GENETIKA, Vol

GENETIKA, Vol. 51, broj 1 (2019)

Aleksandra SAVIĆ, Milka BRDAR-JOKANOVIĆ, Miodrag DIMITRIJEVIĆ, Sofija PETROVIĆ, Milan ZDRAVKOVIĆ, Dalibor ŽIVANOV, Mirjana VASIĆ

GENETIČKI DIVERZITET KOLEKCIJE PASULJA (Phaseolus vulgaris L.) NAMENJENE OPLEMENJIVANJU U SRBIJI [Izvod] [Rad]

Yousef NADERI

PROCENA GENETIČKIH PARAMETARA ZA OSOBINE TEŽINE TELA KOD MAZANDARSKE DOMAĆE KOKOŠKE MODELIMA SLUČAJNE REGRESIJE [Izvod] [Rad]

Marko FLAJŠMAN, Igor ŠANTAVEC, Aleš KOLMANIČ, Katarina KOŠMELJ, Darja KOCJAN AČKO

AGRONOMSKE PERFORMANSE I STABILNOST PRINOSA SEMENA, PROTEINA I ULJA KOD SEDAM SORTI SOJE U POLJSKIM OGLEDIMA U SLOVENIJI [Izvod] [Rad]

Maja MATOŠA KOČAR, Sonja VILA, Sonja PETROVIĆ, Andrijana REBEKIĆ, Aleksandra SUDARIĆ, Tomislav DUVNJAK,Antonela MARKULJ KULUNDŽIĆ,Ana JOSIPOVIĆ
KONCENTRACIJE IZOFLAVONA U SOJI KOJE POGODUJU GAJENJU U EVROPI [Izvod] [Rad]

Karel VEHOVSKÝ, Kateřina ZADINOVÁ, Roman STUPKA, Jaroslav ČÍTEK, Monika OKROUHLÁ, Nicole LEBEDOVÁ, Michal ŠPRYSL

EFEKAT VARIJACIJE SER638ARG KOD CAST GENA I UZROČNOG SNP G.1843C>T KOD RYR1 GENA ZA OSOBINE TRUPA U UKRŠTANJIMA SVINJA [Izvod] [Rad]

Emre SEVİNDİK

KOMPARATIVNA I FILOGENETSKA ANALIZA RUBISCO VELIKE PROTEINSKE SUBJEDINICE (rbcL) U NEKIM SIDERITIS (LAMIACEAE) VRSTAMA: BIOINFORMATIČKI PRISTUP [Izvod] [Rad]

Sandra CVEJIĆ, Siniša JOCIĆ, Velimir MLADENOV, Borislav BANJAC, Ilija RADEKA, Milan JOCKOVIĆ, Ana MARJANOVIĆ JEROMELA, Dragana MILADINOVIĆ, Vladimir MIKLIČ

izbor hibrida suncokreta na osnovu stabilnosti u različitim agro-ekološkim uslovima [Izvod] [Rad]

Klára ŠTIASNA, Mária PRESINSZKÁ, Tomáš VYHNÁNEK, Václav TROJAN, Pavel HANÁČEK, Ladislav HAVEL

ANALIZA SEKVENCI GENA FLAVANONE 3-HIDROKSILAZE I DIHIDROFLAVONOL 4-REDUKTAZE PŠENICE SA NESTANDARDNOM BOJOM KARIOPSISA [Izvod] [Rad]

Ali Hussein ABU-ALMAATY, Mohamed K. HASSAN, Neveen E. R. EL BAKARY, Sarah H. AHMED

HROMOZOMSKA EVOLUCIJA I MOLEKULARNA GENETIČKA ANALIZA ČETIRI VRSTA RODA ANAS (AVES: ANATIDAE) [Izvod] [Rad]

Branislava BATOS, Danijela MILJKOVIĆ

FENOTIPSKA PLASTIČNOST MORFOLOŠKIH OSOBINA POLENA Picea omorika /Panč./Purkyne[Izvod] [Rad]

Martin VIVODÍK, Želmíra BALÁŽOVÁ, Zdenka GÁLOVÁ, Lenka PETROVIČOVÁ

START KODON CILJANI POLIMORFIZAM ZA OCENU FUNKCIONALNE GENETIČKE VARIJACIJE I ODNOSA GENOTIPOVA GAJENOG RICINUSA (Ricinus communis L.) [Izvod] [Rad]

Mahdiyeh YOUSEFI DARESTANI, Seyed-Resa MIRAEI ASHTIANI, Mostafa SADEGHI

ISTRAŽIVANJE GENETIČKE RAZNOVRSNOSTI POPULACIJA IRANSKIH DOMAĆIH BIVOLA KORIŠĆENJEM MIKROSATELITSKIH MARKERA [Izvod] [>Rad]

Radovan MILIĆEVIĆ,Ljiljana BRANKOVIĆ, Desanka RADULOVIĆ, Dragana JUGOVIĆ, Hristina STAMENKOVIĆ, Tatjana STANKOVIĆ, Aleksandar MILIĆEVIĆ, Višnja MADIĆ, Marina RISTIĆ

FETALNE HROMOZOMSKE ANOMALIE U JUGOISTOČNOJ SRBIJI - RETROSPEKTIVNA STUDIJA JEDNOG CENTRA [Izvod] [Rad]

Velimir MLADENOV, Miodrag DIMITRIJEVIĆ,Sofija PETROVIĆ, Jan BOĆANSKI, Borislav BANJAC, Ankica KONDIĆ-ŠPIKA, Dragana TRKULJA

GENETIČKA analIZA DUŽINE KLASA KOD PŠENICE [Izvod] [Rad]

Sesilia Anita WANGET, María Remedios Morales-Corts, Rodrigo Pérez-Sánchez, Neni ROSTINI, María Ángeles Gómez-Sánchez, Agung KARUNIAWAN

Agromorfološka i hemijska karakterizacija tradicionalnih sorata kikirikija u indoneziji [Izvod] [Rad]

Manisha THAKUR, Ramesh KUMAR, Sandeep KANSAL

PROUČAVANJE HETEROZISA, KOMBINACIONE SPOSOBNOSTI I GENSKE AKCIJE KOD KRASTAVCA U USLOVIMA RAZLIČITIH BIOTIČKIH STRESOVA ZA POTREBE OPLEMENJIVANJA [Izvod] [Rad]

Pavle ERIĆ, Mihailo JELIĆ, Marija SAVIĆ VESELINOVIĆ, Bojan KENIG, Marko ANĐELKOVIĆ, Marina STAMENKOVIĆ-RADAK

NUKLEOTIDNI DIVERZITET Cyt b GENA VRSTE Drosophila subobcura [Izvod] [Rad]

Lawrence A. AKINRO, Adenubi I. ADESOYE, Taiye R. FASOLA

GENETIČKI DIVERZITET Cola acuminata I Cola nitida PRIMENOM RAPD PRAJMERA [Izvod] [Rad]

Ana NIKOLIĆ, Natalija KRAVIĆ, Jelena SRDIĆ, Dragan KOVAČEVIĆ, Violeta ANĐELKOVIĆ, Miomir FILIPOVIĆ, Snežana MLADENOVIĆ DRINIĆ

GENETIČKI DIVERZITET GENOTIPOVA KUKURUZA RAZLIČITOG TIPA ZRNA UTVRĐEN NA OSNOVU SSR MARKERA [Izvod] [Rad]

Amri YUDHISTIRAi dan Tuty ARISURYANTI

PRELIMINARNI NALAZI RAZNOLIKOSTI DŽINOVSKIH TIGRASTIH ŠKAMPA (Penaeus monodon Fabricius, 1798) U INDONEZIJI NA OSNOVU COI MITOHNDRIJALNE DNK

Izvod] [Rad]

Dong ZHU, Yanlin LIU, Man JIN, Guanxing CHEN, Slaven PRODANOVIC, Yueming YAN

EXPRESIONA I FUNKCIONALNA ANALIZA EKSPANZIN GENA EXPA2 I EXPB1 KOD PŠENICE [Izvod] [Rad] [Dodatak]

Valentin KOSEV i Viliana VASILEVA

KomparativNE bioloŠKE KARAKTERISTIKE VARIJETETA BELE LUPINE (Lupinus albus L.) [Izvod] [Rad]

Dragana BOŽIĆ, Markola SAULIĆ, Aleksandra SAVIĆ, George GIBBINGS, Sava VRBNIČANIN

Potencijalni transfer gena sa suncokreta tolerantnog prema herbicidima na hibridne forme divljeg suncokreta [Izvod] [Rad]

Yasmin M. Abd EL-AZIZ, Ali H. ABU-ALMAATY, Nahed A.OMAR, Ahmed M. ABDEEN, Mahmmoud M. ZAKARIA

EVALUACIJA ZAŠTITNIH EFEKATA PROPOLISA PROTIV TOKSIČNOSTI ALUMINIJUM SILIKATA KOD PACOVA [Izvod] [Rad]

Zeynep GÖKKUŞ, Mevlüt AKÇURA

ALTERNATIVNI STATISTIČKI MODEL ZA PROCENU AKUMULACIJE SUVE MATERIJE U HLADNIM SEZONIMA: COX REGRESIJA [Izvod] [Rad]

B. M. BOJINOV

QTL DETEKCIJA KOD BUGARSKE SEGREGIRAJUĆE POPULACIJE MUTANTA PAMUKA [Izvod] [Rad]

Biljana ROGIĆ, Božo VAŽIĆ, Mihajla ĐAN, Marina STAMENKOVIĆ RADAK

PROCENA STRUKTURE I GENETIČKOG DIVERZITETE AUTOHTONIH RASA GOVEDA BOSNE I HERCEGOVINE NA OSNOVU MIKRSATELITA [Izvod] [Rad]

