GENETIKA, Vol

GENETIKA, Vol. 51, broj 3 (2019)

Ashish KUMAR, Salesh Kumar JINDAL, Major Singh DHALIWAL, Abhishek SHARMA, Sandeep, JAIN Sukhjeet KAUR

EVALUACIJA LINIJA PARADAJZA (Solanum lycopersicum L.) KOJE POSEDUJU RAZLIČITE KOMBINACIJA Ty I Ph GENA [Izvod] [Rad]

José A. RUIZ-CHUTÁN, Jaroslav SALAVA, Dagmar JANOVSKÁ, Jana ŽIAROVSKÁ, Marie KALOUSOVÁ, Eloy FERNÁNDEZ

OCENA GENETIČKE RAZNOVRSNOSTI KOD Sorghum bicolor POMOĆU RAPD MARKERA [Izvod] [Rad]

K.R.UTHAYAN

NOVA MICROARRAY GENSKA SELEKCIJA I KLASIFIKACIJA KORIŠĆENJEM INTELLIGENT DYNAMIC GREY WOLF OPTIMIZACIJU [Izvod] [Rad]

Peyman SHARIFI

GENETIČKE VARIJACIJE ZA PRINOS ZRNA, KOMPONENTE PRINOSA I KVALITATIVNA SVOJSTVA MUTANTA PIRINČA (Oryza sativa L.) [Izvod] [Rad]

Masoud SHEIDAI, Razeyieh MIRSHEKARI, Fahimeh KOOHDAR, Habibollah IJBARI^, Somayeh GHASEMZADEH-BARAKAI

BIOSISTEMATSKO PROUČAVANJE NEKIH TAMARIX VRSTA U IRANU [Izvod] [Rad]

Sahar Naghiloo, Vali Rabie, Ali Soleimani, Ahmad Khalighi, Mohammad Taher Harkinezhad

EfeKAt AminooKSIACETINSKE KISELINE (AOA) nA EKSPRESIJU ACS I ACO genA I DUŽINU ŽIVOTA SEČENOG CVEĆA AlstromeriJE [Izvod] [Rad]

Zaheer Ahmad NAZAR, Hafiz Muhammad Walayat Ali KHAN, Qurban ALI, Idrees Ahmad NASIR

IDENTIFIKACIJA NOVIH QTL-OVA KOJI KONTROLIŠU OTPORNOST NA GAR I OSOBINE PRINOSA KOD ŠEĆERNE TRSKE [Izvod] [Rad]

Neda sepahian, Zahra noormohammadi, Masoud sheid, Hamid-Reza zamanizadeh

RAZVIJANJE EFIKASNE ELEMENT-SPECIFIČNE PCR METODE ZA DETEKCIJU GENETIČKI MODIFIKOVANOG PIRINČA, SOJE I KUKURUZA [Izvod] [Rad]

Željko LAKIĆ, Marina ANTIĆ, Igor ĐURĐIĆ, Vera POPOVIĆ

MORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE GENOTIPOVA LUCERKE TOLERANTNIH NA NISKE pH VREDNOSTI ZEMLJIŠTA [Izvod] [Rad]

Zeinalabedin SHAHADATI-MOGHADDAM and Nadali BAGHERI

ANALIZA EKSPRESIJE INHIBITORA PROTEINAZE TIP-2 U ODGOVORU NA NEMATODE KORENA I NJIHOVA KARAKTERIZACIJA KOD DUVANA (Nicotiana tabacum L.) [Izvod] [Rad]

Erna VASTAG, Branislav KOVAČEVIĆ, Saša ORLOVIĆ, Lazar KESIĆ, Mirjana BOJOVIĆ, Srđan STOJNIĆ

VARIJABILNOST STOMATALNIH KARAKTERISTIKA LISTA UNUTAR I IZMEĐU ČETRNAEST PROVENIJENCIJA EVROPSKE BUKVE (Fagus sylvatica L.) [Izvod] [Rad]

Wojciech ŚWIĘCICKI, Andrzej GÓRNY, Paweł BARZYK,Magdalena GAWŁOWSKA, Zygmunt KACZMAREK

GENETIČKA ANALIZA AKUMULACIJE ALKALOIDA U SEMENU BELE DETELINE (Lupinus albus L.) [Izvod] [Rad]

Mila GLAVAŠKI, Karmen STANKOV

EPIGENETIČKI FAKTORI U ETIOPATOGENEZI BOLESTI [Izvod] [Rad]

Özgecan KORKMAZ AĞAOĞLU, Özkan ELMAZ, Bilal AKYÜZ, Emel ZEYTÜNLÜ, Mustafa SAATCI

IDENTIFIKOVANJE POLIMORFIZMA U NEKIM GENIMA I NJIHOV EFEKAT NA SVOJSTVA RASTA KOD HONAMLI I HAIR RASE KOZA [Izvod] [Rad] [Dodatak]

Bojana DOBRIC, Danijela RADIVOJEVIC, Tanja LALIC, Marijana MISKOVIC, Sanja CIRKOVIC, Maja DJORDJEVIC, Marina DJURISIC

UČESTALOST GENETIČKIH UZROKA IDIOPATSKOG MUŠKOG STERILITETA U SRBIJI- DESETOGODIŠNJE ISKUSTVO JEDNE USTANOVE [Izvod] [Rad]

Tayebeh GHOLAMI, Maryam PEYVANDI, Hossein ABBASPOUR, Zahra NOORMOHAMMADI, Fariba SHARIFNIA

ANALIZA GENETIČKE VARIJABILNOSTI Peganum harmala L. POMOĆU SCOT I SRAP MOLEKULARNIH MARKERA [Izvod] [Rad]

A.HAJIAQATABAR, G. KIANI, S. K. KAZEMITABAR, M. ALAVI
MARKER ASISTIRANA SELEKCIJA (MAS) ZA KVALITATIVNA SVOJSTVA U SEGREGIRAJUĆOJ POPULACIJI PIRINČA [Izvod] [Rad]

Milan IVANOVIĆ, Nemanja KUZMANOVIĆ, Katarina GAŠIĆ, Anđelka PROKIĆ, Nevena ZLATKOVIĆ, Aleksa OBRADOVIĆ

SPECIFIČNOST I OSETLJIVOST TRI PCR METODE ZA DETEKCIJU Erwinia amylovora U ČISTOJ KULTURI I BILJNOM MATERIJALU [Izvod] [Rad]

Ervin ZECEVIC, Admir DOKSO, Alma RUSTEMPASIC, Muhamed BRKA

POLIMORFIZAM PRP GENA KOD CRVENIH JELENA (Cervus elaphus L.) [Izvod] [Rad]

Dragoslav Ivanišević, Mladen Kalajdžić, Gabriele Di Gaspero, Mato Drenjančević, Nada Korać,Florian Schwander, Ulrike Braun,Goran Barać, Serena Foria

GENETIČKA, MORFOLOŠKA I HEMIJSKA KARAKTERIZACIJA CRNE VINSKE SORTE 'PROBUS' (Vitis vinifera L.) Izvod] [Rad]

Milan JOCKOVIĆ, Siniša JOCIĆ, Slaven PRODANOVIĆ, Sandra CVEJIĆ, Jelena JOCKOVIĆ, Aleksandra RADANOVIĆ, Bojan JOCKOVIĆ

GENETIČKI NAPREDAK I REGRESIONA ANALIZA KOD SUNCOKRETA [Izvod] [Rad]

Azra SKENDER, Mirsad KURTOVIĆ, Sezai ERCISLI, Dinko BEĆIRSPAHIĆ

NEKA FIZIČKOHEMIJSKA SVOJSTVA GENOTIPOVA CRNOG I BELOG DUDA IZ BOSNE I HERCEGOVINE [Izvod] [Rad]

Vladan POPOVIĆ, Aleksandar LUČIĆ, Ljubinko RAKONJAC, Jelena MILOVANOVIĆ, Snežana MLADENOVIĆ DRINIĆ, Danijela RISTIĆ

PROCENA GENETIČKE DIFERENCIJACIJE JELE (Abies alba Mill.) SA JAVORA POMOĆU SSR MARKERA [Izvod] [Rad]

Karolina SUNJOG, Sanja ĆIRKOVIĆ, Branka VUKOVIĆ-GAČIĆ, Marija GUĆ-ŠĆEKIĆ, Marijana MIŠKOVIĆ, Dragana VUJIĆ, Dejan ŠKORIĆ

KOMET TEST I CITOGENETSKI METOD U DIFERENCIJALNOJ DIJAGNOZI FANKONI ANEMIJE [Izvod] [Rad]

Milomir STEFANOVIĆ, Nikoleta KARAISKOU, Nevena VELIČKOVIĆ, Milutin KOVAČEVIĆ, Zoran RISTIĆ, Mihajla DJAN

PROSTORNI OBRAZAC GENETIČKe VARIJABILNOSTi SRNDAĆA NA TERITORIJI AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINA [Izvod] [Rad]

Suzana CVJETIĆANIN, Milan TERZIĆ, Dejan NIKOLIĆ

POVEZANOST REUMATOIDNOG ARTRITISA I STEPEN GENETIČKE HOMOZIGOTNOSTI U ODNOSU NA POL: PILOT STUDIJA [Izvod] [Rad]

Zlatko MIJIĆ, Vinko.KOZUMPLIK, Hrvoje ŠARČEVIĆ, Vladimir MEGLIĆ, Ivan VARNICA, Tihomir ČUPIĆ

ANALIZA STABILNOSTI PRINOSA GOMOLJA KORIŠĆENJEM NEBALANSIRANIH PODATAKA O ISPITIVANJIMA SORTI KROMPIRA [Izvod] [Rad]

Milan MIROSAVLJEVIĆ, Vladimir AĆIN, Vladimir SABADOŠ, Danijela DOROTIĆ

VARIJACIJA U EFIKASNOSTI UPOTREBE AZOTA KOD OZIME PŠENICE [Izvod] [Rad]

Biljana NIKOLIĆ, Zorica MITIĆ, Srdjan BOJOVIĆ, Vlado MATEVSKI,Zoran KRIVOŠEJ, Petar D. MARIN

VARIJABILNOST MORFO-ANATOMIJE IGLICA PRIRODNIH POPULACIJA Pinus heldreichii SA ŠARSKO-PINDSKIH PLANINA [Izvod] [Rad]

Milosav GRČAK, Dragan GRČAK, Radivoje JEVTIĆ, Mirjana LALOŠEVIĆ, Danijela KONDIĆ, Jelica ŽIVIĆ, Desimir KNEŽEVIĆ

VARIRANJE INDEKSA KLASA KOD STRNIH ŽITA I INDEKSA MAHUNE KOD GRAŠKA PRI GAJENJU U POJEDINAČNOM I ZDRUŽENOM USEVU [Izvod] [Rad]

Muhammad SHAHID and Sabika FIRASAT^*

FANCA I DOPRINOS PROUČAVANJA AZIJSKE POPULACIJE RAZUMEVANJU FANCA UTICAJA NA FANCONIJEVU ANEMIJU [Izvod] [Rad]

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51 broj 3(2019), str: 771-788

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR1903771K

Orginal scientific paper

EVALUACIJA LINIJA PARADAJZA (Solanum lycopersicum L.) KOJE POSEDUJU RAZLIČITE KOMBINACIJA Ty I Ph GENA

Ashish KUMAR¹*, Salesh Kumar JINDAL¹, Major Singh DHALIWAL¹, Abhishek SHARMA¹, Sandeep JAIN² and Sukhjeet KAUR¹

¹Departman za povrtarstvo, Pendžab poljoprivredni Univerzitet, Pendžab, Indija

²Departman za biljnu patologiju, Pendžab poljoprivredni Univerzitet, Ludhiana-141004, Pendžab, Indija

Izvod

Prema agro-statistici, Indija je drugi najveći proizvođač paradajza tek u svetu, posle Kine. Paradajz se gaji tokom cele godine zbog šire prilagodljivosti, ali na proizvodnju negativno utiču pojave virusa kovrdžavosti lista i bolesti truleži. Ovi patogeni imaju ogroman kapacitet za stvaranje novih oblika i kontrola ovih patogena uglavnom se postiže hemijskim pristupima koji nisu bezbedni ni za životnu sredinu, ni za ljude i takođe prave dodatne troškove u proizvodnji paradajza. Stoga je stvaranje otpornih genotipova najbolji pristup za upravljanje ovim vrstama bolesti, uz poboljšanje prinosa i parametara kvaliteta. Pet gena Ty-1, Ty-2, Ty-3, Ph-2 i Ph-3 je odabrano od različitih roditelja hibridizacijom kako bi se postigla otpornost protiv virusa kovrdžavosti lista i bolesti truleži. U ovoj studiji, ocenjeno je 122 poboljšanih linija paradajza tokom 2016-17 i 2017-18, fenotipskim i genotipskim skriningom da bi se identifikovale najbolje linije koje imaju otpornost na obe bolesti sa boljim hortikulturnim osobinama. Punjab Chhuhara sorta je korišćena kao zajednički standard za proveru osetljivosti na obe bolesti, dok su PVB-4 i LBR-10 korišćeni kao otporni standardi za proveru virusa kovrdžavosti lista paradajza i bolesti truleži. Od 122 procenjene linije, nađeno je da 12 linija ima otpornost i na bolesti sa različitom kombinacijom Ty i Ph gena. Među njima su i četiri linije TV-4-5G-12, TV-5-1E-7, PR-DH-15-7-11 i PR-DH-28-11G-13 koji su otporni na obe bolesti i daju prinos od 3.14, 3.90, 2.74 i 3.84 kg biljci-1 što je više od sva tri standarda. Ove otporne linije potrebno je ocenjivati na više lokacija pre njihove komercijalne eksploatacije.

