GENETIKA, Vol

GENETIKA, Vol. 52, broj 1 (2020)

Anamarija KOREN, Vladimir SIKORA, Biljana KIPROVSKI, Milka BRDAR-JOKANOVIĆ, Milica AĆIMOVIĆ, Bojan KONSTANTINOVIĆ, Dragana LATKOVIĆ

KONTROVERZE VEZANE ZA TAKSONOMIJU KONOPLJE [Izvod] [Rad]

Zahra NOORMOHAMMADI, Narges ASGHARI-MOONEGHI, Farah FARAHANI

UTICAJ GAMMA ZRAČENJA NA MORFOLOŠKU I GENETSKU VARIJACIJU U REGENERIRANIM BILJKAMA Catharanthus roseus L. (G) Don [Izvod] [Rad]

Ejaz-UL-HASAN, Farooq Ahmad KHAN, Sajida HABIB, Hafeez Ahmad SADAQAT, Shahzad Maqsood Ahmad BASRA

GENETIČKI DIVERZITET GENOTIPOVA SUNCOKRETA U STRESU SUŠE PREMA PCA ANALIZI [Izvod] [Rad]

Tanja KRMPOT, Ljubomir RADOŠ, Aleš VOKURKA

GENETIČKA KARAKTERIZACIJA AUTOHTONIH GENOTIPOVA TREŠNJE (Prunus avium L.) UZ POMOĆ SSR MARKERA [Izvod] [Rad]

Mehmet Ramazan BOZHUYUK, Sezai ERCISLI, Rayda Ben AYED, Tunde JURİKOVA, Hafize FIDAN, Gulce ILHAN, Gursel OZKAN, Halil Ibrahim SAGBAS

DIVERZITET PLODOVA ROGAČA (Sorbus aucuparia L.) DOBIJENIH IZ SEMENA [Izvod] [Rad]

Andrea Pirković-Čabarkapa, Lada Živković, Mirjana Zlatković-Švenda, Sunčica Borozan, Dijana Topalović, Dragana Dekanski, Marija BRUić, Vladan Bajić, Marija Radak-Perović, Biljana Spremo-Potparević

CITOGENETSKE PROMENE KOD PACIJENATA SA REUMATOIDNIM ARTRITISOM NAKON TRETMANA METOTREKSATOM I SUVIM EKSTRAKTOM LISTA MASLINE [Izvod] [Rad]

Bekir AKTAS
OCENA PRINOSA I AGRONOMSKIH OSOBINA NOVIH OZIMIH SORTI HLEBNE PŠENICE [Izvod] [Rad]

Vesna ĐORĐEVIĆ, Zvezdana JEMUOVIĆ, Sandra PEKIĆ, Marina DJUROVIĆ

CITOGENETIČKI REZULTATI KOD SRPSKIH BOLESNIKA SA KLINEFELTEROVIM SINDROMOM [Izvod] [Rad]

Emre SEVİNDİK, Mehmet YavuZ PAKSOY, Melike AYDOĞAN, Feyzanur TOPSEÇER

GENETIČKA VARIJACIJA I MOLEKULARNI ODNOSI TAKSONA Conringia HEIST. EX FABR. (BRASSICACEAE) BAZIRANA NA RAPD MARKERIMA U TURSKOJ [Izvod] [Rad]

Seda ORENAY-BOYACIOGLU, Elmas KASAP, Hakan YUCEYAR i Mehmet KORKMAZ

POVEZANOST POLIMORFIZMA INTERLEUKINA 12B RS3212227 SA GASTRIČNIM RAKOM, INTESTINALNOM METAPLAZIJOM I INFEKCIJOM Helicobacter pylori [Izvod] [Rad]

Ivan BUSARČEVIĆ, Svetlana VOJVODIĆ, Una VOJVODIĆ

UDRUŽENOST SEKRETORNOG STATUSA I LEWIS FENOTIPA SA SERONEGATIVNIM SPONDILOARTROPATIJAMA KAO INDIKATOR AUTOIMUNOSTI [Izvod] [Rad]

Andrija BRKIĆ, Domagoj ŠIMIĆ, Antun JAMBROVIĆ, Zvonimir ZDUNIĆ, Tatjana LEDENČAN, Emilija RASPUDIĆ, Mirjana BRMEŽ, Josip BRKIĆ, Maja MAZUR, Vlatko GALIĆ

QTL ANALIZA ZA OTPORNOST NA KUKURUZNU ZLATICU KOD IBM POPULACIJE KUKURUZA GAJENE U MONOKULTUR [Izvod] [Rad]

Olga Sergeevna ANTONOVA, Hadil Mohamed KATHOM, Evgeni GRIGOROV, Rada Georgieva STANEVA, Savina Petrova HADJIDEKOVA, Draga Ivanova TONCHEVA, Daniela Mircheva AVDJIEVA-TZAVELLA

PREDNOSTI I IZAZOVI U PRIMENI DUGOROČNE TERAPIJE HORMONOM RASTA KOD BOLESNIKA SA PRADER-WILLI SINDROMOM [Izvod] [Rad]

Ali H. ABU-ALMAATY, Iman M. BAHGAT, Zaineb M. AL-TAHR

KORIŠĆENJE SDS-A I ISSR-A KAO BIOHEMIJSKIH MARKERA ZA PROCENU GENETIČKE SLIČNOSTI I PROTEINSKA ANALIZA NEKIH VRSTA ŠARANA [Izvod] [Rad]

Simone PERNA

DA LI SU GENI CA6, TAS2R38, TCF7L2, FTO, TAS1R2, TAS1R3, GNAT3 RECEPTORI POLIMORFIZMA UKLJUČENI U IZUZETNU DUGOVEČNOST I RIZIK OD SARKOPENIJE?ISTRAŽIVANJE KOD STANOVNIŠTVA ITALIJE [Izvod] [Rad]

Dragan NIKOLIĆ, Dragan MILATOVIĆ, Aleksandar RADOVIĆ, Jugoslav TRAJKOVIĆ

RAZLIKOVANJE KLONOVA OBLAČINSKE VIŠNJE (Prunus cerasus L.) NA OSNOVU MORFOLOGIJE POLENA [Izvod] [Rad]

Neda ATAZADEH, Masoud SHEIDAI , Farideh ATTAR, Fahimeh KOOHDAR

GENETIČKI I MORFOLOŠKI DIVERZITET KOD Cousinia calocephala JAUB. & SPACH (ASTERACEAE; ODELJAK CYNAROIDEAE) POPULACIJA [Izvod] [Rad]

Bahram DEHDAR, Saleh AMIRI, Bahman PANAHI, Reza MOHAMMADI

KOMBINACIONA SPOSOBNOST PRINOSA KRTOLE I POVEZANIH SVOJSTAVA KOD KROMPIRA [Izvod] [Rad]

Sinem AYDIN

UKUPNI SADRŽAJ FENOLA, ANTIOKSIDATIVNA, ANTIBAKTERIJSKA I ANTIFUNGALNA AKTIVNOST, FTIR ANALIZA Brassıca oleracea L. var. acephala I Ornıthogalum umbellatum L. [Izvod] [Rad]

Primož TITAN, Jernej ISKRA, Koji MURAI, Vladimir MEGLIČ

HEMIJSKI INDUKOVANA MUŠKA STERILNOST KOD OBIČNE PŠENICE POSREDSTVOM AEGILOPS CITOPLAZME Izvod] [Rad]

Hüsnü AKTAŞ, Okan ŞENER

UTICAJ ALELA HMV i LMV GLUTENINA NA OSOBINE KVALITETA HLEBNE PŠENICE [Izvod] [Rad]

Jelena VANCETOVIC, Marija KOSTADINOVIC, Sofija BOZINOVIC, Ana NIKOLIC, Jelena VUKADINOVIĆ, Ksenija MARKOVIC, Dragana IGNJATOVIC-MICIC

AGRONOMSKA, BIOHEMIJSKA I GENETIČKA SVOJSTVA POPULACIJA KUKURUZA VISOKOG KVALITETA PROTEINA IZ BANKE GENA [Izvod] [Rad]

Abouzar ABOUZARI, Mahmood SOLOUKI, Behrouz GOLEIN, Barat Ali FAKHERI, Ateh SABOURI, Ahmad Reza DADRAS

GENETIČKE VARIJACIJE I STRUKTURA POPULACIJE GENOTIPOVA CITRUSA NEPOZNATOG POREKLA [Izvod] [Rad]

Özge KURD, Ersin DOĞAÇ, Vatan TAŞKIN, Belgin GÖÇMEN TAŞKIN

GENETIČKO PROUČAVANJE POPULACIJE MEDITERANSKE VOĆNE MUVE Ceratitis capitata (Diptera: Tephritidae) POMOĆU ISSR MARKERA [Izvod] [Rad]

Saeed MOHSENZADEH, Masoud SHEIDAI, Fahimeh KOOHDAR

POVEZANOST VRSTA RODA Plantago L. (PLANTAGINACEAE) NA OSNOVU MOLEKULARNIH I MORFOLOŠKIH PODATAKA [Izvod] [Rad]

Osama Zuhair KANBAR, Csaba LANTOS, Erzsebet KISS Janos PAUK

ANDROGENI ODGOVOR KOMBINACIJA OZIME PŠENICE (Triticum aestivum L.) U IN VITRO KULTURI ANTERA [Izvod] [Rad]

Snežana GOŠIĆ DONDO, Dragan GRČAK, Milosav GRČAK, Danijela KONDIĆ, Djuradj HAJDER, Željko POPOVIĆ, Desimir KNEŽEVIĆ

UTICAJ INSEKTICIDA NA UKUPAN PROCENAT NAPADA Ostrinia nubilalis Hbn KOD HIBRIDA KUKURUZA [Izvod] [Rad]

Bojan MITROVIĆ, Bojan DRAŠKOVIĆ, Dušan STANISAVLJEVIĆ, Milica PERIŠIĆ, Petar ČANAK, Ivana MITROVIĆ, Sonja TANČIĆ-ŽIVANOV

MODELIRANJE INTERAKCIJSKE VARIJANSE ZA PRINOS ZRNA SREDNJE RANIH HIBRIDA KUKURUZA [Izvod] [Rad] [Dodatak]

Jakub KUBIŚ, Marek KMIEĆ, Jan BIŃKOWSKI, Marta SRÓŻYŃSKA

UTICAJ VISOKIH I NISKIH NIVOA ARSENA U LJUDSKOM TELU NA PROCES KARCINOGENEZE ZASNOVAN NA FUNKCIJI, EKSPRESIJI I GENETIČKOM POLIMORFIZMU GENA KOJI KODIRAJU DVA TRANSPORTERA ARSENA –VODENIH KANALA (AQP) I TRANSPORTERA GLUKOZE (SLC2A) Izvod] [Rad]

M. M. I. RASHAD i Umakanta SARKER

GENETSKE VARIJACIJE PRINOSA I KOMPONENTI PRINOSA ZELENOG AMARANTA [Izvod] [Rad]

Corrigendum: Stefanović M., N. Karaiskou, N. Veličković, M. Kovačević, Z. Ristić, M. Djan (2019): Spatial genetic analysis of roe deer from the northern Serbian province of Vojvodina.- Genetika, Vol 51, No.3, 1127-1138. https://doi.org/10.2298/GENSR1903127S [Corrigendum] [Corrigendum tekst]

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52 broj 1(2020), str: 1-13

Srbija

UDC 575.633.

https://doi.org/10.2298/GENSR2001001K
Pregledan rad

KONTROVERZE VEZANE ZA TAKSONOMIJU KONOPLJE

Anamarija KOREN¹, Vladimir SIKORA¹, Biljana KIPROVSKI¹, Milka BRDAR-JOKANOVIĆ¹, Milica AĆIMOVIĆ¹, Bojan KONSTANTINOVIĆ², Dragana LATKOVIĆ²

¹ Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija

² Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Srbija

Izvod

Biološka klasifikacija (taksonomija ili sistematika) se zasniva na definisanju hijerarhijske organizacije koja na osnovu procene sličnosti osobina efikasno odražava evolucione odnose između pojedinih taksona. Kada govorimo o sistematizaciji, konoplja je svakako jedna od najkontroverznijih biljnih vrsti. Osnovni problem prilikom definisanja pojedinih taksona na nivou vrste je sposobnost međusobnog ukrštanja svih formi u okviru roda Cannabis, čime se u prirodi dobija kontinualna varijabilnost kvantitativnih svojstava. Problematiku dodatno komplikuju i specifičnosti biljne vrste, odnosno značajan uticaj uslova spoljne sredine na fenologiju i ekspresiju kvantitativnih svojstava, kao i različiti nivoi ekspresije pola kod biljaka konoplje. Kontroverzna taksonomija konoplje je tokom istorije prolazila kroz razne faze. Diskusija se najviše vodila u pogledu zauzimanja stava o postojanju jedne ili više vrsti u okviru roda Cannabis a zatim i o kriterijumima korišćenim pri podeli na niže taksonomske jedinice. Razvojem molekularnih i biotehnoloških tehnika problematika je, u početku zasnovana isključivo na morfološkim karakteristikama i geografskom poreklu, u znatnoj meri dopunjena. Cilj rada je da se da istorijski pregled razvoja klasifikacije konoplje uz sagledavanje različitih pristupa tematici.

