GENETIKA, Vol

GENETIKA, Vol. 51, broj 2 (2019)

Meysam LATIFI, Ali MOHAMMADI

PROCENA GENETIČKIH PARAMETARA AUTOSOMALNIH I POLNO-POVEZANIH SVOJSTAVA KOD MAKUIE OVCE UPOTREBOM MULTIVARIJACIONE ANALIZE [Izvod] [Rad]

Milka BRDAR-JOKANOVIĆ, Anamarija KOREN, Branka LJEVNAIĆ-MAŠIĆ, Biljana KIPROVSKI, Vladimir SIKORA

PARAMETRI PRINOSA I KVALITETA BUNDEVA HOKAIDO TIPA GAJENIH U SRBIJI [Izvod] [Rad]

Beatriz GarcIa-GÓmez, Heidy GonzÁlez-ALVAREZ, Celia MartÍnez-Mora, José Luis Cenis, María del Carmen Pérez-Hernández, Yamila Martínez-Zubiaur, Pedro MartÍnez-GÓmez

MOLEKULARNA KARAKTERIZACIJA PROŠIRENE GERMPLAZME DUDA NA OSNOVU SSR MARKERA [Izvod] [Rad] [Dodatak]

Kalidas PATI, Anilabh Das MUNSHI, Manjusha VERMA, Tusar Kanti BEHERA, Lalit ARYA

GENETIČKI DIVERZITET GENOTIPOVA KRASTAVCA UTVRĐEN NA OSNOVU MOLEKULARNIH MARKERA I AGRONOMSKIH SVOJSTAVA [Izvod] [Rad]

Slavka KALAPCHIEVA, Elena TOPALOVA, Valentina PETKOVA

MORFOLOŠKI, FIZIOLOŠKI I PRODUKTIVNI ODGOVOR U GENOTIPOVIMA GRAŠKA PRI STRESU VISOKE TEMPERATURE [Izvod] [Rad]

Esmaeil GHOLINEZHADand Reza DARVISHZADEH

PATH ANALIZA ZA PRINOS ZRNA SUSAMA (Sesamum indicum L.) INOKULISANOG/NEINOKULISANOG MIKORIZALNIM GLJIVAMA U USLOVIMA STRESA SUŠE [Izvod] [Rad] [Dodatak]

Imren KUTLU, Zeynep SIREL, Ozcan YORGANCILAR, Aysel YORGANCILAR

LINIJA × TESTER ANALIZA ODGOVORA KULTURE ANTERA HLEBNE PŠENICE (Triticum aestivum L) [Izvod] [Rad]

Iva PRUNER, Branko TOMIC, Marija DRAGOJEVIC, Maja GVOZDENOV, Mirjana KOVAC, Dragica RADOJKOVIC, Valentina DJORDJEVIC

NASLEDNI TROMBOFILNI FAKTORI RIZIKA KOD BOLESNIKA SA TUMOROM DOJKE IZ SRBIJE [Izvod] [Rad]

Masoumeh BAGHERI and Azadeh ZAHMATKESH

ASOCIACIJA SLC11A1 GENA I PROIZVODNIH OSOBINA UPOTREBOM LOGISTIČKE REGRESIJE [Izvod] [Rad]

Chithra Madhanamohanan GEETHA and Elenjikkal Avarachan SIRIL

PROUČAVANJE GENETIČKOG DIVERZITETA Asparagus racemosus Willd. IZ RAZLIČITIH AGRO-EKOLOŠKIH ZONA KERALE UPOTREBOM RAPD MARKERA [Izvod] [Rad]

Biljana KIPROVSKI, Jegor MILADINOVIĆ, Anamarija KOREN, Đorđe MALENČIĆ,Maja MIKULIČ-PETKOVŠEK

CRNA I ŽUTA SOJA: DOPRINOS KVALITETA SEMENA ODGOVORU BILJKE NA OKSIDATIVNI STRES U RAZLIČITIM FAZAMA RAZVOJA [Izvod] [Rad]

Dilyara GRITSENKO, Aleksandr POZHARSKY, Nina DERYABINA, Aliya KASSENOVA, Nurbol GALIAKPAROV

GENETIČKA ANALIZA HEMAGGLUTININSKIH PROTEINA H3 I H1 SUBTIPA U KAZAHSTANU [Izvod] [Rad]

Hasan KOÇ

ODNOSI IZMEĐU PREŽIVLJAVANJA U TOKU ZIME I NEKIH MORFOLOŠKIH I TEHNOLOŠKIH OSOBINA KOD GENOTIPOVA ŠAFRANIKE [Izvod] [Rad]

Malik ASHIQ RABBANI, Sohail AHMAD JAN, Sadar UDDIN SIDDIQUI, Abdul GHAFOOR and Zahoor AHMAD

MORPHO-BIOHEMIJSKA KARAKTERIZACIJA GERMPLASME AMLE (Phyllanthus emblica L.) I TAMARINDA (Tamarindus indica L.) IZ PAKISTANA [Izvod] [Rad]

Tejpal Singh SRAN and S. K. JINDAL

MULTI-EKOLOŠKA EVALUACIJA GENOTIPOVA ČILI PAPRIKE ZA PRINOS I KOMPONENTE PRINOSA [Izvod] [Rad]

Valentin KOSEV and Viliana VASILEVA

GENETIČKA ANALIZA KVANTITATIVNIH SVOJSTAVA GENOTIPOVA SASTRICE (Lathyrus sativus L.) [Izvod] [Rad]

Mahmut Kaplan, Veysel Turan, Yusuf Murat KARDES, Aydin DAS, Kagan KOKTEN

KOMPOZICIJE MASNIH KISELINA I MIKROELEMENTA SEMENA RAZLIČITIH Onobrychis viciifolia GENOTIPOVA [Izvod] [Rad]

Mahdi BADRI ANARJAN, Farshid TALAT, and Amir FAYYAZ MOGHADDAM

ANALIZE KOMPONENTI PRINOSA KOD KULTIVARA PAMUKA (G. hirsutum) MULTIVARIJATNIM STATISTIČKIM METODAMA [Izvod] [Rad]

Dušica ADEMOVIĆ-SAZDANIĆ andSvetlana VOJVODIĆ

HUMANI LEUKOCITNI ANTIGEN POLIMORFIZAM KAO OSETLJIVI FAKTOR RIZIKA KOD ZAVRŠNE FAZE RENALNIH BOLESTI [Izvod] [Rad]

Dunja Rukavina, Amir Zahirović, Ćazim CRNKIĆ, Mirela Mačkić-Đurović, Adaleta Durmić-Pašić, Belma Kalamujić Stroil, Naris Pojskić

KORISNOST 17-PLEX STR KITA ZA GENOTIPIZACIJU BOSANSKOG BRDSKOG KONJA [Izvod] [Rad]

A.Nilgun ATAY, Ersin ATAY, Burak KUNTER, K. Yaprak KANTOGLU, Nejdet KAPLAN

ODREĐIVANJE OPTIMALNOG MUTAGENOG DOZIRANJA I NJEGOVIH EFEKATA NA MORPHO-AGRONOMSKE OSOBINE KOD POTENCIJALNIH MUTANATA “AMASIA” JABUKE [Izvod] [Rad]

selvakumar, R., Pritam kalia, R.S., raje

GENETIČKA ANALIZA NUTRITIVNIH SVOJSTAVA TROPSKE ŠARGAREPE (Daucus carota L.) [Izvod] [Rad]

Farah FARAHANI, Atena BAYANI, Zahra NOORMOHAMMADI

ISPITIVANJE GENETIČKOG DIVERZITETA DVE REGENERISANE in vitro Aole barbadensis I Aloe littoralis BILJKE PRIMENOM C-VREDNOST DNK CITOMETRIJOM [Izvod] [Rad]

Vladislava GALOVIC, Milan DREKIĆ, Sreten VASIĆ, Siniša ANDRAŠEV, Saša PEKEČ,

Dejan V. STOJANOVIĆ, Verica VASIĆ

PROFIL MITOHONDRIJALNE 16S rDNA I FILOGENETSKA ANALIZA UKAZUJU NA GENETIČKU VARIJABILNOST JASENOVE PIPE (Stereonychus fraxini De Geer) U SRBIJI [Izvod] [Rad]

Ali Akbar EBADI, Mohammad Taher HALLAJIAN, Mojtaba KORDROSTAMI

ANALIZA GENETIČKE VARIJACIJE I STABILNOSTI MUTANTNIH LINIJA PIRINČA KORIŠĆENJEM AMMI MODELA U NORMALNIM I USLOVIMA STRESA [Izvod] [Rad]

Dragana JUGOVIĆ, Predrag MILJKOVIĆ Tatjana JEVTOVIĆ-STOIMENOV, Milena DESPOTOVIĆ, Višnja MADIĆ, Aleksandar MILIĆEVIĆ, Marija VUKELIĆ-NIKOLIĆ, Perica VASILJEVIĆ

ASOCIJACIJA POLIMORFIZAMA TGF-β1 i TNF-α GENA SA FORMIRANJEM BUBREŽNIH OŽILJAKA KOD DECE SA VEZIKOURETERALNIM REFLUKSOM [Izvod] [Rad]

Saeed MOHSENZADEH, Masoud SHEIDAI, Fahimeh KOOHDAR

GENETIČKA STRUKTURA POPULACIJE KOD Plantago ovata var. decumbens UPOTREBOM ISSR MARKERA [Izvod] [Rad]

Cengiz YÜCEDAĞ, Halil Barış ÖZEL, Sezgin AYAN,Fulvio DUCCI, Vasilije V. ISAJEV, Muhidin ŠEHO

KARAKTERISTIKE RASTA Tilia tomentosa Moench. IZ RAZLIČITIH DISTRIKATA U REGIJAMA MARMARA I ZAPADNOG CRNOG MORA U TURSKOJ [Izvod] [Rad]

Velimir RADIĆ, Igor BALALIĆ, Goran JAĆIMOVIĆ, Aleksandra NASTASIĆ, Jasna SAVIĆ, Ana MARJANOVIĆ-JEROMELA

UTICAJ SUŠE I STRESA SALINITETA NA KLIJANJE SEMENA I RAST KLIJANACA U HIBRIDIMA KUKURUZA Izvod] [Rad]

Ivana TOŠIĆ, Milan MIROSAVLJEVIĆ, Novo PRŽULJ, Miro STOŠIĆ

PRINOS I SADRŽAJ HRANJIVIH ELEMENATA U RAZLIČITIM SORTAMA ZELENE SALATE U ZAVISNOSTI OD NAČINA PROIZVODNJE Izvod] [Rad]

Corrigendum: Batos B., D. Miljković (2019): The phenotypic plasticity of of Picea omorika /panč./purkyne morphological pollen traits.- Genetika, Vol 51, No.1, 121-136. https://doi.org/10.2298/GENSR1901121B

[Corrigendum] [Rad tekst]