Autor za kontakt: Ashish Kumar, Departman za povrtarstvo, Pendžab poljoprivredni Univerzitet, Ludhiana-141004, Punjab, Indija, E-mail: ashish-vs@pau.edu

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 3(2019), str: 789-803

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR1903789R

Original scientific paper

OCENA GENETIČKE RAZNOVRSNOSTI KOD Sorghum bicolor POMOĆU RAPD MARKERA

José A. RUIZ-CHUTÁN¹, Jaroslav SALAVA², Dagmar JANOVSKÁ³, Jana ŽIAROVSKÁ⁴, Marie KALOUSOVÁ¹, Eloy FERNÁNDEZ¹*

¹Departman za ratarstvo i šumarstvo, Češki Univerzitet za prirodne nauke, Prag, Češka Republika.

²Divizija za zaštitu biljaka, Istraživački institut za ratarstvo, Prag, Češka Republika.

³Divizija za biljnu genetiku i oplemenjivanje, Banka gena, Istraživački institut za ratarstvo, Prag, Češka Republika.

⁴Departman za genetiku i oplemenjivanje biljaka, Slovački Univerzitet za poljoprivredu u Njitri, Slovačka Republika.

Izvod

Sirak je jedna od najvažnijih žitarica i zauzima peto mesto među žitaricama posle pšenice, pirinča, kukuruza i ječma po ekonomskom značaju. Budući da je potražnja za hranom sve veća, sirak će dobiti na značaju kao izvor hrane, hrane za životinje, vlakana i goriva; posebno na evropskom kontinentu gde se sirak malo gaji, uglavnom zbog nedostatka sorti sirka koje su dobro prilagođene zemljištu i klimatskim uslovima kao što su fotoperiod, hladnoća i suša; iz tog razloga, analiza genetske raznolikosti, molekularnom karakterizacijom, je važan zahtev za pokretanje programa oplemenjivanja biljaka. Analiza je izvršena na 46 genotipova sirka dobijenih iz Češke banke biljnih gena, Prag. Vriednosti genetičke varijabilnosti procenjene su kroz genetsku udaljenost pomoću Dice-ovog koeficijenta i dendrograma konstruisanog pomoću DARving softvera. Četiri od petnaest ocenjenih prajmera bili su potpuno polimorfni (100%). Identifikovano je 126 uporednih traka, a 89% je bilo polimorfno, a trake su bile od 200 do 2000 bp. Dendrogram je grupisao uzorke u šest klastera. Rezultati ukazuju na postojanje visokih vrednosti genetske udaljenosti do 0,8776 među procenjenim uzorcima, čak i ako su oni prikupljeni u istoj zemlji ili, naprotiv, na nižu genetsku raznolikost među uzorcima prikupljenim u različitim zemljama. To bi moglo biti posledica postojanja pet drevnih rasa sirka iz kojih su poreklom do sada bile poznate divlje i kultivisane vrste. Uglavnom, migracije ljudi iz oblasti porekla sirka, smeštenog u Etiopiji i Sudanu, objašnjavaju širenje genetskog materijala van Afrike. Informacije dobijene ovim istraživanjem trebale bi biti korisne za bolje razumevanje genetske raznolikosti od germplazme sirka čuvanog u Češkoj banci biljnih gena za budući program oplemenjivanja biljaka.

Autor za kontakt: Eloy Fernández, Departman za ratarstvo i šumarstvo, Češki Univerzitet za prirodne nauke Prag, Češka Republica, e-mail: eloy@ftz.czu.cz

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 3(2019), str: 805-828

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR1903805U

Original scientific paper

NOVA MICROARRAY GENSKA SELEKCIJA I KLASIFIKACIJA KORIŠĆENJEM INTELLIGENT DYNAMIC GREY WOLF OPTIMIZACIJU

K.R.UTHAYAN

Department za Informacionu tehnologiju, SSN Koledž inžernjerstva, Indija

Izvod

Efikasna dijagnoza kancera je veoma važna za specifični tretman. Tačna predikcija različitih tipova kancera obezbeđuje bolji tretman i minimizuje toksičnost kod pacijenata. Microarray visoka dimenzionalnost podataka ekspresije gena i veliki broj gena nasuprot maloj veličini uzorka, šumu i ponavljanjima u setu podataka su glavni uzroci koji vode lošoj pouzdanosti klasifikacije. Selekcija informativnih gena i redukcija dimenzionalnosti, tehnika genske selekcije se koristi u microarray. U ovom radu, novi meta-heurist algoritam zasnovan na Grey Wolf Optimization (GWO) i veštačka intelegencija (AI) su kombinovane da dizajniraju model za klasifikaciju kancera. Ovaj rad ima dve faze. Prvo, filter metod kao što je Laplacian i Fisher skor, su primenjeni da ekstraktuju značajan podset svojstava za bržu klasifikaciju zatim Intelligent Dynamic Grey Wolf Optimization (IDGWO) je primenjen za identifikaciju odgovarajuće gene. GWO je swarm-zasnovan algoritam izabran za klasifikaciju podataka za ekspresiju gena, pošto omogućava lakšu klasifikaciju oko testiranja kancera. Značajna razlika između filter metoda su nađene korišćenjem nekoliko analiza. Predložen metod je primenjen na pet grana seta podataka uzimajući top 100 rangiranih gena izabranih pomoću fišer skora kod limpoma i SRBCT koje imaju a 100% performance korišćenjem IDGWO klasifikatora..

Autor za kontakt: Uthayan.K.R, Department za Informacionu tehnologiju, SSN Koledž inžernjerstva, Indija

uthayankr@ssn.edu.

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 3(2019), str: 829-843

Srbija

UDC 575.633

https://doi.org/10.2298/GENSR1903829S

Original scientific paper

GENETIČKE VARIJACIJE ZA PRINOS ZRNA, KOMPONENTE PRINOSA I KVALITATIVNA SVOJSTVA MUTANTA PIRINČA (Oryza sativa L.)

Peyman SHARIFI

Departman za poljoprivredu i oplemenjivanje biljaka, Rasht ogranak, Islamiski Azad Univerzitet, Rasht, Iran

Izvod

Izvršeno je istraživanje za izbor najuspešnijih mutanata pirinča i za procenu naslednosti prinosa zrna i nekih agro-morfoloških i kvalitetnih svojstava. Istraživano je 65 genotipova pirinča, uključujući četiri lokalne vrste (Hashemi, Tarom, Alikazemi i Sangjo), četiri priznate sorte (Khazar, Fajr, H.P i Sephidrod) i 57 mutantnih linija (M5). Eksperiment je izveden tokom proleća 2013-14 u Iranu institutu za pirinač (RRII) u Rashtu. Analiza varijanse pokazala je značajne efekte genotipa na sve osobine. Dobijeni su veći genotipski (GCV) i fenotipski koeficijent varijacije (PCV) za broj nenalivenih zrna i prinos zrna. Uopšte, vrlo uske razlike između PCV i GCV ukazivale su na manji uticaj okoline na sve ispitivane osobine. Heritabilnost u širem smislu i genetička dobit iznad prosečne vrednosti bili su visoki za masu klasa, broj kalsova po biljci, broj nalivenih zrna, broj nenalivenih zrna i prinos zrna. Visoka genetska dobit nad sredinom u kombinaciji sa umerenom do visokom heritabilnošću sugeriše važnost aditivnog delovanja gena za gore navedene osobine.Mutant TM6-B-7-1 imao je visok prinos zrna, broj klasova po biljci, visinu biljke, težinu klasova, i težinu sto zrna i mogu se koristiti u budućim programima oplemenjivanja kako bi se ta svojstva ugradila u lokalne genotipove.

Autor za kontakt: Peyman Sharifi, Department of Agronomy and Plant Breeding, Rasht Branch, Islamic Azad University, Guilan, Rasht, Iran

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 3(2019), str: 845–860

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR1903845S

Original scientific paper

BIOSISTEMATSKO PROUČAVANJE NEKIH TAMARIX VRSTA U IRANU

Masoud SHEIDAI^1*, Razeyieh MIRSHEKARI¹, Fahimeh KOOHDAR^1*, Habibollah IJBARI², SOMAYEH GHASEMZADEH-BARAKAI¹

¹Fakultet za prirodne nauke i biotehnologiju, Shahid Beheshti Univerzitet, Teheran, Iran.

² Departman za biologiju, Fakultet prirodnih nauka, Univerzitet u Zabolu, Zabol, Iran

Izvod

Rod Tamarix je rod srednje veličine iz Starog sveta sa oko 54 vrste. Tamarix vrste mogu igrati važnu ulogu u sprečavanju krčenja šuma u Iranu. Nemamo detaljne informacije o vrstama Tamarix, njihovim interspecifičnim hibridima i broju intra-specifičnih oblika koji rastu u ovim regionima. Stoga, ovaj rad razmatra morfološko i molekularno istraživanje Tamarix taksona koje rastu u tri provincije 1. Chaemahal-o-Bakhteiari, 2. Kerman i 3. Južni Khorasan, da bi se prvi put dobili odgovori na gore pomenuta pitanja, I da bi se dobili podaci o populacionoj genetici i divergenciji populacija kod T. mascatenses koja ima širu distribuciju u proučavanim oblastima. Identifikovali smo šest vrsta u ovim provincijama na osnovu morfoloških i ITS sekvenci. Ove vrste su takođe bile ograničene UPGMA klasterom morfoloških karaktera. Filogenetske analize proizvele su tri glavne grane sa visokim vrednostima (> 80,00). HGT stablo otkrilo je pojavu protoka gena između T. meieri i T. tetragina, kao i između T. meieri i T. stricta. Populacijsko genetičko istraživanje osam populacija u T. mascatensis pomoću SRAP-a i morfoloških analiza razdvojilo je gotovo sve populacije u različite klastere, otkrivajući njihovu genetsku i morfološku divergenciju. STRUCTURE je otkrio genetsku fragmentaciju populacije kod T. mascatensis.

Autor za kontakt: Masoud Sheidai, Faculty of Life Sciences & Biotechnology, Shahid Beheshti University, nZIP code 1983963113,, Tehran, Iran. Tel.: +98 21 29902111.