Autor za kontakt: Bojan Konstantinović, Univerzitet Novi Sad, Poljoprivredni fakultet, Trg Dositeja Obradovića 8, 21000 Novi Sad, Srbija; E-mail: bojank@polj.uns.ac.rs. Tel:+38163518618

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 1(2020), str: 15-28

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2001015N

Orginalni naučni rad

UTICAJ GAMMA ZRAČENJA NA MORFOLOŠKU I GENETSKU VARIJACIJU U REGENERIRANIM BILJKAMA Catharanthus roseus L. (G) Don

Zahra NOORMOHAMMADI^1*, Narges ASGHARI-MOONEGHI¹, Farah FARAHANI²

¹Departman za biologiju, prirodne nauke i istraživanje, Islamski Azad Univerzitet, Teheran, Iran

²Departman za mikrobiologiju, Qom ogranak, Islamski Azad Univerzitet, Qom, Iran

Izvod

Catharanthus roseus L. (G) Don, opšte poznat kao madagaskarska vinka je važna lekovita biljka kojoj istraživači posvećuju mnogo pažnje. Ova biljka je bogat izvor terpenoidnih indola alkaloida(TIAs). Gama zračenje i somaklonalne varijacije mogu pružiti pogodne metode za genetske promene za povećanje lekovitih komponenti C. roseus. U ovom istraživanju, 30 i 60 (Gi) gama zracima su ozračena semena. Semenke C. roseusa uzgajane su u medijumu Murashige i Skoog (MS) u tri različite grupe, 0 Gi (kontrola) 30 i 60 Gy gama zračenje. Merene su morfološke karakteristike regenerisanih biljaka površinu listova, dužinu stabljike, dužinu korena i svežu težinu. Genetske varijacije su procenjene korišćenjem devet ISSR i 25 sekvenci AFLP markera. Morfološki rezultati su pokazali značajnu razliku između ispitivanih grupa za površinu lista i uvijenog lista u biljkama ozračenim sa 60 Gy. Analiza molekularne varijanse otkrila je značajnu genetsku razliku između grupa. STRUCTURE analiza pokazala je genetsku varijabilnost unutar i među grupama. Pomoću analize stabala NJ, proučavane biljke su svrstane u tri različite grupe koje su podržane principal koordinatnom analizom (PCoA). Može se zaključiti da je gama zračenje proizvelo morfološke i genetičke promene C. roseus regenerisane u in vitro biljke, što predstavlja pogodnu metodu za dalje oplemenjivanje primenom mutacija kod vinke.

Autor za kontakt: Zahra Noormohammadi, Departman za biologiju, prirodne nauke i istraživanje, Islamski Azad Univerzitet, Tehran, Iran. Tel/Fax: +98 21 44865939. E-mail: marjannm@yahoo.com,

z-nouri@srbiau.ac.ir.

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 1(2020), str: 29-41

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2001029H

Orginalni naučni rad

GENETIČKI DIVERZITET GENOTIPOVA SUNCOKRETA U STRESU SUŠE PREMA PCA ANALIZI

Ejaz-UL-HASAN¹, Farooq Ahmad KHAN¹, Sajida HABIB², Hafeez Ahmad SADAQAT¹, Shahzad Maqsood Ahmad BASRA³

¹Department za oplemenjivanje i genetiku, Univerzitet Poljoprivrede, Faisalabad, Pakistan

²Direktorat za repu naučni institut, Faisalabad, Pakistan

³Department za agronomiju, Univerzitet za poljoprivredu, Faisalabad, Pakistan

Izvod

Kod sedamdeset različitih genotipova suncokreta ocenjen je odgovor na stres zbog suše preko morfoloških (dužina izdanka i korena, težina svežeg i suvog izdanka, težina svežeg i suvog korena) i fizioloških svojstava (provodljivost stoma, fotosinteza i brzina transpiracije) u cilju povećanja gajenja u sušnim i polusušnim spoljašnjim sredinama, da bi se prevazišao nedostatak jestivog ulja. Svi genotipovi su se značajno razlikovali za sve ocenjivane osobine. Utvrđena je velika varijabilnost za brzinu fotosinteze i niža za brzinu transpiracije, ali izrazito značajna. Genetička varijansa i njen koeficijent veći su za skoro sve osobine u odnosu na varijansu spoljašnje sredine i njen koeficijent. Utvrđeno je aditivno delovanje gena za provodljivost stoma i težinu svežeg korena, što su dobre osobine za selekciju,sa visokom heritabilnošću.

Genotipovi ORI 29 i ORI 30 koji se ponašaju bolje u normalnim i sušnim stresnim uslovima mogu se koristiti u daljim oplemenjivačkim programima kao materijal koji je tolerantan na sušu. U PCA analizi genotipovi ORI 30, ORI 27, ORI 38 i ORI 105 pokazali su maksimalan diverzitet i mogu se koristiti u daljim programima stvaranja hibrida suncokreta.

Autor za kontakt: Ejaz-ul-Hasan, Department za oplemenjivanje i genetiku, Univerzitet Poljoprivrede, Faisalabad, Pakistan, E-mail: HASAN115@umn.edu, Phone # +1 646-549-7988

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 1(2020), str: 43-53

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2001043K

Orginalni naučni rad

GENETIČKA KARAKTERIZACIJA AUTOHTONIH GENOTIPOVA TREŠNJE

(Prunus avium L.) UZ POMOĆ SSR MARKERA

Tanja KRMPOT¹, Ljubomir RADOŠ¹, Aleš VOKURKA²

¹Universit u Banjoj Luci, Poljoprivredni fakultet, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina

²Univerzitet u Zagrebu, Agronomski fakultet, Zagreb, Hrvatska

Izvod

Autohtoni genotipovi trešnje, predstavljaju veoma važan genetički potencijal za buduće oplemenjivačke programe. Upravo je poznavanje molekularne osnove biodiverziteta jedna od najvažnijih faktora za pravilno očuvanje, upravljanje i primjenu biljnih genetičkih resursa. U ovom radu istražena je genetička varijabilnost 14 genotipova trešnje uz pomoć 26 mikrosatelitskih markera (SSR). Istraživanjem je obuhvaćeno osam autohtonih genotipova trešnje uzetih sa četiri različita lokaliteta i šest referentnih bezvirusnih sorti. Prosječna genetička udaljenost između njih iznosila 0.43. Broj alela po lokusu se kretao od dva do osam. Najmanji broj od dva polimorfna alela pokazali su lokusi EMPa003 i EMPa002, dok su najveći broj od osam alela dali lokusi PceGA34 i UDP97-402. Rezultati urađene genetičke analize pokazuju da između autohtonih genotipova ‘Biljur-Bjelica’, ‘Barevka’ i ‘Ašlamka’ (Kriškovci) ne postoji razlika, tj. da imaju isti genetički profil, što upućuje na to da riječ o sinonimu, tj. o istoj identitetnoj grupi. Takođe su i autohtoni genotip ‘Crveni Hrušt’ i sorta ‘Nordwunder’ imale isti SSR profil na ispitivanim mikrosatelitskim lokusima. Preostali autohtoni genotipovi imali su unikatne genetičke profile.

Autor za kontakt: Tanja Krmpot, Universit u Banjoj Luci, Poljoprivredni fakultet, Bulevar vojvode Petra Bojovića 1A, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina, E-mail:tanja.krmpot@agro.unibl.org, tel.+38751330941

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 1(2020), str: 55–65

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2001055B

Orginalni naučni rad

DIVERZITET PLODOVA ROGAČA (Sorbus aucuparia L.) DOBIJENIH IZ SEMENA

Mehmet Ramazan BOZHUYUK^1*, Sezai ERCISLI², Rayda Ben AYED³, Tunde JURİKOVA⁴, Hafize FIDAN⁵, Gulce ILHAN², Gursel OZKAN², Halil Ibrahim SAGBAS²

¹Igdir Univerzitet, Poljoprivredni Fakultet, Departman za hortikulturu, Igdir, Turska

²Ataturk Univerzitet, Poljoprivredni Fakultet, Departman za hortikulturu, Erzurum, Turska.

³Univerzitet Sfax, Centar za Biotehnologiju Sfax, Tunis

⁴Institut za obrazovanje i pedagogiju, Fakultet za centralnoevropske studije, Konstantin filozof Univerzitet u Njitri, Drazovska 4, SK-949 74 Njitra, Slovačka Republika

⁵Departman za ketering i turizam, Univerzitet za tehnologiju hrane, Plovdiv, Bugarska

Izvod

Turska ima veliku ekološku, topološku i geografsku raznolikost i ta raznolikost je doprinela ne samo velikoj genetskoj raznolikosti, već je omogućila i uspešno uvođenje i gajenje velikog broja drvenastog voća. Turska je takođe poznata po bogatstvu divljih jestivih plodova s obzirom na diverzitet varijeteta i biološku raznovrsnost. Sorbus aucuparia L. je jedna od divljih jestivih plodova koje prirodno nalazimo u većini delova Turske. Ova studija opisuje morfološka (osobine rasta drveća, boja ploda) i biohemijska svojstva voća (vitamin C, organske kiseline, specifični šećeri, ukupni fenolni sadržaj, ukupan sadržaj antocijanina, ukupni antioksidativni kapacitet) 17 genotipova rogača razmnoženih iz semenki. Otkrili smo značajne razlike među gotovo svim ispitivanim parametrima. Među šećerima i organskim kiselinama glukoza i jabučna kiselina su bili dominantni u plodovima rogača. Ukupni sadržaj fenola, antocijanina, vitamina C i antioksidativna aktivnost varirali su od 123-189 mg GAE na 100 g, 18-57 mg na 100 g, 25.6-40.2 mg na 100 g i 3.36-6.92 mM ekvivalenta troloksa na 100 g sveže težine (FW). Rezultati ukazuju na mogućnost upotrebe plodova rogača u proizvodnji funkcionalne hrane sa visokim sadržajem biološki aktivnih supstanci.