Jelena BOŠKOVIĆ

IN MEMORIAM

Prof dr Katarina Borojević [Tekst]

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51 broj 2(2019), str: 365-375

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR1902365L

Orginal scientific paper

PROCENA GENETIČKIH PARAMETARA AUTOSOMALNIH I POLNO-POVEZANIH SVOJSTAVA KOD MAKUIE OVCE UPOTREBOM MULTIVARIJACIONE ANALIZE

Meysam LATIFI¹ i Ali MOHAMMADI²

¹Genetika i oplemenjivanje životinja, Univerzitet u Kurdistanu, Kurdistan, Iran

²Ge¹Genetika i oplemenjivanje životinja, Univerzitet u Tabrizu, Tabriz, Iran

Izvod

Cilj ovog rada je bio da se odrede genetski parametri autozomnih i polno vezanih efekata za porođajnu težinu (BV), težinu odbića (VV), prosečan dnevni prirast od rođenja do odbića (ADG) i kleiber odnos (KR) kod Makuie ovaca. Skup podataka koji se koristio u ovoj studiji prikupljen je na stanici za uzgoj ovaca Makuie u provinciji Zapadni Azerbejdžan, Iran, između 1994. i 2011. godine. Fiksni efekti su uključivali godinu rođenja, pol (muški ili ženski), tip rođenja (jedan ili blizanac) i starost (pet klasa, 2-6 godina starosti). Za analizu podataka korišćena su tri multivarijaciona modela životinja, uključujući direktne (autozomne i polne) i majčinske efekte. Drugi model (uključujući direktne aditivne genetske efekte životinjskih (autozomnih i seksualnih) i trajnih efekata na životnu sredinu), sa najnižom AIC vrednošću, smatra se najprikladnijim modelom. Na osnovu najpogodnijeg modela, direktne autozomne i polno povezane heritabilnosti BV, VV, ADG i KR bile su 0,12 ± 0,04 i 0,03 ± 0,03, 0,18 ± 0,04 i 0,05 ± 0,03, 0,37 ± 0,04 i 0,04 ± 0,03, i 0,52 ± 0.05 i 0.07 ± 0.04. Veličina varijansi koje su povezane sa polom kao udeo fenotipske varijanse dobijene najboljim modelom iznosile su 4%, 4,5%, 3% i 5,7% za BV, VV, ADG i KR. Takođe, autozomni i polno vezani hromozomi, trajne ekološke i fenotipske korelacije kod majki kretale su se u rasponu od -0,20 do 0,96, od 0,11 do 0,84, -0,34 do 0,89 i -0,20 do 0,91. Rezultati ovog rada su pokazali da hromozomi povezani sa polom imaju efekte kao materinski efekti, i da to može doprineti tačnijoj proceni direktne autozomne heritabilnosti.

Autor za kontakt: Meysam Latifi, Genetika i oplemenjivanje životinja, Univerzitet u Kurdistanu, Kurdistan, Iran,Tel. +98 918 406 9970; fax: +98 813 450 6128. E-mail: mlganjnameh@gmail.ocm

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 2(2019), str: 377-387

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR1902377B

Original scientific paper

PARAMETRI PRINOSA I KVALITETA BUNDEVA HOKAIDO TIPA GAJENIH U SRBIJI

Milka BRDAR-JOKANOVIĆ¹, Anamarija KOREN¹, Branka LJEVNAIĆ-MAŠIĆ², Biljana KIPROVSKI¹, Vladimir SIKORA¹

¹Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija

²Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Srbija

Izvod

Cilj rada je ocena 40 akcesija bundeva Hokaido tipa (Cucurbita maxima Duchesne) u pogledu svojstava od agronomskog značaja i parametara kvaliteta mesa ploda, sa naglaskom na agroekološke uslove Srbije. Bundeve pripadaju većoj Cucurbita kolekciji Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, gde je izveden dvogodišnji (2016, 2017) poljski ogled. Akcesije su se značajno razlikovale u pogledu svih parametara. Srednje vrednosti agronomskih svojstava su: prinos po biljci 3,56 kg, masa ploda 1,84 kg, broj plodova po biljci 2,03, datum cvetanja 180,29, kratka glavna stabljika. Kod parametara kvaliteta; sadržaj suve materije je 11,49%, šećera 43,32 mg/g sveže mase, karotenoida 50,12 mg/kg, proteina 4,04 mg/g, ukupnih rastvorljivih čestica 8,63°Brix, refrakcioni indeks 1,347, pH 6,98. Najviši koeficijenti varijacije izračunati su za prinos po biljci i sadržaj karotenoida. Utvrđeni su veći prinos i bolji kvalitet u prvoj godini istraživanja. Nepovoljni efekat visokih temparatura u 2017. odrazio se najviše na sadržaj karotenoida, koji je bio 48,4% niži nego u 2016. Da bi se istražili odnosi parametara, kao i radi izdvajanja parametara sa najvećim doprinosom varijabilnosti bundeva, primenjena je analiza glavnih komponenata. Uočene su jake pozitivne korelacije prinosa po biljci, mase ploda i dužine glavne stabljike. Sadržaj karotenoida i pH su korelirali sa prinosom, dok su ostali parametri kvaliteta korelirali međusobno. Prinos po biljci i masa ploda su najviše doprineli varijabilnosti istraživanih bundeva. Kod parametara kvaliteta, varijabilnosti je najviše doprinela suva masa mesa ploda. Strategija za oplemenjivanje bundeva Hokaido tipa prilagođenih uslovima sredine Srbije bi trebala biti zasnovana na kombinovanju nezavisno selekcionisanih visokoprinosnih i visokokvalitetnih akcesija.

Autor za kontakt: Milka Brdar-Jokanović, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Maksima Gorkog 30, 21000 Novi Sad, Srbija, Phone: 381 21 780 365, Fax: 381 21 780 198, E-mail: milka.brdar@ifvcns.ns.ac.rs

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 2(2019), str: 389-403

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR1902389G

Original scientific paper

MOLEKULARNA KARAKTERIZACIJA PROŠIRENE GERMPLAZME DUDA

NA OSNOVU SSR MARKERA

Beatriz GarcIa-GOmez¹, Heidy GonzAlez-ALVAREZ², Celia MartInez-Mora³, José Luis Cenis³, María del Carmen Pérez-Hernández², Yamila Martínez-Zubiaur², Pedro MartInez-GOmez¹

¹Departamento de Mejora Vegetal, CEBAS-CSIC, E-30100 Espinardo, Murcia, Spanija

²CENSA, La Habana, Kuba

³Instituto Murciano de Investigación y Desarrollo Agrario y Alimentario (IMIDA), c/Mayor, 1, 30150 La Alberca (Murcia), Španija

Izvod

Cilj ovog rada je molekularna karakterizacija pomoću nuklearnih SSR markera različitih sorti duda (Morus alba L.) iz različitih zemalja, uključujući Kubu, Kostariku, Brazil, Južnu Koreju, Etiopiju, Kinu, Japan, Italiju i Španiju. Rezultati su pokazali mogućnost primene SSR markera za razlikovanje različitih genetičkih rodova i karakterisali su obiman genski fond sorti duda. Rezultati su pokazali prisustvo 53 različita alela iz 12 SSR u 37 analiziranih genotipova. Japanske, italijanske i španske sorte formirale su odvojenu grupu u kojoj je samo 5 genotipova bilo prisutno i u kubanskoj banci germplazme. S druge strane, kubanske sorte "Kuba 2" i "Kuba 3", koje su razmnožene od kineskih roditelja, grupisane su u isti klaster, što sugeriše da su ove sorte zadržale svoje genomske karakteristike. Takođe je bilo moguće povezati genotipove kultivara „Tigriada“ i „Acorazonada“ prisutne u Kostariki, kao i proceniti druge sorte za njihovu upotrebu u ishrani svilene bube. Molekularni rezultati pokazuju i širenje kultivisane vrste duda iz Kine širom sveta, uvođenje u Južnoj Koreji i Japanu u prvom koraku širenja i kasnije širenje modernih sorti duda u mediteransko područje, a kasnije u Južnu Ameriku i područje Kariba.

Autor za kontakt: Pedro Martínez-Gómez, Departamento de Mejora Vegetal, CEBAS-CSIC, E-30100 Espinardo, Murcia, Španija, Phone: 34-968-39-6200; Fax: 34-968-39-6213; E-mail: pmartinez@cebas.csic.es

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 2(2019), str: 405-416

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR1902405P

Original scientific paper

GENETIČKI DIVERZITET GENOTIPOVA KRASTAVCA UTVRĐEN NA OSNOVU MOLEKULARNIH MARKERA I AGRONOMSKIH SVOJSTAVA

Kalidas PATI^1*, Anilabh Das MUNSHI², Manjusha VERMA³, Tusar Kanti BEHERA²

and Lalit ARYA³

¹ICAR-Centralni institute za lukovičaste biljke, Regionalni Centar, Bhubaneswar, Odisha 751019, Indija

²Odsek za proučavanje povrća, ICAR-Indijski poljoprivredni istraživački institut, Nju Delhi 110 012, Indija

³ Odsek za genetičke resurse, ICAR-Nacionalni Biro za biljne genetičke resurse, Nju Delhi 110012, Indija

Izvod

Razumevanje nivoa genetske raznolikosti i strukture populacija od ključnog je značaja za ekonomično korišćenje genetičkih resursa. U ovom istraživanju smo ispitivali genetičku raznolikost 36 reprezentativnih uzoraka genotipova krastavaca na osnovu 10 kvantitativnih osobina i 17 polimorfnih SSR markera. Utvrđena je varijabilnost kod cvetanja, načina porasta i osobina ploda. Otkrili smo da je osobina broj dana do otvaranja prvog ženskog cveta, varirala od 39,03 do 51,94, dužine ploda od 6,09 do 30,01 (cm), težine ploda od 104,39 do 277,05 (g) i prinosa po biljci od 699,38 do 1670,93 (g). Genetička udaljenost bazirana na 17 SSR markera među 36 genotipova je bila u rasponu od 0,03 do 0,70, što ukazuje na veliku raznolikost među genotipovima odabranim za evaluaciju u ovom radu. Ovi prajmeri su proizveli prosečno 2.76 alela. PIC je varirao od 0.005 do 0.550 sa prosekom od 0.348. Utvrđena srednja vrednost heterozigotnosti bila je 0.098, dok je genska raznolikost ili očekivana heterozigotnost bila od 0.625 do 0.057. Genetički udaljeni genotipovi na osnovu morfo-molekularnih karakteristika će biti od velikog interesa za oplemenjivače krastavaca i za selekciju udaljenih roditelja ili proizvodnju mapirajućih populacija.