E-mail addresses: msheidai@yahoo.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 3(2019), str:861-876

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR1903861N

Original scientific paper

EfeKAt AminooKSIACETINSKE KISELINE (AOA) nA EKSPRESIJU ACS I ACO genA I DUŽINU ŽIVOTA SEČENOG CVEĆA AlstromeriJE

Sahar Naghiloo¹, Vali Rabiei^2*, Ali Soleimani³, Ahmad Khalighi⁴,

Mohammad Taher Harkinezhad⁵

¹Departman za hortikulturu, Koledž za poljoprivredu, istraživanje i nauku, Islamski Azad Univerzitet, Teheran, Iran

²Departman za hortikulturu, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet Zanjan, Zanjan, Iran

³Departman za hortikulturu, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet Zanjan, Zanjan, Iran

⁴¹Departman za hortikulturu, Koledž za poljoprivredu, istraživanje i nauku, Islamski Azad Univerzitet, Teheran, Iran

⁵Departman za stočarstvo, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet Zanjan, Zanjan, Iran

Izvod

Starenje grana deli se na dve kategorije: grane osetljive na etilen i grane koje nisu osetljivi na etilen. Vanćelijska sinteza etilena u prvoj grupi se vrši specifičnim biohemijskim putem koji je rezultat razvoja cveća i oprašivanja. Ovaj rad ima za cilj da istraži uticaje aminooksiacetne kiseline (AOA) na ekspresiju gena na putu biosinteze (1-aminociklopropan-1-karboksilat sintaza (ACS) i 1-aminociklopropan-1-karboksilatna oksidaza (ACO)) i dužinu života rezanog cveća Alstromerije vrsta „Maifair“ i „Frosti“.Takođe, proučavan je I uticaj sadržaja AOA od 0, 50, 100 i 150 mg/l na morfološka i fiziološka svojstva. Poređenje dužine života reyanog cveća u vazama, pokazalo je da je “Frosti” imao duži životni vek od “Maifair”-a. “Frosti” je pokazao niže nivoe razgradnje ćelija, veći relativni sadržaj vode, više sadržaja hlorofila, više ukupnih rastvorljivih čvrstih materija i veći nivo peroksidaze u odnosu na “Maifair”. Viši nivo AOA bio je značajno povezan sa većom aktivnošću katalaze i peroksidaze, tako da je 150 mg / l AOA imao najveći uticaj na aktivnost ova dva enzima. Takođe, povećanje AOA koncentracije na 150 mg / l rezultiralo je zadržavanjem hlorofila lista i smanjenjem procenta hloroze listova u obe ispitivane sorte. Rezultati su pokazali da su najviši transkripti gena ACO i ACS bili povezani sa 7. fazom otvaranja cveća. Upotreba AOA je bila efikasna u smanjenju ekspresije gena u sorti “Frosti”. Takođe, primena 150 mg / l AOA imala je značajan smanjujući efekat na ekspresiju ACS gena kod sorte “Frosti”.

Autor za kontakt: Vali Rabiei, Department of Horticulture, Faculty of Agriculture, University of Zanjan, Zanjan, Iran rabiei@znu.ac.ir

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 3(2019), str:877-894

Srbija

UDC 575.633

https://doi.org/10.2298/GENSR1903877N

Original scientific paper

IDENTIFIKACIJA NOVIH QTL-OVA KOJI KONTROLIŠU OTPORNOST

NA GAR I OSOBINE PRINOSA KOD ŠEĆERNE TRSKE

Zaheer Ahmad NAZAR^1*, Hafiz Muhammad Walayat Ali KHAN², Qurban ALI^1,3* Idrees Ahmad NASIR¹

¹Centar izuzetnih vrednosti u molekularnoj biologiji, Pendžab univerzitet, 87-Put zapadni kanal, Lahore, Pakistan

²Istraživački Institut za šećernu trsku, Ayub poljoprivredni istraživački centar, Faisalabad, Pakistan

³Institut za molekularnu biologiju i biotehnologiju, Univerzitet u Lahoru, Lahoru, Pakistan

Izvod

Prinos šećerne trske zavisi od različitih agro-morfoloških karakteristika, npr. obnavljanja šećera, broja stabljika, opsega trske, visine trske i otpornosti na gar. Identifikacija QTL-ova koji kontrolišu ove osobine može pomoći oplemenjivačima šećerne trske u odabiru linija šećerne trske uz pomoć marker asistirane selekcije za razne oplemenjivačke programe. Structure i TASSEL softver zasnovani na integraciji genotipskih i fenotipskih podataka 103 genotipa šećerne trske rezultirali su identifikacijom osamdeset sedam (87) visoko povezanih alela (p≤0.05), 34 alela sa otpornošću na gar: 27 alela za šećer: 13 alela sa težinu trske i 20 alela za obim i visinu trske. Fenotipska varijansa (vrednosti R²) koja je objašnjena povezanim alelima iznosila je 3,1-24,6% za otpornost na gar, 2,67-22,5% za oporavak šećera, 2,81-23,46% za visinu trske, 2,9-14,34% mase trske i 1,75-12,8% za obim trske. Različite proporcije fenotipske varijanse objašnjene povezanim alelima ukazuju da su ove osobine kontrolisane aditivnim genetskim efektima više gena. Takođe pokazuje da su ove osobine istinske kvantitativne osobine. Štaviše, aleli koji prikazuju maksimalni stepen povezanosti za oporavak šećera (51-131), obim trske (82-184), visina trske (52-121), težina trske i otpornost na gar (51-145 i 51-146) mogli bi pomoći u marker asistiranoj selekciji za izbor linija šećerne trske za ove osobine.

Autor za kontakt: Zaheer Ahmad Nazar,Center of Excellence in Molecular Biology, University of the Punjab, 87-West Canal Road, Lahore, Pakistan, email: saim1692@gmail.com, zaheerahmadnazar@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 3(2019), str: 895-905

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR1903895S

Original scientific paper

RAZVIJANJE EFIKASNE ELEMENT-SPECIFIČNE PCR METODE ZA DETEKCIJU GENETIČKI MODIFIKOVANOG PIRINČA, SOJE I KUKURUZA

Neda sepahian¹, Zahra noormohammadi¹*, Masoud sheidai²,

Hamid-Reza zamanizadeh³

¹ Departman za biologiju, Ogranak za nauku i istraživanje, Islamski Azad Univerzitet, Teheran, Iran

²Fakultet za biološke nauke i tehnologiju, Shahid Beheshti Univerzitet, Teheran, Iran

³Departman za biljnu patologiju, Fakultet za poljoprivredu i prirodne resurse, Ogranak za nauku i istraživanje, Islamski Azad Univerzitet, Teheran, Iran

Izvod

Bez obzira na sve veći broj GM useva koji su predstavljeni na tržištu, zahteva se da se poštuje sloboda izbora kupaca i njihova percepcija prema GMO-u. Prema obaveznim zahtevima uprave za hranu i lekove za GM ispitivanje sirovih i prerađenih materijala, potrebni su efikasni i robusni analitički pristupi za skrining i identifikaciju GM useva. Ovaj rad opisuje razvoj i primenjivanje PCR-a zasnovanog na GMO ispitivanju najčešćih konstrakata korišćenih u transgenim sortama soje, kukuruza i pirinča koje uključuju CaMV35S promotor i NOS terminator i takođe biljne endogene sekvence Lektin, Zein, SPS kao unutrašnje kontrole. Ukupno je testirano 2866 različitih uzoraka prikupljenih tokom 2015. do 2017. godine, uključujući GM i ne-GM materijale. Rezultati dobijeni kvalitativnim PCR testom na uzorcima hrane od pirinča, kukuruza i soje pokazali su da je ukupno, 1,59% uzoraka kukuruza i 7,53% uzoraka soje bilo GM pozitivno i da nije utvrđen GM pozitivan uzorak pirinča. Predstavljeni metod je pokazao visokuspecifičnost i osetljivost nudeći apsolutnu granicu detekcije 0,25% GM konstrukta u uzorcima i dokazana jje dovoljna ponovljivost.

Autor za kontakt: Zahra noormohammadi, Departman za biologiju, Ogranak za nauku i istraživanje, Islamski Azad Univerzitet, Tehran, Iran, E-Mail: marjannm@yahoo.com, z-nouri@srbiau.ac.ir

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 3(2019), str: 907-922

Srbija

UDC 575. 630

https://doi.org/10.2298/GENSR1903907L

Original scientific paper

MORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE GENOTIPOVA LUCERKE TOLERANTNIH NA NISKE pH VREDNOSTI ZEMLJIŠTA

Željko LAKIĆ^1,2, Marina ANTIĆ³, Igor ĐURĐIĆ⁴, Vera POPOVIĆ⁵

¹ Poljoprivredni Institut Republike Srpske, Banja Luka, BiH

²Univerzitet u Banja Luci, Poljoprivredni fakultet, BiH

³Institut za Genetičke resurse, Univerzitet u Banja Luci, BiH

⁴Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Poljoprivredni fakultet, BiH

⁵Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija

Izvod

Od prikupljenih i zasijanih 68 sorti i 8 autohtonih populacija lucerke izdvojen je 41 genotip lucerke koji je pokazao tolerantnost prema zemljištu niže pH vrednosti. Odabrani genotipovi lucerke su zatim zasijani na oglednom polju na zemljištu koje pripada tipu smeđeg zemljišta na šljunku ili cambisolu, čija je pH vrijednost u vodi bila od 5,33 do 5,64. Nakon 5 godina na osnovu agronomskih svojstava odabrano je 10 genotipova sa kojima je postavljen ogled na zemljištu čija je pH vrednost bila od 5,0 do 5,1 u H₂O. Za ova ispitivanja korišćeni su genotipovi: G-2, G-11, G-19, G-34, G-39, G-44, G-48, G-51, G-53 i G-100. Praćena su sledeća svojstva: visina biljaka (cm), broj stabljika po biljci, debljina stabljike (mm), broj internodija po stabljici, odnos stablo/list (%), prinos biomase u I otkosu (g/biljci). Tokom ovih ispitivanja najveći stepen tolerantnosti prema nižim pH vrijednostima zemljišta ispoljio je genotip G-44. Dobri rezultati postignuti su i sa genotipovima lucerke G-11 i G-48 kod kojih je procenat preživjelih biljaka bio preko 80%. Najveću prosječnu visinu biljke tokom trogodišnjeg istraživanja imao je genotip G-100 (36,9 cm). Visok i stabilan prinos suve mase po biljci ostvarili su genotipovi G-44 i G-19, grupisani u I grupu i poželjni su za dalje oplemenjivanje. Na ispitivane parametre statistički značajan i visoko značajan uticaj imali su genotip i godina, dok je značaj interakcije genotip x godina utvrđen samo za debljinu stabljike.

Autor za kontakt: Željko Lakić, Poljoprivredni Institut Republike Srpske, Banja Luka, BiH and Vera Popović, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Maksima Gorkog 30, 21000 Novi Sad, Srbija, e-mail: lakic.kiko@gmail.com, bravera@eunet.rs

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 3(2019), str: 923-936

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR1903923S

Original scientific paper

ANALIZA EKSPRESIJE INHIBITORA PROTEINAZE TIP-2 U ODGOVORU NA NEMATODE KORENA I NJIHOVA KARAKTERIZACIJA KOD DUVANA (Nicotiana tabacum L.)

Zeinalabedin SHAHADATI-MOGHADDAM1* i Nadali BAGHERI2

¹Departman za biljnu biotehnologiju, Tirtaš istraživački i obrazovni centar, Behshahr, Iran

²Departman za oplemenjivanje biljaka i biotehnologiju, Sari Univerzitet za poljoprivredne nauke i prirodne resurse, (SANRU), Sari, Mazandaran, Iran

Izvod

Inhibitori proteinaze (PI) su polipeptidi koji se prirodno javljaju kod velikog broja biljaka i smatraju se bitnim delom biljnog prirodnog odbrambenog sistema. Ciljevi ovog rada bili su karakterizacija PI2 i utvrđivanje njegovog uticaja na rezistenciju nematoda (Meloidogine incognita) kod duvana (Nicotiana tabacum). Otporni (KI9) i osetljivi (Ergo) genotipovi inokulirani su sa M. incognita rasa 2, a ukupna RNA je ekstrahovana iz korena. qPCR su izvršeni ekskluzivnim prajmerima za PI2 (Q40561) i EF1 α (referentni gen) i odredili promene PI2 nabora tokom dva, tri i četiri dana nakon inokulacije.Rezultati su pokazali značajnu razliku u ekspresiji PI2 u rezistentnim i osetljivim genotipima i tri vremenska kursa. Bioinformatička analiza otkrila je da je PI2 nestabilan protein i ima tri domena inhibicije proteinaze sa regionom trans-membrane. Domeni inhibitor proteinaze su inhibitor tripsina i himotripsina. Dva konzervirana ostatka su u PI2 proteinu, što izgleda vrlo značajno. Filogenetski odnos prekursora inhibitora u Nicotiana sp. izvojio je sedam grupa.