Jelena GVOZDENOVIĆ-JEREMIĆ i LJILJANA MOJOVIĆ

PREUSMERAVANJE MEDIKAMENATA ZA PRIMENU U LEČENJU RETKE GENETSKE BOLESTI- PROGRESIVNE HETEROPLASTIČNE OSIFIKACIJE [Izvod] [Rad]

Milica NIKOLIĆ, Iva SAVIĆ, Ana NIKOLIĆ, Goran STANKOVIĆ, Nenad DELIĆ, Snežana MLADENOVIĆ DRINIĆ, Slavica STANKOVIĆ

OTPORNOST KUKURUZA NA TRULEŽ KLIPA KOJU IZAZIVA Aspergillus parasiticus [Izvod] [Rad]

Dragoslav MARINKOVIĆ

IN MEMORIAM

Academician Ljubomir Berberović [Tekst]

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51 broj 1 (2019), str: 1-15

Srbija

UDC 575.633.

https://doi.org/10.2298/GENSR1901001S

Orginal scientific paper

GENETIČKI DIVERZITET KOLEKCIJE PASULJA (Phaseolus vulgaris L.) NAMENJENE OPLEMENJIVANJU U SRBIJI

Aleksandra SAVIĆ¹, Milka BRDAR-JOKANOVIĆ¹, Miodrag DIMITRIJEVIĆ², Sofija PETROVIĆ², Milan ZDRAVKOVIĆ³, Dalibor ŽIVANOV¹, Mirjana VASIĆ¹

¹Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija

²Univerzitet u Novom Sadu, Poljopriredni fakultet, Novi Sad, Srbija

³Institut za zemljište, Belgrade, Serbia

Izvod

Fenotipska i molekularna procena 41 genotipa (sorte i loklane populacije) oplemenjivačke kolekcije pasulja Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, urađena je u ovom radu. Ispitivanje fenotipa je vršeno na osnovu osobina odabranih prema međunarodnom Bioversity International deskriptoru za pasulj, uključujući osnovne komponente prinosa. Analizom fazeolina utvđena je pripadnost sorti i lokalnih populacija srednjeameričkom ili andskom centru porekla. Značajan nivo diverziteta u pogledu proučavanih osobina je zabeležen među ispitivanim sortama i lokalnim populacijama. Identifikovana fenotipska varijacija ukazuje na značajan potencijal ispitivanog materijala za oplemenjivanje novih sorti sa poželjnim kombinacijama osobina. Primenom PC analize, genotipovi pasulja su podeljeni u dve grupe, koje su odgovarale srednjeameričkom ili andskom centru porekla, na osnovu fenotipa i tipa fazeolina. Identifikovani su potencijalni hibridi sa kombinacijom osobina karakterističnim za svaki centar porekla pojedinačno. Analizom mikrosatelitnih podataka, primenom 22 SSR para prajmera, u ispitivanom materijalu je utvrđen srednji nivo diverziteta gena. Klaster analizom, na osnovu rezultata dobijenih mikrosatelitnim markerima, ispitivani genotipovi su podeljeni u dve osnovne grupe i nekoliko podgrupa. Jasna podela prema centru porekla nije primećena između grupa, ali je grupisanje prema centru porekla i poznatim obrascima fenotipske varijacije primećeno unutar podgrupa. Poznavanje detaljnih veza između sorti i lokalnih populacija, na fenotipskom i molekularnom nivou, trebalo bi da olakša odabir roditeljskih komponenti za buduće programe oplemenjivanja.

Autor za kontakt: Milka Brdar-Jokanović, Institute of Field and Vegetable Crops; Phone: +381 21 780 365, E-mail: milka.brdar@ifvcns.ns.ac.rs

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 1 (2019), str: 17-29

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR1901017N

Original scientific paper

PROCENA GENETIČKIH PARAMETARA ZA OSOBINE TEŽINE TELA KOD MAZANDARSKE DOMAĆE KOKOŠKE MODELIMA SLUČAJNE REGRESIJE

Yousef NADERI

Departman za stočarstvo, Astara Ogranak, Islamski Azad Univerzitet, Astara, Iran

Izvod

Primarni cilj ovog rada je da istraži odgovarajući model slučajne regresije za procenu genetskih parametara telesne težine na rođenju (BV1), osam (BV8), dvanaest (BV12) i trideset dve (BV32) nedelje starim pilićima metodom ograničene maksimalne verovatnoće. Beleženje težine obuhvatalo je 39872 kokoške tokom 16 generacija, uzgajanih u Mazandaran Oplemenjivačkom centru u Iranu. Randomska regresija je modelirana korišćenjem generacije-pilića kao fiksnog efekta i aditivnih genetičkih i trajnih efekata okoline kao slučajnih efekata. Preostala odstupanja su modelirana kroz stepenu funkciju sa 1 i 3 klase. Najprikladnijim modelom smatrao se onaj koji je imao najveću vrednost LRT testa i najniži Akaike informacioni kriterijum (AIC) i Baiesov informacioni kriterijem (BIC). Vrednosti heritabilnosti bile su od 0.21 za BW1, do 0.40 za BW32. Genetičke korelacije telesne težine kod različitih merenja su često bile veće od korelacija spoljašnje sredine. Genetičke korelacije između parova merenja telesne težine bile su umerene do visoke sa rasponom od 0,25 do 0,97. Najveća genetička korelacija, kao i trajna korelacija spoljašnje sredine, uočena je između BV12 i BV32. Visoke i umerene vrednosti heritabilnosti u širem smislu za sve ispitivane osobine pokazuju da na ove osobine manje utiču rezidualni efekti, što omogućava efikasno prenošenje na potomstvo. Rezultati pokazuju da se genetsko poboljšanje telesne težine može postići selekcijom. Heritabilnost telesne težine kod trideset dve nedelje starih kokoši i njena relativno visoka genetička korelacija sa svim ostalim uzrastima pokazala je da bi to mogao biti najprikladniji period za selekciju. Takođe, procene genetičkog trenda za osobine telesne težine pokazale su da odluke o selekciji donete tokom oplemenjivanja poboljšavaju performanse rasta.

Autor za kontakt: Yousef Naderi, Department of Animal Science, Astara Branch, Islamic Azad University, Astara, Iran, Email: yousefnaderi@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 1(2019), str: 31-46

Srbija

UDC 575.633

https://doi.org/10.2298/GENSR1901031F

Original scientific paper

AGRONOMSKE PERFORMANSE I STABILNOST PRINOSA SEMENA, PROTEINA

I ULJA KOD SEDAM SORTI SOJE U POLJSKIM OGLEDIMA U SLOVENIJI

Marko FLAJŠMAN¹, Igor ŠANTAVEC¹, Aleš KOLMANIČ², Katarina KOŠMELJ¹,

Darja KOCJAN AČKO^1*

¹Odeljenje za agronomiju, Biotehnički fakultet, Univerziteta u Ljubljani, Ljubljana, Slovenija

²Poljoprivredni institut, Odeljenje za oplemenjivanje i semenarstvo, Ljubljana, Slovenija

Izvod

Životna sredina ima ključni uticaj na proizvodnju soje u određenom regionu, čak i više kada se proizvodne spoljašnje sredine razlikuju od sredina u kojima se vrši oplemenjivanje. Sedam sorata soje poreklom iz pet evropskih zemalja ocenjeno je za apsolutnu težinu semena, prinos zrna, proteina i ulja na pet lokaliteta u Sloveniji. Za odabir najboljeg genotipa za gajenje utvrđena je stabilnost prinosa zrna, proteina i ulja. Rezultati pokazuju da sorta i životna sredina imaju značajan uticaj na sve izmerene osobine. U gotovo svim ispitivanim lokalitetima najveće prinose zrna, proteina in ulja dale su sorte ES Mentor (3425 - 5628 kg zrna/ha, 1280 - 2192 kg proteina/ha, 640,8 – 918,9 kg ulja/ha) i NS Mercury (3468 - 5342 kg zrna/ha, 1266 - 2071 kg proteina/ha, 618,6 - 880,7 kg ulja/ha). Najviši prosečan sadržaj proteina utvrđen je kod sorte NS Favorit (41,0% suve materije-ST). Za procenu stabilnosti prinosa korišćeni su tri indeksa stabilnosti prinosa; po Shuklovoj varijansi (σ_i²) i S kvadratnoj Vrickeov-oj ekovalentnosti (W_i²), sorta Josefine je pokazala najstabilniji prinos zrna i ulja, a ES Mentor najstabilniji prinos proteina. Što se tiče Kangove stabilnosti prinosa (YS_i), ES Mentor, NS Mercury i NS Favorit su o ovoj studiji izabrani kao superiorni genotipovi. Kao što se očekivalo u korelacionoj analizi, sadržaji proteina i ulja bili su negativno korelisani, ali samo u jednom lokalitetu statistički značajno. Rezultati ove studije ističu da su među sedam ispitanih sorti ES Mentor, NS Mercury i NS Favorit najpogodnije za korišćenje u proizvodnji soje u Sloveniji.