Autor za kontakt: Mehmet Ramazan Bozhuyuk, Igdir Univerzitet, Poljoprivredni Fakultet, Departman za hortikulturu, Igdir, Turska. E-mail: mrbozhuyuk@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 1(2020), str:67-80

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2001067P

Orginalni naučni rad

CITOGENETSKE PROMENE KOD PACIJENATA SA REUMATOIDNIM ARTRITISOM NAKON TRETMANA METOTREKSATOM I SUVIM EKSTRAKTOM LISTA MASLINE

Andrea Pirković-Čabarkapa^1,*, Lada Živković¹, Mirjana Zlatković-Švenda², Sunčica Borozan³, Dijana Topalović¹, Dragana Dekanski⁴, Marija BRUić¹, Vladan Bajić⁵, Marija Radak-Perović², Biljana Spremo-Potparević¹

¹Department za patobiologiju, Farmaceutski fakultet, Univezitet Beograd, Beograd, Srbija

²Klinička reumatologija, Institute za reumatologiju, Univerzitet Beograd, Medicinski fakultet, Beograd, Srbija

³ Department za hemiju, Fakultet Veterinarske Medicine, Univerzitet Beograd, Beograd, Beograd, Srbija

⁴Biomedicinski istraživački Institut, Galenika a.d., Beograd, Srbija

⁵Laboratorija za radiobiologiju i molekularnu genetiku, Institut za nuklearne “Vinca”, Univerzitet Beograd, Beograd, Srbija

Izvod

Oksidativni stres i inflamacija su faktori u vezi sa pojavom DNK nestabilnosti kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom (RA). Cilj ove studije je evaluacija citogenetskih promena u limfocitima periferne krvi (PBL) kod dve grupe pacijenata sa RA: grupe sa ranim i dugotrajnim RA; kao i ispitivanje potencijala kotretmana sa metotreksatom (MTX) i suvim ekstraktom lista maslina (DOLE) protiv citogenetskih oštećenja kod pacijenata sa RA nakon tronedeljnog tretmana. U studiju je uključeno ukupno 32 pacijenta, podeljenih u četiri grupe: dve grupe sa ranom fazom RA (jedna tretirana samo sa MTX, druga u kombinaciji sa DOLE); i dve grupe pacijenata sa dugotrajnim RA (grupa u remisiji i grupa sa aktivnom bolešću) - obe tretirane kombinacijom MTX i DOLE. Kulture PBL su pregledane na prisustvo hromozomskih aberacija i određena je učestalost mikronukleusa. Značajno povišena učestalost mikronukleusa je pokazana kod pacijenata u aktivnoj fazi bolesti (ranoj i dugotrajnoj), ali ne i kod grupe pacijenata u fazi remisije, u poređenju sa kontrolnom. Hromozomske aberacije su zabelezene kod sve četiri grupe pacijenata. Najviša učestalost mikronukleusa i hromozomskih aberacija nađena je kod grupe sa dugotrajnom aktivnom fazom RA. Iako su učestalosti mikronukleusa smanjene u svim grupama sa RA nakon tronedeljnog tretmana u poređenju sa početnim vrednostima, grupama, smanjenje je bilo značajno samo u grupi sa dugotrajnom aktivnom bolešću. Pokazano je da je visok stepen citogenetskog oštećenja kod pacijenata sa RA u vezi sa duzinom trajanja i aktivnošću bolesti. Nakon 3 nedelje terapije, ni kombinovani tretman (MTX+ DOLE), niti samostalna primena MTX nisu uticali na učestalost pojave mikronukleusa.

Autor za kontakt: Andrea Pirković Čabarkapa, Department za patobiologiju, Farmaceutski fakultet, Univezitet Beograd, Vojvode Stepe 450, 11000 Belgrade, Serbia; E-mail:andrea.pirkovic@pharmacy.bg.ac.rs; Phone +381113951246.

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 1(2020), str:81-96

Srbija

UDC 575.633.11

https://doi.org/10.2298/GENSR2001081A

Orginalni naučni rad

OCENA PRINOSA I AGRONOMSKIH OSOBINA NOVIH OZIMIH SORTI HLEBNE PŠENICE

Bekir AKTAS

Ministarstvo poljoprivrede i šumarstva, Centar za priznavanje sorata i setifikaciju semena, Ankara, Turska

Izvod

U ovom radu utvrđeni su i upoređeni prinosi i parametri kvaliteta 13 sorti hlebne pšenice registrovanih za region Trakije i 5 standardnih sorti hlebne pšenice. Ispitivane sorte potiču iz Turske, Bugarske, Rumunije, Hrvatske, Austrije i Ukrajine. Eksperimenti su sprovedeni u vegetacionim sezonama 2015-2016 i 2016-2017. Pošto lokacije nisu podjednako raspoređene po vegrtacionim sezonama, za statističke analize prinosa i drugih parametara svaka lokacija je posmatrana kao posebna spoljašnja sredina. Stoga su procene rađene u 7 spoljašnjih sredina. Spoljašnja sredina (E) je činila 54.9% ukupne varijacije (E+G+GEI), genotip (G) i interakcija genotipa × okoline (GEI) generisali su 25.6%, odnosno 19.5%, respektivno. GGE (Genotip+ interakcija genotipa i spoljašnje sredine) biplot analiza je objasnila 78.51% varijacije u prinosu zrna. Lokacije u kojima su izvođeni ogledi grupisane su u 3 mega-spoljašnje sredine. Od sorata registrovanih u 2018. godini, Adali, Bc Anica, Topkapi, FDL Miranda, Otilia, ZT Ziiade, Viktoria i Dragana imale su vrednosti veće od proseka i tako su imale najveći PC1. Ispitivane sorte takođe su ocenjene na osnovu dužine vektora do prosečne koordinate spoljašnje sredine (AEC). Otkriveno je da je sorta Adali sa visokim PC1 i najbližim položajem do AEC apscise prilično istaknuta po prinosu zrna. U ocenama fokusiranim na spoljašnju sredinu, E3, E4 i E5 imali su poziciju najbližu idealnom krugu spoljašnje sredine. Sto se tiče atributa fizičkog kvaliteta, sorte Pehlivan, Bojana i Adali imale su visoke vrednosti. Kod sorata Bojana, Topkapi i Iveta sadržaj proteina je bio iznad 15%. Za vrednosti sedimentacije, Zeleny i Krasunia odes’ka odeska imale su najbolje performanse.

Autor za kontakt: Bekir Aktas, Ministarstvo poljoprivrede i šumarstva, Centar za priznavanje sorata i setifikaciju semena, Ankara, Turska, bekir_aktas@yahoo.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 1(2020), str: 97-105

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR2001097D

Orginalni naučni rad

CITOGENETIČKI REZULTATI KOD SRPSKIH BOLESNIKA SA KLINEFELTEROVIM SINDROMOM

Vesna ĐORĐEVIĆ¹, Zvezdana JEMUOVIĆ², Sandra PEKIĆ^2,3, Marina DJUROVIĆ^2,3

¹Klinika za hematologiju, Klinički centar Srbije, Beograd, Srbija

²Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolozma, Klinički centar Srbije, Beograd, Srbija

³Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija

Izvod

Klinefelterov sindrom (KS) je sindrom sa karakterističnim fenotipom i najučestalijom aneuploidijom polnih hromozoma u humanoj populaciji (1/600 novorođenčadi). Najčešće opisan kariotip kod muškaraca sa KS je 47,XXY, ali su opisane i druge forme kariotipa. Cilj ovog rada je bio da se ispita kariotip bolesnika, kod kojih je na osnovu kliničkih pokazatelja, postojala sumnja na KS. U periodu od januara 1993. do aprila 2018. ispitano je 104 odraslih muškaraca. Citogenetička analiza je urađena na metafazama limfocita iz periferne krvi stimulisanih na deobu fitohemaglutininom, standardnim procedurama. Fluorescentna in situ hibridizacija (FISH) je izvedena takođe na ćelijama uzoraka periferne krvi bolesnika. Za detekciju X i Y hromozoma korišćene su Vysis CEP X/Y-alfa satelitne DNK probe. Identifikovan je ’standardni’ Klinefelter kariotip ili 47,XXY kod osamdeset tri (80%) muškarca. Kod pet (5%) bolesnika registrovan je mozaični kariotip 47,XXY/46,XY, a kod tri (3%) bolesnika mozaični kariotip 47,XXY/46,XX. Kod šest (6%) bolesnika registrovan je ’standardni’ kariotip sa aberacijama autozomalnih hromozoma, dok su kod sedam (7%) bolesnika registrovane numeričke aberacije polnih hromozoma i to kariotip 48,XXYY kod dva (2%) bolesnika, kariotip 47,XYY kod tri (3%) i kariotip 47,XYY/46,XY kod dva (2%) bolesnika. U našoj grupi bolesnika sa KS, većina je imala ’standardni’, 47,XXY kariotip, ali je bilo i muškaraca sa drugim tipom kariotipa. Sve ove hromozomske varijante mogu imati različite fizičke i mentalne implikacije na opštu simptomatologiju KS. Zbog toga je važno odrediti tip kariotipa svakog muškarca sa karakteristikama KS u ranom detinjstvu, kako bi se inicirao adekvatan, personalizovan, medicinski pristup za svakog od njih.

Autor za kontakt: Vesna Đorđević, Klinika za hematologiju, Klinički centar Srbije, Koste Todorovića 2, Beograd, Srbija Tel: +381 11 366 3382, E-mail: djvesna.kcs@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 1(2020), str: 107-114

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR2001107S

Orginalni naučni rad

GENETIČKA VARIJACIJA I MOLEKULARNI ODNOSI TAKSONA Conringia HEIST. EX FABR. (BRASSICACEAE) BAZIRANA NA RAPD MARKERIMA U TURSKOJ

Emre SEVİNDİK^1*, Mehmet YavuZ PAKSOY², Melike AYDOĞAN¹, Feyzanur TOPSEÇER¹

¹ Poljoprivedni fakultet, Departmant za poljoprivrednu biotehnologiju, Adnan Menderes Univerzitet, Južni Kampus, Cakmar, Aydin, Turska

² Univerzitet Munzur, Tunceli škola, Departmant za imedicinski servis i tehnike, mediicnsku dokumentaciju, Tunceli, Turska

Izvod

U ovom istraživanju, primenom RAPD markera izvedene su genetska raznolikost i filogenetska analiza 13 populacija od 6 vrsta koje pripadaju rodu Conringia u Turskoj. Genomska DNK iz lišća uzoraka biljke Conringia izolovana je korišćenjem komercijalnog kita. Sedam RAPD prajmera korišćeno je za identifikaciju genetskog diverziteta među populacijama. PCR proizvodi su analizirani elektroforezom na agaroznom gelu i vizuelizovani pod UV svetlošću. Sve gel slike su analizirane, a odsustvo i prisustvo polimorfnih traka ocenjeno je. Ukupno 34 DNK trake su otkrivene sa sedam RAPD prajmera. PAUP 4.0b10 program korišćen je za izračunavanje filogenetskog stabla i genetskih distanci između vrsta. Filogenetsko stablo dobijeno je UPGMA algoritmom i sastojalo se od dva sloja. Prema PAUP analizi, vrste koje su najbliže jedna drugoj su C. planisilikua (Ankara-Aias) i C. planisilikua (Ankara-Nallıhan) sa vrednostima od 0,000, a one koje imaju najveću udaljenost su C. grandiflora (Akseki Cukurkoi) i C. orientalis (Elazıg-Baskil) vrednosti 0,6000. Rezultati sugerišu da su RAPD markeri korisni alati za demonstriranje genetskih odnosa između populacija Conringia vrsta.