Autor za kontakt: Zeinalabedin Shahadati-Moghaddam, Department of Plant Biotechnology, Tirtash Research and Education Center, Behshahr, Iran, E-mail: Shahadati@yahoo.com, Telephone: +98 914 3539974

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 3(2019), str: 937–959

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/gensr1903937V

Originani naučni rad

VARIJABILNOST STOMATALNIH KARAKTERISTIKA LISTA UNUTAR I IZMEĐU ČETRNAEST PROVENIJENCIJA EVROPSKE BUKVE (FAGUS SYLVATICA L.)

Erna VASTAG¹, Branislav KOVAČEVIĆ², Saša ORLOVIĆ², Lazar KESIĆ²,

Mirjana BOJOVIĆ³, Srđan STOJNIĆ²

¹Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Departman za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu, Novi Sad, Srbija

²Univerzitet u Novom Sadu, Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, Novi Sad, Srbija

³Univerzitet Edukons, Fakultet ekološke poljoprivrede, Sremska Kamenica, Srbija

Izvod

Rad obuhvata istraživanje varijacije stomatalnih karakteristika lista između i unutar četrnaest provenijencija evropske bukve poreklom iz šest država (Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Nemačka, Mađarska, Rumunija i Srbija). Ispitivano je deset stomatalnih karakeristika (broj stoma po mm² (SD), dužina (L_A) i širina (W_B) ćelija zatvaračica, dužina (L_a) i širina (W_b) stomatalnog otvora, specifični oblik stome (SPS_LAWB), specifični oblik otvora stome (SPS_LaWb), koeficijent oblika stome (SSC), potencijalni indeks propustljivosti stome (PCI) i relativna površina stomatalnog otvora (RSPS) primenom metoda univarijacione (analiza varijanse, Takijev test) i multivarijacione analize (analiza glavnih komponenata, diskriminaciona i klaster analiza). Rezultati istraživanja pružaju značajan uvid u genetički diverzitet i diferencijaciju ispitivanih provenijencija evropske bukve i potvrđuju da postoji značajna genetička varijabilnost kako unutar, tako i između provenijencija prema ispitivanim svojstvima stoma. Razlike unutar provenijencija su pokazale značajniji uticaj na većinu ispitivanih parametra (70-80% ukupne varijacije), nego razlike između provenijencija, koje su odgovorne za svega 20-30% ukupne očekivane varijacije. Primenom analize glavnih komponenata utvrđen je ekotipski obrazac genetičke varijabilnosti među ispitivanim provenijencijama, koji su uticali na stomatalne parametre lista. Diskriminaciona analiza je pokazala da model koji uključuje samo parametre W_B, SD, PCI, SPS_LaWb i W_brazlikuje ispitivane provenijencije u istoj meri kao model sa svim parametrima zajedno. Dobijeni rezultati analize potvrđuju nizak nivo tačnosti alokacije (38.85%) modela koji uključuje sve ispitivane parametre, što ukazuje na potrebu uključivanja dodatnih fenotipskih parametara (npr. morfološke, fiziološke, itd.) u cilju potpune diskriminacije ispitivanih provenijencija evropske bukve.

Autor za kontakt: Erna Vastag, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Departman za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu,Trg Dositeja Obradovića 8., 21000 Novi Sad, Srbija; ²Univerzitet u Novom Sadu, Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, Antona Čehova 13d, 21000 Novi Sad, Srbija, e-mail: erna.vastag@uns.ac.rs

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 3(2019), str: 961-973

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR1903961S

Originani naučni rad

GENETIČKA ANALIZA AKUMULACIJE ALKALOIDA U SEMENU BELE DETELINE

(Lupinus albus L.)

Wojciech ŚWIĘCICKI¹, Andrzej GÓRNY¹, Paweł BARZYK²,Magdalena GAWŁOWSKA¹, Zygmunt KACZMAREK¹

¹Institut za Biljnu genetiku, Poljska Akademija nauka, Poznań, Poljska

²Poznań biljni oplemnejivaći Ltd., ogranak Wiatrowo, 62-100 Wągrowiec, Poljska

Izvod

U beloj lupini, pristup da se oplemenjuju „slatke“ sorte sa smajnim sadržajem alkaloida u semenu i krmi je izazov. Studija je pokrenuta da bi se unapredilo ograničeno znanje o genetičkom uzroku koji kontroliše akumuliranje / kompoziciju alkaloida u semenu bele lupine. Korišćenje dialenog ukrštanja odbranih „slatkih“ i „gorkih“ roditelja, sav opseg genetičkog variranja, modul nasleđivanja, tip akcije gena i kombinaciona sposobnost su ispitani između roditelja i njihovog F₁ i F₂ potomstva. Ukupan sadržaj alkaloida i pojedinačna kompozicija alkaloida su ispitani pomoću gasne hromatorafije.

U ovom radu relativno kompleksni način nasleđivanja alkaloida je primećen. Za deo istih alkaloida (spartein i ammodendrine), jednostavan aditivno-domitatan model analize je manje adekvtan ukazujući na pojavu nealelne interakcije i zavisne distribcije gena u roditeljima. Oba aditivni i ne aditivni genski efekat je značajan za mnoge alkaloide ali je preovladala dominatnost. Overdomantnost (uglavnom F₁) i delimična ili kompletna dominatnost (u F₂) gena je zapažena za svojstva većine alkaloida. Usmerena dominatnost je očigledna i varirajuča, zavisno od ispitanog alkaloida. Doprinos ne aditivnom efektu gena i stepen dominatnosti skloni su smanjenju između F₂ potomstva, ukazujući na relativno brzu fiksaciju adativnosti u uspešnoj hibridnoj generaciji. Selekcija za sadržaj i kompoziciju alkaloida morala bi da bude efikasnija ukoliko još traje, trebalo bi eliminisat u sledećoj hibridnoj genraciji uzrok neaditivnih gena u sledećoj hibridnoj generaciji.

Autor za kontakt: Wojciech Święcicki, Institut za Biljnu genetiku, Poljska Akademija nauka, Strzeszyńska 34, 60-479 Poznań, Poljska, wswi@igr.poznan.pl, +48 61 6550 263

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 3(2019), str: 975-994

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR1903975G

Pregledni naučni rad

EPIGENETIČKI FAKTORI U ETIOPATOGENEZI BOLESTI

Mila GLAVAŠKI¹, Karmen STANKOV²

¹Univerzitet u Novom Sadu, Medicinski fakultet, Novi Sad, Srbija

²Univerzitet u Novom Sadu, Medicinski fakultet, Katedra za biohemiju, Novi Sad, Srbija

Izvod

Termin epigenetika se odnosi na nasledne promene ekspresije gena koje nisu izazvane izmenama DNK sekvence. Epigenetičke alteracije obuhvataju DNK metilaciju, modifikacije histona, pozicioniranje nukleozoma i modifikacije posredstvom nekodirajuće RNK (uključujući mikroRNK). Epigenetički mehanizmi učestvuju u etiopatogenezi malignih bolesti, defekata imprintinga i određenih naslednih bolesti. Novija istraživanja su objasnila ulogu poremećaja epigenetičkih mehanizama u etiopatogenezi infekcija, autoimunih, neurodegenerativnih bolesti, kao i kod bolesti kostiju, psorijazi, endometriozi i sindromu policističnih jajnika. Epigenetičke modifikacije predstavljaju potencijalne dijagnostičke i prognostičke markere, kao i terapijske mete u onkologiji, endokrinologiji, kardiologiji i neuropsihijatriji. Stres, anksioznost, depresija, emocije i mnogi drugi psihološki faktori utiču na epigenetičke mehanizme. Uticaj izloženosti stresu prenosi se na potomstvo putem epigenetičkih promena, kao direktan rezultat delovanja faktora okruženja tokom prenatalnog i postnatalnog perioda. Epigenetičke promene mogu da identifikuju faktore okruženja koji utiču na zdravlje i nastanak bolesti. Mleko je sofisticirani sistem za komunikaciju između majke i novorođenčeta koji funkcioniše putem epigenetičkih mehanizama. Konzumiranje kravljeg mleka tokom čitavog života izaziva epigenetičke poremećaje. Skorašnja istraživanja ukazuju na ulogu bioaktivnih nutrijenasa koji modifikuju epigenom u prevenciji i terapiji maligniteta. Svaki poremećaj intestinalnog mikrobioma može da inicira aberantne epigenetičke modifikacije. Regulacija epigenetičkih biomarkera ukazuje na prisustvo „molekularnih satova“ i ima centralnu ulogu u uspostavljanju bioloških ritmova. Epigenetički mehanizmi mogu da odrede rezultat asistirane reproduktivne tehnologije i genetskog inženjeringa. Brojna istraživanja o povezanosti epigenetike i farmakologije dovela su do razvoja farmakoepigenetike. Dosadašnji rezultati naglašavaju značaj daljeg istraživanja svih faktora koji mogu da utiču na epigenetičke mehanizme.

Autor za kontakt: Mila Glavaški, ¹Univerzitet u Novom Sadu, Medicinski fakultet, Hajduk Veljkova 3, 21000 Novi Sad, Srbija,e-mail: milaglavaski@yahoo.com, telephone: +381 63 544 858

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 3(2019), str: 995–1008

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR1903995K

Originani naučni rad

IDENTIFIKOVANJE POLIMORFIZMA U NEKIM GENIMA I NJIHOV EFEKAT

NA SVOJSTVA RASTA KOD HONAMLI I HAIR RASE KOZA

Özgecan KORKMAZ AĞAOĞLU^1*, Özkan ELMAZ¹, Bilal AKYÜZ², Emel ZEYTÜNLÜ¹, Mustafa SAATCI³

¹Department za Animalne nauke, Fakultety za Veterinarsku Medicinu, Burdur Mehmet Akif Ersoy Univerzitet, Burdur, Turska

²Department za Genetiku, Fakulte za Veterinarsku Medicinu, Erciyes Univerzitet, Kayseri, Turska

³Department za animalne nauke, Facultet za poljoprivredu, Mugla Sitki Koçman Univerzitet, Mugla, Turska

Izvod

Cilj ovog rada je da se detektuje hormon rasta (GH), leptin (LEP), pituitarni transcripcioni faktor-1 (POU1F1), kosti morfogenetski protein-15 (BMP15) i miostatin (MSTN) gen polimorfizams, da se ispita genetička struktura i frekvencija alela za ove polimorfizme i odredi njihov uticaj na neke osobine rasta (težina i merenja tela kao rast na 90, 120, 180 I 365 dana) u Honamli i Hair kozama. Ukupno 300 koza je korišćeno, genotipizacijaje sprovedena na 150 150 Honamli i 150 Hair koza. Genotipovi su identifikovani sa PCR I RFLP (PCR-RFLP). Sakupljeni su fenotipski podaci za svojstva rasta za svaku individualnu kozu. 422 bp produkt i 116 bp produkt GH1 i GH2, 450 bp produkt POU1F1, 152 bp i 400 bp produkt LEP EX2 i LEP INT2, 497 bp produkt MSTN i 141 bp produkt BMP15, 7 lokusa od 5 gena su amplifikovani sa PCR. Efekat genotipa u svakom lokusu na svojstva rasta je ocenjen sa generalnim linearnim modelom. Težina na rođenju, težina i linearna merenja tela kod Honamli koza su veća kod Hair koza. Ispitivane rase su u Hardy-Weinberg ekvilibrijumu za GH2-HaeIII, POU1F1-Pst1 i MSTN-DraI polimorfizam, ali ne za GH1-HaeIII polimorfizam (p<0.001). Dok su LEP i BMP15 geni bili monomorfni u obe rase. Nije nađena značajna asocijacija između ispitanih svojstva rasta i nekog od ispitanih polimorfizama kod Honamli i Hair rase koza. Ova ispitivanja su pokazala postojanje genetičkog polimorfizma kod GH, POU1F1 i MSTN gena i njihov efekat na svojstva rasta kod Honamli i Hair ras ekoza je ispitan prvi put. Dobijeni rezultati vode zaključku da mada GH2-HaeIII, POU1F1-Pst1 i MSTN-DraI polimorfizam pokazuju adekvatnu segregaciju za povezane studije kod Honamli i Hair rase koza, ne izgleda da su obečavajuće selekciono sredstvo za svojstva rasta kod Honamli i Hair rase koza.