Autor za kontakt: Darja Kocjan Ačko, Department for agronomy, Biotechnical faculty, University of Ljubljana, Ljubljana, Slovenia, Phone: +386 (0)1 320 32 79, E-mail: darja.kocjan.acko@bf.uni-lj.si

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 1 (2019), str: 47-59

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR1901047M

Original scientific paper

KONCENTRACIJE IZOFLAVONA U SOJI KOJE POGODUJU GAJENJU

U EVROPI

Maja MATOŠA KOČAR¹, Sonja VILA², Sonja PETROVIĆ², Andrijana REBEKIĆ², Aleksandra SUDARIĆ^1,3, Tomislav DUVNJAK¹,Antonela MARKULJ KULUNDŽIĆ¹,Ana JOSIPOVIĆ¹

¹Poljoprivredni institut Osijek, Osijek, Hrvatska

²Poljoprivredni fakultet u Osijeku, Josip Juraj Strossmayer Univerzitet u Osijeku, Hrvatska

³Centar izvrsnosti za biodiverzitet i molekularno oplemenjivanje biljaka, Univerzitet u Zagrebu, Poljoprivredni fakultet, Zagreb, Hrvatska

Izvod

Izoflavoni su nutritijenti mnogo različitih medicinskih pogodnosti koji se nalaze u obilju u zrnu soje (Glycine max (L.) Merr.). Preduslov korišćenja ovog dragocenog izvora bioaktivnih jedinjenja i stvaranje kvalitetnih zaliha za farmaceutsku i funkcionalnu prehrambenu industriju je skrining raspoložive germplazme soje za sadržaj izoflavona. Ciljevi ovog istraživanja bili su: utvrđivanje koncentracija izoflavona (ukupni izoflavoni, daidzein, genistein, glicitein) kod 22 genotipa soje visokog prinosa, istraživanje njihove varijabilnosti i uticaja različitih vremenskih uslova na fenotipove izoflavona. Poljski ogledi su postavljeni kao randomizirani kompletni blok sa dva ponavljanja u tri uzastopne godine (2010 - 2012) na Poljoprivrednom institutu Osijek (Osijek, Hrvatska). Izabrani genotipovi pripadali su grupama zrenja 00 - II (MG) pogodnim za gajenje u gotovo svim evropskim regijama. Rezultati su pokazali postojanje genetičke raznovrsnosti među testiranim biljnim materijalom. Uticaj genotipa i godine bili su statistički značajni. Divergentnost određena analizom varijanse (ANOVA) i potvrđena sličnošću na osnovu euklidske udaljenosti, potvrdila je da je ovaj skup genotipova pogodan za upotrebu u budućim programima ukrštanja sa ciljem da se proizvedu sorte superiorne u sadržaju izoflavona u odnosu na postojeće.

Autor za kontakt: Maja Matoša Kočar, Agricultural Institute Osijek, Južno predgrađe 17, Osijek, Croatia, E-mail: maja.matosa@poljinos.hr

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 1 (2019), str: 61–68

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR1901061V

Original scientific paper

EFEKAT VARIJACIJE SER638ARG KOD CAST GENA I UZROČNOG SNP G.1843C>T KOD RYR1 GENA ZA OSOBINE TRUPA U UKRŠTANJIMA SVINJA

Karel VEHOVSKÝ¹, Kateřina ZADINOVÁ¹ ⃰, Roman STUPKA¹, Jaroslav ČÍTEK¹, Monika OKROUHLÁ¹, Nicole LEBEDOVÁ¹, Michal ŠPRYSL¹

¹Departman za stočarstvo, Fakultet za agrobiologiju, hranu i prirodne resurse, Češki Univerzitet za prirodne nauke, Prag, Češka Republika

Izvod

Ciljevi ovog istraživanja su bili da se pokaže da genotipovi CAST Ser368Arg i riadonide receptor 1 (RIR1) g.1843C> T mogu uticati na osobine trupa kod svinja. Asocijativna analiza pomenutih SNP-ova izvršena je na 518 svinja, uključujući osam komercijalnih ukrštanja i jednu čistu svinjsku rasu. Sve svinje su zaklane pri prosečnoj telesnoj težini od 113 kg. U ovom radu nađena su samo dva genotipa sa RYR1 genom: CC (428 svinja) i CT (90svinja). Potvrđen je efekat alela C u odnosu na alel T na viši sadržaj masti kod svinjske polutke. Frekvencija alela 638Ser (C) i alela 638Arg (A) bila je 0.26, odnosno 0.74. Značajna korelacija (P<0.05) utvrđena je između alela A i višeg sadržaja masti, i između alela C i višeg sadržaja nemasnog mesa. Naši rezultati su pokazali da nema značajnog efekta proučavanog polimorfizma Ser638Arg na sadržaj intramuskularne masnoće ili druge parametre kvaliteta svinjske polutke.

Autor za kontakt: Kateřina Zadinová, Department of Animal Husbandry Faculty of Agrobiology, Food and Natural Resources, Czech University of Life Sciences Prague, Kamýcká 129, 165 00 Prague, Czech Republic, Tel: +420 224 383 051, E-mail: zadinova@af.czu.cz.

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 1 (2019), str:69-80

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR1901069S

Original scientific paper

KOMPARATIVNA I FILOGENETSKA ANALIZA RUBISCO VELIKE PROTEINSKE SUBJEDINICE (rbcL) U NEKIM SIDERITIS (LAMIACEAE) VRSTAMA: BIOINFORMATIČKI PRISTUP

Emre SEVİNDİK

Poljoprivredni fakultet, Departman za poloprivrednu biotehnologiju, Adnan Menderes Univerzitet, Južni Kampus, Čakmar, Ajdin, Turska

Izvod

Velike podjedinice proteina ribuloza-1,5-bisfosfat-karboksilaza / oksigenaza (RuBisCO), koje igraju važnu ulogu u fotosinteznoj reakciji, kodirane su genomima hloroplasta. Sideritis L., grupa medicinskih i aromatičnih biljaka, pripada porodici Lamiaceae. U ovom radu smo uradili sekvencionu, fizičko-hemijsku, filogenetsku i trodimenzionalnu (3D) bioinformatičku analizu proteina RuBisCO velike podjedinice (rbcL) kod Sideritis ssp. koristeći razne bioinformatičke alate. Fizičko-hemijske analize su izvršene EkPASi – ProtParam-om. Pretpostavljena mesta fosforilacije rbcL proteina određena su pomoću NetPhos 2.0 i NetPhos 3.1. Filogenetska analiza urađena je MEGA 6.0 softverom. Za procenu 3D proteinske strukture, korišćen je program PyMol. Na kraju istarživanja, utvrđeno je da broj amino kiselina stilbena sintetaza proteina varirao između 171 i 456, molekulska težina se kretala između 19002,67 i 50420,44 Da, indeks nestabilnosti se kretao između 27,30 do 40,70, a GRAVY vrednosti su se kretale između -0,394 do - 0.226. Dok je najveća prosečna stopa aminokiselina u proteinima rbcL bila Gli (10.00%), najniži odnos amino kiselina (1.4%) je određen kao Trp. U filogenetskim analizama izvršenim korišćenjem sekvenci proteina, stablo sa maksimalnom verovatnoćom (ML) se sastojalo od dva velika kladusa. Analiza distance parova zasnovana na Sideritis vrstama rbcL proteinskih sekvenci izvedena je korišćenjem MEGA 6.0. Najmanja udaljenost para bila je 0.000, dok je najveća udaljenost iznosila 0.024. Kada su procenjene 3D strukture proteina ispitane, Gly ostatak, koji igra važnu ulogu u strukturi i funkciji proteina, najmanje je bio prisutan u S. sipilea vrstama dok je ostatak bio najzastupljeniji u S. cretica subsp. spicata vrstama. Rezultati ovog istraživanja pružaju uvid u osnovne karakteristike rbcL proteina u Sideritis taksonima.

Autor za kontakt: Emre Sevindik, Faculty of Agriculture, Department of Agricultural Biotechnology, Adnan Menderes University, South Campus, Cakmar, Aydin, Turkey, E-mail: ph.d-emre@hotmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 1 (2019), str:81-92

Srbija

UDC 575.633

https://doi.org/10.2298/GENSR1901081C

Original scientific paper

izbor hibrida suncokreta na osnovu stabilnosti u različitim agro-ekološkim uslovima

Sandra CVEJIĆ¹, Siniša JOCIĆ¹, Velimir MLADENOV², Borislav BANJAC², Ilija RADEKA¹, Milan JOCKOVIĆ¹, Ana MARJANOVIĆ JEROMELA¹, Dragana MILADINOVIĆ¹, Vladimir MIKLIČ¹

¹Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija

²Poljoprivredni fakultert, Univerzitet u Novom Sadu, Srbija

Izvod

Imajući u vidu da je proizvodnja suncokreta u Srbiji ekstenzivna od velike je važnosti odabrati hibride koji će ostvariti stabilan i visok prinos semena i ulja u različitim uslovima spoljašnje sredine. Cilj rada bio je identifikacija najstabilnijih hibrida suncokreta za prinos semena i ulja korišćenjem AMMI modela. Ispitivano je devet novostvorenih hibrida koji pripadaju kategorijama rani, srednje rani i srednje kasni. Hibridi su gajeni na različitim lokacijama u severnom delu Srbije tokom dve vegetacione sezone (2013-2014). Odabrane lokacije jesu geografski bliske, ali različite su u pogledu agro-ekoloških uslova (zemljišta, padavina i temperature), čime su stvoreni specifični mikro-klimatski uslovi za gajenje suncokreta. Grupna analiza varijanse prinosa semena i ulja pokazala je da su glavni efekti, hibridi i spoljašnja sredina, kao i njihova interakcija bili statistički visoko značajni. Biplot analiza je utvrdila da je sredina E3 najstabilnija za proizvodnju suncokreta. Na osnovu rezultata AMMI modela, najmanju interakciju sa spoljašnjom sredinom, odnosno najstabilniji hibridi za prinos semena i ulja bili su NS2, NS8 i NS9. Dobijeni rezultati ukazuju da se ovi hibridi mogu preporučiti za proizvodnju u različitim sredinama u Srbiji; NS2 hibrid kao ranostasan, stabilan za prinos semena, a NS8 i NS9 srednje kasni hibridi, visokog potencijala za prinos i pogodni za sve proizvodne sisteme.