Autor za kontakt: Emre Sevindik, Poljoprivedni fakultet, Departmant za poljoprivrednu biotehnologiju, Adnan Menderes Univerzitet, Južni Kampus, , 09970 Cakmar, Aydin, Turska, Phone: + 90 (256) 772 71 48 ext: 2529, e-mail: ph.d-emre@hotmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 1(2020), str: 115-126

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR2001115O

Orginalni naučni rad

POVEZANOST POLIMORFIZMA INTERLEUKINA 12B RS3212227 SA GASTRIČNIM RAKOM, INTESTINALNOM METAPLAZIJOM I INFEKCIJOM Helicobacter pylori

Seda ORENAY-BOYACIOGLU¹, Elmas KASAP², Hakan YUCEYAR² i Mehmet KORKMAZ³

¹Departman za medicinsku genetiku, Medicinski fakultet, Aydin Adnan Menderes Univerzitet, Aydin, Turska

²Departman za gastroenterologiju, Medicinski fakultet, Manisa Celal Bayar Univerzitet, Manisa, Turska

³Departman za medicinsku biologiju, Medicinski fakultet, Manisa Celal Bayar Univerzitet, Manisa, Turska

Izvod

Interleukin 12 (IL-12) ima ključnu funkciju u promovisanju Th1 imunog odgovora kod gastrointestinalne mukoze. Iako su polimorfizmi gena cytokine povezani sa povećanim rizikom od karcinoma želuca (GC), studije različitih geografskih regiona i etničkih grupa nisu u stanju da daju dosledan rezultat. Ova istraživanje ima za cilj da nađe vezu između funkcionalnog IL-12B rs3212227 polimorfizma i osetljivosti i kliničkih karakteristika ispitivanih grupa, a to su GC, Helicobacter pylori-inficirana i H. pylori – neinficirana crevna metaplazija (IM). U ovoj studiji, IL-12B rs3212227 polimorfizam je genotipizovan u 35 slučajeva GC-a, 25 bolesnika IM inficiranih H. pylori-om, 25 bolesnika sa IM H. pylori-nezaraznim IM i 25 kontrolnih ispitanika. PCR-RFLP analiza je izvedena da bi se utvrdio i uporedio profil polimorfizma biopsija slučaja. Bilo je statističke značajnosti u distribuciji genotipa i alelnim frekvencijama kod pacijenata sa GC proksimalnim zastojem u stomaku (p = 0,042). Genotipi i alelne frekvencije rs3212227 nisu bili u korelaciji ni sa jednom od ispitivanih grupa (p> 0,05). Ostale kliničke karakteristike ispitivane kod bolesnika sa GC takođe nisu bile u korelaciji sa rs3212227genotipovima i alelnim frekvencijama (p> 0,05). Ovi nalazi ukazuju da polimorfizam IL-12B rs3212227 može imati ulogu u razvoju GC-a.

Autor za kontakt: Seda Orenay-Boyacioglu, Departman za medicinsku genetiku, Medicinski fakultet, Aydin Adnan Menderes Univerzitet, Aydin, Turska, Tel: +90 539 277 7679 Fax: +90 256 2146495, E-mail: sorenay@adu.edu.tr

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 1(2020), str: 127–136

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR2001127B
Orginalni naučni rad

UDRUŽENOST SEKRETORNOG STATUSA I LEWIS FENOTIPA SA SERONEGATIVNIM SPONDILOARTROPATIJAMA KAO INDIKATOR AUTOIMUNOSTI

Ivan BUSARČEVIĆ¹, Svetlana VOJVODIĆ², Una VOJVODIĆ

¹Institut za interne bolesti, Klinika za gastroenterologiju i hepatologiju, Klinički centar Vojvodine, Novi Sad, Srbija

² Institut za Transfuziju krvi Vojvodine, Služba za laboratorijsku dijagnostiku, Laboratorija za tipizaciju tkiva, Novi Sad, Srbija. Univerzitet u Novom Sadu, Medicinski fakultet Novi Sad, Novi Sad, Srbija

³Akademija profesionalnih zdravstvenih studija, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija

Izvod

Klasično shvatanje autoimunosti koje uključuje genetsku predispoziciju i izlaganje faktorima sredine dovedeno je u pitanje dodavanjem trećeg elementa, gubitka funkcije crevne barijere. Bez obzira na HLA B27 fenotip ili gastrointestinalne simptome, bolesnici sa spondiloartropatijama imaju ileitis, ileokolitis ili kolitis. FUT2 sekretorni gen doprinosi sklonosti razvoju Kronove bolesti oblikovanjem gastrointestinalne mikroflore i eventualno oslobađanjem zonulina, glavnog regulatora crevne permeabilnosti. Gram-negativne bakterije mogu biti uključene u patogenezu spondiloartropatija. Osetljivost na mnoge infektivne agense dovodi se u vezu sa pripadnošću ABO krvnoj grupi ili sa sekretornim statusom. Pacijenti koji ne izlučuju u telesne tečnosti antigene ABO i Lewis krvnih grupa a što kontroliše gen na hromozomu 19, mogu razviti autoimune bolesti povezane s humanim leukocitnim antigenom (HLA). Fenotip Lewis (Le) može se koristiti za određivanje sekretornog statusa. Cilj istraživanja bio je određivanje distribucije sekretornog statusa i Lewis fenotipa kod 110 bolesnika sa seronegativnim spondiloartropatijama i 103 zdrava ispitanika bez oboljenja iz grupe seronegativnih spondiloartropatija.Uzorci salive i krvi podvrgnuti su testovima inhibicije hemaglutinacije za određivanje sekretornog statusa i fenotipa Lewis.Nije bilo značajne razlike u distribuciji ne-sekretora između bolesnika i kontrolne grupe 18/110 naspram 11/103. Sedam bolesnika imalo je modifikovanu (smanjenu) ekspresiju Lewis b antigena na eritrocitima. Smanjena ekspresija Lewis b antigena nije zabeležena na eritrocitima zdravih ispitanika. Smanjena ekspresija Lewis b antigena može biti posledica intestinalne inflamacije što ukazuje na nekoliko patogenih mehanizama koji mogu biti od značaja za sintezu Lewis antigena unutar creva ili njihovu apsorpciju na eritrocite kod bolesnika sa spondiloartropatijama.

Autor za kontakt: Ivan Busarčević, Institut za interne bolesti, Klinika za gastroenterologiju i hepatologiju, Klinički centar Vojvodine, 21000 Novi Sad, Srbija. E-mail address: ivan.busarcevic@gmail.com. Phone: +3810638309622

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 1(2020), str: 137-148

Srbija

UDC 575.633.15

https://doi.org/10.2298/GENSR2001137B

Orginalni naučni rad

QTL ANALIZA ZA OTPORNOST NA KUKURUZNU ZLATICU KOD IBM POPULACIJE KUKURUZA GAJENE U MONOKULTURI

Andrija BRKIĆ^1*, Domagoj ŠIMIĆ^1,2, Antun JAMBROVIĆ^1,2, Zvonimir ZDUNIĆ^1,2, Tatjana LEDENČAN¹, Emilija RASPUDIĆ³, Mirjana BRMEŽ³, Josip BRKIĆ¹, Maja MAZUR¹, Vlatko GALIĆ¹

¹Poljoprivredni institut Osijek, Departman za oplemenjivanje i genetiku kukuruza, Osijek, Hrvatska

²Centar Izvrsnosti za biodiverzitet i Molekularno Oplemenjivanje Biljaka (CroP-BioDiv), Zagreb, Hrvatska

³Josip Juraj Strossmayer Univezitet u Osijeku, Fakultet za agrobiotehničke nauke Osijek Departman za zaštitu biljaka, Šef entomologije i nematologije, Osijek, Hrvatska

Izvod

Kukuruzna zlatica (Diabrotica virgifera virgifera LeConte; WCR) je najrazornija štetočina kukuruza u SAD-u i jedna od najopasnijih štetočina u Evropi. Za nešto više od decenije od introdukcije postala je jedna od najozbiljnijih štetočina u Hrvatskoj. Domaći otporni kultivari mogli bi biti efikasna strategija za kontrolu WCR-a. Iako se istraživanje otpornosti biljaka domaćina na WCR kontinuirano sprovodi više od 70 godina, danas nijedan otporan hibrid kukuruza nije dostupan u prodaji. Cilj ovog izučavanja bio je proceniti osobine otpornosti u rekombinantnim inbred linijama kukuruza IBM (IRILs) i otkriti QTL-ove povezane sa rezistentnošću na kukuruznu zlaticu. Fenotipizirano je 207 rekombinantnih inbred linija za standardne karakteristike otpornosti na WCR. Detektovano je nekoliko povezanih QTL-ova na hromozomima 1, 5, 6, 8, 9 i 10. QTL-ovi na hromozomima 1 i 6 su mapirani u regionima koji sadrže gene povezane sa odbranom biljke protiv biljojeda. Otkriveni QTL-ovi pružaju relevantne smernice za buduća istraživanja otpornosti kukuruza na zlaticu (WCR ).

Autor za kontakt: Andrija Brkić, ¹Poljoprivredni institut Osijek, Departman za oplemenjivanje i genetiku kukuruza, Južno predgrađe 17, Osijek 31000, Hrvatska, E-mail: andrija.brkic@poljinos.hr, Telephone: +385 31 515 588

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 1(2020), str: 149-160

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR2001149A

Orginalni naučni rad

PREDNOSTI I IZAZOVI U PRIMENI DUGOROČNE TERAPIJE HORMONOM RASTA KOD BOLESNIKA SA PRADER-WILLI SINDROMOM

Olga Sergeevna ANTONOVA^1*, Hadil Mohamed KATHOM², Evgeni GRIGOROV³, Rada Georgieva STANEVA¹, Savina Petrova HADJIDEKOVA¹, Draga Ivanova TONCHEVA¹, Daniela Mircheva AVDJIEVA-TZAVELLA²

¹Departman za medicinsku genetiku, Medicinski Fakultet, Medicinski Univerzitet- Sofija, Bugarska

²Departman za kliničku genetiku, Univerzitetska pedijatrijska bolnica, Medicinski univerzitet, Sofija, Bugarska

³Departman za farmaceutske nauke i farmaceutski menadžment, Medicinski univerzitet u Varni, Bugarska

Izvod

Svrha ovog rada je da komentariše rezultate dugoročnog lečenja hormonom rasta (GH) bugarskih pacijenata koji pate od retke genetske bolesti - Prader-Willi sindroma (PVS) u odnosu na starost, sastav tela, komplikacije i genetsku etiologiju. Statistička analiza je izvršena ANOVA post-hoc Kruskal-Valis-ovim testom i Dunn-ovim višestrukim uporednim testovima. Kod 90% bolesnika otkriveno je da je uzrokovana bolest uniparentalnom disomijom (mUPD) majke. Podaci BMI ne pokazuju statistički značajnu razliku između BMI u dijagnozi (21.850), na početku GH terapije (21.852) i trenutnog BMI (24.09) - mereno pod GH pozadinom. Rani GH tretman omogućava prevazilaženje nastalih prepreka u vremenu i poboljšanje kvaliteta života dece sa invaliditetom, ali i njihovih porodica. Tokom četrnaestogodišnjeg perioda ispitivanja samo je kod deset pacijenata dijagnostikovana bolest. Otkriveno je da je devedeset procenata (n = 9) dece s UPD-om majke (mUPD), a samo jedan slučaj je nastao zbog delecije 15q11-13. Ovi rezultati su u saglasnosti sa drugim studijama u toj oblasti koje pokazuju potrebu za ponovnom procenom i novom robusnom statističkom analizom učestalosti genetskih mehanizama za PVS.