Autor za kontakt: Kalidas Pati, ICAR- Centralni institute za lukovičaste biljke, Regionalni Centar, Bhubaneswar, (Odisha) 751019, Indija, Phone: +917377914855,email:kalidas9555@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 2(2019), str: 417–428

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR1902417K

Original scientific paper

MORFOLOŠKI, FIZIOLOŠKI I PRODUKTIVNI ODGOVOR U GENOTIPOVIMA GRAŠKA PRI STRESU VISOKE TEMPERATURE

Slavka KALAPCHIEVA*, Elena TOPALOVA, Valentina PETKOVA

Departman za oplemenjivanje, Održavanje i introdukcija sorata, Maritsa istraživački institut za povrtarstvo, Plovdiv, Bugarska

Izvod

Utvrđene su promene morfoloških karakteristika, produktivnosti i parametara fluorescentne emisije pri normalnim i visokim temperaturama u poljskim uslovima kod 10 sorti i linija vrste Pisum sativum L. iz kolekcije MARITSA Instituta za povrtarstvo. Uticaj visoke temperature na stanje i funkcionalnu aktivnost fotosintetskog aparata (PSA) ispitivan je analizom fluorescentnih karakteristika hlorofila fotosistema II (PSII) u lišću graška. Biljke su bile izložene stresu visoke temperature tokom reproduktivnog perioda (stvaranje pupoljka - faza cvetanja), što se smatra posebno kritičnim za biljke graška. Na morfološke karakteristike i produktivnost uticale su klimatske karakteristike u ispitivanim godinama. Skrining za termostabilnost fotosintetskog aparata na visoku temperaturu karakterisao je Skinado, Faboundo i liniju 95/4 kao najtolerantnije na osnovu analize parametara indukcije fluorescencije. Najosetljivije linije bile su 72/2 i 72/9. Sorte Skinado i Fabundo reagovale su višim prinosima zelenih mahuna i zrna u uslovima prve godine, kategorisane kao veoma tople u odnosu na 2013. Smatramo da su navedeni uzorci iz kolekcije pogodni za program oplemenjivanja graška na tolerancije na stress visoke temperature.

Autor za kontakt: Slavka Kalapchieva, Departman za oplemenjivanje, Održavanje i introdukcija sorata, Maritsa istraživački institut za povrtarstvo, Brezovsko shosse Str. 32, 4003 Plovdiv, Bugarska, Tel.:+35932952296, Fax:+35932960177, e-mail: s_kalapchieva@abv.bg

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 2(2019), str:429-445

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR1902429G

Original scientific paper

PATH ANALIZA ZA PRINOS ZRNA SUSAMA (Sesamum indicum L.) INOKULISANOG/NEINOKULISANOG MIKORIZALNIM GLJIVAMA U USLOVIMA STRESA SUŠE

Esmaeil GHOLINEZHAD¹, Reza DARVISHZADEH²

¹Departman za poljoprivredne nauke, Payame Noor Univerzitet, Teheran, Iran

²Departman za oplemenjivanje biljaka i biotehnologiju, Urumia Univerzitet, Urmia, Iran

Izvod

Da bi se utvrdile efektivne osobine poboljšanja prinosa semena kod susama (Sesamum indicum L.), eksperiment sa faktorijalnim split plot dizajnom je postavljen u tri ponavljanja u eksperimentalnom polju Poljoprivrednog istraživačkog centra, Zapadni Azerbejdžan (stanica Saatloo) u 2015 i 2016 godini. Glavne parcele (faktor A i B) sastojale su se od tri različita nivoa navodnjavanja (normalno navodnjavanje: navodnjavanje posle evaporacije useva od 70 mm ili ETc, umereni stres suše: navodnjavanje posle 90 mm ETc i jak stres suše: navodnjavanje posle 110 mm ETc i faktor B uključivao je tri nivoa: dve vrste mikoriznih gljiva Glomus mosseae, Glomus intraradices i ne-inokulirane (kontrola). Pod-parcele (faktor C) sastojalo se od osam komercijalnih sorti susama. Rezultati su pokazali visoku heritabilnost većine proučavanih osobina pod različitim nivoima stresa suše, osim za produktivnost. Procena komponenata varijanse pokazala je da su u optimalnim uslovima sva proučavana svojstva imala visoku heritabilnost i da su bila pod manjim uticajem sredine. Path analiza pokazala je pozitivne značajne korelacije prinosa zrna i svih proučavanih osobina. Poboljšanje komponenti prinosa može, dakle, povećati prinos semena susama. Istraživanje je pokazalo da je broj semena po kapsuli jedan od najvažnijih pokazatelja prinosa susama pod optimalnim navodnjavanjem. Takođe svojstva kao što su težina 1000 semena i broj kapsula po biljci mogu se koristiti kao opcioni indeks u programima oplemenjivanja na povećanje prinosa semena i selekciju genotipova pod optimalnim uslovima navodnjavanja, zbog visokog pozitivnog direktnog uticaja na prinos semena. Pod umerenim i jakim stresom suše, efektivne osobine prinosa semena bile su različite kod različitih vrsta mikoriznih gljiva.

Autor za kontakt: Esmaeil Gholinezhad, Departman za poljoprivredne nauke, Payame Noor Univerzitet, Teheran, Iran, gholinezhad1358@yahoo.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 2(2019), str:447-461

Srbija

UDC 575.633.11

https://doi.org/10.2298/GENSR1902447K

Original scientific paper

LINIJA × TESTER ANALIZA ODGOVORA KULTURE ANTERA HLEBNE PŠENICE (Triticum aestivum L)

Imren KUTLU^1*, Zeynep SIREL², Ozcan YORGANCILAR², Aysel YORGANCILAR²

¹Eskisehir Osmangazi Univerzitet, Poljoprivredni fakultet, Departman za biosistemski inžinjering, 26160 Eskisehir, Turska

²Tranziciona zona poljoprivrednog istraživačkog instituta, 26160 Eskisehir, Turska

Izvod

Cilj ovog rada bio je ispitati efekte gena koji imaju ulogu u nasleđivanju odgovora kulture antera populacija F1 i F2 dobijenih hibridizacijom između sedam duplih haploidnih (DH) linija pšenice i četiri sorte hlebne pšenice korišćenjem linije × tester metoda, kao i da se odrede odgovarajući roditelji i obećavajući hibridi. Jedanaest roditelja i njihovih dvadeset i osam hibridnih kombinacija ispitivano je za androgena svojstva vezana za odgovor kulture antera, kao što je broj kalusa, zelenih, albino, haploidnih, spontanih DH i fertilnih biljaka. Dobijeni podaci su procijenjeni analizom kombinacione sposobnosti izračunatom metodom linije × tester i procenom stepena heritabilnosti. Prema rezultatima, za sva ispitivana svojstva, neaditivni efekti gena su nađeni kao značajni, a heritabilnost u užem smislu bila je na niskom nivou. Utvrđeni su značajni efekti kombinacione sposobnosti kod nekih roditelja i hibrida u pogledu ispitivanih osobina. DH19, DH22 i Harmankaia-99 su identifikovani kao pogodni roditelji za razvoj androgenih osobina, dok su ukrštanja formirana između njih ocenjena kao obećavajuća. Ukupno 444 biljke (142 F1, 302 F2) su prenesene u staklenik od biljaka dobijenih iz kulture antera, a 205 (68 u F1, 137 u F2) su bile fertilne. Od roditelja je dobijeno 90 fertilnih biljaka. Seme 112 DH biljaka dobijenih od hibrida umnoženo je za upotrebu u oplemenjivačkim programima.

Autor za kontakt: Imren Kutlu, Eskisehir Osmangazi Univerzitet, Poljoprivredni fakultet, Departman za biosistemski inžinjering, 26160 Eskisehir, Turska, Email: ikutlu@ogu.edu.tr, Phone: +90 222 3242990, Fax: +90 222 3242991

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 2(2019), str: 463-472

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR1902463P
Original scientific paper

NASLEDNI TROMBOFILNI FAKTORI RIZIKA KOD BOLESNIKA SA TUMOROM DOJKE IZ SRBIJE

Iva PRUNER¹, Branko TOMIĆ¹, Marija DRAGOJEVIĆ¹, Maja GVOZDENOV¹, Mirjana KOVAČ^2,3, Dragica RADOJKOVIĆ¹, Valentina ĐORĐEVIĆ¹

¹Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Univerzitet u Beogradu, Srbija
²Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija
³Institut za transfuziju krvi Srbije, Odeljenje za hemostazu, Beograd, Srbija

Izvod

Tumor dojke je vodeći uzrok smrtnosti žena obolelih od tumora. Razvoj trombotičkih događaja često komplikuje klinički tok bolesti i predstavlja jedan od vodećih uzroka morbiditeta i mortaliteta kod obolelih. Postoji veliki broj genetičkih faktora rizika povezanih sa trombozom, ali njihov doprinos trombotičkim događajima kod bolesnika sa tumorom nije potpuno razjašnjen. Cilj ove studije je ispitivanje moguće uloge FV Leiden, FII G20210A, MTHFR C677T i PAI-1 4G/5G genskih varijanti u etiopatologiji tumora dojke i pratećih tromboze u grupi ispitanika iz Srbije. Studija je obuhvatila 316 ispitanika, koji su podeljeni u tri grupe: bolesnice sa tumorom dojke sa (97) ili bez (99) tromboza i kontrolna grupa koju su činile zdrave ispitanice (120). Prema našim rezultatima učestalost sve četiri protrombotičke varijante je slična kod obolelih sa ili bez tromboze. U poređenju sa kontrolnom grupom (P = 0,014; OR = 0,145 (95% CI 0,031-0,679)) utvrđena je manja učestalost MTHFR 677TT genotipa kod obolelih sa tumorom dojke, što ukazuje da MTHFR C677T može potencijalno imati zaštitnu ulogu u razvoju tumora dojke. Naša studija je nije utvrdila povezanost između protrombotičnih genskih varijanti i povećanog trombotičkog rizika kod obelelih od tumora dojke u srpskoj populaciji. Takođe, naši rezultati ukazuju na moguću ulogu genotipa MTHFR 677TT u etiologiji tumora dojke, ali su potrebna dalja istraživanja kod većih grupa ispitanika.

