačnih biljaka u sva tri ukrštanja. Korelacija između mase 1000 zrna i prinosa pojedinačnih biljaka bila je visoka u (r=0.95**, p<0.01) CB 174 R × IRBB 60> (r=0.48**, p<0.01) CB 87 R × IRBB 60> (r=0.44**, p<0.01) TNAU CMS 2B × IRBB 60. Ovo svojstvo se pokazalo kao važna komponenta za utvrđivanje prinosa kod CB 174 R × IRBB 60 (0.92) i CB 87 R × IRBB 60 (0.45), i za utvrđivanje dužine cvasti za (0.39) TNAU CMS 2B × IRBB 60 direktnim uticajem/efektom. Genetičke informacije do kojih se došlo u ovom ispitivanju mogu biti korisne za odabir potencijalnih pojedinačnih biljaka u okviru F₂ populacije za buduće programe oplemenjivanja pirinča.

Autor za kontakt: Ponnaiah Govintharaj, Department of Rice, Centre for Plant Breeding and Genetics,Tamil Nadu Agricultural University, Coimbatore-641003, Tamil Nadu, India, govinth.tnau@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 50, broj 1 (2018), str: 21-32

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR1801021M

Original scientific paper

OBEZBEĐIVANJE HRANE U ARIDNIM OBLASTIMA PAKISTANA

GAJENJEM NOVODOBIJENE Brassica juncea L., TOLERANTNE NA SUŠU

I KRAĆE VEGETACIJE

Hafiz Saad Bin MUSTAFA¹*, Ejaz-ul-HASAN¹, Tariq MAHMOOD¹, Amir HAMEED²,

Qurban ALI³

¹Direktorat za uljarice, Ayub Poljoprivredni istraživački Institut, Faisalabad, Pakistan

²Statistička Sekcija, Ayub Poljoprivredni istraživački Institut, Faisalabad, Pakistan

³Centar Izuzetnosti u Molekularnoj Biologiji, Univerzitet u Pendžabu, Lahore, Pakistan

Izvod

Bezbednost hrane je ključno globalno pitanje, posebno u zemljama u razvoju poput Pakistana. S obzirom na to da je jestivo ulje esencijalno u ishrani, njegov stalni nedostatak i veliki uvoz za zadovoljavanje domaćih zahteva, dovodi do toga da je jestivo ulje druga uvozna stavka, posle naftnih proizvoda. Cilj ovog rada je kvalitativna i kvantitativna ocena novo razvijenih linija ZBJ-06012 i ZBJ-08051 (Brassica juncea), tolerantnih na sušu i skraćene vegetacije, zbog prevazilaženja nepovoljne situacije sa jestivim uljem u zemlji. Trinaest linja je ocenjivano u RCBD dizajnu za prinos zrna, kvalitet ulja, period sazrevanja i tolerantnost na sušu u različitim agroklimatskim zonama, u uslovima sa i bez navodnjavanja u Pendžab provinciji, na osam lokaliteta u mikro ogledima tokom Rabi sezone u 2012-13 i 2013-14. Trenutno gajeni varijeteti Khanpur Raya i Anmol Raya korišćeni su kao standardi. Brassica napus kultivari Punjab canola i Faisal canola, su takođe uključeni u ogled. Svi podaci su analizirani PCA analizom u cilju izdvajanja linija sa najboljim performansama. Prosečan prinos zrna je upoređivan LSD testom za nivo značajnosti od 5%. Linije ZBJ-06012 i ZBJ-08051 su pokazale dobru adaptabilnost, rano sazrevanje, nisu se osipale, bile su tolerantne na bolesti i sušu i imale su visok potencijal za prinos u poređenju sa trenutno gajenim Brassica napus kultivarima Punjab canola i Faisal canola. Postoji veliki potencijal u genetičkoj varijabilnosti postojećeg B. juncea materijala za stvaranje visoko prinosnih kultivara, sa kratkom vegetacijom, tolerantnih na lisne vaši, konvencionalnim oplemenjivačkim metodama.

Autor za kontakt: Hafiz Saad Bin Mustafa, Directorate of Oilseeds, Ayub Agricultural Research Institute, Faisalabad, Pakistan, Email: saadpbg@gmail.com, phone: +92-41-9200770

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 50, broj 1 (2018), str: 33-44

Srbija

UDC 575

https://doi.org/10.2298/GENSR1801033B

Original scientific paper

DIVERZITET I FILOGENOJA UZORAKA ŠAFRANA (Crocus sativus L.)

NA OSNOVU IPBS MARKERA

Mahdi bayat¹, Reza amirnia², Hakan özkan³, Aysun gedik³, Duygu ates³, Bahattin tanyulac³, Mehdi rahimi⁴

¹Mladi istraživači i elitni klub, Mashad ogranak, Islamski univerzitet, Mashad, Iran.

²Poljoprivredni fakultet, Univerzitet Urmia, Urmia, Iran

³Departman za Bioinžinjering, EBILTEM institut, EGE Univerzitet, Izmir, Turska

⁴Departman za biotehnologiju, Institut za nauku, tehnologiju i nauku o okolini, Univerzitet za napredne tehnologije, Kerman, Iran

Izvod

Ovo istraživanje je imalo za cilj utvrđivanje genetičke raznovrsnosti i filogenetsku strukturu 196 uzoraka šafrana iz 20 geografski udaljenih područja Irana, Spanije i Turske, korišćenjem iPBS markera. 28 prajmera je amplifikovalo 179 polimorfnih alela sa prosečnim brojem od 6,4 trake po prajmeru. Prosečna vrednost Shannon-ovog indeksa, genetičke distance i diverzitet gena iznosili su 0.483, 0.286 i 0.841. Prajmeri 2298, 2229 i 2393 su bili najinformativniji u ovom radu. Filogenetsko stablo grupisalo je 20 uzoraka šafrana u četiri klastera u skladu sa njihovim geografskim poreklom, što je potvrđeno i PCA analizom. Možemo zaključiti da su iPBS markeri, kao jeftini i visoko efikasni, pogodni za proučavanje genetičkog diverziteta i filogenetske analize uzoraka šafrana iz različitih geografskih područja.

Autor za kontakt: Mehdi Rahimi, Department of Biotechnology, Institute of Science and High Technology and Environmental Sciences, Graduate University of Advanced Technology, Kerman, Iran, E-mail: mehdi83ra@yahoo.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 50, broj 1 (2018), str: 45–57

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR1801045L

Original scientific paper

Genetička varijabilnost prinosa i komponente prinosa odabranih populacija čičoke (Helianthus tuberosus L.)

Željko Lakić¹, Igor Balalić², Miloš Nožinić¹

¹JU Poljoprivredni institut Republike Srpske, Banja Luka, Republika Srpska, BiH

²Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija

Izvod

Istraživanja kvantitativnih svojstava odabranih populacija čičoke obavljeno je na oglednom polju Poljoprivrednog instituta Republike Srpske u Banjaluci, tokom 2013. i 2014. godine. Korišćeni materijal sakupljen je na širem području Republike Srpske. Analizirane su sledeće populacije: Srbac, Modriča, Pivara, Lazarevo, Bosne, Vrbasa, Gradiška i Aleksići. Ogled je postavljen po slučajnom blok sistemu u tri ponavljanja. Analizirani su sljedeći parametri: masa krtola (g), visina biljke (cm), broj stabljika/ biljci, prosječna debljina stabljike (cm), prinos zelene mase/biljci (kg) i prinos suve materije/biljci (kg). Prosječna masa zasađenih krtola bila je u rasponu od 36,7 g (Bosna) do 61,0 g (Lazarevo). Visina biljaka čičoke bila je od 1,55 m (Lazarevo) do 2,20 m (Aleksići). Broj stabljika/biljci kretao se od 2,2 (populacija Aleksići) do 5,3 (populacija Modriča). Debljina stabljike bila je između 1,24 cm (Bosna) i 2,11 cm (Aleksići). Populacija Bosna imala je najmanji prosječan prinos zelene i suve mase/biljci, dok je najviše srednje vrijednosti imala populacija Aleksići. U širem smislu heritabilnost varirao od 34,66% (visina biljke) do 50,99% (prinos suve mase/biljci). Visoko značajne pozitivne korelacije utvrđene su između visine biljke i debljine stabljike (r = 0,874), debljine stabljike i prinosi zelene mase (r = 0,919), debljine stabljike i prinosa suve mase (r = 0,902). Populacije čičoke grupisane su u dvijegrupe, a prva grupa sastavljena je od dvije podgrupe.Rezultati ovih istraživanja omogućiće izbor populacija čičoke s boljim kvantitativnim svojstvima i njihovo uključivanje u program stvaranja novih sorti.