Autor za kontakt: Olga Antonova, Departman za medicinsku genetiku, Medicinski Fakultet, Medicinski Univerzitet- Sofija, 2 “Zdrave” str., 1431 Sofia, Bugarska. E-mail: olga_boyanova@yahoo.com, phone: 00359 884 209.

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 1(2020), str: 161–175

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR2001161A

Orginalni naučni rad

KORIŠĆENJE SDS-A I ISSR-A KAO BIOHEMIJSKIH MARKERA ZA PROCENU GENETIČKE SLIČNOSTI I PROTEINSKA ANALIZA NEKIH VRSTA ŠARANA

Ali H. ABU-ALMAATY^1*, Iman M. BAHGAT¹, Zaineb M. AL-TAHR²

¹Departman za zoologiju, Fakultet za nauku, Port Said Univerzitet, Port Said, Egipat

² Departman za zoologiju, Fakultet za nauku, Al Jabal Al Gharbi Univerzitet, Libija

Izvod

Genetička sličnost i analiza proteina šarana proučavane su primenom elektroforeze SDS-PAGE i ISSR markera. Vrste Pethia nigrofasciatus, Barbonymus schwanenfeldii, Puntius tetrazone i Brachydanio rerio sakupljene sun a farmi riba u Damijeti u cilju proučavanja njihove genetičke varijabilnosti. Jedanaest ISSR prajmera testirano je za procenu efikasnosti ISSR analize u diskriminaciji između četiri proučavane vrste riba. Primetili smo različitu veličinu amplifikovanih proizvoda u zavisnosti od sekvence ISSR prajmera i genotipova. Dobijen je 131 amplifikovan proizvod (veličine od 79 do 1185 bp) sa polimorfizmom od 95%. Od toga su 63 trake bile specifične za vrstu ukazujući na visok nivo polimorfizma između vrsta. Najveći i najmanji broj ISSR traka bio je utvrđen za prajmere ISSR 15 i ISSR16, I iznosio je 18, odnosno 17. Najrelevantnijih 7 traka je bilo monomorfno u sve četiri vrste familije Cyprinidae. Najveća sličnost utvrđena je između vrsta Pethia nigrofasciatus i Barbonymus schwanenfeldii i iznosila je 80%, dok je najniža sličnost utvrđena između vrsta Pethia nigrofasciatus i Brachydanio rerio i iznosila je 31 %. Proteinska SDS-PAGE analiza dala je 29 traka molekulske težine od 11-132 kD sa polimorfizmom od 14%. DNK analize zasnovane na ISSR-u i proteinski profili u mišićima iz vrsta Pethia nigrofasciatus i Barbonimus schvanenfeldii ukazali su da su to najsrodnije vrste u poređenju sa drugim vrstama koje su se proučavale.

Autor za kontakt: Ali Hussein Abu-Almaaty, Departman za zoologiju, Fakultet za nauku, Port Said Univerzitet, Port Said, 42521, Egipat.E-mail: ali_zoology_2010@yahoo. Tel: 00201093041699

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 1(2020), str: 177–186

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR2001177P

Orginalni naučni rad

DA LI SU GENI CA6, TAS2R38, TCF7L2, FTO, TAS1R2, TAS1R3, GNAT3 RECEPTORI POLIMORFIZMA UKLJUČENI U IZUZETNU DUGOVEČNOST I RIZIK OD SARKOPENIJE?ISTRAŽIVANJE KOD STANOVNIŠTVA ITALIJE.

Simone PERNA

Departman za biologiju, Koledž za nauku, Univerzitet u Bahreinu, Sakhir Kampus, Kraljevstvo Bahreina

Izvod

Pretpostavili smo da genetski polimorfizmi različitih gena mogu da utiču na životni vek i zdravlje mišića ili sarkopeniju. Istražili smo moguće veze između dugovečnosti i uobičajenog polimorfizma genetskih varijacija, kao što su rs713598, rs7903146, rs9939609, rs35874116, rs2274333, rs7792845, rs35744813 u populaciji od 360 starijih Italijana u dobi od 65 do 100 godina. Polimorfizam rs9939609 gena FTO pokazuje povezanost (p <0,001) sa dugovečnošću. Konkretno, učestalost T/T homozigota postepeno raste od 35% kod ispitanika starih 65-80 godina do 80% u stogodišnjaka. Takođe polimorfizam gena rs2274333 (CA6) pokazuje da se A/G frekvencija kontinuirano povećava kroz starije klase dostižući 80% kod 95-100godina (p trend <0,05). Drugo važno otkriće tiče se polimorfizma rs35744813 gena TAS1R3. Učestalost C/C genotipa je preko 80% u svim klasama (65–95 godina), ali izgleda da se povećava kod najstarijih i dostiže 100% (95–100 godina). Dok se frekvencija alela T kontinuirano smanjuje kroz starije razrede dostižući 0% u T/T i 5% u C/T u (95-100) (p-trend <0,05). Ovi podaci ukazuju na moguću povezanost dugovečnosti i FTO gena (povezanog sa gojaznošću), gena CA6 (gustin-povezanog sa gorkim ukusom) i TAS1R3 (umami- povezanog sa stimulusom ukusa). Asocijacija sa sarkopenijom niije utvrđena.

Autor za kontakt: Simone Perna, Departman za biologiju, Koledž za nauku, Univerzitet u Bahreinu, Sakhir Kampus, Kraljevstvo Bahreinasperna@ sperna@uob.edu.bh ; Tel.: +973 39 37 99 46

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 1(2020), str:187–198

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2001187N

Orginalni naučni rad

RAZLIKOVANJE KLONOVA OBLAČINSKE VIŠNJE (Prunus cerasus L.)

NA OSNOVU MORFOLOGIJE POLENA

Dragan NIKOLIĆ^1*, Dragan MILATOVIĆ¹, Aleksandar RADOVIĆ¹,

Jugoslav TRAJKOVIĆ²

¹Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Beograd, Srbija

²Visoko poljoprivredno prehrambena škola, Prokuplje, Srbija

Izvod

Kod 13 klonova Oblačinske višnje, tokom tri godine, ispitivana je morfologija i ultrastruktura polena skenirajućom elektronskom mikroskopijom (SEM). Svi ispitivani klonovi imali su izopolarna i radijalno simetrična polenova zrna sa tri kolpatna otvora. Dužina i širina polenovih zrna varirali su od 50,03 μm do 55,97 μm, odnosno od 25,16 μm do 28,37 μm. Oblik polena svih ispitivanih klonova identifikovan je kao prolatan. Najmanja dužina kolpe bila je kod klona 8 (43,73 μm), a najveća kod klona 3 (49,16 μm). Najveću širinu kolpe i širinu mezokolpijuma imao je klon 3 (1,73 μm; 14,87 μm), a najmanju klon 7 (1,46 μm; 13,78 μm). Kod svih ispitivanih klonova utvrđena je strijatna ornamentacija egzine. Broj grebena na 100 μm² površine egzine bio je najveći kod klona 11 (16,7), a najmanji kod klona 2 (14,1). Širina grebena i širina brazde varirali su od 0,46 to 0,61 μm, odnosno od 0,45 to 0,59 μm. Klonovi su na osnovu svih proučavanih osobina svrstani u tri klastera. Ispitivanje polenovih zrna SEM-om pokazalo je da se nekoliko morfoloških parametara (veličina polena i karakteristike egzine) mogu koristiti za razlikovanje klonova Oblačinske višnje.

Autor za kontakt: Dragan Nikolić, Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet,, Nemanjina 6, 11080 Beograd -Zemun, Srbija, phone: +381 2615 315, fax: +381 2193 659, e-mail: nikolicd@agrif.bg.ac.rs

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 1(2020), str: 199-213

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2001199A

Orginalni naučni rad

GENETIČKI I MORFOLOŠKI DIVERZITET KOD Cousinia calocephala JAUB. & SPACH (ASTERACEAE; ODELJAK CYNAROIDEAE) POPULACIJA

Neda ATAZADEH¹, Masoud SHEIDAI¹* , Farideh ATTAR², Fahimeh KOOHDAR¹

¹Fakultet za prirodne nauke i biotehnologiju, Shahid Beheshti Univerzitet, Evin, Teheran, Iran

²Centralni Herbarijum Univerziteta Teheran, Škola za biologiju, Koledž za nauku, Univerzitet u Teheranu, P. O. Box: 14155, Teheran, Iran.

Izvod

Rod Cousinia Cass. plemena Cardueae sa oko 700 vrsta jedan je od najraznolikijih rodova u srednjoj i jugozapadnoj Aziji posle Senecio i Vernonia. Odeljak Cinaroideae sa 89 vrsta najveći je deo roda. Cousinia kalocephala je jedina endemska vrsta sekcije koja se distribuira u 14 provincija Irana od Alborza do planina Zagros. U ovom istraživanju istraženo je 65 uzoraka biljaka iz 13 geografskih populacija C. calocephala na osnovu morfoloških i genetskih (ISSR) podataka. ANOVA test otkrio je značajnu morfološku razliku između proučavanih populacija. Slično tome, AMOVA test je doneo značajnu genetsku razliku između proučavanih populacija, sugerišući da su proučavane populacije morfološki i genetski diferencirane. AMOVA test je otkrio da je 94% ukupne genetske razlike nastalo zbog međupopulacijske razlike, dok je 6% nastalo zbog genetske varijabilnosti unutar vrsta. Diskriminirajuća moć ISSR lokusa utvrđena Gst-om u odnosu na Nm analizu. Stoga je yaklučeno da su su ISSR markeri efikasni u razlikovanju proučavanih populacija C. kalocefale. Mantel test je pokazao značajnu pozitivnu povezanost između genetske i morfološke distance i geografske udaljenosti proučavanih populacija. Rezultati genetske analize otkrili su da su, pored genetičkog drifta, niskog nivoa protoka gena i migracije, adaptivni lokusi takođe doprineli divergentnosti populacijai njihovoj adaptiranosti na lokalne uslove. Dakle, imamo tri različite grupe koje se na osnovu morfoloških i genetskih podataka mogu smatrati kao tri ekotipa C. kalocephala.

Autor za kontakt: Masoud Sheidai, Fakultet za prirodne nauke i biotehnologiju, Shahid Beheshti Univerzitet, Evin, Teheran, Iran. E-mail: msheidai@yahoo.com; Tel/Fax: +98 2129902111

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 1(2020), str: 215-228

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2001215D

Orginalni naučni rad

KOMBINACIONA SPOSOBNOST PRINOSA KRTOLE I POVEZANIH SVOJSTAVA KOD KROMPIRA

Bahram DEHDAR¹, Saleh AMIRI²*, Bahman PANAHI², Reza MOHAMMADI²

¹Ardebil Centar za poljoprivredu i prirodne resurse, Stručna organizacija za poljoprivredno istraživanje i obrazovanje, Ardebil, Iran

²Departman za genomiku, Ogranak za severozapadni i zapadni region, Istraživački institut za poljoprivredu i biotehnologiju Irana (ABRII), Stručna organizacija za poljoprivredno istraživanje i obrazovanje (AREEO), Tabriz, Iran

Izvod

Kod krompira (Solanum tuberosum L. 2n = 4k = 48) opšta kombinaciona sposobnost (GCA) roditelja i specifična kombinaciona sposobnost (SCA) ukrštanja su važni za osobine od ekonomskog značaja. Cilj ove studije bio je da se utvrde kombinacione sposobnosti prinosa krtola i njegove komponente kod sedam visoko prinosnih komercijalnih sorti krompira i pogodnih klonova krompira. Utvrđene su značajne razlike između roditelja u svim osobinama koje su povezane sa velikom genetskom raznolikošću roditelja. GCA za oblik krtole, dužinu stolona i broj krtola po biljci bili su visoki, a za visinu stabljike, izgled pokožice krtole i dubina okaca bili su niski. Procenjena heritabilnost je od 49 % za broj stabljike do 84 % u izgledu pokožice krtole. I heritabilnost i genetički progres kao procenat srednjih procena bili su visoki za prinos krtola, oblik krtola, dužinu stolona, veličinu krtole i broj krtola po biljci i uniformnost veličine krtola. Klonovi AS10, AS12, AS14 i UT43 bili su najbolji opšti kombinator za prinos krtola, uniformnost veličine krtola, dubina okaca, suvu materiju krtola i dužinu stolona. Efekti SCA su bili najveći u ukrštanjima Savalan × UT43, Luca × AS20, Stbr2 × Savalan i Picasso × HS za ispitivane osobine. Savalan i UT43 su roditelji koji su se koristili u ukrštanjima I takođe imajli visoku GCA za proučavane osobine. Konačni rezultati pokazali su da su Savalan, UT43, AS10, AS12 i AS14 za ispitivane osobine bili sa visokom GCA i bolji od ostalih roditelja.