Autor za kontakt: Özgecan Korkmaz Agaoglu, Departman za Animalne nauke, Fakultet za Veterinarsku Medicinu, Burdur Mehmet Akif Ersoy Univerzitet, Burdur, Turska, Email: ozgecanagaoglu@mehmetakif.edu.tr

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 3(2019), str: 1009–1019

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR1903009D

Originani naučni rad

UČESTALOST GENETIČKIH UZROKA IDIOPATSKOG MUŠKOG STERILITETA

U SRBIJI- DESETOGODIŠNJE ISKUSTVO JEDNE USTANOVE

Bojana DOBRIC¹, Danijela RADIVOJEVIC¹, Tanja LALIC¹, Marijana MISKOVIC¹,

Sanja CIRKOVIC¹, Maja DJORDJEVIC^2,3, Marina DJURISIC¹

¹Laboratorija za medicinsku genetiku, Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije “Dr Vukan Čupić”, Beograd, Srbija

²Odeljenje metabolizma, Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije “Dr Vukan Čupić”, Beograd, Srbija

³Medicinski fakultet, Univerizitet u Beogradu, Beograd, Srbija

Izvod

Jedan od uzroka steriliteta, značajnog medicinskog problema današnjice, vodi poreklo od poremećaja reproduktivne sposobnosti muškarca. Zbog sve veće učestalosti steriliteta nepoznate etiologije („idiopatski sterilitet“), citogenetičke i molekularno genetičke analize su danas esencijalne u dijagnostičkoj proceduri ispitivanja uzroka muškog steriliteta. Osnovni cilj ovog rada je detekcija tipa i učestalosti hromozomskih aberacija i mikrodelecija Y hromozoma kod muškaraca iz Srbije sa dijagnostikovanim idiopatskim sterilitetom. Tokom desetogodišnjeg perioda (2006-2014), od 823 bračna para, uzrok steriliteta kod 110 parova je bio prisustvo azospermije/teške oligospermije kod muškog partnera. Svim muškim partnerima je urađena analiza kariotipa standardnim tehnikama citogenetike. Određivanje prisustva/odsustva mikrodelecija AZF regiona Y hromozoma pomoću metode multipleks PCRa, urađeno je kod svih pacijenata sa normalnim citogenetičkim nalazom (97) i kod tri pacijenta sa citogenetički vidljivom aberacijom na Y hromozomu. Učestalost hromozomskih aberacija kod svih ispitivanih pacijenata (110) iznosila je 11,82% (Klinefelterov sindrom kao najčešće detektovana aberacija sa učestalošću od 5,45%). Aberantan kariotip je u grupi ispitanika sa kliničkom dijagnozom azospermije uočen u 13,89% slučajeva, dok je 7,89% detektovano kod pacijenata sa teškom oligospermijom. Ukupna učestalost mikrodelecija AZF regiona iznosila je 7,22%. Detektovana su dva tipa mikrodelecija: AZFc i AZFbc (učestalost 6,19% i 1,03%, respektivno). Rezultati ove studije su pokazali veću učestalost hromozomskih aberacija i mikrodelecija na Y hromozomu kod muškaraca iz Srbije sa azospermijom i teškom oligospermijom. Takođe, ovi rezultati potvrđuju značaj primene ovakvih genetičkih testova u okviru genetičkog savetovanja bračnih parova sa problemom steriliteta u našoj zemlji.

Autor za kontakt: Bojana Dobric, ¹Laboratorija za medicinsku genetiku, Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije “Dr Vukan Čupić”, Radoja Dakica str.6-8, 11070 Beograd, Srbija,Tel: ++381 11 3108 273,Fax: ++381 11 3108 276,E-mail: bojana_dobric@yahoo.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 3(2019), str:1021–1030

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR1903021G

Originani naučni rad

ANALIZA GENETIČKE VARIJABILNOSTI Peganum harmala L. POMOĆU SCOT

I SRAP MOLEKULARNIH MARKERA

Tayebeh GHOLAMI¹, Maryam PEYVANDI¹, Hossein ABBASPOUR¹, Zahra NOORMOHAMMADI²,

Fariba SHARIFNIA¹

¹Departman za biologiju, Fakultet bioloških nauka, Ogranak Severni Teheran, Islamski Azad Univerzitet, Teheran, Iran.

²Departman za biologiju, Ogranak za nauku i istraživanje, Islamski Azad Univerzitet, Teheran, Iran.

Peganum harmala L. je višegodišnja zeljasta biljka i dugo se koristi u lekovite svrhe kao herbicid zbog prisustva harmina. P. harmala je poznata lekovita biljka koja se koristi u iranskoj tradicionalnoj medicini, zbog antimikrobnih jedinjenja koja se nalaze u njenom semenu i korenu. Populaciona genetika je suštinski naučni pristup za proučavanje lekovitih biljaka, jer proizvodi podatke o genetskoj varijabilnosti, genetskoj strukturi i protoku gena nasuprot genetskoj fragmentaciji ovih biljaka. Nemamo detaljne informacije o genetskoj strukturi ove biljne vrste u zemlji. Zbog toga je sprovedena pročavanje populaciione genetike na četiri geografske populacije ovih dragocenih biljaka korišćenjem ciljanih start kodona (SCoT) i SRAP molekularnih markera. Obe vrste molekularnih markera su visoko reproduktivni i polimorfni i veoma su efikasni u proučavanjima genetičke varijacije kod biljaka. U ovoj studiji, i multidimenzionalno skaliranje (MDS) i analiza molekularne varijance (AMOVA) zasnovana na SCOT i SRAP molekularnim markerima otkrili su genetsku diferencijaciju proučavane populacije. Ovo ukazuje da lokalna populacija može biti genetski izolovana i zbog toga je dobila specifičan genetski sadržaj. Ovo je dobra vest za genetsku zaštitu tih medicinski važnih biljaka. Potrebno je nastaviti traženje nove divlje populacije P. harmala u zemlji i proučavati njihovu genetsku strukturu; na ovaj način možemo proširiti genetičke grupe P. harmala koje se mogu koristiti za potrebe oplemenjivanja.

Autor za kontakt: Maryam Peyvandi, Departman za biologiju, Fakultet bioloških nauka, Ogranak Severni Teheran, Islamski Azad Univerzitet, Tehran, Iran e-mail: m_peyvandi@iau-tnb.ac.ir; Phone: 098 9122899867

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 3(2019), str: 1031-1038

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR1903031H

Originani naučni rad

MARKER ASISTIRANA SELEKCIJA (MAS) ZA KVALITATIVNA SVOJSTVA

U SEGREGIRAJUĆOJ POPULACIJI PIRINČA

A. HAJIAQATABAR¹, G. KIANI¹*, S. K. KAZEMITABAR¹, M. ALAVI²

¹Departman za oplemenjivanje biljaka, Sari Univerzitet za poljoprivredne nauke i prirodne resurse, Sari, Iran

²Institut za genetiku i poljoprivrednu biotehnologiju, Tabarestan

Izvod

Izbor i skrining poželjnih osobina u ranim fazama razvoja biljke moguć je uz unapređivanje marker asistirane selekcije (MAS). Selekcija uz pomoć markera može se koristiti za praćenje prisustva ili odsustva gena u populaciji i može se kombinovati sa konvencionalnim pristupima oplemenjivanja. U ovom istraživanju napravljena su ukrštanja između visokorodnog sorta, Nemat, sa 4 lokalne aromatične sorte praćene fenotipskom selekcijom za poželjne pojedinačne biljke u F2 populaciji. Zatim se MAS primenio na genotipsku selekciju aromatičnih biljaka koristeći marker alel specifičnu amplifikaciju (ASA) za miris (fgr) i SSR marker RM190 povezan sa prelaznim sadržajem amiloze (AC), konzistencijom gela (GC) i temperaturom želatinizacije (GT) kod ovih populacija. Molekularni skrining zasnovan na RM190 i markerima za miris pokazao je da je bilo 11 homozigotnih aromatičnih linija, a 32 linije željenog kvaliteta kuvanja u segregirajućoj F2 populaciji. Rezultati su pokazali da je marker asistirana selekcija u F2 segregirajućim populacijama smanjila vreme i isplativost za ubrzavanje razvoja sorte pirinča. U toku su dalje analize ovih biljaka na sledećim generacijama kroz pedigree oplemenjivački metod. Ove biljke obećavaju da će u bliskoj budućnosti u Iranu razviti nove aromatične linije pirinča kroz klasično i molekularno oplemenjivanje.

Autor za kontakt: G. Kiani, Departman za oplemenjivanje biljaka, Sari Univerzitet za poljoprivredne nauke i prirodne resurse, Sari, Iran, Email: ghkiani@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 3(2019), str: 1039-1052

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR1903039I

Originani naučni rad

SPECIFIČNOST I OSETLJIVOST TRI PCR METODE ZA DETEKCIJU Erwinia amylovora

U ČISTOJ KULTURI I BILJNOM MATERIJALU

Milan IVANOVIĆ^1*, Nemanja KUZMANOVIĆ², Katarina GAŠIĆ³, Anđelka PROKIĆ¹,

Nevena ZLATKOVIĆ¹, Aleksa OBRADOVIĆ¹

¹Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Beograd-Zemun, Srbija

²Institut za epidemiologiju i dijagnozu patogena, Federalni istraživački centar za gajene biljke, Julius Kun Institut (JKI), Braunšvajg, Nemačka

³Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd, Srbija

Izvod

Tri PCR metode, označene u radu kao „nested“ „konvencionalni“ i „hromozomalni“ PCR, koje su predložene za rutinsku detekciju Erwinia amylovora u čistoj kulturi i biljnom materijalu, ocenjene su na osnovu njihove specifičnosti i osetljivosti. Specifičnost PCR metoda analizirana je korišćenjem četrdeset i dva soja E. amylovora, poreklom iz različitih lokacija i biljnih vrsta, sa varijabilnim PFGE profilima, predstavljajući udaljene populacije ovog patogena. Osetljivost PCR protokola u čistoj kulturi proučena je korišćenjem 9 različitih koncentracija E. amylovora u sterilnoj ultra čistoj vodi kao uzorak za PCR reakciju. Kako bi se proučio inhibitorni efekat biljne DNK i drugih inhibitora na osetljivost tri PCR metode bakterijska razređenja su pomešana sa biljnim maceratom kruške, jabuke i dunje neposredno pre PCR reakcije. Tokom ispitivanjima specifičnosti bilo je moguće detektovati sve sojeve E. amylovora pomoću sve tri PCR metode bez obzira na domaćina iz koga su izolovani, geografsko poreklo ili PFGE grupu, ukazujući na specifičnost prajmera. S druge strane, osetljivost između proučavanih metoda je varirala u zavisnosti od koncentracije bakterija i odabranog biljnog materijala koji je korišćen u PCR reakciji. Prilikom korišćenja čistih kultura nested PCR je pokazao najveću osetljivost detektovanjem 1.9 bakterijskih ćelija po PCR reakciji, zatim konvencionalni PCR sa granicom detekcije od 9.5 ćelija po reakciji i 1.9´10⁵ ćelija/reakciji kod hromozomalnog PCR. U veštački inokulisanim uzorcima inhibitori iz biljaka nisu uticali ili su smanjivali osetljivost PCR reakcije, u zavisnosti od protokola i/ili tipa biljnog macerata. U našim eksperimentima inhibitori iz macerata kruške i dunje nisu uticali na osetljivost nested PCR, dok je macerat jabuke umanjio osetljivost metode 10 puta. Pomoću konvencionalnog PCR bilo je moguće detektovati 95 ćelija po jednoj PCR reakciji u maceratu kruške i jabuke, ali samo 9.5´10³ ćelija po PCR reakciji u maceratu dunje. Najveće smanjenje osetljivosti PCR metode je zabeleženo u detekciji veštački inukulisanih uzoraka pomoću hromozomalnog PCR pri čemu bakterijska DNK nije detektovana ni u jednom od inokulisanih uzoraka. Naša istraživanja pokazuju da su sve tri proučavane metode specifične u detekciji E. amylovora, ali da je nested PCR pokazao najveću osetljivost prilikom rada sa čistim kulturama i biljnim materijalom.