Autor za kontakt: Željko Lakić, JU Poljoprivredni institut Republike Srpske, Knjaza Miloša 17, 78 000 Banja Luka, Republika Srpska, BiH; Phone: +387 51 303 112, Fax: +387 51 312 792; E-mail: lakic.kiko@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 50, broj 1 (2018), str:59-68

Srbija

UDC 575.633

https://doi.org/10.2298/GENSR1801059R

Original scientific paper

ANALIZA GENETIČKOG DIVERZITETA BAZIRANA NA ISSR KOD NEKIH UGROŽENIH VRSTA Allium subg. Melanocrommyum

Jalal rezaei, Mahboobeh zare mehrjerdi^*,Hassan mastali

Departmant za hortikulturu, Koledž Aburaihan, Univerzitet Teheran, Iran

Izvod

Melanocrommyum, podrod roda Allium, je pronađen u različitim regionima Irana i nalazi se u opasnosti od nestaka zbog preterane eksploatacije. Ovaj rad je imao za cilj određivanje genetičkog diverziteta 170 individua koje su predstavljale 17 divljih populacija iz 6 ugrozenih vrsta roda Allium subroda Melanocrommyum, upotrebom ISSR markera. Odabrano je 10 ISSR prajmera koji su dali 178 polimorfnih fragmenata (100%). Broj polimorfnih traka je varirao od 12 (prajmer 8) do 22 (prajmer 2). Prosečan broj alela, efektivan broj alela, Shannon-ov i Nei-ov indeks za diverzitet gena bili su 1.48, 1.2, 0.2 i 0.1. Prema Nei-oj genetičkoj distance, najniža (0,48) je utvrđena između dve populacije A. elburzense (Emamzadeh Ebrahim i Kamelat), i dve populacije A. subakaka (Jame Shoran i Ghalelan), dok je najviša distanca (0.097) utvrđena između populacija A. kurdistanicum (Taze Abad Oryeh), A. pseudobodeanum (Shen Jari), i A. derderianum (Dareh Oson). U UPGMA analizi, populacije su grupisane u četiri glavna klastera. Analiza molekularne varijanse pokazala je maksimalni nivo genetičke varijacije unutar populacija (68%), dok je zabeležen niska genetska diferencijacija između populacija (32%). Naši rezultati pokazuju da su ISSR molekularni markeri korisni za prikaz raznolikosti u rodu Allium i mogu se koristiti za poboljšanje tačnosti klasifikacije. Ova rad je pružio vredne informacije za očuvanje ovih vrsta i planiranje oplemenjivačkih programa.

Autor za kontakt: M. Zare Mehrjerdi, Departmant za hortikulturu, Koledž Aburaihan, Univerzitet Teheran, Iran. E-mail: mzarem@ut.ac.ir. Tel:+982136041089

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 50, broj 1 (2018), str:69-84

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR1801069N

Original scientific paper

ODNOSI IZMEĐU NEKIH BOROVA PODRODOVA Pinus I Strobus

UTVRĐENI POMOĆU JEDARNIH EST-MIKROSATELITA

Biljana nikolić^1*, Dragan kovačević², Snežana mladenović drinić²,

Ana nikolić², Zorica S. mitić³, Srđan bojović⁴, and Petar D. marin⁵

^1*Institut za šumarstvo, Beograd, Srbija,

²Institut za kukuruz “Zemun Polje”, Beograd, Srbija,

³Univerzitet u Nišu, Prirodno-matematički fakultet, Odeljenje za biologiju i ekologiju, Niš, Srbija,

⁴ Univerzitet u Beogradu, Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, Beograd, Srbija

⁵ Univerzitet u Beogradu, Biološki fakultet, Institut za botaniku i Botanička bašta

“Jevremovac“, Beograd, Srbija

Izvod

Proučavane su genetičke veze između 12 taksona podrodova Pinus i Strobus putem 14 mikrosatelitnih markera, prethodno razvijenih kod Pinus taeda. Prema našim saznanjima, to je prvo uporedno proučavanje borova putem jedarnih EST-mikrosatelita (EST-SSRs). Ukupan broj detektovanih alela za sve vrste je bio 72 (u proseku 5.14). Broj alela po lokusu i PIC vrednosti bile su 3-7 i 0.43-0.81, respektivno. Prezentovani rezultati se uklapaju sa većinom prethodnih genetičkih istraživanja i infrageneričkom klasifikacijom roda Pinus do nivoa sekcija, dok položaj vrsta u subsekcijama još uvek nije razrešen, naročito u pogledu reliktnih vrsta. Prema jedarnim EST-SSR markerima, Pinus heldreichii je u rano-suprostavljenoj poziciji unutar podsekcije Pinaster i pokazuje najveću bliskost sa P. halepensis, dok Pinus peuce nema bazalni položaj unutar podsekcije Strobus i bliži je P. strobus nego P. wallichiana. Osim toga, najbliže veze u podsekciji Pinus su se pokazale između dve podvrste Pinus nigra (dalmatica i nigra) kao i između P. sylvestris i P. mugo.

Autor za kontakt: Biljana nikolić, Institut za šumarstvo, Kneza Višeslava 3, 11000 Beograd, Srbija, E-mail: smikitis@gmail.com, phone: +381 62 8838009

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 50, broj 1 (2018), str: 85-93

Srbija

UDC 575.633.11

https://doi.org/10.2298/GENSR1801085S

Original scientific paper

EFEKAT GENOTIPA PŠENICE I FAKTORA SPOLJAŠNJE SREDINE NA GLUTEN INDEKS I MOGUĆNOST NJEGOVOG KORIŠĆENJA KAO PREDIKTORA KVALITETA HLEBA

Andrej ŠEKULARAC¹, Aleksandra TORBICA², Dragan ŽIVANČEV²,

Jelena TOMIĆ², Desimir KNEŽEVIĆ¹

¹Univerzitet u Prištini, Poljoprivredni fakultet, Kosovska Mitrovica, Lešak,

Kosovo i Metohija, Srbija
²Univerzitet u Novom Sadu, Naučni institut za prehrambene tehnologije, Novi Sad, Srbija

Izvod

Gluten indeks je indikator snage glutena i parametar koji istovremeno definiše njegov kvantitet i kvalitet. U odnosu na farinografske i ekstenzografske metode određivanje gluten indeksa je brže, jednostavnije i zahteva manju količinu brašna. Cilj ovog istraživanja bio je utvrđivanje značaja uticaja genotipa i faktora spoljašnje sredine na vrednost gluten indeksa, kao i upotrebljivost parametra kao indikatora i prediktora kvaliteta hleba. Pet domaćih sorti ozime pšenice (Simonida, NS 40S, Rapsodija, Pobeda, Zvezdana) uzgajano je u makro ogledu u tri lokaliteta (Novi Sad, Čačak, Sombor), tokom dve sezone (2011/2012 i 2012/2013. Određivanje vrednosti gluten indeksa vršeno je metodom ICC standard method 155 (1996), sa modifikacijom-mašinskim ispiranjem glutena (Theby). Statistička analiza rezultata izvršena je pomoću programa IBM SPSS Statistics 20. Analizom varijanse utvrđen je statistički značajan uticaj genotipa na vrednost gluten indeksa, dok su uticaji faktora spoljašnje sredine, kao i interakcija dva faktora bili bez statističkog značaja. Nije utvrđena zavisnost između vrednosti gluten indeksa i meteoroloških faktora srednje temperature i ukupne količine padavina tokom fenofaze nalivanja zrna i u periodu od početka cvetanja do žetve, dok je srednje jaka negativna zavisnost utvrđena između gluten indeksa i indeksa temperaturnog stresa i gluten indeksa i broja dana sa temperaturama iznad 30°C. Utvrđena je slaba negativna zavisnost gluten indeksa i zapremine hleba. Gluten sorti korišćenih u našem istraživanju može se, na osnovu vrednosti gluten indeksa, okarakterisati kao jak. Genotip se pokazao kao jedini uzrok statistički značajnog variranja gluten indeksa.

Autor za kontakt: Desimir Knežević, Univerzitet u Prištini, Poljoprivredni fakultet, Kosovska Mitrovica, Lešak, Kosovo i Metohija, Srbija,Phone +381 64 614 88 82, e-mail:deskoa@ptt.rs

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 50, broj 1 (2018), str: 95-106

Srbija

UDC 575.633

https://doi.org/10.2298/GENSR1801095T

Original scientific paper

LINIJA × TESTER ANALIZA ZA PORAST I KARAKTERISTIKE BIOMASE KOD RODA SALIX

Sapna THAKUR¹, N.B.SINGH¹, Sanjeev THAKUR¹, J.P. SHARMA¹, R K GUPTA²,

M. SANKANUR¹ and S. S. BHAT¹

¹Department za poboljšanje drveća i genetičke resurse, Koledž za šumarstvo, Dr. Y.S. Parmar Univerzitet za hortikulturu i šumarstvo, Nauni- Solan- 173 230, Himachal Pradesh

²Department za osnovne nauke, Koledž za šumarstvo, Dr. Y.S. Parmar Univerzitet

za hortikulturu i šumarstvo, Nauni- Solan- 173 230, Himachal Pradesh

Izvod

Linija × tester analiza urađena je kod vrbe (Salix spp.) da bi se odredila genetička interakcija u ekspresiji različitih kvantitativnih karakteristika povezanih sa produktivnošću. Kombinaciona sposobnost je pokazala da je procenjena GCA varijansa (σ² GCA) bila veća od SCA varijanse (σ²SCA) za sva ispitivana svojstva. Kasnije proučavanje pokazalo je i da je aditivna varijansa bila veća od dominantne varijanse za sve proučavane parametre. Proporcionalni doprinos linija bio je veći od individualnog doprinosa testera ili ukrštanja linija x tester, osim za svežu masu korena, suvu masu izdanka, suvu masu korena i ukupnu suvu masu, kod koje je doprinos interakcije bio značajniji. Za liniju PN 227 i testere Austree i J 795 utvrđeno je da su dobri generalni kombinatori i samim tim korisni za upotrebu u poboljšanju roda Salix kroz oplemenjivanje i rekurentnu selekciju, praćenu kloniranjem za razvijanje komercijalno superiornih klonova. Na osnovu performansi i efekata SCA, za kombinacije PN 227 × Austree, PN 227 × NZ 1140 i J 799 × Austree, utvrđeno je da su najpovoljnije za rast i osobine biomase, i da se mogu preporučiti sa unutar-familijsku selekciju, praćenu klasičnim oplemenjivanjem. na bazi heterozisa.