Autor za kontakt: Branko Tomic, Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Univerzitet u Beogradu,11010 Beograd, Srbija; Tel: +381113976658; Fax: +381113975808; e-mail: kobran@imgge.bg.ac.rs

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 2(2019), str: 473-478

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR1902473B
Original scientific paper

ASOCIACIJA SLC11A1 GENA I PROIZVODNIH OSOBINA UPOTREBOM LOGISTIČKE REGRESIJE

Masoumeh BAGHERI*, Azadeh ZAHMATKESH

Departman za genomiku i genetičko inžinjesrtvo, Razi istraživački institute za vakcine i serume, (RVSRI), Poljoprivrena istraživačka, obrazovna i savetodavna organizacija (AREEO), Hesarak, Karaj, Alborz, Iran

Izvod

SlC11A1 je gen potencijalnih kandidata koji se odnosi na podložnost širokom opsegu intracelularnih patogena. U ovom istraživanju koristili smo logističku regresionu analizu u proučavanju slučaj-kontrola kako bismo pronašli vezu između gena SLC11A1 i procenjene oplemenjivačke vrednosti proizvodnih osobina (procenjene oplemenjivačke vrednosti belančevina i masti, kao i procenat proteina i masti) u Holstein mlečnim govedima metodom selektivne genotipizacije. Uzorci su prethodno genotipizovani na osnovu kliničkih podataka o mastitisu pomoću metode PCR-SSCP. Kontrast između heterozigotnog genotipa i oba homozigotna genotipa pokazao je da, uprkos značajnoj vezi između kliničkog mastitisa i SLC11A1, nije bilo negativnog uticaja gena od interesa na proizvodne osobine. Stoga, imajući u vidu nepovoljan odnos između kliničkog mastitisa i proizvodnih osobina, selekcija gena SLC11A1 neće imati nepovoljan efekat na proizvodne osobine i neće dezorganizovati selekcione programe zasnovane na zdravstvenim podacima.

Autor za kontakt: Masoumeh Bagheri, Departman za genomiku i genetičko inžinjesrtvo, Razi istraživački institute za vakcine i serume, (RVSRI), Poljoprivrena istraživačka, obrazovna i savetodavna organizacija (AREEO), Hesarak, Karaj, Alborz, Iran, Email: m.bagheri@rvsri.ac.ir

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 2(2019), str: 479-494

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR1902479G

Original scientific paper

PROUČAVANJE GENETIČKOG DIVERZITETA Asparagus racemosus Willd. IZ RAZLIČITIH AGRO-EKOLOŠKIH ZONA KERALE UPOTREBOM RAPD MARKERA

Chithra Madhanamohanan GEETHA¹ and Elenjikkal Avarachan SIRIL^2*

¹Department za biotehnologiju, Univerzite Kerala, Kariavattom, Thiruvananthapuram- 695581

²Department za botaniku, Univerzitet Kerala, Kariavattom, Thiruvananthapuram-695581

Izvod

Kod dvadeset uzoraka Asparagus racemosus iz deset agro-ekoloških zona Kerale ocenjen je genetički diverzitet upotrebom RAPD markera. Dvadeset prajmera je izabrano na osnovu reproduktivnosti i jasnoće traka. Ukupno je zabeleženo 1209 traka od kojih je 1181 lokusa bilo polimorfno (97,75%). Procenjeni su parametri efikasnosti prajmera, ukupnog broja lokusa, ukupnog broja polimorfnih lokusa, procenta polimorfizma, sadržaja informacija o polimorfizmu (PIC), snage rezolucije, indeksa markera i broja jedinstvenih traka. Vrednost PIC varirala je od 0.059 do 0.209 i dokazano je da je OPI19 najpolimorfniji marker. Evaluacija odnosa između sedam parametara efikasnosti pokazala je pozitivnu i signifikantnu (P <0,01) korelaciju ukupnog broja lokusa sa ukupnim brojem polimorfnih lokusa, rezolucijom snage i jedinstvenih traka. Jaccard-ov koeficijent sličnosti bio je u rasponu od 0.118 do 0.566, što ukazuje na veliku genetičku varijabilnost između uzoraka. Podaci iz UPGMA dendrograma otkrili su genetske odnose između uzoraka i da ne postoji geografsko razdvajanje u klasteru. Ova zapažanja ukazuju na to da se RAPD markeri mogu koristiti kao efikasno sredstvo za utvrđivanje genetičke raznolikosti između uzoraka A. racemosus.

Autor za kontakt: Elenjikkal Avarachan Siril, Department za botaniku, Univerzitet Kerala, Kariavattom, Thiruvananthapuram-695581, easiril@yahoo.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 2(2019), str: 495–510

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/gensr1902495K

Originani naučni rad

CRNA I ŽUTA SOJA: DOPRINOS KVALITETA SEMENA ODGOVORU BILJKE

NA OKSIDATIVNI STRES U RAZLIČITIM FAZAMA RAZVOJA

Biljana KIPROVSKI¹*, Jegor MILADINOVIĆ¹, Anamarija KOREN¹, Đorđe MALENČIĆ²,Maja MIKULIČ-PETKOVŠEK³

¹Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija

²Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Departman za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija

³Univerzitet u LJubljani, Biotehnički fakultet, Odeljenje za Agronomiju, Katedra za voćarstvo, vinogradarstvo i povrtarstvo, SI-LJubljana, Slovenija

Izvod

Cilj ovog rada bio je poređenje kvaliteta semena dve crne i žute sorte soje, kao i odgovora biljaka razvijenih iz ovih semena na stres tokom vegetacije i reproduktivnog perioda. Sadržaj ugljenih hidrata: celuloza, skrob, totalni i redukovani šećeri, kao i sadržaj ulja i proteina variraju među svim sortama, bez obzira na boju. Imajući u vidu sve razlike u kvalitetu semena, kao i odgovor na uslove sredine tokom razvoja, crne sorte mogu se predložiti kao odličan izvor fenolnih jedinjenja (flavan-3-ola, antocijanina, genisteina, glicitina, kvercetina, laricitrina i derivata izorhamnetina). Zbog ekstremnih fluktuacija u količini padavina u poslednjih nekoliko godina, informacije o boljem kvalitetu soje u uslovima oksidativnog stresa od velikog su značaja za organsku i konvencionalnu proizvodnju ove vrste.

Autor za kontakt: Biljana Kiprovski, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Maksima Gorkog 30, 21000 Novi Sad, Srbija biljana.kiprovski@ifvcns.ns.ac.rs, tel.+38121780365, fax.+38121780198

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 2(2019), str: 511-524

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR1902511G

Originani naučni rad

GENETIČKA ANALIZA HEMAGGLUTININSKIH PROTEINA H3 I H1 SUBTIPA U KAZAHSTANU

Dilyara GRITSENKO ^1,2,3*, Aleksandr POZHARSKY⁴, Nina DERYABINA^1,3, Aliya KASSENOVA⁵, Nurbol GALIAKPAROV¹

¹Laboratorija za molekularnu biologiju, Institut za biologiju i biotehnologiju biljaka, Almati, Kazahstan

²Laboratorija za molekularnu genetiku i biohemiju, Institut za zaštitu bilja i karantin, Almati, Kazahstan

³Departman za molekularnu biologiju i genetiku, Al-Farabi Kazakh Nacionalni Univerzitet, Almati, Kazahstan

⁴Asfendiyarov Kazakh Nacionalni Medicinski Univerzitet, Kazahstan

Nazarbayev Univerzitet, Astana, Kazahstan

Izvod

Grip je jedna od najopasnijih i najrasprostranjenijih zaraznih bolesti na planeti. Prirodni rezervoar virusa influence A su divlje vodene ptice, koje kasnije doprinose širenju virusne infekcije kod domaćih životinja. Trenutno su iz različitih životinjskih vrsta izolovani različiti podtipovi influence A i ispitivana je njihova genetička raznolikost sa mogućnošću predviđanja mesta pojave i prenosa između vrsta. Istraživanje genetičke raznolikosti virusa influence A takođe je važno za blagovremeni odgovor razvijanjem odgovarajućih vakcina do pojave novih sojeva. U radu smo istražili dva podtipa hemaglutinina (H3, H1) iz divljih vodenih ptica u Republici Kazahstan (RK). Ovaj rad je imao za cilj da odredi homologiju između ovih podtipova i trenutno poznatih izolata iz NCBI baze podataka. Izolati H3N8 iz Kazahstana bili su locirani u monofitelnoj grupi zajedno sa izolatima iz Mongolije i Altaja prema filogenetskoj analizi sekvenci hemaglutinina. Homologost hemaglutinina izolata H3N8 iz Kazahstana i A / ek / Richmond / 1/2007 soja vakcine iznosila je 86,07%, a A / ek / Ohio / 2003 vakcinski soj bio je 86,24%. U slučaju izolata H1N1 iz Kazahstana, najviša homologija hemaglutinina bila je sa izolatima iz Evrope. Homologija sa A / California / 07/2009 (H1N1) sojem vakcine bila je 81,27%. Kod važnih amino kiselina mesta cepanja i vezivanja receptora nisu bile promenljive u oba podtipa H3 i H1. Istraživanje antigenih lokacija pokazalo je prisustvo varijacija u svih pet lokacija za podtip H3 i na 4 lokacije za H1.

Autor za kontakt: Gritsenko Dilyara:phone +77073865386, e.mail:d.kopytina@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 2(2019), str: 525-537

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR1902525K

Originani naučni rad

ODNOSI IZMEĐU PREŽIVLJAVANJA U TOKU ZIME I NEKIH MORFOLOŠKIH

I TEHNOLOŠKIH OSOBINA KOD GENOTIPOVA ŠAFRANIKE

Hasan KOÇ

Bahri Dagdas Međunarodni institut za istraživanja u poljoprivredi, Konja, Turska

Izvod

Ova studija je sprovedena u proizvodnim sezonama 2013-2014 i 2015-2016 na eksperimentalnim poljima u Međunarodnom institutu za istraživanja u poljoprivredi Bahrije u provinciji Konja u Turskoj, gdje su zime prilično oštre, kako bi se utvrdile veze između tolerancije na zimske hladnoće i nekih morfoloških i tehnoloških karakteristika kod šafranike. Od 112genotipova, u studiji je korišćeno 11, koji su izabrani u prethodnim godinama na osnovu njihove tolerancije na zimske uslove i 4 varijeteta (Remzibei, Dincer, Linas, Balcı), koji su registrovani kao jari usevi u Turskoj. Setva je izvršena u prvoj nedelji oktobra. Stopa preživljavanja genotipova u toku zime utvrđena je na -14.2°C u proizvodnoj sezoni 2013-2014 i na -17.3°C u proizvodnoj sezoni 2015-2016. Dužine korena i habitus biljke su mereni na jesen u fazi rozete (6-8 nedelja nakon pojave).U standardnim varijetetima, stopa preživljavanja varirala je između 1.25% i 40.7% na -14.2°C bez snežnog pokrivača u proizvodnoj sezoni 2013-2014, dok je kod tolerantnih genotipova ta stopa bila između 94% i 99.5%. U proizvodnoj sezoni 2015-2016, stepen opstanka u standardnim sortama, koje su bile osetljive na zimske uslove varirao je između 0% i 2% na-17.3°C bez snežnog pokrivača, dok su stope preživljavanja kod najtolerentnijih genotipova varirale između 85.9%, 77.6% i 54.4%, respektivno. Određena je korelacija između stepena preživljavanja i odnosa habitusa biljke i ulja. Utvrđeno je da su zimske tolerantne linije imale veći habitus biljke i niži sadržaj ulja u fazi rozete. Pozitivan i značajan odnos je pronađen između zimskog preživljavanja i dužine korena, debljine omotača semena i dužine vremena elongacije stabljike.