Autor za kontakt: Sandra Cvejić, Institute of Field and Vegetable Crops, Maksima Gorkog 30, 21000 Novi Sad, Serbia. Phone: +381214898403; cell phone: +381648706028, e-mail: sandra.cvejic@ifvcns.ns.ac.rs

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 1 (2019), str: 93-102

Srbija

UDC 575.633.11

https://doi.org/10.2298/GENSR1901093S

Original scientific paper

ANALIZA SEKVENCI GENA FLAVANONE 3-HIDROKSILAZE I DIHIDROFLAVONOL 4-REDUKTAZE PŠENICE SA NESTANDARDNOM BOJOM KARIOPSISA

Klára ŠTIASNA, Mária PRESINSZKÁ, Tomáš VYHNÁNEK, Václav TROJAN, Pavel HANÁČEK, Ladislav HAVEL

Departmant za biljnu biologiju, Mendel Univerzitet u Brnu, Agronomski fakultet Brno,

Češka Republika

Izvod

DNK sekvence odabranih strukturalnih gena, flavanone 3-hidroksilaze (F3H) i dihidroflavonol 4-reduktaze (DFR), ključnih kodirajućih enzima iz biosintetskog puta flavonoida, proučavano je u ovom radu. Sekvence su dobijene korišćenjem različitih pristupa, tj. direktnog sekvenciranja iz PCR proizvoda za F3H i strategije kloniranja za DFR. Kao biljni materijal korišćeno je pet genotipova hlebne pšenice (Triticum aestivum L.) sa nestandardnim bojama kariposisa, ljubičastom, plavom i belom. Varijabilnost sekvenci je uočena među testiranim genotipovima.

Autor za kontakt: Klára Štiasna, Department of Plant Biology, Mendel University in Brno, Faculty of Agronomy, Zemědělská 1, 613 00 Brno, Czech Republic, e-mail: klara.stiasna@mendelu.cz, phone: +420776769629

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 1 (2019), str: 103-119

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR1901103A

Original scientific paper

HROMOZOMSKA EVOLUCIJA I MOLEKULARNA GENETIČKA ANALIZA ČETIRI VRSTA RODA ANAS (AVES: ANATIDAE)

Ali Hussein ABU-ALMAATY^1*, Mohamed K. HASSAN¹, Neveen E. R. EL BAKARY²

and Sarah H. AHMED¹

¹Departman za zoologiju, Prirodno-matematički fakultet, Port Said Univerzitet, Egipat

²Departman za zoologiju, Prirodno-matematički fakultet, Damietta Univerzitet, Egipat

Izvod

Ptice se smatraju jednom od najmanje kariotipski ispitivanih grupa životinja zbog njihove kariotipne specifičnosti, tj. malih hromozoma, velikog broja diploidnih hromozoma i odvajanja hromozoma u makro- i mikrokrohromozome. Cilj ovog rada bio je da se ispita broj hromozoma i njihovi kariološki i molekularno genetski odnosi četiri vrste roda Anas (Anas crecca, Anas penelope, Anas acuta i Anas clipeata (Porodica: Anatidae). Sve četiri vrste imaju isti broj diploidnih hromozoma od 2n = 80. Četiri ispitivane vrste su pokazale pet pari makrohromozoma, a preostalih 35 pari su bili mikrohromozomi. Deset RAPD prajmera je korišćeno za molekularnu diskriminaciju PCR reakcijom. PCR je dao polimorfne trake, koje su korišćene za konstrukciju dendrograma i matrice sličnosti. Ukupno je dobijeno 133 trake; 37 od njih su bile polimorfne, a 27 je bilo specifično. Vriednosti sličnosti između ispitivanih vrsta kretale su se od 79% do 85%. Najveća sličnost je bila između A. Penelope i A. acuta (85%), dok je najmanja sličnost bila između A. acuta i A. clipeata (79%). RAPD analiza je potvrdila da su četiri Anas vrste koje su proučavane genetski različite i da je pronađena genetska varijacija unutar I između ove tri vrste. Kariotipske osobine su takođe pogodne kao citotaksonomski markeri za Anatidae.

Autor za kontakt: Ali Hussein Abu-Almaaty, PhD., Biotechnology Program, Department of Zoology, Faculty of Science, Port Said University, Port Said, 42521, Egypt.

E-mail: ali_zoology_2010@yahoo.com; Tel: 00201093041699

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 1 (2019), str: 121-136

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR1901121B

Original scientific paper

FENOTIPSKA PLASTIČNOST MORFOLOŠKIH OSOBINA POLENA Picea omorika /Panč./Purkyne

Branislava BATOS¹, Danijela MILJKOVIĆ^2*

¹Institut za šumarstvo, Odeljenje genetike, Beograd, Srbija

²`Siniša Stanković` Institut za biološka istraživanja, Odeljenje za evolucionu biologiju, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija

Izvod

Indeks plastičnosti morfoloških osobina polena Picea omorika /Panč./Purkyne analiziran je na uzorku 24 stabla iz semenske sastojine na lokalitetu Bela Zemlja (planina Zlatibor, Republika Srbija) u dve sukcesine godine. Prema dobijenim rezultatima polenovo zrno omorike ima dimenzije 93.3 µm/53.2 µm i spljoštenog je oblika (57.5%). Klimatski uslovi analiziranih godina su inicirale različit odgovor osobina polena za svako stablo. Interindividualne razlike u vrednosti indeksa plastičnosti su zabeležene za sve analizirane osobine (ekvatorijana osa, polarna osa, koeficijent oblika). Norme reakcije su bile blago strme i ukrštale se što je i potvrđeno značajnom interakcijom faktora varijabilnosti godine i stabla. Plastičnost osobina polena ima značaja u kontrolisanoj selekciji i oplemenjivanju vrste u cilju dobijanja genotipova sa većom otpornošću i adaptacijom na fluktuacije sredinskih faktora izazvanih globalnim klimatskim promenama.

Autor za kontakt: Danijela Miljković, PhD, (Orcid ID 0000-0003-1781-6658)

Department of Evolutionary Biology, `Siniša Stanković` Institute for Biological Research, Bulevar despota Stefana 142, 11060 Belgrade, Serbia, E-mail: danijela.miljkovic@ibiss.bg.ac.rs

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 1 (2019), str: 137–146

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/gensr1901137V

Originani naučni rad

START KODON CILJANI POLIMORFIZAM ZA OCENU FUNKCIONALNE GENETIČKE VARIJACIJE I ODNOSA GENOTIPOVA GAJENOG RICINUSA (Ricinus communis L.)

Martin VIVODÍK*, Želmíra BALÁŽOVÁ, Zdenka GÁLOVÁ, Lenka PETROVIČOVÁ

Slovački Univerzitet za poljoprivredu u Njitri, Njitra, Slovačka Republika

Izvod

U ovom radu razdvojeno je 111 genotipova ricinusa pomoću uzoraka DNK sa 37 ScoT prajmera. Odabrani prajmeri su amplifikovali DNK fragmente kod svih 111 genotipova, tako da je broj fragmenata varirao od 3(SCoT 14) do 10 (SCoT 30 i SCoT 44), a veličina amplikona je varirala od 100 do 3000bp. Od ukupno 246 amplifikovanih traka, 186 je bilo polimorfno sa prosečnim brojem od 5.03 fragmenta po prajmeru. Polimorfne trake su bile u opsegu od 57.14 % (SCoT 34) do 100.00 % (SCoT 28 i SCoT 33), sa prosečnom vrednošću od 77.5%. PIC vrednosti su varirale od 0.372 (SCoT 14) do 0.818 (SCoT 30) sa prosekom od 0.677. Dendrogram je konstruisan na osnovu matriksa genetičke distance profila 37 ScoT prajmera, korišćenjem UPGMA metoda. Prema toj analizi, svi uzorci ricinusa su grupisani u dva glavna klastera (1 and 2). Prvi klaster je podeljen na dva podklastera (1a and 1b). Podklaster 1a sastojao se od 11 genotipova ricinusa, a podklaster 1b sadržao je 6 genotipova. Podklaster 2 bio je podeljen u dva podklastera (2a and 2b). Podklaster 2a sastojao se od 44 genotipa ricinusa, a podklaster 2b od 50 genotipova. Rezultati su pokazali da se SCoT markera mogu koristiti za procenu genetičke raznolikosti genotipova ricinusa, na osnovu njihove identifikacije.

Autor za kontakt: Martin Vivodík, Slovak University of Agriculture in Nitra, Faculty of Biotechnology and Food Sciences, Department of Biochemistry and Biotechnology, Tr. A. Hlinku 2, Nitra, phone: +421376414269, e-mail: martin.vivodik@uniag.sk

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 1 (2019), str: 147-155

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR1901147D

Originani naučni rad

ISTRAŽIVANJE GENETIČKE RAZNOVRSNOSTI POPULACIJA IRANSKIH DOMAĆIH BIVOLA KORIŠĆENJEM MIKROSATELITSKIH MARKERA

Mahdiyeh YOUSEFI DARESTANI^*, Seyed-Resa MIRAEI ASHTIANI, Mostafa SADEGHI

Departmant za stočarstvo, Univerzitetski Koledž za poljoprivredu i prirodne resurse, Univerzitet Tehran, Karaj, Iran

Izvod

Autohtone rase bivola predstavljaju jedinstven genetički resurs, a poznavanje njihove varijabilnosti, strukture populacije i oplemenjivačkih mogućnosti važno za njihovu održivu konzervaciju. U ovoj studiji analizirana je genetička struktura iranskih populacija bivola, korištenjem deset mikrosatelitskih markera. Prikupljeno je dve stotine uzoraka dlake i DNK je ekstrahovana korišćenjem modifikovane metode soljenja. Urađena je elektroforeza PCR produkata korišćenjem 9% poliakrilamidnog gela. Ukupno je utvrđeno 59 alela na svim lokusima. Prosečan broj alela bio je 5.9, a efektivan prosečan broj iznosio je 4.86. Visok nivo srednjeg indeksa heterozigotnosti između tri populacije ukazuje na to da je genetička raznolikost visoka unutar i između populacija. Srednja vrednost PIC za sve lokuse bio je 0.70. Vrednost FST za sve lokuse bila je 0.01, što ukazuje na veoma nizak nivo genetičke strukture između populacija. Analiza genetičke strukture AMOVA, pokazala je da je oko 3% ukupne genetičke varijacije objašnjeno razlikama u populaciji, a 97% razlikama između individua. Dobijeni rezultati ukazuju da je karakterizacija genetičke raznolikosti primenom molekularnih metoda preduslov u razvoju strategija za očuvanje i korišćenje genetičkih resursa bivola.