Autor za kontakt: Sapna Thakur,¹Department za poboljšanje drveća i genetičke resurse, Koledž za šumarstvo, Dr. Y.S. Parmar Univerzitet za hortikulturu i šumarstvo, Nauni- Solan- 173 230, Himachal Pradesh, email: sapnakullu_thakur@rediffmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 50, broj 1 (2018), str: 107-120

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR1801107S

Original scientific paper

PRIMENA GRIFING-OVOG EKSPERIMENTALNOG DIZAJNA METOD I, MODEL II. PRIMER U OPLEMENJIVANJU JABUKE: PREDLOG METODOLOGIJE ZA STATISTIČKU I GENETIČKU ANALIZU

Adriana F. sestraş¹, Lorentz jäntschi^2,3, Sorana D. bolboacă^4,5

¹Univerzitet za poljoprivredne nauke i veterinarsku medicinu, Cluj-Napoca, Fakultet za hortikulturu, Departman za šumarstvo, Cluj-Napoca, Rumunija

²Tehnički Univerzitet Cluj-Napoca, Cluj-Napoca, Rumunija

³Babeş-Bolyai Univerzitet, Doktorske studije, Cluj-Napoca, Rumunija

⁴Iuliu Haţieganu Univerzitet za medicinu i farmaciju, Departman za medicinsku informatiku i biostatistiku, Cluj-Napoca, Rumunija

⁵¹Univerzitet za poljoprivredne nauke i veterinarsku medicinu Cluj-Napoca, Doktorske studije, Cluj-Napoca, Rumunija

Izvod

Dizajn dialela se široko koristi u oplemenjivanju biljaka da bi se procenila kombinaciona sposobnost roditelja i korisnih genetičkih parametara. U ovom radu, korišćen je kompletan dizajn dialela kod četiri kultivara jabuke, koji su korišćeni kao roditelji, u cilju određivanja kvantitativnih osobina, kao što su visina hibrida jabuke merena tri meseca po pojavljivanju. Grifing-ov metod I, model II sa slučajnim efektima, poznat kao kompletan dialelni dizajn, upotrebljen je u širem kontekstu za statističku i genetičku analizu eksperimentalnih podataka. Razvijen je algoritam na osnovu predložene metodologije i testiran na eksperimentalnim podacima, kao i na dva primera kompletnog dialela sa tri i sedam roditelja. Rezultati su ilustrovali pogodan način nasleđivanja za kvantitativne osobine, kao što su visina klijanaca jabuke i brzina porasta vrlo mladih biljaka. Informacije dobijene upotrebom dialelnih ukrštanja pružaju mogućnost oplemenjivačima da odaberu odgovarajuće oplemenjivačke i selekcione strategije za kvantitativna svojstva.

Autor za kontakt: Lorentz Jäntschi, Babeş-Bolyai Univerzitet, 1st Mihail Kogălniceanu, 400028 Cluj-Napoca, Rumunija; lorentz.jantschi@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 50, broj 1 (2018), str: 121–129

Srbija

UDC 575.633

https://doi.org/10.2298/gensr1801129D

Originani naučni rad

RAZLIČITI METODI MULTIVARIJACIONE ANALIZE ZA SVOJSTVA PLODA SLATKE PAPRIKE

Dario DANOJEVIĆ*, Slađana MEDIĆ-PAP

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija

Izvod

Paprika je veoma popularna povrtarska vrsta u Srbiji. Široka genetička varijabilnost je od suštinskog značaja u oplemenjivanju paprike. Cilj ovog istraživanja je bio da se ustanovi varijabilnost najvažnijih svojstava plodova između 28 genotipova slatke paprike iz radne kolekcije Instituta za ratarstvo i povrtarstvo (Novi Sad, Srbija). Analizirana su sledeća svojstva: masa ploda (g), dužina ploda (cm), prečnik ploda (cm), indeks ploda, broj komora, broj vrhova, debljina perikarpa (mm) i sadržaj suve materije (°Brix). Rezultati su potvrdili veliku varijabilnost u ispitivanim osobinama ploda. Genotipovi su izdvojeni u pojedinačne grupe. Prema našem istraživanju, hijerarhijska klaster analiza je ustanovila razlike između grupa genotipova jasnije nego metoda glavnih kompenenti, ali ne u odnosu na metod k-sredina. Hijerarhijska klaster analiza je pokazala i sličnost između genotipova, ali grupisanje na osnovu k-sredina nije. Genotipovi iz grupe 3 će se koristiti u oplemenjivanju za veću masu ploda, a iz grupe 6 za deblji perikarp.

Autor za kontakt: Dario Danojević, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Maksima Gorkog 30, 21000 Novi Sad, SrbiJa; Phone: +381 21 4898 352, Fax: +381 21 4898 355, E-mail: dario.danojevic@ifvcns.ns.ac.rs

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 50, broj 1 (2018), str: 131-141

Srbija

UDC 575.630.11

https://doi.org/10.2298/GENSR1801131S

Originani naučni rad

GENETIČKI DIVERZITET DIVLJIH SRODNIKA PŠENICE

POMOĆU SSR MARKERA

Marzeih SALEHI¹, Ahmad ARZANI^1*, Majid TALEBI², Asad ROKHZADI³

¹Department za poljoprivredu i oplemnejivanje, Poljoprivredni koledž, Isfahan Univerzitet za tehnologiju Isfahan-8415683111, Iran

²Department za poljoprivrednu biotehnologiju, Poljoprivredni koledž, Isfahan Univerzitet za tehnologiju, Isfahan-8415683111, Iran

³Poljoprivrendi Department, Islamic Azad Univerzitet-Sanandaj Branch, Sanandaj, Iran

Izvod

Divlji srodnici pšenice su potencijalni izvor vrednog genetičkog mateirjala za poboljšanje pšenice. Poznavnaje genetičkog diverziteta divljih srodnika je krucijalno za njihovu konzervaciju i korišćenje. Cilj ispitivanja je genetički diverzitet između i unutar vrsta Triticum monococcum ssp. aegilopoides (AA), Aegilops tauschii (DD) i Aegilops cylindrica (CCDD) poreklom iz severnog i zapadnog Irana. Trideset mikrosatelit (SSR) markera koji pripadaju A, B, C i D genomu je korišćeno za analizu i 20 je bilo polimorfno unutar i između vrsta. SSR markeri su dali ukupno 180 alela sa prosekom od 9 alela po lokusu u 21 genotip. Genetički diverzitet za sv elokuse je bio u opsegu od 0.74-0.90 sa prosekom 0.83. Najveći genetički diverzitet je utvrđen za Xgwm186 i Xgwm205 koji su mogli da amplifikuju u A, D i CD genomu T. monococcum, Ae. tauschii i Ae. cylindrica. Dodatno, broj traka dobijen sa Xgwm205 zajendo sa druga četri markera u Ae. cylindrica (CD) je bio dva puta nego Ae. tauschii (D). Polimorfni informativni sadržaj je bio u opsegu od 0.7-0.89 sa prosekom 0.82. Dendogram je grupisao genotipove tri vrste u tri različite grupe. Može se zaključiti da SSR marker mogu biti korisni ne smao za razlikovanje divljih srodnika koji poseduju A, D i C genom, već i za određivanje genetičke varijabilnosti genotipova unutar ovih vrsta.