Autor za kontakt: Hasan KOÇ, Bahri Dagdas Međunarodni institut za istraživanja u poljoprivredi, Konja, Turska, Office Phone: +90 332 355 2 90,: e-mail: koc175@hotmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 2(2019), str: 539–549

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR1902539R

Originani naučni rad

MORPHO-BIOHEMIJSKA KARAKTERIZACIJA GERMPLASME AMLE (Phyllanthus emblica L.) I TAMARINDA (Tamarindus indica L.) IZ PAKISTANA

Malik ASHIQ RABBANI¹, Sohail AHMAD JAN*², Sadar UDDIN SIDDIQUI¹, Abdul GHAFOOR¹ and Zahoor AHMAD

¹Program za biljne genetičke resurse, Institut za konzervaciju bioresursa, Nacionalni istraživački poljoprivredni centar, Islamabad, Pakistan

²Departman za biotehnologiju, Hazara Univerzitet, Mansehra Khyber Pakhtunkhwa, Pakistan

Izvod

Amla (Phyllanthus emblica L.) i tamarind (Tamarindus indica L.) su najmanje istraživane prehrambene biljke u Pakistanu, iako imaju široku primenu u prehrambenoj i biljnoj industriji. Amla se gaji i tretira kao divlja u većini delova zemlje, uključujući Sind, Pendžab i Khiber Pakhtunkhva, dok je tamarind ograničen na tropska područja uglavnom u Karačiju. Ovo istraživanje je bila fokusirano na identifikaciju i sakupljanje germplazme obe vrste. Među svim mestima sakupljanja dva tipa amle (Banarasi i Sheesha) su posmatrana na poljima farmera, dok su divlji ili Desi tipovi bili pod prirodnom kultivacijom. Zabeležena su različita važna kvalitativna i kvalitativna svojstva vezana za prinos. Za biohemijsku karakterizaciju korišćen je standardni SDS-PAGE protocol. Proteini semena razdvojeni su korišćenjem 11.25% poliakrilamidnog gela. Biljke na poljima farmera imale su značajan nivo varijacije. Niske varijacije unutar tipova Banarasi i Sheesha mogu biti uzrokovane ograničenim brojem biljaka majke kod nekoliko komercijalnih uzgajivača, što je potrebno proširiti kolekcionisanjem/ prikupljanjem germplazme. Visok nivo morfološke raznolikosti je uočen kod genotipova amle i tamarinda. Protokol za ukupne proteine kod amle nije pokazao elektroforegram dovoljno dobrog kvaliteta, što je potrebno poboljšati zbog njegove praktične upotrebe. SDS-PAGE sproveden za tamarind je dao 11 proteinskih traka od kojih je šest bilo polimorfno. Filogenetska analiza svrstala je svih 20 genotipova tamarinda u sedam različitih grupa. Iako je većina biljaka bila slična po svojoj fenotipskoj osnovi, ukupni proteini su dali značajne razlike za većinu biljaka koje su ukazale na diverzitet genetskog materijala i aklimatizaciju na lokalnu sredinu.

Autor za kontakt: Sohail Ahmad Jan, ²Departman za biotehnologiju, Hazara Univerzitet, Mansehra Khyber Pakhtunkhwa, Pakistan E-mail: sjan.parc@gmail.com;sohailahmadjan3@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 2(2019), str: 551–570

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR1902551S

Originani naučni rad

MULTI-EKOLOŠKA EVALUACIJA GENOTIPOVA ČILI PAPRIKE ZA PRINOS

I KOMPONENTE PRINOSA

Tejpal Singh SRAN and S. K. JINDAL

Departman za istraživanje povrća, Pendžab poljoprivredni Univerzitet, Ludhiana (Pendžab), Indija

Izvod

Četrdeset tri genotipa čili paprike uključujući jednu kontrolu Punjab Sindhuri su ispitani za prinos i vezana svojstva u cilju određivanja stabilnosti i adaptabilnosti u tri različite sredine (Novembar prenete 2016, Februar prenete 2017 i April prenete 2017) na Punjab Poljoprivrednom Unirvezitetu, Ludhiana. Prosek (MS) u odnosu na genotip je bio značajan za sve ispitane osobine osim primarni broj grana. MS u odnosu na genotip x sredina je bio takođe značajan za sve ispitivane osobine. Genotip S 343 je identifikovan kao obečavajući za prinos ploda po biljci i visinu biljke u sve tri sredine, sledi PG 417 i PL 412 dok na bazi regresije genotip PAU 114 je bio adaptabilan kroz sredine za prinos ploda i težinu ploda. Utvrđeno je da genotip FL 201 ima najduži plod, veću širinu ploda i tanji pericarp u svim sredinama Ovi genotipovi imaju potencijal da se komercijalno koriste naročito u ranoj i kasnoj sezoni.

Autor za kontakt: S. K. Jindal, Departman za istraživanje povrća, Pendžab poljoprivredni Univerzitet, Ludhiana (Punjab)-141004, Indija, E-mail: saleshjindal@pau.edu , +91-8360121290

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 2(2019), str:571–584

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR1902571K

Originani naučni rad

GENETIČKA ANALIZA KVANTITATIVNIH SVOJSTAVA GENOTIPOVA SASTRICE (Lathyrus sativus L.)

Valentin KOSEV, Viliana VASILEVA

Institut za krmno bilje, Pleven, Bugarska

Izvod

Urađena je sveobuhvatna procena kvantitativnih svojstava sorti i hibrida sastrice u cilju uključivanja u proces selekcije. Negativan efekat heterozisa je nađen kod gotovo svih hibrida u dve granične spoljašnje sredine. Izuzetak je bio hibrid LA5108 x BGE027129, koji je karakterisan visokim efektom heterozisa na broj nodula po biljci. Dominantna super-dominantna negativna naslednost je pronađena u F1 kod hibrida BGE027129 x LA5108 za svežu masu korena, nadzemnu masu i težinu nodula po biljci, kod LA5108 x BGE027129 za masu svežeg lišća i svežu nadzemnu masu. LA5108 x BGE027129 pokazalo je pozitivnu dominaciju i super-dominaciju kod broja i težine nodula po biljci. Ne-alelne interakcije se javljaju kod nasleđivanja broja i težine nodula u hibridnoj kombinaciji BGE025277 x LA5108. Testirani hibridi su imali najizraženije pozitivne transgresije na svežoj nadzemnoj masi, broju i težini nodula. Uobičajena fenotipska manifestacija sveže mase korena, sveže nadzemne mase i težine nodula je visoko genetski određena, a veći efekat se može očekivati od sprovođenja masovne selekcije na ovim osobinama u ranijem hibridnom potomstvu (F2 - F3). Procena početnog materijala čini vrlo verovatnim da se odredi odgovarajući produktivan genotip i da se ubrza proces stvaranja novih sorti sastrice.

Autor za kontakt: Viliana Vasileva, Institut za krmno bilje, 89 “General Vladimir Vazov” Str., 5800 Pleven, Bugarska, E-mail: viliana.vasileva@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 2(2019), str: 585-593

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR1902585K

Originani naučni rad

KOMPOZICIJE MASNIH KISELINA I MIKROELEMENTA SEMENA RAZLIČITIH Onobrychis viciifolia GENOTIPOVA

Mahmut Kaplan¹, Veysel Turan², Yusuf Murat KARDES¹, Aydin DAS³, Kagan KOKTEN⁴

¹Departman za ratarstvo, Poljoprivredni fakultet, Erciyes Univerzitet, Kayseri, Turska

²Departman za zemljište i ishranu biljaka, Poljoprivredni fakultet, Bingol Univerzitet, Bingol, Turska

³Departman za stočarstvo, Fakultet veterinarske medicine, Harran Univerzitet, Sanliurfa, Turska

⁴Departman za ratarstvo, Poljoprivredni fakultet, Bingol Univerzitet, Bingol, Turska

Izvod

U ovom istraživanju ispitivani su sadržaji ulja u semenu, kompozicije masnih kiselina i mineralni sadržaj dvadeset genotipova esparzete Onobrichis viciifolia. Sastav masnih kiselina genotipova O. viciifolia imao je različite zasićene i nezasićene masne kiseline: od zasićenih masnih kiselina, genotipovi O. viciifolia sadrže palmitinsku i stearinsku kiselinu kao glavnu komponentu i malu količinu mirističkih i arahidnih kiselina, dok su glavne nezasićene masne kiseline oleinska, linolna i linolenska kiselina. Sadržaj ukupnih zasićenih masnih kiselina varirao je između 10,50 i 14,28%, a ukupni sadržaj nezasićenih masnih kiselina varirao je između 85,72 i 89,50%. Co, Mn, Fe, Cu, Ni i Zn detektovani su u semenu useva u različitim količinama. U neposrednoj analizi utvrđeno je da se sadržaj Co u semenu varira između 13,53 i 114,83 ppm, sadržaj Mn između 28,14 i 97,20 ppm, sadržaj Fe između 113,7 i 277,7 ppm, sadržaj Cu između 7,19 i 12,24 ppm, sadržaj Ni između 1,14 i 19,73 ppm i sadržaj Zn između 26.03 i 52.39 ppm. Rezultati ovog istraživanja ukazuju na neophodnost daljih istraživanja esperzete za ishranu životinja i fitohemikalija.

Autor za kontakt: Mahmut Kaplan,¹Departman za ratarstvo, Poljoprivredni fakultet, Erciyes Univerzitet, Kayseri, Turska, e-mail: mahmutkaplan5@hotmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 2(2019), str: 595-606

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR1902595A

Originani naučni rad

ANALIZE KOMPONENTI PRINOSA KOD KULTIVARA PAMUKA (G. hirsutum) MULTIVARIJATNIM STATISTIČKIM METODAMA

Mahdi BADRI ANARJAN¹, Farshid TALAT^2*, Amir FAYYAZ MOGHADDAM³

¹Laboratorija za biljnu genomiku, Departman za biljnu biotehnologiju, Koledž za prirodne nauke, Sejong Univerzitet, Republika Koreja

²Departman za proučavanje semena i biljaka, Obrazovni centar za proučavanje poljoprivrednih i prirodnih resursa, Zapadni Azerbejdžan, AREEO, Urmia, Iran

³Departman za oplemenjivanje biljaka i biotehnologiju, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet Urmia, Urmia, Iran

Izvod

Pamuk je vodeća i najvažnija vlaknasta biljka koja igra važnu ulogu u životu pojedinaca i za razvoj tekstilne industrije u celom svetu. Izbor pogodne sorte za region Zapadnog Azerbejdžana je važan, jer je zapadni Azerbejdžan izvor pamuka za Iran. Istraživanje je sprovedeno u cilju procene kvantitativnih i kvalitativnih osobina kultivara pamuka u hladnijim delovima u regionu Urmije. U ovoj studiji, ocenjivano je osam sorata (Varamin i Sahel su korišćene kao standardi) u randomiziranom kompletnom blok dizajnu sa četiri ponavljanja u 2014. i 2015. godini (dve vegetacione sezone) u Saatlou stanici zapadnog Azerbejdžana za poljoprivredna istraživanja, obrazovanje i savetodavne usluge. Rezultati su pokazali da je kultivar K8802 rana sorta, jedna od najboljih prema karakteristikama, kao što su broj simpodija i plodova po biljci, konačni prinos, prinos semena pamuka (prinos po biljci) i kvalitativne osobine. Prema rezultatima kombinovane analize, efekat interakcije između tretmana i godine (tretman x godina) za prinos semena, prinos i broj plodova pamuka po biljci na nivou verovatnoće (α = 0,01) bili su značajni. Stepenasta višestruka linearna regresiona analiza otkrila je ulaz tri varijable, broj zrna po biljci, težinu ploda i visinu biljke unetu u model. Path analiza pokazala je da je direktan efekat broja plodova po biljci sa prinosom, indirektni efekat broja zrna po biljci i težine ploda sa prinosom najviši među svim efektima. Analiza glavnih komponenti za dve glavne komponente sa visokom vrednošću za varijable pokazala je da je broj semenki po biljci u obe komponente i ta osobina je jedna od glavnih osobina u izučavanjima pamuka. Prema tome, oplemenjivači pamuka moraju da rade na osobini broj plodova po biljci. Zahvaljujući rezultatima ovog dvogodišnjeg istraživanja, K8802 kultivar se preporučuje za gajenje u Urmiji.