Autor za kontakt: Mahdiyeh Yousefi Darestani, Department of Animal Science, University College of Agriculture and Natural Resources, University of Tehran, Karaj, Iran, m.yousefi.d@ut.ac.ir

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 1 (2019), str: 157-166

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR1901157M

Originani naučni rad

FETALNE HROMOZOMSKE ANOMALIE U JUGOISTOČNOJ SRBIJI

- RETROSPEKTIVNA STUDIJA JEDNOG CENTRA

Radovan MILIĆEVIĆ¹,Ljiljana BRANKOVIĆ¹, Desanka RADULOVIĆ¹, Dragana JUGOVIĆ¹, Hristina STAMENKOVIĆ^1,3, Tatjana STANKOVIĆ^1,3, Aleksandar MILIĆEVIĆ², Višnja MADIĆ¹, Marina RISTIĆ¹

¹Dečija klinika, Klinički centar Niš, Niš, Srbija

²Centar za Patologiju i patološku anatomiju, Klinički Centar Niš, Niš, Serbija

³Univerzitet Niš, Medicinski fakultet, Niš, Serbija

Izvod

Kongenitalne anomalije uzrok su prenatalne smrti u 20-25% slučajeva, dok se 3% dece rodi sa nekom malformacijom. Mnoge od njih mogu biti otkrivene pre rođenja primenom neivazivnih i invazivnih metoda prenatalne dijagnostike. Cilj ovog rada je utvrđivanje distribucije genopatija u odnosu na godine starosti trudnica, učestalost aberacija i ispitivanje važnosti prenatalne dijagostike na području Južne Srbije. Prenatalna dijagostika rađena je na Klinici za dečje interne bolesti, Kliničkog centra Niš. Ovom retrospektivnom studijom obuhvaćeno je 8830 trudnica, starosti od 18 do 47 godina u periodu od 2004. do 2017. godine. Amniocenteza je rađena između 16. i 18. nedelje trudnoće i uključivala je aspiraciju 20 ml amnionske tečnosti. Izdvojene ćelije kultivisane su u medijumu koji stimuliše rast ćelija u trajanju od 10 dana. Nakon citogenetske obrade dobijeni kariotip analiziran je primenom tehnike G-traka. U uzorku od 8830 plodovih voda utvrđeno je prisustvo 198 aberantih kariotipova – 179 sa numeričkim i 19 sa strukturnim aberacijama, kao što su translokacije, inverzije i delecije. Autozomalne numeričke aberacije bile su prisutne u 85 kariotipova, dok su numeričke aberacije polih hromozoma uočene u 32 uzorka. Najčešća anomalija bila je trizomija 21 (106 slučaja). Najveći broj autozomalnih numeričkih aberacija (84%) uočen je u trudnoćama u kojima su majke starije od 30 godina. Preventivno delovanje i mogućnost da se prenatalna dijagnostika učini dostupnom svakom pojedincu može dovesti do značajnog smanjenja rađanja dece sa različitim malformacijama.

Autor za kontakt: Radovan Milićević, Pediatric Clinic, Clinical Center Niš, 48 Dr Zoran Đinđić Blvd, 18000 Niš, Serbia. Phone +381 63 7237163 E-mail: milickoyu@yahoo.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 1 (2019), str: 167–178

Srbija

UDC 575.633.11

https://doi.org/10.2298/GENSR1901167M

Originani naučni rad

GENETIČKA analIZA DUŽINE KLASA KOD PŠENICE

Velimir MLADENOV^*, Miodrag DIMITRIJEVIĆ¹,Sofija PETROVIĆ¹, Jan Boćanski¹,

Borislav BANJAC¹, Ankica KONDIĆ-ŠPIKA², Dragana TRKULJA²

¹Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Srbija

²Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija

Izvod

Nove tehnike u oplemenjivanju biljaka se koriste da bi se podigao stepen efikasnosti u proizvodnji hrane, ne bi li se zadovoljile potrebe za sve bržom rastućom ljudskom populacijom. Dužina klasa je jedna od najvažnijih osobina kada se formira prinos zrna pšenice. Ciljevi ovog rada su bili trojaki: da se odredi uticaj genotipa, spoljašnje sredine i interakcije, ne bi li se procenila stabilnost spomenute osobine; prikazati uzročno posledične veze između dužine klasa i prinosa zrna; pretvoriti broj verovatnih varijabli u manji broj, nazvanim glavne komponente. Ogled je postavljen na dve lokacije tokom 2011/12 i 2012/13 godine i činilo ga je 96 genotipa pšenice. Udeo genotipa bio je najveći, dok je udeo interakcije bio drugi po delu u ukupnoj fenotipskoj varijansi. Ispitivana populacija podelila se u dve grupe, pri čemu to nije objašnjeno poreklom određenih sorti, već predačkom linijom.

Autor za kontakt: Velimir Mladenov; University of Novi Sad, Faculty of Agriculture Novi Sad, Sq. Dositeja Obradovića 8, 21 000 Novi Sad, phone: +381 (21) 485 32 36; e-mail: velimir.mladenov@polj.edu.rs

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 1 (2019), str: 179–198

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR1901179W

Originani naučni rad

Agromorfološka i hemijska karakterizacija tradicionalnih sorata kikirikija u indoneziji

Sesilia Anita WANGET^1,2, María Remedios Morales-Corts¹, Rodrigo Pérez-Sánchez¹*, Neni ROSTINI³, María Ángeles Gómez-Sánchez¹, Agung KARUNIAWAN³

¹Fakultet poljoprivrednih i ekoloških nauka, Univerzitet Salamanca, Salamanca, Španija

²Poljoprivredni fakultet, Sam Ratulangi Univerzitet, Manado, Indonezija

³Poljoprivredni fakultet, Padjadjaran Univerzitet, Bandung, Indonezija

Izvod

Da bi se poboljšalo znanje o vrstama kikirikija, sakupljeno je trideset pet sorata iz nekoliko različitih regiona u Indoneziji, koje su okarakterisane agromorfološki i hemijski. Ukupno 25 deskriptora, uglavnom definisanih od strane Međunarodnog instituta za biljne genetičke resurse i Međunarodnog instituta za istraživanje useva za polusušne tropske uslove, korišćeni su za opis cvetova, listova i plodova dobijenih tokom 5 vegetacionih sezona (oktobar 2010 - februar 2013). Istraživanje pokazuje da različita godišnja doba snažno utiču na kvantitativne osobine kikirikija. Dendrogram, proizveden korišćenjem metode Euklidianove distance na osnovu agromorfoloških i hemijskih osobina, omogućio je jasno razdvajanje sorata kikirikija i otkrio postojeće sinonime kao što su Gorontalo B i C i homonime, kao što su Kinali Merah i Putih. Neke sorte, kao što su Baturaja B, Rancabuaia i Sumenep, pokazale su zanimljivu kombinaciju visokoprinosnog (950 kg/ha), visokog sadržaja omega-3 (3.42 g/100g) i omega-9 (38.11 g/100 g). ) masnih kiselina i otpornost na Ralstonia solanacearum. Još dve sorte vezane za hemijski sastav bile su Binjai i Sumedang. Sve ove tradicionalne sorte mogu se koristiti kao potencijalni izvor genetičkih varijacija za buduće programe za poboljšanje kikirikija. Ovaj rad je važan korak u očuvanju genetičkih resursa kikirikija u Indoneziji, koji pokazuju karakteristične i zanimljive agronomske i hemijske karakteristike, kao što su komponente prinosa, vreme sazrevanja i sastav ulja.

Autor za kontakt: Rodrigo Pérez-Sánchez, Faculty of Agricultural and Environmental Sciences, University of Salamanca, Avda. Filiberto Villalobos, 119. 37007-Salamanca, Spain, Phone: 34-923-29-4690; Fax: 34-923-29-4774; E-mail: rodrigopere@usal.es

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 1(2019), str:199–212

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR1901199T

Originani naučni rad

PROUČAVANJE HETEROZISA, KOMBINACIONE SPOSOBNOSTI I GENSKE AKCIJE KOD KRASTAVCA U USLOVIMA RAZLIČITIH BIOTIČKIH STRESOVA ZA POTREBE OPLEMENJIVANJA

Manisha THAKUR*, Ramesh KUMAR, Sandeep KANSAL

Departman za povrtarstvo, Dr YS Parmar Univerzitet za hortikulturu i šumarstvo, Nauni-173 230, Solan, HP, Indija

Izvod

Biotički stres je glavna prepreka za ostvarivanje potencijala za prinos useva. Kako klimatske promene napreduju, očekuje se da će se širenje i intenzitet biotičkog stresa povećati, uz povećanu verovatnoću da će usevi biti izloženi stresu. Zaštita useva od stresa zahteva bolje razumevanje odgovora biljke i njene genetske arhitekture. Nedostatak istraživanja u vezi sa heterozisom, kombinacionim sposobnostima i delovanjem gena za insekte-štetočine (voćna mušica) i oboljenja od bolesti (pepelnice i plamenjače) kod krastavca je uticala na sprovođenje ovog istraživanja. Eksperimentalni materijal se sastojao od 15 F1 ukrštanja, razvijenih ukrštanjima 6 genotipova tokom 2015. godine. Roditelji i 15 hibrida, zajedno sa standardnom kontrolom (KH-1), posađeni su u randomiziranom kompletnom blok dizajnu tokom 2016. godine za skrining na različite štetočine i bolesti u prirodnim poljskim uslovima. U ovim istraživanjima, genotipovi PI-618860, UHF-CUC-1, UHF-CUC-2 i Khira-75 i ukrštanja Khira-75 x PI-618860, Khira-75 x UHF-CUC-1 i Khira-75 x UHF-CUC-2 bili su superiorni kao odgovor na pojavu insekata i štetočina. Dalje, ispitivanje delovanja gena ukazuju na dominantnu ulogu neaditivnog delovanja gena koji regulišu sve ispitivane osobine.