Autor za kontakt: Ahmad Arzani, Department za poljoprivredu i oplemnejivanje, Poljoprivredni koledž, Isfahan Univerzitet za tehnologiju, Isfahan-8415683111, Iran, Tel. +98 31 33913453, Fax. +98 31 33912254, E-mail: a_arzani@cc.iut.ac.ir

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 50, broj 1 (2018), str: 143-152

Srbija

UDC 575

https://doi.org/10.2298/GENSR1801143N

Originani naučni rad

DIFERENCIJACIJA IZMEĐU IZOLATA Aspergillus flavus

I Aspergillus parasiticus poreklom s zrna pšenice

Milica NIKOLIĆ¹, Slavica STANKOVIĆ¹, Ana NIKOLIĆ¹, Marko JAUKOVIĆ²,

Iva savic¹, Tanja petrovic¹, Ferenc bagi³, Slavica stankovic¹

¹Institut za kukuruz “Zemun Polje“, Beograd, Srbija

²Jugoinspekt Beograd a.d., Beograd, Srbija

³Poljoprivedni fakultet, Univerzitet Novi Sad, Novi Sad, Srbija

Izvod

Glavni proizvođači aflatoksina su vrste roda Aspergillus, A. flavus i A. parasiticus. U dosadašnjim istraživanjima, u proizvodnim uslovima Srbije nije zabeleženo prisustvo vrste A. parasiticus na zrnu pšenice. Usled promene klimatskih faktora, kao što je pojava visokih temperatura i dugotrajnih suša, koje pogoduju povećanoj učestalosti Aspergillus vrsta, pretpostavili smo da pomenuti patogen može biti prisutan i u Srbiji. Značajnost direktnih gubitaka kao posledica zaraza zrna pšenice, kao i potencijalne kontaminacije aflatoksinima, ukazali su na potrebu utvrđivanja prisustva i toksigenog potencijala izolata A. flavus i A. parasiticus poreklom iz Srbije. U tom cilju, prikupljeni su uzorci zrna pšenice sa šest lokacija. Na osnovu morfoloških, odgajivačkih, toksikoloških i molekularnih svojstava, dobijeni izolati su identifikovani kao A. flavus i po prvi put u klimatskim uslovima Srbije - A. parasiticus. Ovo istraživanje ukazuje da ovi patogeni mogu biti potencijlna opasnost u proizvodnji pšenice na području Srbije. Ova opasnost bi bila još izvesnija ukoliko bi se globalne klimatske promene nastavile i time omogućile intenzivniji razvoj ovih patogena.

Autor za kontakt: Milica Nikolic, Institut za kukuruz “Zemun Polje“, Slobodana Bajića 1, 11185 Beograd, Srbija, E-mail: mnikolic@mrizp.rs, phone number: +381648406456

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 50, broj 1 (2018), str: 153–170

Srbija

UDC 575.633

https://doi.org/10.2298/GENSR1801153S

Originani naučni rad

GENETIČKA VARIJABILNOST PARAMETARA PRINOSA I OSOBINA KVALITETA GRAŠKA (Pisum sativum L.)

Jaskanwal SINGH I R.K. DHALL

Department za povrtarstvo, Punjab Poljoprivredni Univerzitet, Ludhiana-141004, Indija

Izvod

Eksperiment u polju je postavljen u cilju ispitivanja genetičke varijabilnosti, heritabilnosti i genetičkog napredtka za 24 morfološke osobine i 3 biohemijeks osobine u 47 genotipova graška. Analiza varijanse je pokazala značajne razlike između genotipova za sve ispitivane osobine. Veći koeficijent variranja je dobijen za broj nodusa po biljci i visi fenotipski i genetički koeficijent varijacije je dobijen za prinos semena po biljci praćen brojem primarnih grana po biljci i prinos zelenih mahuna po biljci. Veoma visoka heritabilnost je dobijena za dane do pojave poslednje mahune (97.63) sledi viisna biljke (97.40), dani do pojave prve mahune (96.78) i procenat (95.56) dok genetički napredak kao procenat sredine je nađen visok za prinos semena po biljci (65.95) i primarne grane po biljci (58.40). Visoka heritabilnost zajedno sa umerenim do visokim genetičkim napredkom je predviđena u slučaju težine mahune i broja semena po mahuni, što ukazuje na ulogu aditivne akcije gena za nasleđivanje ovih osobina i zato, selekcija se može koristiti za poboljšanje ovih osobina.

Autor za kontakt: R.K.Dhall, Department of Vegetable Science, Punjab Agricultural University, Ludhiana-141004, Punjab, India. Ph (M): +91-8283840078, E-mail: rajinderkumar@pau.edu

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 50, broj 1 (2018), str: 171–185

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR1801171S

Originani naučni rad

PROCENA PROSTORNE GENETIČKE STRUKTURE U INTER-REGIONALNIM POPULACIJAMA Trigonella foenum-graceum L. VRSTA POMOĆU FENOTIPSKE VARIJABILNOSTI I PROTEINSKOG KOMPLEKSA SEMENA

Jawad ALI SHAH¹, Muhammad MUJTABA², Sohail AHMAD JAN^{3, 5}, Sultan AKBAR JADOON¹, Malik ASHIQ RABBANI³, Abdul GHAFOOR³, Muhammad JAHANZAIB⁴

i Haris KHURSHID^4*

¹ Department za Oplemenjivanje i genetiku, Poljoprivredni fakultet, Univerzite Swabi, Pakistan

²Institut za biotehnologiju, Univerzitet u Ankari, Ankara 06110, Turska

³ Institut za biljne genetičke resurse, Nacionalni Poljoprivredni istraživački centar, Islamabad, Pakistan

⁴Istraživački program na uljanim kulturama, Nacionalni Poljoprivredni istraživački centar, Islamabad, Pakistan

⁵ Centar za biotehnologiju i mikrobiologiju, Univerzitet Svat, Svat, KP, Pakistan

Izvod

Trigonella foenum-graceum L. je važna leguminoza koja se uglavnom uzgaja zbog farmaceutskih i nutritivnih vrednosti u regionu Mediterana, zapadne Azije, Indije i Afrike. Ispitivali smo 110 genotipovaiz različitih agro-ekoloških regiona Južne Azije, Mediterana, Srednjeg Istokat, Evrope i Afrike za fenotipsku različitost i variranje proteina semena. Značajno agro-morfološko variranje je otkriveno sa germplazma viz-a`-viz svojstvo t.j dani do početka cvetanja, dani do završetka cvetanja, prinos zrna^-1, okruženje biljke, vigor, boja cveta i visina biljke. Na osnovu PCA i Euclidian distance dobijen dendrogram rasporedio je sve genotipove u 6 i 9 različitih grupa za morfo-agronomske razlike. Četiri PCs sa Eigen vrednošću E>1 predstavlja 65% varijabilnosti germplazme. Geografska distribucija je bila evidentna sa plotom kako germplazma figuriše u 6 različitih subpopulacija. Iranska germplazma je bila najraznovrsnija, prisutna u svim subpopulacijama, sledi Indijska, Turska, Etiopijanska, Pakistanska i Egipatska koje su rangirane u 5,4,4,3 i 3 sub-populacije. Electroforetski obrazac proteina semena takođe je pokazao polimorfizam u obsegu od 30~100 kDa. Maximum od 16 traka je dobijen u Turskoj PI171872 i Indijanskim PI175321 genotipovima. UPGMA zasnovana klaster analiza rasporedila je sve genotipove u 5 gropa gde genotipovi bliski geografski su grupisani zajedno.

Autor za kontakt: Haris Khurshid, Oilseeds Research Program, National Agricultural Research Centre, Islamabad, Pakistan. Email: hariskhurshid8@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 50, broj 1(2018), str:187–198

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR1801187J

Originani naučni rad

GENETSKA EVALUACIJA KOD SUNCOKRETA (Helianthus annuus L.)

PRIMENOM DIALELA

Milan JOCKOVIĆ¹, Siniša JOCIĆ¹, Slaven PRODANOVIĆ², Sandra CVEJIĆ¹, Mihajlo ĆIRIĆ¹, Petar ČANAK¹, Ana MARJANOVIĆ-JEROMELA¹

¹Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija

²Poljoprivredni fakultet, Beogradski Univerzitet, Zemun, Srbija

Izvod

Procena genetičkog materijala koji je uključen u oplemenjivački program je od velike važnosti kako bi se izabrali najvredniji genotipovi sa sposobnošću da efikasno kombinuju poželjne gene u potomstvu. Cilj ove studije je bio da se primenom dialel metode procenile način nasleđivanja, efekat heterozisa, kombinacione sposobnosti i komponente genetičke varijanse važnih osobina suncokreta i identifikuju genotipovi koji mogu da unaprede program oplemenjivanja. Da bi se sprovelo istraživanje eksperiment je sproveden tokom dve godine. Evaluacija je obuhvatila 6 genotipova suncokreta i njihovih 15 kombinacija koje su ukrštene prema nepotpunom dialelu. Analize su pokazale da što se tiče prinosa semena po biljci u većini slučajeva se ispoljila dominacija boljeg roditelja (d+) kao način nasleđivanja, dok su kod mase hiljadu semena najčešći načini nasleđivanja bili dominacija (d+) i parcijalna dominacija boljeg roditelja (pd+). Najčešći način nasleđivanja sadržaja ulja je bila superdominacija (SD+). Empirijske procene kombinacionih sposobnosti genotipova koji su uključeni u proces oplemenjivanja je glavna startegija u proceni oplemenjivačke vrednosti. Što se tiče prinos semena po biljci značajan i pozitivan heterozisni efekat (28.9%) je izračunat u kombinaciji P3xP5, a najviši heterozisni efekat za sadržaj ulja (12,8%) je utvrđen u kombinaciji P3xP6. Analiza kombinacionih sposobnosti pokazala je da su obe genetičke komponente, aditivna i ne-aditivna, važne u ekspresiji ispitivanih osobina. Komponente genetičke varijanse ukazuju na prevlađivanje dominantne komponente (H) u odnosu na aditivnu (D) i veću koncentraciju dominantnih gena (u) u poređenju sa recesivnim (v), u svim ispitivanih osobinama.