Autor za kontakt: Saleh Amiri, Departman za genomiku, Ogranak za severozapadni i zapadni region, Istraživački institut za poljoprivredu i biotehnologiju Irana (ABRII), Stručna organizacija za poljoprivredno istraživanje i obrazovanje (AREEO), Tabriz, Iran

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 1(2020), str: 229-244

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2001229A

Orginalni naučni rad

UKUPNI SADRŽAJ FENOLA, ANTIOKSIDATIVNA, ANTIBAKTERIJSKA I ANTIFUNGALNA AKTIVNOST, FTIR ANALIZA Brassıca oleracea L. var. acephala

I Ornıthogalum umbellatum L.

Sinem AYDIN

Giresun Univerzitet, Fakultet za umetnost i nauku, Odeljenje za biologiju, Giresun, Turska

Izvod

Brassica oleracea var. acephala i Ornithogalum umbellatum su dve biljne vrste koje pripadaju familijama Brassicaceae i Liliaceae. Obe se koriste kao hrana i kao lekovi. O. umbellatum koristi se antikancerogeno, diuretski antiemetički. B. oleracea var. acephala koristi se za gastritis, čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu i sprečava neke oblike raka poput raka želuca, raka dojke i pluća. Cilj ovog istraživanja bio je pretraživanje antioksidativnih, antibakterijskih i antifungalnih aktivnosti i FT-IR analiza etanolnih ekstrakata delova stabljike i cvetova B. oleracea var. acephala i O. umbellatum. Ekstrakti su dobijeni Sokhlet ekstrakcijom. Etanolni ekstrakti B. oleracea var. acephala su pokazali veću antibakterijsku aktivnost u odnosu na etanolne ekstrakte O. umbellatum. Najefikasniji antifungalni ekstrakt bio je etanolni ekstrakt cvetnog dela O. umbellatum protiv gljiva Candida tropicalis i Candida parapsilosis. Takođe je proučavana antioksidativna aktivnost ekstrakata.

Najveći ukupni fenolni i flavonoidni sadržaji pronađeni su u delu cveća B. oleracea var. acephala od 50,7 ± 0,007 µg GAE / mL, odnosno delova stabljike O. umbellatum od 81,37 ± 0,006 µg CE/mL. BHT koji se koristio kao standardni antioksidans imao je veću ukupnu antioksidativnu aktivnost u odnosu na testirane etanolne ekstrakte. DPPH aktivnost ekstrakata se povećala sledećim redosledom: cvetni delovi B. oleracea var. acephala> delovi stabljike O. umbellatum> cvetni delovi O. umbellatum> delovi stabljike B. oleracea var. acephala. Dobijeni rezultati pokazuju da se vrste B. oleracea var. acephala i O. umbellatum mogu koristiti kao alternativa sintetičkim antioksidansima i antimikrobnim sredstvima.

Autor za kontakt: Sinem Aydin, Giresun Univerzitet, Fakultet za umetnost i nauku, Odeljenje za biologiju, Giresun, Turska,email: sinem.aydin@giresun.edu.tr

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 1(2020), str: 245-256

Srbija

UDC 575.633.11

https://doi.org/10.2298/GENSR2001245T

Orginalni naučni rad

HEMIJSKI INDUKOVANA MUŠKA STERILNOST KOD OBIČNE PŠENICE POSREDSTVOM AEGILOPS CITOPLAZME

Primož TITAN^1,2, Jernej ISKRA³, Koji MURAI⁴, Vladimir MEGLIČ^5*

¹ RGA, Raziskovalna genetika i agrokemija, Murska Sobota, Slovenija

² Univerzitet u Mariboru, Fakultet za poljoprivredne i biosistemske znanosti, Maribor, Slovenija

³Univerzitet u Ljubljani, Fakultet za kemiju i kemijsku tehnologiju, Ljubljana, Slovenija

⁴Univerzitet u prefekturi Fukui, Fukui, Japan

⁵ Poljoprivredni institut, Odeljenje za oplemenjivanje i sjemenarstvo, Ljubljana, Slovenija

Izvod

U prošlosti, nekoliko načina je predloženo za razvoj hibridne pšenice. Međutim, u današnje vreme manje od jednog procenta svetske proizvodnje hlebne pšenice potiče od hibrida. Razlog za slabo širenje u proizvodnji hibridne pšenice leži u činjenici da nije pronađen jednostavan i efikasan sistem stvaranja hibridnog semena. Dvolinijski sistem koji koristi fotoperiod-senzitivnu citoplazmatičnu mušku sterilnost (FCMS) poreklom iz vrste Aegilops crassa Boiss. dosta obećava u pogledu stvaranja hibridnog semena pšenice u velikim razmerama. Međutim slabost FCMS sistema je zavisnost sterilnosti muških komponenti od geografske širine. Zbog toga smo pokušali da indukujemo citoplazmatičnu mušku sterilnost na bazi Ae. crassa hemijskim putem. Rezultati pokazuju da je većina gena muške sterilnosti konzervirana u citoplazmi Ae. crassa i da se njihovo delovanje može promovisati hemijskim stimulansom, kao što su sintetički auksini (npr. 2,4-dihlorofenoksi sirćetna kiselina). U radu je predstavljen razvoj novog sistema muške sterilnosti koji je kontrolisan hemijskim stimulansom (npr. sintetički auksini i njihovi analozi u formi pro-herbicida) i promovisan putem Ae. crassa citoplazme.

Autor za kontakt: Vladimir Meglič, Poljoprivredni institut, Odeljenje za oplemenjivanje i sjemenarstvo, Ljubljana, Slovenija, Phone +386 (0)1 280 51 80, E-mail: vladimir.meglic@kis.si

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 1(2020), str: 257-271

Srbija

UDC 575.633.11

https://doi.org/10.2298/GENSR2001257A

Orginalni naučni rad

UTICAJ ALELA HMV i LMV GLUTENINA NA OSOBINE KVALITETA HLEBNE PŠENICE

Hüsnü AKTAŞ^1*, Okan ŞENER²

^1*Mardin Artuklu Univerzitet, Srednja stručna škola Kızıltepe, Departman za biljnu i animalnu proizvodnju, Mardin, Turska

²Mustafa Kemal Univerzitet, Poljoprivredni Fakultet, Departman za ratarstvo, Turska

Izvod

Ovo istraživanje je urađeno da se ispita uticaj alela HMV i LMV glutenina na osobine kvaliteta kod sorata hlebne pšenice. Petnaest sorti hleba pšenice korišćeno je za poljske oglede tokom 2012-13 i 2013-14 u navodnjavanim uslovima na lokacijama Diiarbakır i Mardin, Turska. Ispitivali smo kvalitet sorti koje imaju iste HMV-GS (visoko-molekularne podjedinice) i različite LMV-GS (niskomolekularne podjedinice) ili obrnuto. Rezultati su pokazali da GluA3-c > d > e, GluB3-g > b’ = i, i GluD3-b ≥ c > a for LMW-GS, and GluB1-7+8 > GluB1-17+18; GluD1-5+10 > GluD1-2+12 for HMW-GS, imaju veću energiju testa ekstenzorgrafa, istegljivost, otpornost, takođe veće vreme stabilnosti farinografa, indeks glutena i tvrdoću zrna. Ukupna ocena dobijenih rezultata pokazala je da su GluA1-1 ili 2*, GluB1-7 + 8 i GluD1-5 + 10 za HMV gluteninske alele i GluA3-d, GluB3-g i b, GluD3-c za LMV alele glutenina povezani sa jakom glutenskom strukturom, pa prema tome izbor linija koje sadrže ove alele može doprineti razvoju genotipova visokog kvaliteta u programima oplemenjivanja pšenice.

Autor za kontakt: Hüsnü Aktaş, Mardin Artuklu Univerzitet, Srednja stručna škola Kızıltepe, Departman za biljnu i animalnu proizvodnju, Mardin, Turska. E-mail: h_aktas47@hotmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 1(2020), str: 273-290

Srbija

UDC 575.633.15

https://doi.org/10.2298/GENSR2001273V

Orginalni naučni rad

AGRONOMSKA, BIOHEMIJSKA I GENETIČKA SVOJSTVA POPULACIJA KUKURUZA VISOKOG KVALITETA PROTEINA IZ BANKE GENA

Jelena VANCETOVIC, Marija KOSTADINOVIC, Sofija BOZINOVIC, Ana NIKOLIC, Jelena VUKADINOVIĆ, Ksenija MARKOVIC, Dragana IGNJATOVIC-MICIC

Institut za kukuruz Zemun Polje, Beograd, Srbija

Izvod

Nutritivna vrednost kukuruza je niska zbog nedostatka nekoliko esencijalnih amino kiselina. Cilj ovog rada je bio da se analiziraju agronomske osobine, sadržaj proteina i amino kiselina kao i fizička svojstva zrna 16 uzoraka iz banke gena koji čine mini core za kvalitet, da bi se identifikovale populacije za poboljšanje kvaliteta proteina kukuruza. Hibrid ZP 341 (standard) je bio superioran za većinu testiranih agronomskih svojstava, sa prinosom zrna većim za 24% do 600%. Deset uzoraka kod kojih je sadržaj proteina bio veći od 14% je analizirano na sadržaj aminokiselina i karakteristike zrna. Takođe su utvrđeni genetički odnosi između uzoraka pomoću 30 SSR markera. Svi uzorci su pokazali povećan sadržaj većine esencijalnih amino kiselina. Populacija L492 je imala najveći sadržaj leucina (1.87g 100g^-1suve mase) i fenilalanina (0.68g 100g^-1suve mase), ali i veće sadržaje ostalih aminokiselina (p<0.05) u odnosu na ZP341 i analizirane populacije. Klaster analiza zasnovana na SSR markerima je takođe izdvojila populaciju L492 od svih ostalih populacija. U odnosu na ZP 341, populacije iz banke gena su bile inferiorne u masi i dimenzijama zrna (p<0.05), ali superiorne u većini parametara tvrdoće zrna (p<0.05). Pirsonove korelacije su pokazale nedostatak negativnih korelacija između analiziranih biohemijskih svojstava, što ukazuje na mogućnost poboljšanja kukuruza na više amino kiselina istovremeno. Najbolji način poboljšanja kvaliteta proteina elitnog materijala je putem povratnih ukrštanja, a kako su populacije izabrane prema svojim dobrim opštim kombinacionim sposobnostima (sa IoDent, Lancaster i BSSS), mogle bi da služe za poboljšanje elitnog materijala navedenih heterotičnih grupa.