Autor za kontakt: Manisha Thakur, Department of Vegetable Science, Dr YS Parmar University of Horticulture and Forestry, Nauni-173 230, Solan, HP, IndiaE-mail: mnshthakur4@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 1 (2019), str: 213-226

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR1901213E

Originani naučni rad

NUKLEOTIDNI DIVERZITET Cyt b GENA VRSTE Drosophila subobcura

Pavle ERIĆ¹, Mihailo JELIĆ², Marija SAVIĆ VESELINOVIĆ², Bojan KENIG¹, Marko ANĐELKOVIĆ^1,2,3, Marina STAMENKOVIĆ-RADAK^1,2

¹Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, Univerzitet u Beogradu, Beograd

² Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd

³ Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd

Izvod

Analizirana je varijabilnost prisustva restrikcionih mesta celokupne mitohondrijske DNK i nukleotidne sekvence Cyt b gena kod Drosophila subobscura iz jugoistočne Srbije. Cilj je bio rasvetljavanje uloge evolucionih činilaca u oblikovanju varijabilnosti mitohondrijskog genoma ove vrste. Uzorci su skupljeni sa dva lokaliteta u podnožju Stare planine. Nisu dobijene značajne genetičke razlike među njima, odnosno najveći udeo variranja je bio prisutan u okviru lokaliteta. Prema prisustvu restrikcionih mesta utvrđeno je prisustvo dva česta haplotipa i nekoliko retkih. Analizom nukleotidne sekvence Cyt b gena uočen je veći broj haplotipova, od kojih je jedan bio visoke učestalosti. Većina retkih haplotipova se razlikuju od čestih u prisustvu samo jedne nukleotidne promene. Iako je moguće da neke od nukleotidnih razlika između haplotipova utiču na razlike u adaptivnoj vrednosti, uočena varijabilnost mitohodrijske DNK prati obrazac sezonske fluktuacije veličine populacija.

Autor za kontakt: Pavle Erić, Institute for Biological Research “Siniša Stanković”, University of Belgrade, Despot Stefan blvd. 142, 11000 Belgrade, Serbia, pavle.eric@ibiss.bg.ac.rs

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 1 (2019), str: 227-236

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR1901227A

Originani naučni rad

GENETIČKI DIVERZITET Cola acuminata I Cola nitida PRIMENOM RAPD PRAJMERA

Lawrence A. AKINRO*, Adenubi I. ADESOYE, Taiye R. FASOLA

Departman za Botaniku, Univerzitet u Ibadanu, Nigerija

Izvod

Cola vrste predstavljaju važan ne-drvni šumski proizvod. Pored prehrambene vrednosti, Cola je bogata brojnim fitohemikalijama, što ga čini važnijim za upotrebu kako u afričkoj tradicionalnoj medicine, tako za industrijsku farmakopeju. Poznavanje genetičkog diverziteta je od velikog značaja za konzervaciju. U radu smo prikazali genetičku varijabilnost germplazme Cola acuminate i C. nitida, kroz njihove proizvodne oblasti (kišne šume i savane) u Nigeriju, korišćenjem RAPD markera. Za obe vrste, odabrano je po 15 prajmera koji su dali u proseku 6.5 traka po prajmeru. C. acuminate je pokazala veći stepen varijacije sa 71.5% (223) polimorfnih alela, dok je C. nitida imala 58.3% varijacije, sa 182 polimorfna alela. Međupopulacijska diferencijacija izmerena je pomoću Jaccard-ovog koeficijenta sličnosti, koji je iznosio 42.5% u C. acuminate i 46.7% kod C. nitida. Rezultati su utvrdili genetičku strukturu za obe vrste I predložene su strategije za konzervaciju.

Autor za kontakt: Lawrence Abiola Akinro, Department of Botany, Faculty of Science, University of Ibadan, Ibadan, Nigeria. e-mail: lawrenceakinro@gmail.com, Phone: +2348034978114

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 1 (2019), str: 237-249

Srbija

UDC 575.633.15

https://doi.org/10.2298/GENSR1902237N

Originani naučni rad

GENETIČKI DIVERZITET GENOTIPOVA KUKURUZA RAZLIČITOG TIPA ZRNA UTVRĐEN NA OSNOVU SSR MARKERA

Ana NIKOLIĆ*, Natalija KRAVIĆ, Jelena SRDIĆ, Dragan KOVAČEVIĆ,

Violeta ANĐELKOVIĆ, Miomir FILIPOVIĆ, Snežana MLADENOVIĆ DRINIĆ

Institut za kukuruz Zemun Polje, Beograd, Srbija

Izvod

Panel od 24 samooplodne linije kukuruza je analiziran primenom mikrosatelita. Genetički diverzitet i struktura populacije za dvadeset četiri genotipa različitih po tipu (zuban, tvrdunac, kukuruz šećerac, kokičar) i boji (narandžasta, žuta, bela zrna), definisani su primenom 21 SSR markera. Pored parametara genetičkog diverziteta kao što su broj alela, očekivana heterozigotnost, uočena heterozigotnost, PIC i broj jedinstvenih alela, izračunata je i genetička distanca između ispitivanih linija primenom Rodžerovog koeficijenta. Izračunate vrednosti za sve parametre su bile visoke što ukazuje na visok stepen diverziteta između analiziranih genotipova. Na osnovu matrica distanci urađena je klaster analiza koja je pokazala delimično poklapanje sa podacima o poreklu i tipu/boji zrna. Genetička struktura testiranih genotipova je definisana korišćenjem Bayesian model-based metode i nisu detektovane velike razlike u poređenju sa klasifikacijom na osnovu klaster analize. Definisani parametri genetičkog diverziteta i strukture populacije se mogu smatrati relevantnim za pružanje korisnih informacija u cilju povećanja efikasnosti selekcije.

Autor za kontakt: Ana Nikolić, Maize Research Institute, E-mail: anikolic@mrizp.rs; Phone: + 381 64 840 6216

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 1 (2019), str: 251-260

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR1901251Y

Originani naučni rad

PRELIMINARNI NALAZI RAZNOLIKOSTI DŽINOVSKIH TIGRASTIH ŠKAMPA (Penaeus monodon Fabricius, 1798) U INDONEZIJI NA OSNOVU COI MITOKONDRIJALNE DNK

Amri YUDHISTIRA^1,2i dan Tuty ARISURYANTI^1*

¹Laboratorija za genetiku i oplemenjivanje, Biološki Fakultet, Univerzitet Gadjah Mada, Jl. Tehnika Selatan, Sekip Utara, Yogyakarta 55281, Indonezija

²Centralna Brackishwater ribarnica akvakulture (BBPBAP) Jepara, Jl. Cik Lanang Bulu, Jepara 59418, Central Java, Indonezija

Izvod

U radu je istraživana genetička raznovrsnost džinovskih tigrastih škampa (Penaeus monodon), ekonomski važne vrste Penaeida u Indoneziji, korišćenjem 558 baznih parova mitohondrijske cytochrome c oxidase Subunit I (COI). Ukupno je prikupljeno 10 uzoraka iz tri populacije širom Indonezije, a tri uzorka su uzeta iz mrestilišta. Rezultati mitohondrijskih COI pokazali su visok nivo genetičke diferencijacije. Na osnovu Bayesovog metoda izdvojene su dve grane na filogenetskom stablu sa visokom vrednošću posteriorne verovatnoće od 1.00. Analize COI mt-DNA su otkrile da je bilo šest haplotipova u kojima su četiri haplotipa u grani A i dva haplotipa u grani B. Divergencije COI između dve grane bila je u proseku 6,9% (opseg = 6,7% -7,6%), dok je genetička udaljenost unutar klase A bila 0,2% (raspon = 0-0,5%), a unutar klase B 0,3% (raspon = 0-1,1%). Rezultati ovog rada ukazuju na pojavu dve kriptične vrste Penaeus monodon iz Indonezije.