Autor za kontakt: Milan Jocković, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, SrbiJa, e-mail: milan.jockovic@ifvcns.ns.ac.rs; jockovic@gmail.com,Tel: 0214898303

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 50, broj 1 (2018), str: 199-207

Srbija

UDC 575

https://doi.org/10.2298/GENSR1801199R

Originani naučni rad

EFEKAT MUTAGEN- ETHIL METAN SULFONATA NA PARAMETRE POVEĆANJA PRINOSA KOD FRANCUSKOG PASULJA (Phaseolus vulgaris L.)

ramandeep, t.s. dhillon, r.k. dhall, b.s. gill

Departman za povrtarstvo, Pendžab Poljoprivredni Univerzitet, Ludiana-141004, Indija

Izvod

Istraživanje je obavljeno na istraživačkoj farmi za povrće, Deparmana za povrtarstvo, Pendžab Univerziteta, Ludhiana, Indija, tokom prolećne sezone 2015 i 2016, sa ciljem da izazove genetičku varijabilnost za prinos i osobine kvaliteta kod sorata ‘Contender’ i ‘Arka Komal’ primenom hemijskog mutagena etil metan sulfonata (EMS) sa 0.15, 0.25 i 0.35%. Seme tretirano svim koncentracijama EMS imalo je drastično manju klijavost, a % klijavosti je opadao sa porastom koncentracije EMS. Najveću klijavost (90%) imalo je seme sorte ‘Contender’ u kontroli, dok je klijavost bila 74%, 49% i 42% u EMS-u pri koncentracijama od 0.15%, 0.25% i 0.35%. Sličan trend je dobijen i kod sorte ‘Arka Komal’ posle tretiranja različitim koncentracijama EMS-a, ali je % klijavosti bio niži nego kod sorte ‘Contender’. Trend procenta klijavosti kod sorti pasulja tretiranih EMS-om bio je sličan u poljskim i laboratorijskim uslovima, ali je bio nešto niži u polju, zbog manje povoljnih spoljašnjih uslova. Sve biljke sakupljene u M1 generaciji obe sorte su bile posejane zajedno sa roditeljima. Nekoliko biljaka odabrano je u M₂ generaciji prema osobinama: rano cvetanje, broj mahuna po biljci, dužina mahuna i otpornost na mozaični virus pasulja (BCMV) kod obe sorte pri različitim koncentracijama EMS-a. Selekcija je urađena i na osnovu uspravnih mahuna kod genotipa 'Contender'. Maksimalna frekvencija poželjnih mutanata je utvrđena pri nižim koncentracijama EMS (15%). Ta koncentracija je utivcala na povećanje broja mahuna po biljci, što je direktno povezano sa prinosom po biljci i svakako dovodi do povećanja ukupnog prinosa. Zbog toga se EMS koncentracija od 0.15% može efikasno koristiti za indukciju maksimalne varijabilnosti kod Francuskog pasulja.

Autor za kontakt: R.K. Dhall, Department of Vegetable Science, Punjab Agricultural University, Ludhiana – 141001, Punjab, INDIA. E-mail: rajinderkumar@pau.edu

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 50, broj 1 (2018), str: 209-220

Srbija

UDC 575.633

https://doi.org/10.2298/GENSR1801209S

Originani naučni rad

ANTIOKSIDANS PIGMENTI LISTA I VARIJABILNOST KOD AMARANTUSA

Umakanta SARKER^1,4, Md. Tofazzal ISLAM², Md. Golam RABBANI³, Shinya OBA⁴

¹Departmant za genetiku i oplemenjivanje, Poljoprivredni fakultet,Bangabandhu Sheikh Mujibur Rahman Poljoprivredni Univerzitet,Gazipur-1706, Bangladeš

²Department za biotehnologiju,Poljoprivrednoi fakultet, Bangabandhu Sheikh Mujibur Rahman Poljoprivrendi Univerzitet,Gazipur-1706, Bangladeš

³Department za hortikulturu, Poljoprivredni fakultet,Bangladesh Poljoprivredni Univerzitet,Mymensingh-2202, Bangladeš

⁴Laboratorija za Poljske nauku, Fakultet za primenjene biološke nauke, Gifu Univerzitet, Gifu, Japan

Izvod

Dvadeset i tri genotipova amarantusa su ispitana za varijabilnost, međupovezanost antioksidans pigmenta lista i prinos. Pet genotipova su bogati izvori antioksidansih pigmenta lista i mogu direktno da se selekcionišu kao visoko rodne sorte bogate antioksidasnim pigmentima lista. Dva genotipa sa visokim sadržaj antioksidansnih pigmenta lista sa niskim prinosom mogu da se koriste kao donori za gene za antioksidansne pigmente lista za razvoj segregirajućih potomaka ili transgenih genotipova. Nedovoljna negativna genetička korelacija je dobijena između ukupnih karotena i svih antioksadativnih pigmenta lista, askorbinske kiseline i svih antioksidativnih pigmenta lista i prinosa sa ostatkom ostalih osobina. Poboljšanje karotena i askorbinske kiseline može biti moguće bez gubitka prinosa. S druge strane, većina međuodnosa između svojstva antioksidansnih pigmenta lista ukazuje da poboljšanje jednog značajno utiče na povećanje drugih svojstava.

Autor za kontakt: Umakanta Sarker, Department of Genetics and Plant Breeding, Faculty of Agriculture, Bangabandhu Sheikh Mujibur Rahman Agricultural University, Gazipur-1706, Bangladesh. E-mail: umakanta@bsmrau.edu.bd

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 50, broj 1 (2018), str: 221-229

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR1801221P

Originani naučni rad

GENETIČKE PREDISPOZICIJE OBIČNOG JASENA NA NAPAD GLJIVE Hymenoscyphus fraxineus

Slavica PAPIĆ¹, Roman LONGAUER^1,², Ivan MILENKOVIĆ^3,4, Jiří ROZSYPÁLEK¹

¹Mendelov Univerzitet, Fakultet šumarske i drvne tehnologije, Brno, Češka Republika

²Nacionalni šumarski centar- Šumski istraživački institut, Zvolen, Slovačka

³Phytophthora Istraživački Centar, Mendelov Univerzitet, Fakultet šumarske i drvne tehnologije, Brno, Češka Republika

⁴Institut za Šumarstvo, Beograd, Srbija

Izvod

U radu su date informacije o ozbiljnoj bolesti jasena koju izaziva gljiva Hymenoscyphus fraxineus. Prikazana je biologija i genetika ovog izazivača bolesti. Glavni akcenat je dat genetskoj predispoziciji tolerancije na ovu bolest. Jaka genetička kontrola infekcije-tolerantnosti otvara mogućnost odabira manje osetljivih genotipova za zasnivanje rasadnika u kojima će se proizvoditi sadnice sa povećanom tolerantnošću na H. fraxineus.

Autor za kontakt: Slavica Papić, Mendel University, Faculty of Forestry and Wood Technology, Zemědělská 3, 613 00, Brno, Czech Republic, Phone: +420 773640 863, email: papic.papeslavica@yahoo.com; xpapic@node.mendelu.cz

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 50, broj 1 (2018), str: 231-242

Srbija

UDC 575

https://doi.org/10.2298/GENSR1801231M

Originani naučni rad

KARAKTERIZACIJA I MOLEKULARNA RAZNOVRSNOST SOJEVA RHIZOBIA

IZOLOVANIH IZ IRANSKOG BOBA

Hamid hatami maleki¹, Kiomars rouhrazi², Gholam khodakaramian²,

Naser sabaghnia¹

¹Departman za poljoprivredu i oplemenjivanje biljaka, Poljoprivredni Fakultet, Maragheh Univerzitet, Iran

²Departman za zaštitu bilja, Poljoprivredni fakultet, Bu-Ali Sina Univerzitet, Hamedan, Iran

Izvod

U radu je proučavana raznovrsnost i filogenija 30 sojeva Rhizobia izolovanih iz kvržica biljaka boba, gajenih u 5 geografskih regiona u provinciji Istočni Azerbejdžan u Iranu, upotrebom rep-PCR-a, analize sekvenci 16S rRNA zajedno sa nodC genima. Na osnovu klaster analize, izolati su se diferencirali u pet klastera (A to E) sa 80% sličnosti. Zastupljenost polimorfnih lokusa bila je 59,2% korišćenjem prajmera BOX-PCR i 67,3% sa prajmerom ERIC-PCR. Dobijeni podaci pokazuju visoku korelaciju između genetičkog diverziteta i geografskog porekla izolata. Filogenetska analiza zasnovana na 16S rRNA i nodC sekvencama pokazala je da su reprezentativni izolati veoma srodni R. leguminosarum bv. viciae i R. fabae. Prema našim saznanjima, ovo je prvi primer izolovanja i karakterizacije R. fabae iz Irana.