Autor za kontakt: Dragana Ignjatovic-Micic, Institut za kukuruz Zemun Polje, S. Bajica 1, 11185 Beograd, Srbija, idragana@mrizp.rs; +381648406029

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 1(2020), str: 291-309

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR2001291A
Orginalni naučni rad

GENETIČKE VARIJACIJE I STRUKTURA POPULACIJE GENOTIPOVA CITRUSA NEPOZNATOG POREKLA

Abouzar ABOUZARI^{*1, 2}, Mahmood SOLOUKI², Behrouz GOLEIN³, Barat Ali FAKHERI², Atefeh SABOURI4, Ahmad Reza DADRAS⁵

¹Poloprivreni istraživački i obrazovni centar, AREEO, Mazandaran, Iran

²Laboratorija za kompjutersku biotehnologiju i bioinformatiku (CBB), Departman za oplemenjivanje biljaka i biotehnologiju (PBB), Poloprivredni fakultet, Univerzitet u Zabolu, Zabol, Iran

³Istraživački centar za citruse i suptropsko voće, Istraživački institut za hortikulturu, Poljoprivredna istraživačka, obrazovna i savetodavna organizacija, Ramsar, Iran

⁴Departman za poljoprivredu i oplemenjivanje biljaka, Fakultet za poljoprivredne nauke, Univerzitet u Guilanu, Rasht, Iran

⁵Istraživačka stanica za masline Tarom, Departman za istraživanje u ratarstvu i hortikulturi, Zanjan Poljoprivredni istraživački i obrazovni centar, Poljoprivredna istraživačka, obrazovna i savetodavna organizacija (AREEO), Zanjan, Iran

Izvod

Veliki diverzitet genotipova citrusa može povećati verovatnoću identifikovanja novih genetskih sastava i poželjnih osobina. Tako je 76 genotipova nepoznatog porekla i 34 poznatih sorata iz nekoliko vrsta citrusa analizirano pomoću SSR i AFLP markera. Sveukupno je zabeleženo 326 alela i 545 polimorfnih traka za 28 SSR lokusa i 25 AFLP prajmer-enzim kombinacija. Rezultati različitih analiza obavljenih SSR markerima bili su u saglasnosti sa AFLP-om. Shodno tome, prave vrste citrusa, mandarina i pomela grupisane su u odvojene grupe. U proučenoj germplazmi uspeli smo da pronađemo tri genoma nepoznatog porekla (2 u SSR i 1 u AFLP analizi) koja su bila različita od tri prave vrste i, što je zanimljivo, doprineli su genetskoj kompoziciji nekih kontrolnih sorti. Rezultati ukazuju da su interspecifična hibridizacija i genetska introgresija glavne odrednice genetskog sastava genotipova citrusa. Pored toga, udeo citrusa od 36%, mandarine od 34% i pomela od 22% u odabranim uzorcima procenjuje se na više od 50%. Uprkos kontroverzama o poreklu limuna i kisele pomorandže, rezultati različitih metoda grupisanja sugerisali su da limun ima više srodnosti sa limetom, a genetski doprinos mandarine u kiseloj pomorandži je veći nego pomela.

Autor za kontakt: Abouzar Abouzari, Poloprivreni istraživački i obrazovni centar, AREEO, Mazandaran, Iran; E-mail: A.Abouzari@uoz.ac.ir.

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 1(2020), str: 311-322

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR2001311K

Orginalni naučni rad

GENETIČKO PROUČAVANJE POPULACIJE MEDITERANSKE VOĆNE MUVE Ceratitis capitata (Diptera: Tephritidae) POMOĆU ISSR MARKERA

Özge KURD¹, Ersin DOĞAÇ², Vatan TAŞKIN¹, Belgin GÖÇMEN TAŞKIN*¹

¹Departman za biologiju, Fakultet za of Biology, Prirodno-matematički fakultet, Muğla Sıtkı Koçman Univerzitet, Kötekli, Muğla, Turska

²Departman za lekovite i aromatične biljke, Köyceğiz Srednja stručna škola, Muğla Sıtkı Koçman Univerzitet, Muğla, Turska

Izvod

Mediteranska voćna muva, Ceratitis capitata, je ozbiljna štetočina u poljoprivredi. Uprkos svom ekonomskom značaju, populacijska genetska struktura ove vrste je još uvek slabo istražena na mikrogeografskom nivou, posebno iz istočnog mediteranskog basena. Znanje o genetskoj strukturi populacija C. capitata neophodan je uslov za razumevanje istorije populacije ove vrste i kreiranje uspešnih regionalnih programa iskorenjivanja. U ovom radu ISSR markeri korišćeni su za procenu genetske raznolikosti i strukture populacije sedam prirodnih populacija C. capitata koje su prikupljeni iz različitih regiona Turske. Primećeni su niski do umereni nivoi genetske raznolikosti.

Procenjene vrednosti za protok gena (Nm) i koeficijent genetske diferencijacije među populacijama (G_ST) bile su 3.07 i 0.14, respektivno. Rezultati PcoA i UPGMA analize uglavnom su ujednačeni, populacije Antalije jasno su odvojene od ostalih. Lokalni uslovi životne sredine, kao što su razlike u strategijama suzbijanja štetočina, poljoprivredne prakse, mikroklime i transporta mogu biti važni faktori u oblikovanju genetske strukture ove vrste u Antaliji. Ovaj rad pruža korisne podatke za razumevanje genetske strukture populacije C. capitata u basenu istočnog Mediterana, kao i za razvoj efikasnih regionalnih strategija upravljanja štetočinama.

Autor za kontakt: Belgin Göçmen Taşkın,Departman za biologiju, Fakultet za of Biology, Prirodno-matematički fakultet, Muğla Sıtkı Koçman Univerzitet, Kötekli, Muğla, Turska. E-mail: bgtaskin@mu.edu.tr. phone:+90-252-2111789

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 1(2020), str: 323-334

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2001323M

Orginalni naučni rad

POVEZANOST VRSTA RODA Plantago L. (PLANTAGINACEAE) NA OSNOVU MOLEKULARNIH

I MORFOLOŠKIH PODATAKA

Saeed MOHSENZADEH, Masoud SHEIDAI*, Fahimeh KOOHDAR

Fakultet za biološke nauke i biotehnologiju, Shahid Beheshti Univerzitet, Teheran, Iran.

Izvod

Rod Plantago L. je kosmopolitski rod sa više od 200 vrsta i ima najveću stopu širenja u tropskim i suptropskim regionima. Taksonomija roda Plantago je kontroverzna na nivou odeljka i podrodova. Stoga pokušavamo da utvrdimo odnos između 20 vrsta ovog roda prvi put u Iranu koristeći morfološke i molekularne podatke. ISSR marker i morfološke karakteristike korišćeni su za ispitivanje odnosa između različitih vrsta i upoređivanje rezultata sa različitim klasifikacijama. Molekularno istraživanje vrsta Plantago pokazalo je da ISSR marker nije dobar marker na nivou odeljka i podroda, već je dobar marker na nivou vrsta i može da identifikuje različite genetske grupe. Morfološka studija pokazala je da prema Rahnovoj taksonomiji proučena vrsta treba da bude u 4 podroda, ali da je odeljku Albicans potrebna taksonomska revizija.

Autor za kontakt: Masoud Sheidai, Fakultet za biološke nauke i biotehnologiju, Shahid Beheshti Univerzitet, Teheran, Iran. E-mail: msheidai@yahoo.com; Tel/Fax: +98 2129902111

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 1(2020), str: 335-350

Srbija

UDC 575.633.11

https://doi.org/10.2298/GENSR2001335K

Orginalni naučni rad

ANDROGENI ODGOVOR KOMBINACIJA OZIME PŠENICE (Triticum aestivum L.)

U IN VITRO KULTURI ANTERA

Osama Zuhair KANBAR^1,2, Csaba LANTOS², Erzsebet KISS³ Janos PAUK²

¹Doktorska škola za nauku o biljkama, Univerzitet Szent Istvan, H-2103, Mađarska

²Departman za biotehnologiju, Istraživanje žitarica, , H-6701 Segedin, Mađarska

³Institut za genetiku, mikrobiologiju i biotehnologiju, Univerzitet Szent Istvan, Gödöllő, Mađarska

Izvod

Androgeni parametri su ispitivani u in vitro kulturi antera (AC) kod devet F_2-5 kombinacija ozime pšenice (Triticum aestivium L.). Svaka kombinacija je proizvela strukture slične embrionu (ELS), zelene biljke, albino biljke, presađene biljke i aklimatizovane biljke, koje su prikazane u odnosu na broj izolovanih antera u kulturi. Broj ELS-a dobijenih u kulturi antera kretao se između 11,73 i 52,76 ELS/100 antera, sa srednjom vrednošću od 26,22 ELS/100 antera, od čega je broj regenerisanih zelenih biljaka varirao od 3,20 do 26,40 zelenih biljaka/100 antera i srednja vrednost je bila 9,76 zelenih biljaka/100 antera, dok se broj presađenih biljaka kretao u rasponu od 2,16 do 21,77 presađenih biljaka/100 antera. Pored toga, broj albino biljaka/100 antera je značajno smanjen, pa je varirao između 0,72 i 6,20 albino biljaka/100 antera. Proučavali smo i broj zelenih i albino biljaka na 100 ELS. Broj zelenih biljaka na 100 ELS kretao se u rasponu između 14,81% i 64,01%, sa ukupnom srednjom vrednošču od 33,59%, dok se broj albino biljaka na 100 ELS kretao u rasponu od 4,82% do 20,70%, sa prosečnom vrednošću od 11,93%. U našem eksperimentu, broj aklimatizovanih biljaka (70,15-91,57%) u velikoj meri je zavisio od kombinacije ukrštanja. Rezultati ovog rada potvrdili su značaj metode kulture antera kod pšenice za in vitro androgenu proizvodnju. Iako je albinizam bio prisutan u svakoj kombinaciji, to nije ometalo proizvodnju zelenih biljaka. Postigli smo zadovoljavajuće rezultate u pogledu proizvodnje zelenih biljaka, u poređenju s ranije objavljenim podacima, ali biće potrebno da se taj broj kontinuirano poboljšava u svakom budućem eksperimentu. Proizvedene aklimatizovane biljke biće korišćene u programu oplemenjivanja pšenice kao linije dvostrukih haploida (DH).