Autor za kontakt: Milan Ivanović, Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Nemanjina 6, 11080 Beograd-Zemun, Srbija, tel: 011 441 3301, e-mail: milanivanovic007@yahoo.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 3(2019), str: 1053-1060

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR1903053Z

Originani naučni rad

POLIMORFIZAM PRP GENA KOD CRVENIH JELENA (Cervus elaphus L.)

Ervin ZECEVIC, Admir DOKSO, Alma RUSTEMPASIC, Muhamed BRKA

Poljoprivredno prehrambeni fakultet Univerziteta u Sarajevu,

Sarajevo, Bosna i Hercegovina

Izvod

Prenosive spongiformne encefalopatije (PSE) pripadaju grupi zaraznih bolesti koje napadaju nervni sistem i koje za posljedicu imaju smrtni ishod. Hronična razorna bolest propadanja pripada ovoj grupi bolesti i karakteristična je za životinje iz porodice jelena. U ovoj studiji ispitivan je polimorfizam PrP gena na jedanaest kodona smještenih na egzonu 3. Regija egzona 3, dugačka 628 bp je umnožena pomoću PCR metode iz genomske DNK. Sekvenciranje je provedeno pomoću Sangerove dideoksi metode, Rezultati su pokazali prisustvo osam različitih genotipova i osam različitih haplotipova. Genotipovi koji su sumnjivi na razvoj bolesti nisu ustanovljeni u velikoj frekvenciji.

Autor za kontakt: Ervin Zecevic, Poljoprivredno prehrambeni fakultet Univerziteta u Sarajevu, Sarajevo, Bosna i Hercegovina, Phone +387 61 171 176; E-mail: e.zecevic@ppf.unsa.ba

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 3(2019), str: 1061-1073

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR1903061I

Originani naučni rad

GENETIČKA, MORFOLOŠKA I HEMIJSKA KARAKTERIZACIJA CRNE VINSKE SORTE 'PROBUS' (Vitis vinifera L.)

Dragoslav Ivanišević¹, Mladen Kalajdžić¹, Gabriele Di Gaspero²,

Mato Drenjančević³, Nada Korać¹,Florian Schwander⁴, Ulrike Braun⁴,

Goran Barać¹, Serena Foria²

¹Poljoprivedni fakultet, Univerzitet Novi Sad, Novi Sad, Srbija

²Institut za primenjenu genomiku, Udine, Italija

³Poljoprivredni fakultet, Univerzitet Josipa Jurja. Štrosmajera, Osijek, Hrvatska

⁴ Institut za oplemenjivanje vinove loze – Julius Kun, Siebeldingen, Nemačka

Izvod

Sredinom XX veka, lokalne sorte vinove loze, gajene na prostoru Balkana, ukrštene su sa sortama poreklom iz Zapadne Evrope sa ciljem unapređenja kvaliteta vina. Kao rezultat ukrštanja 'Kadarke' i 'Kaberne sovinjona' dobijena je sorta 'Probus', koja je priznata 1983. godine, a odlikuje se kvalitetom i raste joj reputacija u Srbiji. Usled toga došlo je do potrebe da se uradi detaljna karakterizacija sorte 'Probus'. U radu su upoređene osobine koje se odlikuju velikom heritabilnošću – fenologija, oblik lista, antocijaninski profil i mikrosateliti sorte 'Probus' i njenih roditelja. Sorte 'Probus' i 'Kaberne sovinjon' su pokazale sinhronizovanu fenologiju i sličan oblik lista. Kvalitativni i kvantitativni sadržaj antocijana u sorte 'Probus'je bio sličniji 'Kaberne sovinjonu' nego 'Kadarki' usled visokog sadržaja ukupnih antocijana i visok sadržaj acilovanih i trisubstituisanih monoglukozida izražen u procentima. DNA analiza je potvrdila da su 'Kadarka' i 'Kaberne sovinjon' roditelji 'Probusa'. Ustanovljena je izražena heterozigotnost genoma sorte 'Probus' što je posledica ukrštanja geografski udaljenih roditelja. Rezultati potvrđuju da je sorta 'Probus' pogodna za dobijanje kvalitetnog crvenog vina u uslovima Jugoistočne Evrope.

Autor za kontakt: Dragoslav Ivanišević, Poljoprivedni fakultet, Univerzitet Novi Sad,Trg Dositeja Obradovića 8, 21000 Novi Sad, Srbija. Email: idragoslav@polj.uns.ac.rs, tel: +381 21 485 3253

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 3(2019), str: 1075-1087

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR1903075J

Originani naučni rad

GENETIČKI NAPREDAK I REGRESIONA ANALIZA KOD SUNCOKRETA

Milan JOCKOVIĆ¹, Siniša JOCIĆ¹, Slaven PRODANOVIĆ², Sandra CVEJIĆ¹, Jelena JOCKOVIĆ³, Aleksandra RADANOVIĆ¹, Bojan JOCKOVIĆ¹

¹Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija

²Poljoprivredni fakultet, Univerzitet Beograd, Zemun, Srbija

³Prirodno matematički fakultet, Univerzitet Novi Sad, Srbija

Izvod

Poznavanje veličine i prirode varijabilnosti koja je prisutna u selekcionoj populaciji važan je preduslov za dizajniranje efikasnog oplemenjivačkog programa u cilju poboljšanja potencijala za prinos genotipova. Cilj ovog istraživanja bio je ocena heritabilnosti i genetičkog napretka važnih kvantitativnih osobina u novim ukrštanjima suncokreta kao i procena odnosa dominantnih i recesivnih gena u roditeljskim genotipovima. Biljni materijal odabran za ovo istraživanje se sastojao od 6 genotipova suncokreta, koji prema literarnim podacima imaju važne karakteristike za proizvodnju suncokreta. Prema prikazanim rezultatima postoji značajna varijabilnost ispitivanih kvantitativnih osobina. Fenotipska varijansa bila je veća od genotipske, što je pokazalo snažan efekat spoljašne sredine u ekspresiji osobina. Mera naslednosti u širem smislu je bila veoma visoka za visinu biljke (83,25%), visoka za masu 1000 semena (69,33%), umerena za prinos semena/biljci (46,53%) i prečnik glave (56,89%), dok je za sadržaj ulja bila niska (29,35%). Genetički napredak izražen kao procenat sredine kretao se između 2,23% i 19,96%. Postavljanjem tačaka nizova prikazano je da je najveća frekvencija dominantnih gena za prinos semena/biljci, masu 1000 semena i prečnik glave pronađena unutar roditeljskog genotipa Rodnik. Položaj očekivane linije regresije ukazao je na dominaciju u nasleđivanju za prinos semena/biljci, sadržaj ulja i prečnik glave, dok je za masu 1000 semena i visinu biljke aditivno delovanje gena igralo ulogu u nasleđivanju sugerišući da će selekcija u ranim generacijama za ove osobine biti efikasna. Testiranjem koeficijenata regresije nije utvrđena interalelna interakcija.

Autor za kontakt: Milan Jocković,Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija, e-mail: milan.jockovic@ifvcns.ns.ac.rs; jockovic@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 3(2019), str: 1089-1101

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR1903089S

Originani naučni rad

NEKA FIZIČKOHEMIJSKA SVOJSTVA GENOTIPOVA CRNOG I BELOG DUDA

IZ BOSNE I HERCEGOVINE

Azra SKENDER¹, Mirsad KURTOVIĆ², Sezai ERCISLI³, Dinko BEĆIRSPAHIĆ¹

¹Biotehnički Fakultet Univerzitet Bihać, Bihać, Bosna i Herzegovina

² Fakultet za poljoprivredu i nauku o hrani Univerzitet Sarajevo, Sarajevo, Bosna i Herzegovina

³Departmant za Hortikulturu, Poljoprivredni fakultet, Ataturk Univerzitet, Erzurum, Turska

Izvod

Nedavno, interesovanje za upotrebu voća i praktikovanje zdrave ishrane je u porastu. Zato, fokus ovog istraživanja je da se odrede neka fizičkohemijska svojstva duda iz oblasti severozapadne Bosne, gde značajne količine genetičkih resursa duda su dostupne. Ukupno šest genotipova crnog i osam genotipova belog duda su ispitani. Od fizičkih karakteristika, masa ploda, visina ploda, širina i dužina ploda su merene. Crni dud je bogatiji nego beli za većinu ispitanih parametara. Prosečno voda, ukupna kiselost, ukupni šećeri, pepeo, viramin C, ukupni fenoli i antocijanini crnog duda su 86.46%, 14.88%, 0.08%, 7.30%, 0.68%, 45.84 mg/100 g FW, 50.67 mg GAE/100 g FW i 562.42 cyanidin-3-glucoside mg/g. Ove vrednosti su 82.49%, 17.51%, 0.09%, 7.34%, 0.78%, 43.79 mg/100 g FW i 29.49 mg GAE/100 g FW za beli dud. Dobijeni rezultati mogu da služe za sledeće korake u oplemenjivanju ovih vrsta, i zbog visokog kvaliteta ploda, oni mogu uticati na upotrebu ovih vrsta usled povećane genetičke erozije.

Autor za kontakt: Azra Skender, Biotehnički Fakultet Univerzitet Bihać, Luke Marjanovića bb, 77 000 Bihać, Bosna i Hercegovina. Tele: ++ 387 37 228 059; Fax: ++ 387 37 228 059; e-mail: skender.azra71@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 3(2019), str: 1103-1112

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR1903103P

Originani naučni rad

PROCENA GENETIČKE DIFERENCIJACIJE JELE (Abies alba Mill.)

SA JAVORA POMOĆU SSR MARKERA

Vladan POPOVIĆ¹, Aleksandar LUČIĆ¹, Ljubinko RAKONJAC¹, Snežana MLADENOVIĆ-DRINIĆ³, Danijela RISTIĆ³

¹Institut za šumarstvo, Beograd; Srbija

²Singidunum Univerzitet, Beograd; Srbija

³Institut za kukuruz, Zemun Polje, Beograd, Srbija

Izvod

Proces oplemenjivanja biljaka i konzervacije genofonda između ostalog, zavisi i od poznavanja stepena genetičke diferencijacije. Cilj istraživanja u ovom radu bio je da se utvrdi genetička diferencijacija populacija jele (Abies alba Mill.) normalanog tipa i atipičnih genotipova piramidalanog tipa krošnje, koje se javljaju na planini Javor, na lokalitetu Ogorijevac. Genetička sličnost odnosno različitost jele određena je upotrebom SSR (Simple Sequence Repeat) markera.

Devet SSR pari prajmera dalo je ukupno 29 alela, dok je prosečan broj alela bio 3,2. Prajmer NFH15 dao je najmanji broj alela (dva), dok je prajmer SF78 bio sa najvećim brojem alela (pet). Najviša vrednost koeficijenta genetičke sličnosti utvrđena je između genotipova P1 i P2 (0,89), dok je najniža vrednost koeficijenta genetičke sličnosti utvrđena između populacije VI i genotipa P2 (0,61).

Koeficijenti genetičke sličnosti po Dice, upotrebljeni su za dobijanje dendrograma pomoću UPMGA analize, koristeći NTSYSpc statistički program. Na osnovu klaster analize može se zaključiti da su istraživane populacije i genotipovi jele sa različitim tipom krošnje jasno izdiferencirani. Upotrebom izabranih SSR markera dat je osnovni uvid u nivo genetičke raznovrsnosti prirodnih populacija jele različitog tipa krošnje. Dobijeni rezultati mogu poslužiti u budućoj strategiji na konzervaciji raspoloživog genofonda i obnavljanju jelovih šuma u Srbiji.