Autor za kontakt: ¹Departman za poljoprivredu i oplemenjivanje biljaka, Poljoprivredni Fakultet, Maragheh Univerzitet, Iran. E-mail: hatamimaleki@maragheh.ac.ir, Phone: (+98)9148964510

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 50, broj 1 (2018), str: 243-251

Srbija

UDC 575

https://doi.org/10.2298/GENSR1801243l

Originani naučni rad

VARIJABILNOST I HERITABILITET OSOBINA MLEČNOSTI BIKOVSKIH MAJKI HOLŠTAJN FRIZIJSKE RASE I NJIHOVOG POTOMSTVA

Marina LAZAREVIĆ¹, Dragan STANOJEVIĆ², Vladan BOGDANOVIĆ², Vlada PANTELIĆ¹, Nevena MAKSIMOVIĆ¹, Miloš MARINKOVIĆ¹, Nenad MIĆIĆ¹

¹ Institut za stočarstvo, Beograd - Zemun, Srbija

² Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Beograd - Zemun, Srbija

Izvod

Istraživanje je sprovedeno na grlima holštajn – frizijske i crno – bele rase koja su odabrana za bikovske majke i potomstvo bikovskih majki. Grla su gajena na pet farmi Poljoprivredne korporacije Beograd u periodu od 2006 do 2014 i predstavljaju potomke 24 bika. Istaživanjem je obuhvaćeno 575 laktacija. Analizirane su sledeće osobine mlečnosti u standardnoj laktaciji (305 dana): prinos mleka (kg) – MY, sadržaj mlečne masti (%) – %MF, prinos mlečne masti (kg) – MFY, sadržaj proteina (%) – %PC i prinos proteina (kg) – PY. U standardnoj laktaciji bikovske majke holštajn – frizijske rase i njihovo potomstvo proizvele su prosečno 9239,84 ± 1607,64 kg mleka sa sadržajem mlečne masti 3.44 ± 0.20 i sadržajem proteina 3.21 ± 0.12. Uticaj bika, godine rođenja, laktacije po redu, farme, godine i sezone teljenja, prisutan je na različitom nivou statističke značajnosti u varijabilnosti prinosa mleka, mlečne masti i proteina dok genetska grupa nije uticala na varijabilnost osobina mlečnosti. Uticaj bika, godine rođenja, laktacije po redu i sezone teljenja nije značajan u varijabilnosti sadržaja mlečne masti i proteina. Heritabilitet posmatranih osobina mlečnosti je bio srednji do nizak. Najniže vrednosti heritabiliteta su dobijene za sadržaj mlečne mast i proteina, 0,014 i 0,024, odgovarajuće. Heritabilitet prinosa mleka, mlečne masti i proteina je 0,293, 0,319 i 0,273, odgovarajuće.

Autor za kontakt: Marina Lazarević, Institut za stočarstvo, Autoput 16, P. Box 23, 11080, Beograd - Zemun, Srbija, E-mail: marinaplazarevic@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 50, broj 1 (2018), str: 253-259

Srbija

UDC 575

https://doi.org/10.2298/GENSR1801253R

Originani naučni rad

UZGOJNI CILJEVI I SELEKCIJSKI USPEH U GAJENJU LIPICANCA NA ERGELI VUČIJAK OD 1946. DO 2015. GODINE

Biljana ROGIĆ, Božo VAŽIĆ, Đorđe SARAJLIĆ

¹Univrzitet u Banjoj Luci, Poljoprivredni fakultet, Republika Srpska, BIH

Izvod

Lipicanac je jedna od najstarijih evropskih rasa konja, a na ergeli Vučijak datira od 1946. godine. Kao osnivači nukleusa ergele Vučijak u to doba su dovezeni pastuvi i kobile iz državnih ergela Lipik i Đakovo, kao i privatnih poseda sa područja Hrvatske. Selekcijski cilj osnivanja ergele je bio da se dobije lipicanski konj manjeg okvira podesan za vuču i nošenje tereta. Cilj ovoga rada bio je poređenje pastuva i kobila koji su dovedeni na ergelu Vučijak prilikom njenog osnivanja i pastuva i kobila koji se danas nalaze na ergeli. Merenje pastuva i kobila je urađeno na ergeli Vučijak. Ukupno je izmereno 41 grlo i to 10 pastuva i 31 kobila i za svaku životinju izmjerena je visina do grebena, obim grudi i obim cjevanice. Sve izmerene zivotinje su završile svoj rast i razvoj. Takođe, iz matičnih listova 17 pastuva i 36 kobile koji su dovedeni na ergelu su uzete mere: visina grebena, obim grudi i obim cjevanice. Na osnovu temeljnih mjera izračunati su: indeks koščatosti i indeks masivnosti. Rezultati su pokazali da današnji konji ergele Vučijak imaju manju visinu grebena i obim grudi, dok je obim cjevanice nešto veći u odnosu na dovedene konje. Utvrđena je statistički značajna razlika u visini grebena i obimu cjevanice kod današnjih konja u odnosu na konje osnivače ergele. Na osnovu dobijenih rezultata može se zaključiti da je današnji lipicanac ergele Vučijak manjeg okvira, čime je ostvaren slekecijski uspjeh.

Autor za kontakt: Biljana Rogić, Univrzitet u Banjoj Luci, Poljoprivredni fakultet, Bulevar vojvode Petra Bojovića 1a, Banja Luka, Republika Srpska, BIH, biljana.rogic@agro.unibl.org, Phone: 0038765286564

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 50, broj 1 (2018), str: 261-274

Srbija

UDC 575.633

https://doi.org/10.2298/GENSR1801261K

Originani naučni rad

EKološko-genetički model za kontrolu kvantitativnih osobina bele lupine

Valentin kosev, Viliana vasileva

Institut za krmno bilje, Pleven, Bugarska

Izvod

Urađen je pokušaj prelaska iz selekcije zasnovane na konceptu "gen-svojstvo" ka selekciji na osnovu genetika-fiziološki sistem, koji sugerišu ekološko-genetički model za kontrolu kvantitativnih osobina bele lupine. Analiziran je biljni materijal nadzemne i korenove mase 7 varijeteta bele lupine različitog porekla: PI457923 (Grčka), PI368911 (Češka Republika), PI533704 (Španija), PI457938 (Maroko), KALI (Poljska), Zuter (Francuska) i Lucky801 (Francuska): izučavanje je izvedeno na eksperimentalnom polju Instituta za krmno bilje, Pleven, Bugarska tokom tri uzastopne godine (2014-2016). Ekološko-genetički modeli za organizaciju kvantitativnih osobina i metod ortogonalnih regresija primenjeni su kao metode procene.Najviši prosečan prinos zrna utvrđen je za varijetete Lucky801 (208.67 kg/da) i PI533704 (151.92 kg/da). PI368911, PI457938 i KALI su se karakterisali visokom varijabilnošću i prinosom zrna (90.00 kg/da, 80.08 kg/da, 83.25 kg/da) ispod proseka za testiranu grupu varijeteta. PI533704 i PI457938 su postigli najviši prinos sveže nadzemne mase (485.12 i 597.98 kg/da). Biljke PI457938 formirale su visoku svežu nadzemnu masu i masu korena i pokazale su dobru kombinaciju gena prilagodljivosti i privlačnosti. Lucki801 i PI533704 sorte pokazali su jake gene fizioloških sistema atraktivnost i prilagodljivosti za težinu semena i težinom korena po biljci, ali su PI457923 i Zuter bili dobro prilagođeni. Ove sorte su bile od najvećeg interesa i mogu se uključiti u buduće šeme hibridizacije kako bi se dobili hibridi koji kombinuju u jednom genotipu veliku težinu semena i masu korena.

Autor za kontakt: Valentin Kosev, Institute of Forage Crops, 89 “General Vladimir Vazov” Str., 5800 Pleven, Bulgaria, E-mail and phone are: valkosev@hotmail.com and + 359 886021598

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 50, broj 1 (2018), str: 275-284

Srbija

UDC 575

https://doi.org/10.2298/GENSR1801275B

Originani naučni rad

GENETIČKA EVALUACIJA OSOBINA POVEZANIH SA TEŽINOM KOD U IRANSKE NATIVNE GHEZEL OVCE

H. baneh¹* i J. ahmadpanah²

¹Departman za oplemenjivanje životinja i genetiku, Institut za proučavanje životinja Irana, (ASRI), Poljoprivredna istraživačka i obrazovna organizacija (AREEO), Karaj, Iran.

²Mladi istraživači i elitni klub, Ilam ogranak, Islamski Azad Univerzitet, Ilam, Iran.