Autor za kontakt: Tuty Arisuryanti, Laboratory of Genetics and Breeding, Faculty of Biology, Universitas Gadjah Mada, Jl. Tehnika Selatan Sekip Utara, Yogyakarta 55281, Indonesia. E-mail : tuty-arisuryanti@ugm.ac.id

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 1 (2019), str: 261-274

Srbija

UDC 575.633.11

https://doi.org/10.2298/GENSR1901261Z

Originani naučni rad

EXPRESIONA I FUNKCIONALNA ANALIZA EKSPANZIN GENA EXPA2 I EXPB1 KOD PŠENICE

Dong ZHU^1,4, Yanlin LIU^1,4, Man JIN¹, Guanxing CHEN¹,

Slaven PRODANOVIC^3*, Yueming YAN^1,2*

¹Koledž za prirodne nauke, Kapital Normal Univerzitet, Peking, Kina

²Hubei kolaborativni inovacioni centar za industriju žita (HCICGI), Yangtze Univerzitet, Jingzhou, Kina

³Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija

⁴jednak doprinos ovom radu

Izvod

Ekspansini su grupa biljnih proteina, koji se nalaze u ćelijskom zidu i imaju važne uloge u rastu i razviću biljke. U ovom radu, urađeno je prvo proučavanje molekularne karakterizacije, transkripcione ekspresije i funkcionalnih osobina dva ekspanzin gena pšenice TaEXPA2 i TaEXPB1. Rezultati su pokazali da oba gena imaju tipične strukturne karakteristike familije ekspanzin gena kod biljaka. Kao član α -ekspanzina, TaEKSPA2 je blisko povezan sa genom OsEKSPA17 pirinča, dok je β-ekspanzijski član TaEKSPB1 blisko filogenetski povezan OsEKSPAB4 pirinča. Genetska transformacija kod Arabidopsis-a pokazala je da su i TaEKSPA2 i TaEKSPB1 locirani u ćelijskom zidu i visoko izraženi u korenu, lišću i semenu. Prekomerna ekspresija gena TaEKSPA2 i TaEKSPB1 pokazala je slične funkcije, uzrokujući brzo izduživanje korena, rani porast i povećanje broja listova, prečnika rozete i dužine stabljika. Ovi rezultati su pokazali da geni ekspanzini pšenice TaEKSPA1 i TaEKSPB2 mogu poboljšati rast i razvoj biljaka.

Autor za kontakt: Slaven Prodanovic, Faculty of Agriculture, University of Belgrade, 11080 Belgrade, Serbia, phone/fax: +86-10-82105173, E-mail: slavenp@agrif.bg.ac.rs

Yueming Yan, College of Life Science, Capital Normal University, Beijing, XisanhuanBeilu 105, 100048 Beijing, P.R. China, phone/fax: +86-10-68902777, E-mail: yanym@cnu.edu.cn

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 1 (2019), str: 275-285

Srbija

UDC 575.633

https://doi.org/10.2298/GENSR1901275K

Originani naučni rad

KomparativNE bioloŠKE KARAKTERISTIKE VARIJETETA BELE LUPINE

(Lupinus albus L.)

Valentin KOSEV i Viliana VASILEVA

Institut za krmno bilje, Pleven, Bugarska

Izvod

Istraživanje je sprovedeno 2014-2016. na eksperimentalnom polju Instituta za krmno bilje, Pleven, Bugarska. Nadzemni i korenov biljni materijal sedam različitih sorti lupine (Lupinus albus L.) različitog porekla analiziran je u dve fenološke faze. Analizirane su sledeće osobine: visina biljke, sveža masa, broj listova, broj nodusa i njihova težina na pošetku cvetanja, broj mahuna, broj i težina zrna u fazi tehničke zrelosti. Procenjen je i stepen ranostasnosti sorti. U grupu ultra ranih varijeteta svrstani su PI533704 i Zuter, sa koeficijentom ranostasnosti 1.00, ranih PI368911, PI457938 i KALI (koeficijent ranostasnosti 1.25), a kasnih Lucky801 i PI457923 (koeficijent ranostasnosti >1.66). Utvrđena je jaka pozitivna korelacija između produktivnosti zrna i broja zrna po biljci (r = 0,943) i visine biljke (r = 0,765); značajna povezanost sveže mase nadzemnog dela sa visinom biljke (r = 0,822), broja listova (r=0.965) i sveže mase korena (r=0.876). Varijeteti od interesa za oplemenjivanje odabrani su na osnovu različitih osobina. Zaključeno je da se broj i masa nodusa, kao i masa sveže korenske mase mogu koristiti kao kriterijumi u selekcije za stvaranje sorti sa višim potencijalom fiksacije simbiotskog azota.

Autor za kontakt: Viliana Vasileva, Institute of Forage Crops, 89 “General Vladimir Vazov” Str., 5800 Pleven, Bulgaria, E-mail: viliana.vasileva@gmail.com, phone: + 359 886 06 54 61

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 1 (2019), str: 287-298

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR1901287B

Originani naučni rad

Potencijalni transfer gena sa suncokreta tolerantnog prema herbicidima na hibridne forme divljeg suncokreta

Dragana BOŽIĆ¹, Markola SAULIĆ¹, Aleksandra SAVIĆ², George GIBBINGS³,

Sava VRBNIČANIN¹*

¹Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Beograd, Srbija

²Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd, Srbija

³Fakultet za poljoprivredu, agrarnu politiku i razvoj, Univerzitet u Redingu, Reding RG6 6AR, UK

Izvod

Gajenje suncokreta tolerantnog prema herbicidima povezano je sa rizikom od transfera gena odgovornih za rezistentnost sa ovih useva na hibridne forme divljeg suncokreta. Radi procene potencijalnog transfera gena sa hibrida suncokreta tolerantnih prema imazamoksu i tribenuron-metilu na hibridne forme divljeg suncokreta obavljena su istraživanja u polju i na molekularnom nivou. Potomstvo hibridnih formi divljeg suncokreta koji je u prethodnim istraživanjima rastao u blizini hirida tolerantnog na imazamoks (WS1) i hibrida tolerantnog na tribenuron-metil (WS2) je korišćeno kao polazni materijal za istraživanje. Biljke WS1 i WS2 su u poljskom ogledu tretirane preporučenim količinama imazamoksa i tribenuron-metila i praćeno je njihovo preživljavanje. Takođe, utvrđen je efekat herbicida na svežu masu biljaka. Prisustvo mutacija odgovornih za rezistentnost na herbicide (imazamoks i tribenuron-metil) je provereno na osnovu DNK analize slučajno odabranih biljaka koje su preživele primenu herbicida. Procenat biljaka koje su preživele primenu herbicida zavisio je od toga da li se radilo o WS1 ili WS2 biljkama i od rastojanja biljaka od čijeg semena potiču u odnosu na toleratni hibrid suncokreta u prethodnim eksperimentima. Veći procenat preživljavanja je utvrđen za WS2 (50,25%) nego za WS1 (24,50%). S obzirom da analizom DNK nije potvrđeno prisustvo tačkastih mutacija odgovornih za rezistentnost suncokreta prema imazamoksu i tribenuron-metilu, preživljavanje tretiranih biljaka se može objasniti kao posledica oporavka biljaka aktiviranjem bočnih pupoljaka.

Autor za kontakt: Sava Vrbničanin, University of Belgrade, Faculty of Agriculture, Namanjina 6, Belgrade, Serbia, E-mail: sava@agrif.bg.ac.rs, Tel:+381114413307

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 1 (2019), str: 299-312

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR1901299A

Originani naučni rad

EVALUACIJA ZAŠTITNIH EFEKATA PROPOLISA PROTIV TOKSIČNOSTI ALUMINIJUM SILIKATA KOD PACOVA

Ali H. ABU-ALMAATY, Nahed A.OMAR, Ahmed M. ABDEEN, Yasmin M. Abd EL-AZIZ,

Mahmmoud M. ZAKARIA*

¹Fakultet nauka, Department za zoologiju, Port Said Univerzitet, Egipat

² Fakultet nauka, Department za zoologiju, Damietta Univerzitet, Egipat

³ Fakultet nauka, Department za zoologiju, Mansoura Univerzitet, Egipat

⁴Departman za biotehnologiju, Urološki i nefrološki centar, Medicinski fakultet, Mansoura Univerzitet, Egipat

Izvod

Cilj istraživanja bio je procena štetnog dejstva indukovanog aluminijum silikatom u hromozomima koštane srži i tkivima jetre i kako se može sprečiti ova toksišnost. Za naše eksperimente korišćeni su odrasli mužjaci albino pacova težine 100-120 g. Životinje su podeljene u šest jednakih grupa: prva kontrolna grupa zdravih životinja, drugoj grupi je dato 200 ml propolis/kg svakog dana, treća grupa je primala nisku dozu aluminijum silikata (5 mg/kg intraperitonealno) dva puta nedeljno, četvrtoj grupi je data visoka doza aluminijum silikata (20 mg/kg; intraperitonealno) dva puta nedeljno, peta grupa je primila propilis i aluminijum silikat u sličnoj dozi kao druga i treća grupa, dok je šesta grupa primalapropolis i aluminijum silikat u dozama sličnim drugoj i trećoj grupi. Na kraju 8 nedelje iz svakog pacova, koštana srž je usisana i jetra je uklonjena zbog laboratorijskih ispitivanja. Rezultati su pokazali da su pacovi izloženi aluminijum silikatu imali ozbiljne hromozomske aberacije i promene u ekspresiji CIP gena. To je izazvalo značajno povećanje u učestalosti hromozomskih aberacija kao što su poliploidija, hipoploidija, delecije, fragmenti, prekidi hromatida, pauze u hromozomima, translokacije itd. Ekspresija gena CIPs je povećana sa izlaganjem aluminijum silikatu i smanjena je u tretmanu propolisom, dok su Bcl-2 i BAKS smanjeni pri izloženosti aluminijum silikatu, a ekspresija je povećana tretmanom. Propolis ima lekovito dejstvo na toksičnost aluminijum silikata zbog svog antioksidativnog svojstva.