Autor za kontakt: Vladan Popović; Institut za šumarstvo, Kneza Višeslava 3; 11000 Beograd; Srbija; tel: 011-3553355; e-mail: vladanpop79@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 3(2019), str: 1113-1126

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR1903113S

Originani naučni rad

KOMET TEST I CITOGENETSKI METOD U DIFERENCIJALNOJ DIJAGNOZI FANKONI ANEMIJE

Karolina SUNJOG*^1,2, Sanja ĆIRKOVIĆ³, Branka VUKOVIĆ-GAČIĆ¹, Marija GUĆ-ŠĆEKIĆ⁴, Marijana MIŠKOVIĆ³, Dragana VUJIĆ⁵,⁶ and Dejan ŠKORIĆ⁷

¹Univerzitet u Beogradu, Biološki fakultet, Katedra za mikrobiologiju, Centar za genotoksikologiju i ekogenotoksikologiju, Beograd, Srbija

²Univerzitet u Beogradu, Institut za Multidisciplinarna istraživanja, Department za biologiju i zaštitu voda, Beograd, Srbija

³Institut za majku i dete “Dr Vukan Čupić”, Laboratorija za medicinsku genetiku, Beograd, Srbija

⁴Univerzitet u Beogradu, Biološki fakultet, Katedra za genetiku i evoluciju, Beorad, Srbija

⁵Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet, Katedra za pedijatriju, Beograd, Srbija

⁶ Institut za majku i dete “Dr Vukan Čupić”, Department za transplataciju koštane srži sa laboratorijom za kriobiologiju, Beograd, Srbija

⁷Univerzitet u Beogradu, Univerzitetska Dečija bolnica, Medicinski fakultet, Departmant za Hematologiju – Onkologiju, Beograd, Srbija

Izvod

Fanconi anemija (FA) je kompleksna genetska bolest sa raznim kongenitalnim i hematološkim simptomima, uključujući predispoziciju za razvoj raka. Glavna karakteristika FA ćelija je povećana hromozomska nestabilnost u prisustvu DNK-interkalirajućih agenasa, kao što su mitomicin C ili diepoksibutan (DEB), usled čega je dijagnoza FA mnogo lakša. Citogenetska metoda može da izdvoji pacijente sa povišenom hromozomskom nestabilnošću, ali i pacijente sa graničnom osetljivošću na DEB. Ove posebne okolnosti dovode nas do uvođenja komet testa zajedno sa citogenetskom analizom kako bi se utvrdile DNK lezije i hromozomska nestabilnost u netretiranim i DEB tretiranim limfocitima kod sedam pacijenata sa kliničkim karakteristikama FA. Visoko povišena DEB indukovana hromozomska osetljivost potvrdila je dijagnozu u pet grupa u poređenju sa kontrolnom grupom (FA grupa: 0.48-4.47 preloma / ćeliji nasuprot kontrolama: 0.00-0.08 preloma / ćeliji). U preostala dva pacijenta nađena je granična DEB osetljivost (FA* grupa: 0,15-0,44 preloma / ćeliji). Rezultati komet testa pokazali su više bazne i DEB-indukovane vrednosti oštećenja DNK (moment repa komete i intenzitet repa) u svih pet FA i jednog FA* pacijenta, u poređenju sa kontrolnom grupom. Ovi rezultati mogli bi da obezbede novi model algoritma FA testiranja, uključujući i komet test kao dodatni, veoma koristan i precizan metod, pored DEB testa, u diferencijalnoj dijagnozi FA.

Autor za kontakt: Karolina Sunjog, Centar za genotoksikologiju i ekogenotoksikologiju, Katedra za mikrobiologiju, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu,11000 Beograd, Srbija, Mob: +381 63 87 23 804, E-mail: sunjogkarolina@yahoo.com, E-mail: sunjogkarolina@imsi.rs

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 3(2019), str: 1127-1138

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR1903127S

Originani naučni rad

PROSTORNI OBRAZAC GENETIČKe VARIJABILNOSTi SRNDAĆA

NA TERITORIJI AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINA

Milomir STEFANOVIĆ^1*, Nikoleta KARAISKOU², Nevena VELIČKOVIĆ¹,

Milutin KOVAČEVIĆ³, Zoran RISTIĆ³, Mihajla DJAN¹

¹Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za biologiju i ekologiju, Novi Sad, Srbija

²Departman za genetiku, razvojnu biologiju i molekularnu biologiju, Fakultet za biologiju, Aristotelov univerzitet u Solunu, 54124 Solun, Grčka

³Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Novi Sad, Serbia

Izvod

Genetička varijabilnost predstavlja evolucioni potencijal vrsta da odgovore na stalno promenljive uslove životne sredine. U ovom radu sagledana je prostorna distribucija genetičke varijabilnosti vrste Capreolus capreolus sa teritorije Autonomne Pokrajine Vojvodine, analizom varijabilnosti sekvenci fragmenta kontrolnog regiona mitohondrijalne DNK. Analizom je obuhvaćeno 103 jedinke sa 11 različitih lokaliteta. Otkriveno je 16 haplotipova, sa vrednošću diverziteta od 0.898, dok su vrednosti diverziteta nukleotida i prosečnog broja nukleotidnih razlika iznosile: π =0.012 i k=5.876. Uočeno je prisustvo dve genetički i geografski diferencirane grupe, označene kao istočna i zapadna. Diverzitet haplotipova bio je veći u istočnoj grupi, dok je diverzitet nukleotida i prosečan broj nukleotidnih razlika bio veći u zapadnoj grupi.

Autor za kontakt: Milomir Stefanović, Departman za biologiju i ekologiju, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Trg Dositeja Obradovića 2, 21000 Novi Sad, Srbija, e-mail: milomir.stefanovic@dbe.uns.ac.rs

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 3(2019), str: 1139-1149

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR1903139C

Originani naučni rad

POVEZANOST REUMATOIDNOG ARTRITISA I STEPEN GENETIČKE HOMOZIGOTNOSTI

U ODNOSU NA POL: PILOT STUDIJA

Suzana CVJETIĆANIN¹, Milan TERZIĆ², Dejan NIKOLIĆ^2,3

¹Institut za Humanu Genetiku, Medicinski Fakultet u Beogradu, Beograd, Srbija

²Medicinski Fakultet, Univerziteta u Beogradu, Beograd, Srbija

³Služba Fizikalne Medicine i Rehabilitacije, Univerzitetska Dečja Klinika, Beograd, Srbija

Izvod

Reumatoidni artritis (RA) je hronična autoimuna bolest koja nastaje zbog upale sinovijuma sa etijologijom multifaktorskog porekla. Imajući u vidu epigenetičke i genetičke mehanizme koji imaju ulogu u razvoju RA, cilj našeg istraživanja je da se proceni antropogenetička varijabilnost u ispitivanih osoba kojima je dijagnostikovan reumatoidni artritis, kao i mogući uticaj pola na izražavanje bolesti. Ispitivano je 100 pacijenata sa RA i 100 zdravih kontrolnih osoba. Za procenu stepena genetičke homozigotnosti, korišćen je test homozigotno recesivnih osobina (HRO) na 20 HRO. Pokazano je da postoji značajna razlika u individualnim varijacijama 20 HRO između pojedinaca kontrolne grupe i pacijenata sa RA (SX²=135,191; p<0,001). Srednje vrednosti testiranih HRO značajno su se razlikovale između osoba iz kontrolne grupe i RA grupe (MV±SD_{Kontrolna grupa}-5,97±2,02, MV±SD_{RA grupa}-7,34±2,00, p=<0,001). Smanjenja varijabilnosti je pokazana u RA grupi u odnosu na kontrolnu grupu (V_{RA grupa}=27,19%; V_{Kontrolna group}=33,79%). Postojala je značajna razlika u učestalosti HRO između osoba sa i bez RA kod muškaraca (p <0,023) i kod žena (p <0,001). Naši nalazi ukazuju na viši stepen genetičke homozigotnosti, zajedno sa smanjenom varijabilnosti u RA bolesnika u odnosu na kontrolnu grupu. Rezultati naše studije ukazuju na to da se može pretpostaviti da različiti geni u različitom stepenu imaju određeni uticaj na procese koji su odgovorni za razvoj RA u odnosu na pol.

Autor za kontakt: Dejan Nikolic, Departman of Physical Medicine and Rehabilitation, University Children’s Hospital, Belgrade, Serbia, Tirsova 10, Belgrade, Serbia, email: denikol27@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 3(2019), str:1151-1164

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR1903151M

Originani naučni rad

ANALIZA STABILNOSTI PRINOSA GOMOLJA KORIŠĆENJEM NEBALANSIRANIH PODATAKA O ISPITIVANJIMA SORTI KROMPIRA

Zlatko MIJIĆ¹, Vinko.KOZUMPLIK², Hrvoje ŠARČEVIĆ², Vladimir MEGLIĆ³, Ivan VARNICA⁴,

Tihomir ČUPIĆ⁵

Državni inspektorat, Sektor za poljoprivredu, Beli Manastir, Hrvatska

² Agronomski fakutet sveučilišta u Zagrebu, Odjela za oplemenjivanje bilja, genetiku i biometriku, Zagreb, Hrvatska

³ Kmetiljski institut, Odjel za ratarstvo, Ljubljana, Slovenija

⁴ Hrvatska agencija za poljoprivredu i hranu, Centar za Sjemenarstvo, Osijek, Hrvatska

⁵ Poljoprivredni institute Osijek, Odjel za oplemenjivanje o genetiku Krmnog bilja, Osijek, Hrvatska

Izvod

Krompir se uzgaja u širokom regionu i u različitim sredinama, za razliku od drugih useva, pa je poznat kao jedan od najrasprostranjenijih svetskih useva. U mnogim poljoprivrednim oblastima širom sveta novi genotipovi su uključeni u mnoge multilokacijske eksperimente na velikom broju lokacija i godina kako bi se odredila visina i stabilnost prinosa. Međutim, postoji mnogo problema sa ovim tradicionalnim pristupom, uglavnom zbog velikog broja genotipova koji zahtevaju stalno istraživanje svakog genotipa na mnogo lokacija i godina. Multilokacijski eksperimenti zahtijevaju mnogo vremena i finansijskih resursa, a mogućnost greške se uveliko povećava. Upotreba REML/BLUP metode daje dovoljno podataka za pouzdanu prognozu prinosa novih genotipova uzimajući u obzir da je baza podataka koja se sastoji od 54 genotipova krompira istraživana dvanaest godina. Podaci su podvrgnuti AMMI modelu koji je zasnovan na procijenjenim vrednostima za određivanje stabilnosti genotipova u skupu neuravnoteženih podataka. Rezultati su pokazali relativno stabilnu efikasnost prinosa za većinu genotipova u zavisnosti od životne sredine (lokacija-godina), i ukazali na dobru procenu. ANOVA je pokazala da se najveći efekti mogu pripisati okolini (E), njihovoj interakciji (G×E) i najmanjoj genotipu. Prve dve ose multiplikativne interakcije bile su 85,4% od sume kvadrata. Rezultati interakcija glavnih komponenti pokazali su veliku varijabilnost okruženja u odnosu na prinose i jasno razlikovali lokacije. AMMI analiza je omogućila identifikaciju stabilnih i produktivnih genotipova (G3 i A12) kao i genotipova za specifična okruženja. Indeks selekcije genotipa, zbog svoje prirode kombinovanja procene mere stabilnosti i ranga prinosa, pružio je više korisnih informacija za izbor i preporuku. Rezultati ove studije ukazuju na superiornost modela predviđanja u poređenju sa tradicionalnim metodama eksperimenta sa više lokacija i korišćenjem dobijenih vrednosti u kreiranju preporučenih lista sorti krompira.