Autor za kontakt: Farshid Talat,²Departman za proučavanje semena i biljaka, Obrazovni centar za proučavanje poljoprivrednih i prirodnih resursa, Zapadni Azerbejdžan, AREEO, Urmia, Iran, E-mail: f.talat@areeo.ac.ir

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 2(2019), str: 607-617

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR1902607A

Originani naučni rad

HUMANI LEUKOCITNI ANTIGEN POLIMORFIZAM KAO OSETLJIVI FAKTOR RIZIKA KOD ZAVRŠNE FAZE RENALNIH BOLESTI

Dušica ADEMOVIĆ-SAZDANIĆ¹,Svetlana VOJVODIĆ^1,2

¹Institut za transfuziju krvi Vojvodine, Departman za laboratorijsku dijagnostiku, Novi Sad, Srbija

Novi Sad, Srbija

Izvod

Većina pacijenata sa hroničnom insuficijencijom bubrega u terminalnom stadijumu bolesti (ESRD) zahteva transplantaciju bubrega. Mnoge studije su pokazale udruženost između sistema humanih leukocitnih antigena (HLA) i ESRD. Cilj ove studije je da se utvrdi povezanost HLA -A, -B, -DRB1 specifičnosti sa ESRD u populacijii Vojvodine, Srbije. U studiji je ispitivano 230 ESRD pacijenata na listi čekanja za transplantaciju bubrega i 290 zdravih kontrolnih ispitanika sa regiona teritorije Vojvodine. Metodom lančane reakcije polimeraze sekvenciono specifičnim prajmerima (PCR-SSP) su analizrane HLA-A, HLA-B i HLA-DRB1 specifičnosti u obe grupe ispitanika. Rezultati istraživanja ukazuju da HLA DRB1*04 (odds ratio = 1,6484, 95% CI = 1.0395-2.6138, P = 0.0325) gen može predstavljati rizični faktor za razvoj ESRD u populaciji Vojvodine. Najviše vrednosti koeficijenta neravnoteže vezivanja alela za dva HLA lokusa u ESRD pacijenata su pronađene za B*18~DRB1*11 (D = 0.01583) i A*02~B*51 (D = 0.0145) i kontrolnoj grupi za B*08~DRB1*03 (D = 0.370) i A*01~DRB1*03 (D = 0.02446), ali bez statističke značajnosti. Rezultati našeg istraživanja ukazuju da HLA DRB1* 04 kao marker rizika može biti povezan sa razvojem ESRD. Potrebno je sprovesti dodatna istraživanja da bi se istražilo koje vrste i podvrste HLA alela su uključene u progresiju ESRD.

Autor za kontakt: Svetlana Vojvodić, ²Univerzitet u Novom Sadu, Medicinski fakultet, Novi Sad, Srbija, E-mail: svetlana.vojvodic021@gmail.com, svetlana.vojvodic@mf.uns.ac.rs

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 2(2019), str: 619-627

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR1902619R

Originani naučni rad

KORISNOST 17-PLEX STR KITA ZA GENOTIPIZACIJU BOSANSKOG BRDSKOG KONJA

Dunja Rukavina¹, Amir Zahirović², Ćazim CRNKIĆ³, Mirela Mačkić-Đurović⁴, Adaleta Durmić-Pašić⁵, Belma Kalamujić Stroil⁵, Naris Pojskić⁵

Univerzitet u Sarajevu-Veterinarski fakultet, Katedra za biologiju, Bosna i Hercegovina,

Univerzitet u Sarajevu-Veterinarski fakultet, Klinika za interne bolesti, Bosna i Hercegovina

Univerzitet u Sarajevu-Veterinarski fakultet, Katedra za hranu i ishranu životinja

Univerzitet u Sarajevu-Medicinski fakultet, Centar za genetiku, Bosna i Hercegovina

Univerzitet u Sarajevu-Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, Bosna i Hercegovina

Izvod

U radu je primenjena savremena tehnologija ekstrakcije DNK i automatska genotipizacija u bosanskohercegovačkoj autohtonoj pasmini konja koristeći 17-Plex STR kit. Cilj rada je bio istražiti korisnost 17-Plex STR kita za genotipizaciju Bosanskog brdskog konja i ustanoviti najkorisniji sistem mikrosatelitnih markera za studije genetičke raznolikosti na ovoj pasmini. Genomska DNK je ekstrahovana iz pune krvi sakupljene od 22 Bosanska brdska konja koji nisu bili u srodstvu. Ukupno je detektovano 95 alela. Prosečan broj alela po lokusu je iznosio 5.588, a prosečan broj efektivnih alela po lokusu je bio 3.603. Rezultati srednje vrednosti uočene heterozigotnosi (0.631) su pokazali da je istraživana populacija potekla od odgovarajućeg broja roditeljskih generacija. Srednja vrednost očekivane heterozigotnosti (0.690) je ukazala na postojanje visoke genetičke varijabilnosti unutar Bosanskih brdskih konja. Vrednosti testa o sadržaju polimorfizma su pokazale da je 94.12% markera informativno i podesno za proveru genetičke raznolikosti. Najveću polimorfnost je pokazao lokus HMS2, dok je za lokus HMS7 ustanovljena najmanja polimorfnost. Primenjeni set od 17 mikrosatelitnih markera se pokazao koristan za upotrebu u genotipizaciji Bosanskog brdskog konja. Kada se uzimu u obzir vrednosti standardnih parametara heterogenosti preko 0.6 (uočena i očekivana heterozigotnost, kao i test o sadržaju polimorfizma), pet mikrosatelitnih markera ( HTG4, AHT4, AHT5, ASB2, HMS2) se pokazalo kao najkorisniji za studije genetičke raznolikosti na pasmini Bosanskog brdskog konja.

Autor za kontakt: Dunja Rukavina, Univerzitet u Sarajevu-Veterinarski fakultet, Katedra za biologiju, Zmaja od Bosne 90, 71 000 Sarajevo, Bosna i Hercegovina, phone: + 38733 729-100, fax: + 38733 617-850, e-mail: dunja.rukavina@vfs.unsa.ba

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 2(2019), str: 629-639

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR1902629A

Originani naučni rad

ODREĐIVANJE OPTIMALNOG MUTAGENOG DOZIRANJA I NJEGOVIH EFEKATA NA MORPHO-AGRONOMSKE OSOBINE KOD POTENCIJALNIH MUTANATA “AMASIA” JABUKE

A. Nilgun ATAY^1,*, Ersin ATAY², Burak KUNTER³, K. Yaprak KANTOGLU³,

Nejdet KAPLAN⁴

¹TAGEM Istraživački Institut za voćarstvo, Egirdir, Isparta, Turska

²Burdur Mehmet Akif Ersoy Univerzitet, Škola za hranu, poljoprivredu i stočarstvo, Departman za proizvodnju useva i domaćih životinja, Burdur, Turska

³Turska uprava za atomsku energiju, Saraykoy Nuklearni centar za istraživanje i obuku, (TAEA-SNTRC), Ankara, Turska

⁴Generalni direktorat za biljnu proizvodnju, Ankara, Turska

Izvod

Oplemenjivanje korišćenjem mutacija je jedan od efikasnih načina za stvaranje novih genotipova. Početni materijal ovog istraživanja bila je „Amasia“, turska sorta jabuke. Ovaj rad je imao za cilj da identifikuje optimalnu dozu mutagena koja je najvažniji preduslov za stvaranje odgovarajuće mutantne populacije, i da proceni genetsku varijabilnost za morfo-agronomske osobine (npr. visina stabla i broj plodova) u pretpostavljenim mutantima jabuke "Amasia" zračenih optimalnom dozom mutagena. U prvoj godini, da bi se odredila optimalna doza mutagena, dormantne Amasia reznice, su ozračene sa 0, 10, 20, 30, 40, 50 i 60 Gy doza koristeći 60Co izvor. Optimalna doza mutagena određena za sortu "Amasia“ iznosila je 29.01 Gy, što se tiče smanjenja dužine izdanka od 50% u poređenju sa ne-zračenim kontrolnim biljkama. U sledećoj godini, oko 2000 dormantnih reznica sorte Amasia je ozračeno optimalnom dozom mutagena da bi se generisala mutantna populacija 'Amasia' sorte jabuke. Uočena je učestalost mutacije na osnovu vizuelnih opažanja abnormalnosti biljaka. Zatim su tri godine analizirane genetičke uniformnosti kroz rast mutantne populacije, a utvrđena je i učestalost mutacija (%).Ovi rezultati pokazuju da postoji značajna genetska varijabilnost u odgovoru na ozračivanje za posmatrane osobine. Većina biljaka u potencijalnoj mutantnoj populaciji, skoro 80%, imala je značajno kraću visinu stabla i površinu poprečnog preseka stabla od standardnog sorte "Amasia". Identifikovani mutanti / genotipovi u ovoj studiji mogu se koristiti za poboljšanje novih perspektivnih sorti jabuka sa dobrim agronomskim osobinama.

Autor za kontakt: A. Nilgun Atay, TAGEM Istraživački Institut za voćarstvo, 32500, Egirdir, Isparta, Turska, Tel.: +90 246 313 2420, fax: +90 246 313 2425, e-mail: nilguntuncer@hotmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 2(2019), str: 641-660

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR1902641S

Originani naučni rad

GENETIČKA ANALIZA NUTRITIVNIH SVOJSTAVA TROPSKE ŠARGAREPE

(Daucus carota L.)