Autor za kontakt: Mahmmoud M. Zakaria, Biotechnology Department, Urology & Nephrology Center, Faculty of Medicine, Mansoura University, Egypt. P.O. Box: 35516, E-mail: mahmoudzakaria2004@yahoo.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 1 (2019), str: 313-322

Srbija

UDC 575.633

https://doi.org/10.2298/GENSR1901313G

Originani naučni rad

ALTERNATIVNI STATISTIČKI MODEL ZA PROCENU AKUMULACIJE SUVE MATERIJE U HLADNIM SEZONIMA: COX REGRESIJA

Zeynep GÖKKUŞ^1*, Mevlüt AKÇURA²

¹Kastamonu Univerzitet, İnebolu Vocational Škola, Departman za kompjuterske tehnologije, Kastamonu, Turska

²Canakkale Onsekiz Mart Univerzitet, Poljoprivredni fakultet, Departman za ratarstvo, Canakkale, Turska

Izvod

U ovom radu, rađen je model na osnovu porasta nekih žitarica (hlebne pšenice, raži, durum pšenice i ječma) u toku dve hladne sezone. U tu svrhu predložena je Cox regresija kao alternativa preferiranim metodama regresije u prethodnim istraživanjima. U studiji, na osnovu sezonskih podataka za dve vegetacione sezone (2012-2013, 2013-2014 i obe), od kojih svaka ima 5 ponavljanja 27 uzoraka, stope rasta ovih žitarica kroz količine akumulacije suve materije su objašnjene u tri različitih modela. U tu svrhu, količine akumulirane suve materije su prilagođene podacima o preživljavanju i Cox regresionoj metodi, koja je bila je poželjna, jer koristi funkciju hazarda i brzinu pojavljivanja određenog događaja. Rezultat je bio da je svaki model bio veoma značajan (p <0.000). Utvrđeno je da je i) najbrže rastuća vrsta bio ječam, ii) da se akumulacija suve materije smanjuje kako se temperatura povećava, i iii) akumulacija suve materije u usevima se menja tokom svake sezone rasta.

Autor za kontakt: Zeynep Gökkuş, Kastamonu University, İnebolu Vocational School, Department of Computer Sciences, Kastamonu, Turkey, email:z.gokkus@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 1 (2019), str: 323-334

Srbija

UDC 575.633

https://doi.org/10.2298/GENSR1901323B

Originani naučni rad

QTL DETEKCIJA KOD BUGARSKE SEGREGIRAJUĆE POPULACIJE MUTANTA PAMUKA

B. M. BOJINOV

Departman za genetiku i oplemenjivanje biljaka, Poljoprivredni fakultet, Poljoprivredni Univerzitet u Plovdivu, Bugarska

Izvod

Identifikacija lokusa kvantitativnih svojstava (QTL) vezanih za kvalitet vlakana je od primarnog interesa za oplemenjivanje pamuka. Bugarske sorte pamuka pripadaju određenoj grupi (proles Bulgaricum), i u njih je veoma teško ubaciti kvalitativne karakteristike ukrštanjem. Stoga je segregirajuća mutantna populacija razvijena iz standardne bugarske sorte "Chirpan 603" primenom gama zračenja semena. Generacije M4 i M5 su korišćene za identifikaciju QTL-ova vezanih za karakteristike kvaliteta vlakana. SSR markeri razvijeni u interspecifičnim ukrštanjima i dalje potvrđeni u intraspecifičnim ukrštanjima, zajedno sa in-house razvijenim ISSR markerima, korišćeni su za mapiranje QTL-ova za kvalitet vlakana. Snaga vlakana, dužina, ujednačenost, mikronaura i izduženje bili su glavne proučavane karakteristike. QTL-ovi sa velikim efektima na ove osobine identifikovane u M4 i M5 generaciji, potvrđeni su i generaciji M6. Ostali su identifikovani i korišćeni za dopunu mape i potvrdu grupnih veza.

Autor za kontakt: B. M. Bojinov, Department of Genetics and Plant bbreeding, Faculty of Agronomy, Agricultural University of Plovdiv, 12 Mendeleev str., 4000 Plovdiv, Bulgaria. E-mail: bojinov@au-plovdiv.bg. Phone: +359 898 229 328

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 1 (2019), str:335-345

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR1901335R

Originani naučni rad

PROCENA STRUKTURE I GENETIČKOG DIVERZITETE AUTOHTONIH RASA GOVEDA

BOSNE I HERCEGOVINE NA OSNOVU MIKRSATELITA

Biljana ROGIĆ ¹, Božo VAŽIĆ¹, Mihajla ĐAN², Marina STAMENKOVIĆ RADAK³

¹Univerzitet Banja Luka, Poljoprivredni fakultet, Republika Srpska, B&H

²Univerzitet Novi Sad, Prirodno-matematički fakultet, Departmant za biologiju i ekologiju, Srbija,

³Univerzitet Beograd, Biološki fakultet, Srbija

Izvod

Genotipizacija 21 mikrosatelita je urađena da bi se procjenio genetički diverzitet i povezanost gatačkog govečeta i buše. Ukupno je genotipizirano 100 životinja podijeljenih u tri grupe: gatačko goveče (GG), buša istočne Hercegovin (BEH) i buša zapadne Hercegovine (BWH). Odstupanje od Hardi-Vajnebergovog ekvilibrijuma je zabilježeno samo za lokus INRA35 i to u grupi buše zapadne Hercegovine. Ukupno je otkriveno 166 alela a prosječan broj alela po lokusu je bio 7,9. Najviša dobijena heterozigotnost (0,688) je zabilježena kod gatačkog govečeta a najniža (0,634) kod buše zapadne Hercegovine. Dobijene vrijednost Fst su pokazale statistički visoko značajnu genetičku diferencijaciju između sve tri grupe goveda: gatačkog govečeta i buše istočne Hercegovine, gatačkog govečeta i buše zapadne Hercegovien, kao i između buše zapadne i buše istočne Hercegovine. U ovom radu je po prvi put urađena genetička karakterizacija gatačkog govečeta i buše. Dobijeni rezultati su od značaja za buduće programe očuvanja tradicionalnih rasa goveda Bosne i Hercegovine.

Autor za kontakt: Biljana Rogić, University of Banja Luka,Faculty of Agriculture, Bulevar vojvode Petra Bojivića 1a, 78000 Banja Luka, Republic of Srpska, B&H

biljana.rogic@agro.unibl.org

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 1 (2019), str: 347-355

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR1901347G

Originani naučni rad

PREUSMERAVANJE MEDIKAMENATA ZA PRIMENU U LEČENJU RETKE GENETSKE BOLESTI- PROGRESIVNE HETEROPLASTIČNE OSIFIKACIJE

Jelena GVOZDENOVIĆ-JEREMIĆ¹ i LJILJANA MOJOVIĆ²

¹Nostopharma, LLC, Betesda, Merilend

²Univerzitet u Beogradu, Tehnološko-Metalurški Fakultet, Beograd

Izvod

Progresivna heterotopna osifikacija je ultra retka bolest kod koje je progresivna ektopična osifikacija posledica heterozigotne inaktivirajuće mutacije GNAS gena koji kodira alfa subjedinicu G- stimulacinog proteina adenilat ciklaze. Intenzivna osifikacija unutrašnjeg vezivnog tkiva može dovesti do anklioze zahvaćenih zglobova i retardacije rasta zahvaćenih ekstremiteta. Inhibicijom glavnog signalnog Hedgehog puta, farmakološkim metodama može se smanjiti obim stvaranja ektopične kosti kod pacijenata sa ovom bolešću. U ovoj studiji su ispitana tri potencijalna inhibitora Hedgehog signalnog puta kao što su arsen trioksid, statin i vitamin D, kao i njihove kombinacije u cilju pronalaženja adekvatnog tretmana. Ispitivanja su vršena na potkožnim progenitorskim mezenhimalnim ćelijama G_sα _f/f miša. Ispitivanja su pokazala da je jako dobre efekte i potencijal pokazala kombinacija gore navedena tri leka. Ova kombinacija ima značajne prednosti jer je njenom primenom moguće smanjiti toksične i neželjene efekte pojedinačnih visokih doza.

Autor za kontakt: Jelena Gvozdenović-Jeremić, Nostopharma, LLC, Bethesda, MD, USA,

jelenaj@nostopharma.com; phone no. +1 703 679 0048

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 1 (2019), str: 357-363

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR1901357N

Orginalni naučni rad

OTPORNOST KUKURUZA NA TRULEŽ KLIPA KOJU IZAZIVA

Aspergillus parasiticus

Milica NIKOLIĆ, Iva SAVIĆ, Ana NIKOLIĆ, Goran STANKOVIĆ, Nenad DELIĆ,

Snežana MLADENOVIĆ DRINIĆ, Slavica STANKOVIĆ

Maize Research Institute, Zemun Polje, Belgrade, Serbia

Izvod

Toksigena vrsta gljive Aspergillus parasiticus stvara aflatoksine, najvažniju grupu mikotoksina s obzirom na njihovu potencijalnu toksičnost koja može izazvati rak kod ljudi. Preventivne mere su najvažnije i ekonomski najznačajnije mere koje se primenjuju u cilju sprečavanja i razvoja toksigenih vrsta gljiva i stvaranja mikotoksina. U tom smislu, stvaranje otpornih genotipova kukuruza je najefikasniji metod. Cilj ovog rada bio je da se utvrdi otpornost hibrida kukuruza različitih FAO grupa zrenja na patogene i toksigene izolate A. parasiticus poreklom iz zrna kukuruza u Srbiji. Utvrđeno je da su svi ispitivani hibridi ispoljili visok stepen otpornosti na vrstu A. parasiticus. Kombinacija preventivnih mera, kao i odgovarajući uslovi skladištenja zrna mogu da ublaže uticaj vrsta roda Aspergillus na prinos i kvalitet zrna.

Autor za kontakt: Milica Nikolić, Maize Research Institute, Zemun Polje, Slobodana Bajića 1, 11185, Belgrade, Serbia, E-mail: mnikolic@mrizp.rs

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 1 (2019), str: 365

Srbija

Dragoslav Marinković

IN MEMORIAM

Academician Ljubomir Berberović, one of bards of Yugoslav genetics, passed away in 86^th year of his life

Povratak na sadržaj