Autor za kontakt: Janos Pauk, Departman za biotehnologiju, Istraživanje žitarica, P.O. Box 391, H-6701, H-6701 Segedin, Mađarska, Phone: +36-62-435-235 ext. 2234, Fax: +36-62-434-163, ORCID: 0000-0002-8909-0529, E-mail: janos.pauk@gabonakutato.hu

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 1(2020), str:351-365

Srbija

UDC 575.633.15

https://doi.org/10.2298/GENSR2001351G

Orginalni naučni rad

UTICAJ INSEKTICIDA NA UKUPAN PROCENAT NAPADA

Ostrinia nubilalis Hbn KOD HIBRIDA KUKURUZA

Snežana GOŠIĆ DONDO¹, Dragan GRČAK², Milosav GRČAK²,

Danijela KONDIĆ³, Djuradj HAJDER³, Željko POPOVIĆ⁴, Desimir KNEŽEVIĆ^2*

¹Institut za kukuruz “Zemun Polje”, Beograd, Srbija

²Univerzitet u Prištini, Poljoprivredni fakultet, Kosovska Mitrovica–Lešak, Kosovo i Metohija, Srbija

³Univerzitet Banjaluka, Poljoprivrendi fakultet Banjaluka, Banjaluka, Republika Srpska, BiH

⁴Univerzitet u Novom Sadu, PMF, Novi Sad, Srbija

Izvod

Cilj rada je bio da se utvrdi efekat insekticida na razvoj kukuruznog moljca (Ostinia nubilalis Hbn) i efekat oštećenja u šest hibrida kukuruza različitih grupa zrenja. Istraživanje je obuhvatilo sledeće hibride ZP 427, ZP 434, ZP 555, ZP 600, ZP 606 i ZP 666. U ogledu, insekticidi su primenjeni u dva termina i to: u vreme leta prve generacije O. nubilalis i posle toga u vreme letenja druge generacije O. nubilalis. U istraživanjima su korišćeni insekticidi: Fobos EC insekticid i kombinacija insekticida Match 050 EC + Nurelle D čije su aktivne supstance različite. Aktivna supstanca kod insekticida Fobos EC je bifentrin 100 g l^-1, kod Match 050 EC je lufenuron 50 g l^-1, a kod insekticida Nurelle D aktivna supstanca je kombinacija hlorpirifos 500 g l^-1 i cipermetrin 50 g l^-1. Ocena oštećenja na biljkama je vršena u julu i septembru u godini eksperimenta. Insekticid Fobos je imao nabolji efekat zaštite biljaka. Ustanovljen je najbolji efekat Fobosa u zaštiti biljaka, posle čije primene je nadjeno oštećenje kod 81.62% prosečno za sve hibride, što je značajno različito od napada kukuruznog plamenca na kontrolnoj varijanti, bez upotrebe insekticida, na kojoj je nadjeno 91,72% napadnutih biljaka prosečno za sve hibride.

U analizi tretmana insekticidima, najniži ukupni napad je nadjen kod ZP 434 hibrida i to 77,12% napadnutih biljaka posle tretmana Fobos (I-1); dok je najveći ukupni napad (88.55%) nadjen kod ZP 555 hibrid posle tretmana Match + Nurelle (II-1). U proseku primena insekticida u vreme prve generacije napada je bila efikasnija nego primena insekticida u vreme razvijene druge generacije kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis). Intenzitet napada prve generacije kukuruznog plamenca, je bio najniži kod ZP 666 hibrida (13,07%) u varijanti primenjenog insekticida Fobos (I-1), dok je najviši u ZP 427 hibrida - 35.54%. Napad druge generacije je bio najmanjeg intenziteta kod ZP 434 hibrida (43,24%), a najviša u ZP 666 hibrida (68,62%) posle tretmana sa insekticidom Fobos (I-1). Prosečno za sve hibride najveći intenzitet napada u vreme prve, kao i u vreme druge generacije kukuruznog plamenca je ustanovljen u kontrolnoj varijanti (bez tretmana insekticidom) koji je bio veći u odnosu intenzitet napada na tretiranim varijantama sa insekticidom. Na kontrolnoj varijanti, intenzitet napada ocenjen u vreme prve generacije O. nubilalis je vrarirao u rasponu od najvećeg kod ZP 606 hibrida (69.29%), do najmanjeg kod ZP 434 hibrida (64.36% ), dok je u vreme druge generacije intenzitet napada varirao u rasponu od najvećeg kod ZP 666 hibrida (26,93%) do najmanjeg kod kod ZP 555 hibrida (23.9%).

Autor za kontakt: Desimir Knežević, ²Univerzitet u Prištini, Poljoprivredni fakultet, Kosovska Mitrovica–Lešak, Kosovo i Metohija, Srbija, Phone +381 64 614 88 82, e-mail: deskoa@ptt.rs

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 1(2020), str: 367-378

Srbija

UDC 575.633.15

https://doi.org/10.2298/GENSR2001367M

Orginalni naučni rad

MODELIRANJE INTERAKCIJSKE VARIJANSE ZA PRINOS ZRNA SREDNJE RANIH HIBRIDA KUKURUZA

Bojan MITROVIĆ¹, Bojan DRAŠKOVIĆ², Dušan STANISAVLJEVIĆ¹, Milica PERIŠIĆ¹, Petar ČANAK¹, Ivana MITROVIĆ³, Sonja TANČIĆ-ŽIVANOV¹

¹Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija

²KWS Srbija doo, Bečej, Srbija

³Tehnološki fakultet Novi Sad, Novi Sad, Srbija

Izvod

Interakcija genotip – spoljašnja sredina (GEI), sa svim praktičnim i teorijskim aspektima koje obuhvata, je fenomen od izuzetne važnosti u oblasti genetike i oplemenjivanja. U ovom radu, ispitivali smo uticaj interakcije na prinos zrna srednje-ranih hibrida kukuruza iz mreže ogleda koje sprovodi Odsek za priznavanje sorti Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, na osam lokaliteta u toku dve godine. Ispitivane varijable objasnile su 77.6% u prvoj, odnosno 60.7% varijacije u drugoj posmatranoj godini. Faktorijalna regresija sa izborom promenljivih je pokazala da je model koji uzima u obzir padavine u mesecu julu (pr7), minimalnu (mnt5) i maksimalnu temperaturu u maju (mxt5), i količinu sunčanih sati u aprilu (sh4) u 2004. godini, i indeks spoljašnje sredine (EI) i prosečnu temperaturu u septembru (mt9) u 2005, godini, najuspešnije objašnjava prisustvo interakcije na teritoriji Vojvodine u toku dve posmatrane godine. Ovi rezultati pružaju osnovu za dalja istraživanja vezana za fenomen interakcije genotip-spoljašnja sredina i stabilnost prinosa, a takođe predstavljaju koristan alat u karakterizaciji sub-regiona u oblasti gajenja kukuruza.

Autor za kontakt: Bojan Mitrović, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Maksima Gorkog 30, 21000 Novi Sad, Srbija. Phone: +381214898293; cell phone: +381648706108, e-mail: bojan.mitrovic@ifvcns.ns.ac.rs

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 1(2020), str: 379-392

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR2001379K

Pregledni rad

Jakub KUBIŚ^1*, Marek KMIEĆ², Jan BIŃKOWSKI³, Marta SRÓŻYŃSKA⁴

¹Zapadnopomorski Univerzitet tehnologije, Departman za polimere i biomaterijale, Ščećin, Poljska.

²Pomorski Medicinski Univerzitet, Departman za genetiku i patologiju, Ščećin, Poljska.

³Zapadnopomorski Univerzitet tehnologije, Fakultet za biotehnologiju i stočarstvo, Departman za genetiku i oplemenjivanje životinja, Ščećin, Poljska.

⁴Univerzitet za medicinske nauke, Departman za dermatologiju, Poznanj, Poljska.

Izvod

Arsen je metal koji se obično nalazi u zemlji, vodi i biljkama i na taj način lako ulazi u prehrambeni lanac.Konzumiranjem hrane sa visokim nivoom arsena, ona ulazi u ćelije preko vodenih kanala (AQP) i transportera glukoze (GLUT) u ćelije, gde može da izvrši različite metaboličke promene, uključujući genotoksičnost, što konačno može da dovede do karcinogeneze. Međutim, postoje ljudske populacije koje pokazuju smanjene štetne efekte arsena na organizam. To se uglavnom dešava zbog prirodne selekcije uzrokovane dugotrajnim izlaganjem okoline velikim dozama arsena. Akvaporini AQP3, AQP7, AQP9, AQP10 i transporteri glukoze SLC2A1 (GLUT1), SLC2A4 (GLUT4) smatraju se genima kandidatima povezanim sa rezistencijom na arsen u procesu karcinogeneze, jer su usko povezani sa pojavom različitih vrsta karcinoma, dok su njihovi proizvodi povezani sa transportom arsena.

Autor za kontakt: Jakub Kubiś, Zapadnopomorski Univerzitet tehnologije, Departman za polimere i biomaterijale, 45, 70-311, Ščećin, Poljska. E-mail: jakub.kubis1996@gmail.com, Phone: +48 695 092 013

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 1(2020), str: 393-407

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR2001393R

Orginalni naučni rad

GENETSKE VARIJACIJE PRINOSA I KOMPONENTI PRINOSA ZELENOG AMARANTA

M. M. I. RASHAD i Umakanta SARKER*

Odsek za genetiku i oplemenjivanje biljaka, Poljoprivredni fakultet, Bangabandhu Šeik Mujibur Rahman Poljoprivredni univerzitet, Gazipur-1706, Bangladeš

Izvod

Ogled je urađen na eksperimentalnom imanju Poljoprivrednog univerziteta Bangabandhu Sheikh Mujibur Rahman (BSMRAU), Salna, Gazipur Bangladeš, 2015. Analizirano je dvadeset genotipova (AA21 do AA40) zelenog amarantusa po slučajnom blok dizajnu (Randomized Complete Block Design (RCBD), u tri ponavljanja za proučavanje varijabilnosti genetskih parametra, povezanosti morfoloških karakteristika sa prinosom i za otkrivanje direktnih i indirektnih efekata komponenata prema prinosu. Značajna analiza varijancse otkrila je širok raspon varijabilnosti među dvadeset genotipova zelenog amarantusa. Osim za prečnik stabljike, prinos lišća i sva morfološka svojstva koja doprinose prinosu imali su veliku naslednost, uključujući visoki genetski napredak u procentima srednje, visoke do umerene genotipske i fenotipske varijanse i koeficijent varijacije sa minimalnim razlikama PCV i GCA, ukazivali su da su osobine regulisane aditivnim genskim akcijama i veliki izbor za poboljšanje zelenog amaranta. Korelacijska studija otkrila je da ukupna biomasa i masa izdanka pokazuju značajnu povezanost sa prinosom lišća po m2. Stoga bi izbor na osnovu ukupne biomase i težine odbojka mogao znatno poboljšati prinos lišća zelenog amaranta. Međutim, analiza koeficijenta puta pokazala je da je masa pucanja imala najveći pozitivan direktan efekat (1,19) sa značajnom genotipskom korelacijom na prinos lišća. Ukazano je da će direktna selekcija na osnovu težine izdanaka biti efikasna za poboljšanje prinosa lišća zelenog amaranta. Studija srednjih performansi otkrila je da su genotipovi, kao što su AA21, AA22, AA24, AA25, AA27, AA28, AA31, AA36 i AA39, imali visoke prinose lišća, uključujući većinu morfoloških karakteristika vezanih za prinos preko velike srednje vrednosti. Ovi genotipi bi se mogli izabrati kao visokorodne sorte ili roditeljske linije za budući program oplemenjivanja.

Autor za kontakt: Umakanta Sarker, Odsek za genetiku i oplemenjivanje biljaka, Poljoprivredni fakultet, Bangabandhu Šeik Mujibur Rahman Poljoprivredni univerzitet, Gazipur-1706, Bangladeš

Phone: +880-1716606098, Email address: umakanta@bsmrau.edu.bd

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 1(2020), str: 409-410

Srbija

https://doi.org/10.2298/GENSR2001409E

The authors of the article:

Stefanović M., N. Karaiskou, N. Veličković, M. Kovačević, Z. Ristić, M. Djan (2019): Spatial genetic analysis of roe deer from the northern Serbian province of Vojvodina.- Genetika, Vol 51, No.3, 1127-1138 have informed the Editorial Office of the errors:

On page 1130 line 19 instead GenBank accession numbers:KY114497-KY114515 should be GenBank accession numbers KY114497 – KY114512.

On page 1133 in Table 2 instead of □ should be letter Φ.

On page 1134 line 37 instead Fu's F_STshould be Fu's F_S

The authors have requested for this error to be corrected. Therefore, the journal is publishing this Corrigendum.
Link to the corrected article https://doi.org/10.2298/GENSR1903127S

Povratak na sadržaj