SELVAKUMAR, R.¹, Pritam KALIA², R.S., RAJE²

¹ICAR-Centralni Institut za hortikulturu, KD Farm, Rangreth-190 007, Jamu i Kašmir, Indija

²ICAR-Indijski poljoprivredni istraživački institut, Nju Delhi, Indija

Izvod

Šargarepa ima široku paletu boja, posebno ljubičastu, narandžastu, crvenu i žutu u zavisnosti od sadržaja antocijana, β-karotena, likopena i luteina. Zbog povećane svesti o zdravstvenoj bezbednosti hrane, povećava se potrošnja šargarepe od strane potrošača, zahvaljujući ogromnoj bioraspoloživosti vitamina, fitonutrijenata i bioaktivnih sastojaka iz šargarepe. I pored oplemenjivanja za sorte šargarepe bogate multinutritijentima, postoji potreba za proučavanjem i razumevanjem genetičkog mehanizma nutritivnih osobina, vlage, ukupnih čvrstih materija, ukupnih rastvorljivih čvrstih materija, ukupnih karotenoida, sadržaja β-karotena, likopena i ukupnog antocijana. Imajući ovo u vidu, ovo istraživanje je osmišljeno da prouči šest genetskih parametara u šest generacija od dvanaest kombinacija ukrštanja. Šest digenskih parametarskih modela jasno je pokazalo da aditivna [d], dominantna [h], aditivna × aditivna [i], aditivna × dominantna [j] i dominantna × dominantna [l] interakcija regulišu nutritivne osobine u ispitivanim ukrštanjima. Pozitivni znak dominantnosti [h] i dominantnost × dominantnost [l] rezultirao je epistatičkim interakcijama koje kontrolišu sadržaj vlage i ukupne čvrste materije, ukupno rastvorljivih čvrstih materija, ukupnih karotenoida i β-karotena, likopena (u svim ukrštanjima osim PM × IPC-122). i ukupnog sadržaja antocijana. Zbog veće frekvencije alela podeljenih [a + i] između roditelja, očigledno je da proces selekcije treba da bude odložen dok se ne postigne homozigotnost novih generacija koja se može dobiti intermatingom roditelja, a zatim cikličnom rekurentnom selekcijom i masovnom selekcijom za nutritivna svojstva sa uzastopnim kombinacijama ukrštanja. Ovaj epistatski parametar genetičke analize mogao bi se efikasno koristiti u oplemenjivanju za poboljšanje nutritivnih osobina šargarepe.

Autor za kontakt: Selvakumar, R., ICAR-Centralni Institut za hortikulturu, KD Farm, Old Air Field, Rangreth-190 007, Jammu and Kashmir, Indija, e-mail: selvakumarsingai@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 2(2019), str: 661-674

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR1902661F

Originani naučni rad

ISPITIVANJE GENETIČKOG DIVERZITETA DVE REGENERISANE in vitro Aole barbadensis I Aloe littoralis BILJKE PRIMENOM C-VREDNOST DNK CITOMETRIJOM

Farah FARAHANI¹*, Atena BAYANI ², Zahra NOORMOHAMMADI ²,

¹Departmant za mikrobiologiju Qom Branch, Islamic Azad Univerzitet, Qom, Iran

² Biološki Departmant, Škola osnovnih nauka, Nauka i istraživanje, Islamic Azad Univerzitet (SRBIAU), Tehran, Iran

Izvod

Aloe koje pripadaju porodici Asphodelaceae, ranije Liliaceae, je rod zeljastih i sukulenata. Vrh izdanka od 2-3 cm sakupljen je kod Aloe barbadensis i Aloe littoralis, eksplantati su površinski sterilizovani, nakon što su inokulirani sa MS medijumom koji sadrži različite koncentracije BA (0,5, 1,2 mg / L), IAA (0,5, 1 mg / L). Kulture su inkubirane na 25 ± 2° C tokom 16 h fotoperioda. Kod A. barbadensis i A. littoralis, najbolji tretman za najveći broj izdanaka i proliferaciju pupoljaka bio je MS medijum koji sadrži 2 mg / L BA i 0,5 mg / L IAA. Maksimalni procenat razmnoženih pupoljaka (90% i 95%) iz jednog eksplantata dobijen je u MS medijumu nakon 4-5 nedelja druge i prve subkulture, respektivno. Obe vrste su imale adventivne korene indukovane u MS medijumu koji je sadržavao 0,5 mg / L BAP i 0,5 mg / L IAA posle druge subkulture. Veličina genoma regenerisanih biljaka u vrstama A. barbadensis i A. littoralis razlikovala se u različitim tretmanima (od 30,66 pg do 39,62 pg, 2C vrednost). Jedan uzorak t-testa pokazao je značajnu razliku (P = 0,001) između veličina genoma dve ispitivane vrste kada je A. littoralis pokazao veću vrednost C u poređenju sa A. barbadensis. Različite veličine genoma takođe su naznačene među tretmanima i subkulturama. Mikoploidi identifikovani su u histogramima protočne citometrije prisustvom dva ili tri pika kod A. barbadensis i A. littoralis u regenerisanim biljkama u različitim tretmanima i subkulturama u tretmanu 2 (BA 1 mg / L, IAA 0,5 mg / L).

Autor za kontakt: Farah Farahani, Biološki Departmant, Qom Branch, Islamic Azad Univerzitet, Qom, Iran, Tel : +989122778171, farahfarahani2000@yahoo.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 2(2019), str: 675-686

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR1902675G

Originani naučni rad

PROFIL MITOHONDRIJALNE 16S rDNA I FILOGENETSKA ANALIZA UKAZUJU NA GENETIČKU VARIJABILNOST JASENOVE PIPE (Stereonychus fraxini De Geer)

U SRBIJI

Vladislava GALOVIĆ*, Milan DREKIĆ, Sreten VASIĆ, Siniša ANDRAŠEV, Saša PEKEČ, Dejan V. STOJANOVIĆ, Verica VASIĆ

Univerzitet Novi Sad, Institut za nizijsko šumarstvo i spoljašnju sredinu, Novi Sad, Srbija

Izvod

Jasenova pipa (Stereonychus fraxini De Geer) egzistira u velikom broju vrsta i ekstremnom bogatstvu oblika koji su uzrok dosadašnje nezadovoljavajuće klasifikacije isključivo morfo-anatomskim pristupom. Da bi se poboljšala klasifikacija, prethodne studije obuhvataju molekularne tehnike koje uključuju nuklearne i organelarne markere. Koristeći molekularne metode poput sekvenciranja, analiziranja profila sekvence mitohondrijalnog 16S rDNA, rezultati sugerišu postojanje individua sa preuređenim genomom koji ukazuju na genetsku varijabilnost kod prirodnih populacija pipe u Srbiji. Podaci dobijeni u ovoj studiji doprineli su utvrđivanju taksonomije jasenove pipe, njene filogenetske pripadnosti i postojanja genetičke varijabilnosti ove vrste u Srbiji.

Autor za kontakt: Vladislava Galović, Univerzitet Novi Sad, Institut za nizijsko šumarstvo i spoljašnju sredinu, Antona Čehova 13d, 21000 Novi Sad, Srbija. Phone: +381 21 540383; Fax: +381 21 540 385; Mob. +381 69 203 8911, E-mail: galovic@uns.ac.rs, vladislava.galovic@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 2(2019), str: 687-699

Srbija

UDC 575.633.11

https://doi.org/10.2298/GENSR1902687E

Originani naučni rad

ANALIZA GENETIČKE VARIJACIJE I STABILNOSTI MUTANTNIH LINIJA PIRINČA KORIŠĆENJEM AMMI MODELA U NORMALNIM

I USLOVIMA STRESA

Ali Akbar EBADI^*, Mohammad Taher HALLAJIAN, Mojtaba KORDROSTAMI

Istraživački Institut za pirinač, Poljoprivrena istraživačka, obrazovna i savetodavna organizacija (AREEO), Rasht, Iran

Izvod

Ovo istraživanje je sprovedeno kako bi se ispitala interakcija genotip x spoljašnja sredina i analiza stabilnosti 14 mutantnih linija (sa njihovim roditeljskim linijama). Istraživanje je sprovedeno tokom dve godine, 2015-16, u dve spoljašnje sredine (normalnoj i stresu suše), u Rasht-u. Na osnovu rezultata kombinovane analize varijanse, genotipa i spoljašnje sredine, interakcija genotip x spoljašnja sredina je bila značajna na nivou verovatnoće od 1%. Značajnost efekta spoljašnje sredine ukazala je na njihov efekat na performase genotipova. Stoga je analiza stabilnosti izvedena različitim metodama merenja stabilnosti. Rezultati ANOVA-e za aditivni glavni efekat i multiplikativnu interakciju (AMMI) pokazali su glavne efekte genotipa i spoljašnje sredine i efekte genotip × spoljašnja sredina sa nivoom verovatnoće od 1%. Na osnovu AMMI analize, TM6-230-VE-7-5-1, TM6-230-VE-8-4-1, Khazar i KM5-200-4-2-1, imali su pozitivne i negativne interakcije. Analiza stabilnosti određena kroz metod AMMI nivoa stabilnosti (ASV), pokazala je da HM5-250-12-1, Tarom, HM5-250-E-1-1, TM6-B-19-2, Hashemi i HM5-300-5-1, predstavljaju najstabilnije kultivare.

Autor za kontakt: Ali Akbar Ebadi, Istraživački Institut za pirinač, Poljoprivrena istraživačka, obrazovna i savetodavna organizacija (AREEO), Rasht, Iran. E-mail: a.ebadi@areeo.ac.ir.

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 2(2019), str: 701-715

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR1902701J

Originani naučni rad

ASOCIJACIJA POLIMORFIZAMA TGF-β1 i TNF-α GENA SA FORMIRANJEM BUBREŽNIH OŽILJAKA KOD DECE SA VEZIKOURETERALNIM REFLUKSOM

Dragana JUGOVIĆ^1*, Predrag MILJKOVIĆ¹, Tatjana JEVTOVIĆ-STOIMENOV², Milena DESPOTOVIĆ², Višnja MADIĆ³, Aleksandar MILIĆEVIĆ⁴, Marija VUKELIĆ-NIKOLIĆ², Perica VASILJEVIĆ³

¹Dečija klinika, Klinički Centar, Niš, Srbija

²Naučnoistraživački centar za biomedicinu, Medicinski fakultet, Univerzitet u Nišu, Niš, Srbija, ³Odsek za biologiju i ekologiju, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Nišu, Niš, Srbija

⁴Center za Patologiju i patološku anatomiju, Klinički Centar, Niš, Srbija

Izvod

Akumulacija matriksa u tkivu je glavna patološka karakteristika fibroze. TGF-β stimuliše proizvodnju proteina vanćelijskog matriksa i indukuje fibrozu u različitim tkivima. TNF-α je proinflamatorni citokin koji u bubrezima proizvode proksimalne tubularne ćelije, mezenhimalne ćelije, intersticijalni fibroblasti i makrofazi. Cilj ovog rada bio je ispitivanje povezanosti polimorfizama u genima TGF-β1 i TNF-α kao mogući faktor rizika za razvoj bubrežnih ožiljaka kod dece sa vezikouretalnim refluksom (VUR-om). Genomska DNK analizirana u ovoj studiji izolovana je fenol-hloroformskom metodom iz limfocita periferne krvi 50 dece sa VUR-om i 70 zdravih kontrola. Genotipizacija je rađena PCR/RFLP tehnikom. Rezultati ovog istraživanja su pokazali da je homozigotni genotip T/T frekventniji u grupi pacijenata (χ2 = 13.92, p = 0.0009). Može se zaključiti da je prisustvo homozigotnog genotipa T/T na poziciji -509 promotorskog regiona TGF- β1 gena faktor rizika za razvoj bubrežnih ožiljaka kod dece sa VUR-om (TT vs.CT + CC: OR = 19.4615; CI 2.420-156.477; p = 0.0003). Osim toga, primećeno je odsustvo povezanosti polimorfizma u promotorskom regionu TNF-α gena sa rizikom za razvoj bubrežnih ožiljaka kod dece sa VUR-om.