Izvod

Cilj ovog istraživanja bio je procena genetičkih parametara i trendova za osobine telesne težine u različitim uzrastima kod Ghezel jagnjadi. Uključene su osobine: težina na rođenju (BW=, težina posle 3 meseca (3MW), težina posle 6 meseci (6MW), težina posle 9 meseci (9MW) i težina posle jedne godine (YW). Podaci i informacije o pedigree su sakupljani u Oplemenjivačkoj stanici Ghezel ovaca tokom perioda od 1986–2009. Komponente co-varijanse su procenjene primenom Simplex procedure, a oplemenjivački nivo je predviđen BLUP metodologijom. Tri različita modela su se potvrdila odgovarajućim. Modeli su se sastojali od direktnog aditivnog genetskog efekta, ali su se razlikovali u kombinacijama materinskih aditivnih genetskih i materinskih stalnih efekata životne sredine. Genetski trendovi za svaku osobinu dobijeni regresijom sredina predviđenih oplemenjivačkih vrednosti u godini rođenja. Procenjene vrednosti direktne heritabilnosti bile su 0.285, 0.371, 0.388, 0.450 i 0.179. Procenjena materinska heritabilnost bila je 0.113, 0.031, 0.021 i 0.030 i BW, WW, 6MW i 9MW. Direktan genetički trend bio je pozitivan i značajan za BW, WW, 6MW (p<0.01), 9MW I YW (p<0.05) i iznosio je 2.34, 46.20, 55.11, 33.40 i 24.01 (g/godini). Takođe, materinski trend za BW, WW, 6MW i YW bio je pozitivan i visoko značajan (p<0.01) i iznosio je 3.37, 17.05, 12.56 i 16.30 (g/godini). Rezultati ukazuju da je proučavani materinski efekat u statističkom modelu pogodan za procenu genetičkih parametara. Takođe, poboljšanje u parametrima porasta kod Ghezel ovaca se može primeniti u selekcionim programima.

Autor za kontakt: H. baneh, ¹Departman za oplemenjivanje životinja i genetiku, Institut za proučavanje životinja Irana, (ASRI), Poljoprivredna istraživačka i obrazovna organizacija (AREEO), Karaj, Iran,

email: hasanbaneh@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 50, broj 1 (2018), str: 285-298

Srbija

UDC 575.633.11

https://doi.org/10.2298/GENSR1801295J

Originani naučni rad

UTICAJ SALINITETA I STRESA SUŠE NA KLIJANJE I RANI PORAST KLIJANACA HLEBNE PŠENICE (Triticum aestivum L.)

Mirjana jovović¹, Vesna tunguz¹, Milan mirosavljević²,Novo pržulj^3,1

¹Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Poljoprivredni fakultet, Bosna i Hercegovina

²Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija

³Univerzitet u Banja Luci, Poljoprivredni fakultet, Bosna i Hercegovina

Izvod

Salinitet je jedan od važnijih stresnih faktora okoline koji ograničava zemljišnu plodnost što ima uticaja na rast biljaka. Cilj ovog istraživanja je bio da se ispita životna sposobnost semena odabranih sorti ozime pšenice pod uticajem saliniteta i osmotskog stresa i da se utvrdi koje su najviše tolerantne sorte na salinitet i osmotski stres u fazi klijanja i ranog porasta klijanaca. Eksperiment je obuhvatio pet sorti ozime pšenice. Salinitet i osmotski stres je izazvan u kontrolisanim uslovima uz dodavanje različitih koncentracija NaCl i manitola u podlogu za rast semena pšenice. Kod svih ispitivanih sorti, vodni potencijal pri kojem sve sorte mogu da klijaju i imaju dobar rast klijanaca su pri -0.3MPa u uslovima niskog stresa. Pod uticajem jačeg stresa (-0,6MPa) sve sorte su pokazale smanjenje svih merenih parametara. Sorta Bosanka je pokazala najbolji rezultat klijanja i energija klijanja pod uticajem manitola i soli u odnosu na druge sorte. Parametri koji opisuju razvoj semena ili postotak snažnih semena, dužinu koleoptila i korena, sveže i suve mase korena i koleoptila) bila su više pogođene nedostatkom vode i stresom od soli nego klijanje i energija klijanja. Biplot analiza je pokazala da sorte pšenice gajene u uslovima najnižeg osmotskog potencijala (-0,6MPa) imale su više vriednosti odnosa koren/koleoptil u odnosu na kontrolu i -0.3MPa tretman, i ona je najpouzdanija analiza za skrining osobina genotipova za otpornost na sušu u fazi kljanaca.

Autor za kontakt: Mirjana Jovović, University in East Sarajevo, Faculty of Agriculture, e-mail:mirjanamojevic@gmail.com, +38765094774

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 50, broj 1 (2018), str: 299-315

Srbija

UDC 575.633.15

https://doi.org/10.2298/GENSR1801299C

Originani naučni rad

NASLEĐIVANJE PROFILA FOSFORA U ZRNU KUKURUZA (Zea mays L.)

Zoran ČAMDŽIJA, Vesna DRAGIČEVIĆ, Jelena VANČETOVIĆ, Milan STEVANOVIĆ, Jovan PAVLOV, Milomir FILIPOVIĆ i Dragana IGNJATOVIĆ-MICIĆ

Institut za kukuruz “Zemun Polje”, Zemun Polje-Beograd, Srbija

Izvod

Ispitivana je serija od 15 elitnih inbred linija kukuruza (korišćene kao majke) i tri inbred linije testera (korišćene kao očevi) upotrebom statističkog modela linija x tester, uključujući i hibride i inbred linije. Ispitivane su četiri osobine: prinos zrna, masa 1000 zrna, fitinski fosfor (P_phy) i neorganski fosfor (P_i) u zrnu. Sadržaj P_phykod hibrida se kretao od 2,342 do 4,812 g kg^-1, a sadržaj P_i od 0,562 to 2,340 g kg^-1, dok je kod inbred linija (majki i očeva) sadržaj varirao od 2,503 do 4,180 g kg^-1, odnosno od 0,587 do 1,629 g kg^-1. Korelacije između četiri osobine su pokazale da je moguće oplemenjivanje na visok sadržaj P_i i nizak sadržaj P_phy, kao i visok sadržaj i P_i i fitata, bez ugrožavanja prinosa zrna. Korelacija između P_phy i P_i kod hibrida je bila 0,185 (p<0,05), a za inbred linije 0,142 (bez značaja). Odnos između opšte kombinacione sposobnosti (OKS) i posebne kombinacione sposobnosti (PKS) za sve osobine je bio ispod granične vrednosti 1 (veoma niže) što pokazuje da je u nasleđivanju ispitivanih osobina zastupljena neaditivna varijansa. Zaključak je da se kod ispitivanih genotipova trebaju koristiti višestruki selekcioni indeksi radi istovremenog poboljšanja prinosa zrna i fosfornog profila u zrnu kukuruza.

Autor za kontakt: Zoran Camdzija, Maize Research Institute “Zemun Polje”, Slobodana Bajica 1, 11185 Zemun Polje – Belgrade, Serbia, e-mail: zcamdzija@mrizp.rs, cell phone: +381 64 840 6032

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 50, broj 1 (2018), str:317-323

Srbija

UDC 575

https://doi.org/10.2298/GENSR1801317A

Originani naučni rad

POLIMORFIZAM MELANOKORTIN RECEPTOR GENA I NJEGOVA POVEZANOST SA PRODUKCIJOM JAJA KOD LOHMAN BRAON PILIĆA

Sarah AGGAG¹ i Karim EL-SABROUT²

¹Department za genetiku, Poljoprivredni fakultet (El-Shatby), Univerzitet Aleksandrija, Aleksandrija, Egipat

²Department za živinarstvo, Poljoprivredni fakultet (El-Shatby), Univerzitet Aleksandrija, Aleksandrija, Egipat

Izvod

Melanokortin gen (MC4R) je kandidat gen za osobine produkcije jaja (prinos i težina) kod Lohman braon pilića. Dva različita prajmera za MC4R gen (MC4R-1 i MC4R-2) su ispitana. DNK iz krvi je izolovana za amplifikaciju MC4R gena i prečišćeni PCR produkti su sekvencionirani. Podaci sekvencioniranja od svake grupe otkrivaju da postoji variranje u MC4R-1 u nukleotidu 22 (T-G) (sense mutacija) za veću težinu jaja. Pilići sa AB genotipom proizvode značajno teža jaja u odnosu na piliće sa AA i BB genotipom. Nema značajnog efekta (P>0.05) ove mutacije na prinos jaja. Nije detektovano variranje u MC4R-2. Otkrivena mutacija I analiza proseka produkcije jaja otkriva značajnu vezu između MC4R polimorfizma i težine jaja. MC4R-SNP se može smatrati korisnim markerom za selekciju pilića naročito za težinu jaja.