Autor za kontakt: Tihomir Čupić, Poljoprivredni institute Osijek, Odjel za oplemenjivanje o genetiku Krmnog bilja, Južno predgrađe 17, Osijek, Hrvatska; Phone : ++ 385 31 515 543; E-mail: Tihomir.Cupic@poljinos.hr

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 3(2019), str: 1165-1174

Srbija

UDC 575.633.11

https://doi.org/10.2298/GENSR1903165M

Originani naučni rad

VARIJACIJA U EFIKASNOSTI UPOTREBE AZOTA KOD OZIME PŠENICE

Milan MIROSAVLJEVIĆ ^1*, Vladimir AĆIN ¹, Vladimir SABADOŠ², Danijela DOROTIĆ²

¹Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

²Poljoprivredna stručna služba Sombor

Izvod

Usaglašavanje đubrenja azotom prema zahtevima sorte predstavlja glavni cilj u unapređenju balansa između prinosa zrna, održivosti sredine i ostvarivanja maksimalnog profita. Cilj ovog istraživanja je bio utvrđivanje uticaja prihrane azotom na prinos zrna i efikasnost upotrebe azota kod modernih sorti pšenice u različitim sezonama gajenja. Ogled sa devet sorti pšenice i sedam tretmana azotne prihrane je izveden tokom tri sezone u uslovima južne Panonske nizije. Rezultati ovog istraživanja ukazuju na značajnu varijabilnost prinosa zrna i efikasnosti upotrebe azota kod sorti pšenice gajanih u različitim uslovima dostupnosti azota tokom više sezona. U proseku, prinos zrna je varirao od 4961 do 6375 kg ha^-1 kod sorti pšenice. Povećanje dostupnosti azota u zemljištu rezultovalo je u značajnom povećanju prinosa zrna i smanjenju efikasnosti upotrebe azota u odnosu na kontrolu. U 2015/16, 2016/17, and 2017/18 sezoni prinos pšenice je dostigao plato pri 156, 175, and 128 kg dostupnog azota u zemljištu. Značajan uticaj interakcije sorte i đubrenja azotom potvrđuje da je neophodno prilagoditi đubrenje azotom zahtevima pojedinačne sorte. Pored toga, značajna varijacija vremenskih uslova između različitih sezona predstavlja glavni ograničavajući faktor za optimalnu preporuku azotne prihrane pri proizvodnji pšenice u Panonskoj niziji.

Autor za kontakt: Milan Mirosavljević, Institut za ratarstvo i povrtarstvo,, Maksima Gorkog 30, 21000 Novi Sad; Phone: 0214898220; Fax: 021 4898222; E-mail: milan.mirosavljevic@nsseme.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 3(2019), str: 1175-1184

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR1903175N

Orginalni naučni rad

VARIJABILNOST MORFO-ANATOMIJE IGLICA PRIRODNIH POPULACIJA

Pinus heldreichii SA ŠARSKO-PINDSKIH PLANINA

Biljana NIKOLIĆ ^1*, Zorica MITIĆ ², Srdjan BOJOVIĆ ³, Vlado MATEVSKI ⁴,

Zoran KRIVOŠEJ ⁵ i Petar D. MARIN ⁶

¹^*Institut za šumarstvo, Beograd, Srbija,

² Univerzitet u Nišu, Prirodno-matematički fakultet, Odeljenje za biologiju i ekologiju,

Niš, Srbija,

³ Univerzitet u Beogradu, Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”,

Beograd, Srbija

⁴University “Ss. Kiril and Metodij”and Macedonian Academy of Sciences and Arts, Institute of Biology, Faculty of Natural Sciences and Mathematics, Skopje, Republic of North Macedonia.

⁵Univerzitet u Prištini, Odeljenje za biologiju, Fakultet prirodnih nauka, Kosovska Mitrovica,

Serbia.

⁶U Univerzitet u Beogradu, Biološki fakultet, Institut za botaniku i Botanička bašta

“Jevremovac“, Beograd, Srbija

Izvod

Ispitivano je 8 morfo-anatomskih osobina dvogodišnjih iglica Pinus heldreichii (munike) Šarsko-Pindskog planinskog masiva u Srbiji (Kosovo, planina Ošljak) i Severnoj Makedoniji (planina Galičica). Sve merene osobine, osim dužine četina, su ispitivane na poprečnom preseku na sredini četine. Poprečni preseci su sečeni žiletom, dok su njihova merenja sprovedena na Leica-Gallen III svetlosnom mikroskopu. Srednje vrednosti analiziranih osobina bile su sledeće: 5.91 cm (dužina iglice), 1.35 mm (širina iglice), 0.85 mm (debljina iglice), 25.05 μm (debljina kutikule i epidermisa), 69.90 μm (visina hipodermalnih ćelija), 21.76 μm (prečnik smonog kanala), 3.4 (number of hypodermis layers), and 3.6 (number of resin ducts). Takođe, iglice Pinus heldreichii su imale 2-5 slojeva hipodermisa i 0-12 smonih kanala. Najveće variranje je u broju smonih kanala (CV=27%). U poređenju sa prethodno ispitivanim iglicama sa Dinarskih planina, iglice P. heldreichii Šarsko-Pindskog massiva su kraće i sa debljim hipodermalnim slojem. PCA and CA vizualizuju delimično razdvajanje populacija P. heldreichii između ova dva planinska masiva.

Autor za kontakt: Biljana Nikolić, Institut za šumarstvo, Kneza Višeslava 3, 11000 Beograd, Srbija, Corresponding author, E-mail: smikitis@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 3(2019), str: 1185-1195

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR1903185G

Orginalni naučni rad

VARIRANJE INDEKSA KLASA KOD STRNIH ŽITA I INDEKSA MAHUNE

KOD GRAŠKA PRI GAJENJU U POJEDINAČNOM I ZDRUŽENOM USEVU

Milosav GRČAK¹, Dragan GRČAK², Radivoje JEVTIĆ², Mirjana LALOŠEVIĆ²,

Danijela KONDIĆ³, Jelica ŽIVIĆ⁴, Desimir KNEŽEVIĆ¹

¹Univerzitet u Prištini, Poljoprivredni fakultet, Kosovska Mitrovica, Lešak, Srbija
²Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, Novi Sad, Srbija

³Univerzitet u Banja Luci, Poljoprivredni fakultet Banja luka, Banjaluka, Republika Srpska, Bosna & Hercegovina

⁴Visoka Poljoprivredno prehrambena škola u Prokuplju, Prokuplje, Srbija

Izvod

Osobine produktivnih organa (klas, mahuna itd) kod žitarica i graška variraju u zavisnosti od genotipa, tehnologije gajenja i drugih faktora spoljašnje sredine. Cilj ovog rad je da se ustanovi varijabilnost žetvenog indeksa klasa kod strnih žita i žetvenog indeksa mahune kod pasulja gajenim u pojedinačnim i združenim usevima. U istraživanjma je korišćen po jedan genotip ozimih vrsta: pšenice, triticale, raži, ovsa i graška. Eksperiment je izveden na oglednom polju Rimski Šančevi u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad. Genotipovi strnih žita i graška su sejani na parcelicama 5 m² u 4 ponavljanja u monokulturi i u smeši pšenica + grašak, triticale + grašak, raž + grašak i ovas+grašak. U vreme pune zrelosti požnjevene biljke su korišćene za analizu osobina klasa i metlice kod strnih žita i osobina mahune kod graška. Analizirano je 40 biljaka (10 biljaka po ponavljanju) za svaki genotip u oba sistema gajenja pri setvi pojedinačno i u združenoj setvi za osobine: masa klasa, masa semena po klasu, masa mahune i masa semena po mahuni. Izračunat je žetveni indeks klasa kod pšenice, triticale, raži i ovsa kao i žetveni indeks mahune kod graška. Masa semena po klasu je varirala od 1.18 g kod pšenice u pojedinačnom usevu, do 1.92 g kod triticale gajenog u smeši sa graškom, a prosečna masa semena po klasu za sve genotipove u obe varijante gajenja je iznosila 1.57 g. Masa klasa je varirala izmedju 1.56 g kod pšenice u pojedinačnom usevu, do 2.87 g kod triticale gajenog u smeši sa graškom, a prosečna masa semena po klasu za sve genotipove u obe varijante gajenja je iznosila 2.87 g. Žetveni indeks klasa je bio najmanji 65.2% kod triticale u smeši sa graškom a najveći kod ovsa 86.5% gajenog u monokulturi. Vrednosri mase klasa i mase semena po klasu su bile različite u zavisnosti od vrste strnih žita i načina setve i gajenja useva. Masa klasa i masa semena po klasu je bila veća kod genotipova gajenih u združenoj setvi nego u pojedinačnom usevu. Medjutim, žetveni indeks klasa je bio veći, samo, kod raži u združenoj setvi sa graškom 76.8% nego u pojedinačnom usevu (77.0%). Kod graška, masa semena po mahuni je varirala od 0.13 g u pojedinačnom usevu do 0.34 g u združenoj setvi sa raži, dok je prosečna nasa semena po mahuni u oba sistema gajenja bila 0.26 g. Masa mahune je bila najmanja kod graška u solo usevu 0.24g a najveća 0.46 g u združenom usevu sa raži, a prosečna vrednost mahune u svim varijantama gajenja je iznosila 0.38 g. Žetveni indeks mahune je varirao izmedju 50.3% u pojedinačnom usevu graška i 69.5% u usevu združene setve graška i raži. Ustanovljene su značajne razlike za masu mahune, masu semena po mahuni i žetveni indeks mahune, čije vrednosi su bile značajno veće u združenom usevu graška sa svakom vrstom stnih žita, nego u pojedinačnom usevu graška. Na osnovu dobijenih rezultata, može se zaključiti da združena setva graška i strnih žita ima pozitivan uticaj na ispoljavanje većih vrednosti osobina klasa i osobina mahune.

Autor za kontakt: Desimir Knežević,University of Priština, Faculty of Agriculture, Kosovska Mitrovica – Lešak, Kopaonička bb, 38219 Lešak, Kosovo and Metohia, Serbia, deskoa@ptt.rs

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 51, broj 2(2019), str: 1197-1225

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR1903197S

Orginalni naučni rad

FANCA I DOPRINOS PROUČAVANJA AZIJSKE POPULACIJE RAZUMEVANJU FANCA UTICAJA NA FANCONIJEVU ANEMIJU

Muhammad SHAHID and Sabika FIRASAT^*

¹Departman za stočarstvo, Fakultet biloških nauka, Quaid-i-Azam Univerzitet Islamabad, 45320 Pakistan

Fanconijeva anemija (FA) je recesivni poremećaj za koji se zna da izaziva hematološke i nekoliko urođenih deformacija kod pogođenih ljudi širom sveta. Od 22 poznata FA uzročna gena, mutacije u Fanconi Anemia Complementation Group A (FANCA) čine 60% -70% slučajeva. FANCA je multifunkcionalni protein neophodan za integritet genoma. Iako su mnoge fiziološke uloge FANCA-e razgraničene, tačan etiopathomehanizam FANCA-e u fenotipu FA tek treba da se rasvetli. FANCA je hipermutabilni i visoko polimorfni gen, pa identifikacija i interpretacija mutacija umešanih u recesivno nasleđeni FA mogu da popune praznine u postojećem znanju o molekularnim mehanizmima. Ovaj pregledni rad je podeljen u dve sekcije. Prvi deo opisao je poznate funkcije FANCA važne za kontinuitet genomskog integriteta. U drugom delu su sažete sve mutacije FANCA gena prijavljene kod FA pacijenata iz azijske populacije na osnovu literature objavljene do marta 2019. Omogućuje pregled strategija koje se koriste za identifikaciju ovih mutacija, mutacijske žarišta za specifičnu azijsku populaciju i zahteva potrebu opsežnih globalnih, kao i regionalnih istraživačkih napora za molekularnu genetiku uglavnom u manje istraženim azijskim zemljama kako bi se formulisale dijagnostičke i ciljane terapijske mere.

Autor za kontakt: Sabika Firasat, Department of Animal Sciences, Faculty of Biological Sciences, Quaid-i-Azam University Islamabad, 45320 Pakistan, Email: sabika.firasat@qau.edu.pk

Povratak na sadržaj