Autor za kontakt: Dragana Jugović, Dečija klinika, Klinički Centar, Bulevar Dr Zorana Đinđića 48, 18000 Niš, Srbija, Tel.: +381 603450233, Email address: dragana.jugovic@live.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 2(2019), str:717-730

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR1902717M

Originani naučni rad

GENETIČKA STRUKTURA POPULACIJE KOD Plantago ovata var. decumbens UPOTREBOM ISSR MARKERA

Saeed MOHSENZADEH, Masoud SHEIDAI, Fahimeh KOOHDAR

Fakultet za prirodne nauke i biotehnologiju, Shahid Beheshti Univerzitet, Teheran, Iran

Izvod

Plantago ovata (Plantaginaceae) je lekovita biljka koja se intenzivno gaji u Zapadnoj Aziji za ljuske semenki, poznata kao plavi Psillium ili Isabgol. Koristili smo ISSR molekularne markere za istraživanje genetičke strukture populacije i genetičke divergentnosti u populaciji P. ovata. Vrstu P. ovata smo identifikovali kao var. decumbens na osnovu morfoloških podataka. WARD klaster i PCoA plot proizveli su slične rezultate na morfološkim podacima. AMOVA je pokazala značajnu genetsku diferencijaciju među ispitivanih populacija. STRUCTURE analiza pokazala je određeni stepen protoka gena među ispitivanim populacijama. NJ klaster i PCoA plot ISSR podataka otkrila je da postoje najmanje tri genetske grupe unutar ispitivanih populacija. Iako su ispitivane populacije u P. ovata genetski diferencirane, ne postoje kvalitativne morfološke osobine za diferenciranje među njima. Zbog toga ih smatramo ekotipovima u okviru P. ovate.

Autor za kontakt: Masoud Sheidai, Fakultet za prirodne nauke i biotehnologiju, Shahid Beheshti Univerzitet, Blvd Student, Shahid Shahriari Square, Yemen street, Shahid Chamran highway, Teheran, Iran, Tel/Fax: +98 2129902111, e-mail: msheidai@yahoo.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 2(2019), str: 731-742

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR1902731Y

Originani naučni rad

KARAKTERISTIKE RASTA Tilia tomentosa Moench. IZ RAZLIČITIH DISTRIKATA

U REGIJAMA MARMARA I ZAPADNOG CRNOG MORA U TURSKOJ

Cengiz YÜCEDAĞ¹, Halil Barış ÖZEL², Sezgin AYAN³, Fulvio DUCCI⁴, Vasilije V. ISAJEV⁵, Muhidin ŠEHO⁶

¹Departman za pejzažnu arhitekturu, Mehmet Akif Ersoy Univerzitet, Burdur, Turska

²Departman za šumarski inžinjering, Bartın Univerzitet, Bartın, Turska

³Departman za šumarstvo, Fakultet za šumarstvo, Kastamonu Univerzitet, Kastamonu, Turska

⁴Consiglio per la ricerca in agricoltura e l’analisi dell’economia agraria – Istraživački centar za šumarstvo i drvo, (CREA FL), Arezzo, Italy.

⁵Institut za šumarstvo, Beograd, Srbija

⁶Bavarska kancelarija za šume i šumske sadnice (ASP), Teisendorf, Nemačka

Izvod

Klimatske promene će uticati na sve osobine ekosistema zelenih površina. U mnogim slučajevima, vrste drveća u parkovima pate od sve toplijih i suvih leta i novih štetočina i bolesti. Tilia tomentosa Moench. smatra se važnom vrstom drveća za uslove klimatskih promena za suve i tople uslove u zemljama Centralne i Jugoistočne Evrope. Ova vrsta drveća se često koristi u urbanim sredinama. U ovoj studiji istražujemo primere rasta T. tomentosa Moench. u odnosu na njihove uslove rasta kako bi se procenile njegove interakcije u urbanim sredinama. Sve ispitivane osobine se značajno razlikuju među okruzima u ispitivanom uzorku. U okviru svakog regiona, broj cvetova pokazao je širok raspon od 72-104 po m2 u Marmarskoj regiji i 54-124 po m2 u zapadnom delu Crnog mora. Sve proučavane osobine, osim broja cvetova, pozitivno su korelirane jedna sa drugom. Ova studija je pokazala da dužina ploda ima jaku i pozitivnu korelaciju sa visinom i visoku negativnu korelaciju sa temperaturom. Potrebna su dalja istraživanja kako bi se kvantifikovalo više osobina vezanih za porast cveta ove turske vrste.

Autor za kontakt: Sezgin Ayan, Departman za šumarstvo, Fakultet za šumarstvo, Kastamonu Univerzitet, Kastamonu, Turska, E-mail: sezginayan@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 2(2019), str: 743-756

Srbija

UDC 575.633.15

https://doi.org/10.2298/GENSR1902743R

Orginalni naučni rad

UTICAJ SUŠE I STRESA SALINITETA NA KLIJANJE SEMENA I RAST KLIJANACA

U HIBRIDIMA KUKURUZA

Velimir RADIĆ¹, Igor BALALIĆ¹, Goran JAĆIMOVIĆ²,

Aleksandra NASTASIĆ¹, Jasna SAVIĆ³, Ana MARJANOVIĆ-JEROMELA¹

¹Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija,

²Poljoprivredni fakultet, Univerzitet Novi Sad

³ Poljoprivredni fakultet, Zemun, Univerzitet Beograd

Izvod

S obzirom da se kukuruz gaji u različitim klimatskim regionima, pod različitim uslovima, cilj rada bio je da se ispita uticaj dva stresna faktora (suša i salinitet), na klijavost semena, kao i na razvoj korena i rast i razvoj korena i ponika hibrida kukuruza. Ogled je izveden u 2015. godini u Laboratoriji za ispitivanje semena Instituta za ratastvo i povrtarstvo Novi Sad, Srbija, na sedam hibrida kukuruza iz različitih grupa zrenja od FAO 300 FАО 700). Za simulaciju sušnih uslova upotrebljen je polietilen glikol (PЕG) 6000 (kontrola i koncentracije od 1, 10, 16 i 23%). Za proučavanje saliniteta upotrebljen je NaCl u koncentracijama od 0,02, 0,07, 0,12, 0,17, 0,20 и 0,22 М. Dobijeni podaci obrađeni su pomoću ANOVA. Dankanov višestruki test intervala upotrebljen je za utvrđivanje razlika između kontrole i upotrebljenih tretmana. U uslovima suše, klijavost semena počela je da opada na tretmanu od 0,1 МPа. Коren i dužina ponika bila je nešto manje osetljiva na tretman PEG-om. U studiji saliniteta, značajan pad klijavosti utvrđen je pri koncentraciji od 0,20 M NaCl.

Autor za kontakt: Velimir Radić, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Maksima Gorkog 30, Novi Sad 21000, Srbija, email: velimir.radic@nsseme.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 2(2019), str: 757-768

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR1902757T

Orginalni naučni rad

PRINOS I SADRŽAJ HRANJIVIH ELEMENATA U RAZLIČITIM SORTAMA ZELENE SALATE U ZAVISNOSTI OD NAČINA PROIZVODNJE

Ivana TOŠIĆ¹, Milan MIROSAVLJEVIĆ², Novo PRŽULJ³, Miro STOŠIĆ⁴

¹Poljoprivredni institut Republike Srpske, Banja Luka, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina

²Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija

³Univerzitet u Banjoj Luci, Poljoprivredni fakultet, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina

⁴Univerzitet Josip Juraj Strossmayer, Fakultet agrobiotehničkih znanosti, Osijek, Hrvatska

Izvod

U cilju ispitivanja uticaja sorte i procjene uticaja malčovanja i pokrivanja biljaka agrotekstilom na sadržaj P, Ca, K, Mg i Mn u listovima salate, uspostavljen je trogodišnji eksperiment. U eksperimentu je korišćena crna i bijela plastična folija za malčovanje prije sadnje i agrotekstil za pokrivanje biljaka nakon sadnje. Ispitivan je uticaj svakog od njih, kao i njihova kombinacija na sadržaj hranljivih elemenata i prinos salate. U eksperimentu je bilo šest tretmana: kontrola, crna folija, bijela folija, crna folija i agrotekstil, bijela folija i agrotekstil, i agrotekstil. Malčovanje je imalo značajan uticaj na prinos, kao i sadržaj P, Ca, K, Mg i Mn u listovima salate u trogodišnjem eksperimentu. Najveći prinos je registrovan kod sorte Nizzi u tretmanu sa crnom folijom, u poređenju sa svim sortama i tretmanima. Najveći prosječni sadržaj P registrovan je kod sorte Sunstar (0.71%), dok je najmanji sadržaj zabilježen kod sorte Sunny (0.59%). U prosjeku, sadržaj Ca se kretao od 2.59% (Sunny) do 2.84% (Nizzi). Sadržaj Mg se kretao od 0.46% u tretmanu sa crnom folijom do 0,70% u tretmanu sa belom folijom. Sadržaj Mn u listovima salate kretao se od 60,99 mg kg^-1 u sorti Zeralda do 81.79 mg kg^-1 u sorti Devonia.

Autor za kontakt: Ivana Tošić, Poljoprivredni institut Republike Srpske, Banja Luka, Knjaza Miloša 17, 78000, Banja Luka, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina, it.tosic@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 2(2019), str: 769-769

Srbija

https://doi.org/10.2298/GENSR1902769B

Error on page 127 in Fig.3, temparature data during the years of pollen collection (1991 and 1992) – Hydrometeorological station Zlatibor (northern latitude 43º 44'; eastern longitude 19º 43') (www.hidmet.gov.rs), is missed.

Povratak na sadržaj