Autor za kontakt: Karim El-Sabrout, Department of Poultry Production, Faculty of Agriculture (El-Shatby), University of Alexandria, Alexandria, Egypt, Tel: +20108984822, E-mail: kareem.badr@alexu.edu.eg

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 50, broj 1 (2018), str: 325-332

Srbija

UDC 575

https://doi.org/10.2298/GENSR1801325S

Originani naučni rad

ISPITIVANJE POVEZANOSTI POLIMORFIZMA HUMANOG NEUROPEPTIDNOG Y GENA LEUCİNE7PROLİNE I GOJAZNOSTI U POPULACIJI IZ TURSKE

Mehmet Ali SÖZEN¹, Yasemin ÇETİNKAYA², Gizem GEÇGEL², Nuriye ÖZCAN²,

Ersin ÜLGER²

¹Department za medicinsku biologiju, Medicinski fakultet, Afyon Kocatepe Univerzitet, Afyonkarahisar, Turska

²Medicinski fakultet, Afyon Kocatepe Univerzitet, Afyonkarahisar, Turska

Izvod

Gojaznost, važno pitanje javnog zdravlja, je rizičan faktor za mnog ebolesti i povezan je sa mnogim genima. Cilj istraživanja je ispitivanje da li postoji povezanost između NPY gen polimorfizma, Leu7Pro, i gojaznosti i/ili gojaznost-povezanih fenotipova. Ukupno 84 slučajeva gojaznosti (45 žena i 39 muškaraca) i ukupno 77 ne-gojaznih kao kontrola (38 žena i 39 muškaraca) su uključeni u istraživanje. Težina tela i visina su korišćene za izračunavanje Indeksa mase (Body Mass Index, BMI) i oni u opsegu od 18 do 25 kg/m² su razmatrani kao normalni a oni preko 30 kg/m² i više kao gojazni.

Minor frekfencija alela za Leu7Pro je 3.5% i povezana je sa gojaznošču u ispitivanoj populaciji. Neznačajna razlika je dobijena između distribucije genotipova i frekfencije alela za obe grupe. Prosečna BMI vrednost je bila veća (38,88 ± 2,96) kod gojaznih koji imaju Pro7 alele nego kod onih koji nemaju (35,37 ± 5,16), (p=0.044). Ovo su prva ispitivanjau populaicji iz Turske koja su podržala ulogu Leu7Pro polimorfizma u gojaznosti. Dalja istraživanja na većem uzorku možda potvrde ovo mogu da doprinesu rasvetljavanju genetičkih faktora koji imaju ulogu u populacijama iz Turske.

Autor za kontakt: Mehmet Ali Sözen, Department za medicinsku biologiju, Medicinski fakultet, Afyon Kocatepe Univerzitet, Afyonkarahisar, Turska, Tel: (272) 246 3301 Fax: (272) 246 3300, E-mail address: masozen@hotmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 50, broj 1 (2018), str: 333-350

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR1801333W

Pregledni rad

OD PROTEOMIKE DO JONOMIKE: GENETIČKO POBOLJŠANJE SOJE ZA BOLJU BEZBEDNOST HRANE

Daisuke watanabe¹, Tomáš lošák², Johann vollmann¹

¹ Sektor za oplemenjivanje biljaka, Departman za žitarice, Univerzitet za prirodne resurse i prirodne nauke Beč (BOKU), Tuln na Dunavu, Austrija

² Departman za proučavanje životne sredine i prirodne resurse, Fakultet za regionalni razvoj i internacionalne studije, Mendel Univerzitet Brno, Brno, Češka Republika

Izvod

Soja je glavni proteinski i uljani usev za proizvodnju hrane i stočne hrane, koja se sve više koristi u prehrambenoj industriji zahvaljujući svom povoljnom sadržaju proteina i superiornom ukupnom sastavu semena sa visokom hranljivom vrednošću. Međutim, neke od komponenti semena soje imaju potencijal da smanjuju vrijednost proizvoda iz sojine hrane jer poseduju različite rizike u pogledu sigurnosti hrane. Stoga je cilj ovog rada bio procena mogućnosti genetičkog poboljšanja soje za proizvodnju sojine hrane sa fokusom na osobine bezbednosti hrane. Do danas je opisana korisna genetička varijabilnost u kolekcijama sojine germplazme i oplemenjivačkim materijalima za komponente proteina kao što su alergeni ili anti-hranljivi faktori, za masno-kiselinski sastav relevantan za bezbednost hrane i za akumulaciju toksičnih teških metala. Zbog napretka u genomskim istraživanjima, dostupni su genetički markeri pomoću kojih je olakšana introgresija osobina značajnih za bezbednost hrane u oplemenjivačke populacije, a razjašnjeni su i genetički mehanizmi koji su u pozadini osobina značajnih za bezbednost hrane. Pored toga, analitičke metode iz polja proteomike ili jonomike korisne su za validaciju odgovora na selekciju, kao i za praćenje karakteristika kvaliteta u genotipovima. Kako potražnja potrošača za bezbednom hranom postepeno raste, pristupi u oplemenjivanju biljaka dobijaju na značaju, jer mogu pružiti visokokvalitetne sirovine soje prehrambenoj industriji. Međutim, za uspostavljanje bolje bezbednosti hrane na nivou potrošača, čini se da treba razvijati koordinisanu aktivnost između oplemenjivanja biljaka i genetskih istraživanja, prerade hrane i plasiranja proizvoda.

Autor za kontakt: Johann Vollmann, Sektor za oplemenjivanje biljaka, Departman za žitarice, Univerzitet za prirodne resurse i prirodne nauke Beč (BOKU), Tuln na Dunavu, Austrija, Phone +43 1 47654 95717, E-mail: johann.vollmann@boku.ac.at

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 50, broj 1 (2018), str: 351-356

Srbija

UDC 575

https://doi.org/10.2298/GENSR1801351H

Kratko saopštenje

UTICAJ RAZLIČITIH IZVORA I KONCENTRACIJA GVOŽĐA

NA MULTIPLIKACIJU IZDANAKA KUPINE (Rubus fruticosus L.)

Júlia HUNKOVÁ^1,2, Gabriela LIBIAKOVÁ¹, Jozef FEJÉR³, Tatjana VUJOVIĆ⁴,

Alena GAJDOŠOVÁ¹

¹Institut za biljnu genetiku i biotehnologiju, Centar za nauku o biljkama i biodiverzitet, Slovačka akademija nauka, Nitra, Republika Slovačka

²Odeljenje za genetiku, Fakultet priridnih nauka, Univerzitet Comenius, Bratislava, Republika Slovačka

³Fakultet humanističkih i prirodnih nauka, Univerzitet u Prešovu, Prešov, Republika Slovačka

⁴Institut za voćarstvo, Čačak, Republika Srbija

Izvod

Cilj ovoga rada bio je da se ispita kapacitet za multiplikaciju izdanaka dve sorte kupine (Rubus fruticosus L.), Black Satin i Loch Ness, gajenih na dve hranljive podloge – Murashige & Skoog (MS) i modifikovana podloga Murashige & Skoog Van der Salm (MS VDS) – koje se razlikuju u izvoru gvožđa, odnosno helatnom obliku gvožđa (FeNaEDTA i FeEDDHA, po redosledu). Statističkom analizom, kod obe sorte, nije utvrđen značajan uticaj izvora gvožđa na kapacitet za multiplikaciju. Kod sorte Black Satin dvostruka koncentracija helatnih oblika gvožđa (FeNaEDTA i FeEDDHA) u hranljivoj podlozi je imala negativan efekat kako na rast, tako i na indeks multiplikacije izdanaka. Dobijeni rezultati mogu imati značaja za dalju optimizaciju protokola za multiplikaciju različitih sorti u okviru roda Rubus.

Autor za kontakt: Alena Gajdošová, Institute of Plant Genetics and Biotechnology, Plant Science and Biodiversity Center, Slovak Academy of Sciences, Nitra, Slovak Republic, E-mail and phone: alena.gajdosova@savba.sk, +421 37 9643 315

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 50, broj 1 (2018), str: 357

Srbija

Genetika, 50(1), pp. 357, 2018

https://doi.org/10.2298/GENSR1801357V

CORRIGENDUM

https://doi.org/10.2298/GENSR1703801V

The authors of the above-referenced article have requested a corrigendum to it. The article should include the following correction in email of corresponding authors: insteed svetlana.vojvodic021@gmail.com correct email is svetlana.vojvodic@mf.uns.ac.rs.

UDC 575

https://doi.org/10.2298/GENSR1703801V

Original scientific paper

IMPACT OF HLA -B*27 SUBTYPES WITH INCREASED SUSCEPTIBILITY TO SERONEGATIVE SPONDYLOARTHROPATHIES IN VOJVODINA POPULATION

Svetlana vojvodić¹, Dušica ademović-sazdanić¹

¹Institute for Blood Transfusion of Vojvodina, Department for Laboratory Diagnostics, Tissue Typing Laboratory, University of Novi Sad, Medical faculty Novi Sad

Surma M., T. Adamski, Z. Kaczmarek, W. Święcicki, S. Mejza, P. Barzyk, A. Kuczyńska, K. Krystkowiak, K. Mikołajczak, P. Ogrodowicz (2017): A multivariate approach to the selection of pea (Pisum sativum L.) lines obtained by the single seed descent technique.- Genetika, Vol 49, No.1., 365-376.

Corresponding author: Svetlana Vojvodić, M.D., Ph.D., Institute for Blood Transfusion of Vojvodina, Department for Laboratory Diagnostics, Tissue Typing Compartment, Hajduk Veljkova 9a, 21000 Novi Sad, Serbia; Tel.: +381-21-4877-963; Fax: +381-21-4877-978; E-mail: svetlana.vojvodic@mf.uns.ac.rs

Povratak na sadržaj