GENETIKA, Vol

GENETIKA, Vol. 52, broj 3 (2020)

Emre SEVİNDİK, Sinem AYDIN, Mehmet Yavuz PAKSOY, Bahar Bilgin SÖKMEN

ANTI-UREAZA, UKUPNI FENOLNI SADRŽAJ I ANTIOKSIDATIVNE AKTIVNOSTI NEKIH Inula L. (ASTERACEAE) TAKSONA U TURSKOJ [Izvod] [Rad]

Reza ATAEI, Mohammad Reza SHIRI

MULTI-LOKACIJSKA PROCENA LINIJA ITALIJANSKOG PROSA ZA STABILNOST PRINOSA KRME [Izvod] [Rad]

Martyna BIENIEK-KOBUSZEWSKA, Grzegorz PANASIEWICZ, Bożena SZAFRANSKA

IDENTIFIKACIJA 1093-BP INTRONA A, SNPS-a I INDELA OTKRIVENIH U TRUDNOĆI - SUBFAMILIJA PPAG2-L GENA KOD SVINJA [Izvod] [Rad]

Yalda ARGHAVANIAN, Mina ADAMPOUR, Nasser POULADI, Nazanin BAGHERLOU, Mohammad Ali Hosseinpour FEIZI, Narges DASTMALCHI, Esmaeil BABAEI

POLIMORFIZAM POJEDINAČNIH NUKLEOTIDA ARG399GLN RS25487 U KSRCC1 GENU JE FAKTOR RIZIKA RAKA DOJKE, ALI NIJE U VEZI SA STATUSOM MUTACIJE TP53 [Izvod] [Rad]

Tünde JURÍKOVÁ, Jiří MLČEK, Marcela ŽITNÁ, Irena HLAVÁČOVÁ, Libor DOKOUPIL, Jiří SOCHOR, Sezai ERCISLI, Gursel OZKAN

POVEZANOST FAZE ZRELOSTI VOĆA SA SADRŽAJEM POLIFENOLA, FLAVONOIDA I ANTIOKSIDATIVNE AKTIVNOSTI ODABRANIH KLONOVA Lonicera kamtschatica (Sevast.) Pojark [Izvod] [Rad]

Mahmood ASLAN-PARVIZ, Mansoor OMIDI, Varahram RASHIDI, Alireza ETMINAN, Alireza AHMADZADEH

PROCENA GENETIČKOG DIVERZITETA DURUM PŠENICE (Triticum durum Desf.) ISSR I CBDP MARKERIMA [Izvod] [Rad]

Nemanja ĆUK, Sandra CVEJIĆ, Velimir MLADENOV, Brankica BABEC, Vladimir MIKLIČ, Dragana MILADINOVIĆ, Siniša JOCIĆ

Varijabilnost morfoloških osobina inbred linija suncokreta GENETIČKA I MORFOLOŠKA VARIJABILNOST KOD Ziziphus jujuba Mill. [Izvod] [Rad]

Špela MESTINŠEK MUBI, Sinja SVETIK, Marko FLAJŠMAN, Jana MUROVEC

In vitro KULTURA TKIVA I GENETIČKA ANALIZA DVE LINIJE ZA SA VISOKIM SADRŽAJEM CBD KOD MEDICINSKOG KANABISA (Cannabis sativa L.) [Izvod] [Rad]

Ibrahem A. ALMOHISEN

GENETIČKA VARIJABILNOST I POPULACIJSKA STRUKTURA HLEBNE PŠENICE (Triticum aestivum L.) U SAUDIJSKOJ ARABIJI NA OSNOVU MIKROSATELITSKIH MARKERA [Izvod] [Rad]

Erdem SIMSEK, Derya KILIC, Oguzhan CALISKAN

FENOTIPSKA VARIJACIJA GENOTIPOVA SMOKVE (Ficus carica L.) U ISTOČNOM SREDOZEMLJU TURSKE [Izvod] [Rad]

M. Jamil HASAN, M. Umma KULSUM, R. Rani MAJUMDER i Umakanta SARKER

GENOTIPISKA VARIJABILNOST ZA OSOBINE KVALITETA ZRNA U RESTORER LINIJAMA HIBRIDA PIRINČA [Izvod] [Rad]

Swarajyalakshmi N. BOLLINENI, Bukya J. NAIK, Suresh E. NAIK, Gopalakrishnamurthy KADAMBARI, G. Eswar REDDY, S. MALATHI, Eswar N.P. REDDY, Srividhya AKKAREDDY, Reddi M. SEKHAR, Bahben TANTI, B. Krishna VENI, B. Vijaya LAKSHMI, Lakshminarayana R. VEMIREDDY

GENETIČKI DIVERZITET, STRUKTURA POPULACIJE I GENSKI ALELI KOJI SU POVEZANI SA OSOBINAMA VELIČINE ZRNA KOD PIRINČA (Oryza sativa L.) [Izvod] [Rad] [Dodatak]

Slavko BRANKOVIĆ, Dejan NIKOLIĆ, Dragoslav MARINKOVIĆ, Suzana CVJETIĆANIN

GENETIČKA HOMOZIGOTNOST KAO MARKER ZAVISNOSTI OD PUŠENJA [Izvod] [Rad]

Mohammad Reza NAROUI RAD, Gholamali KEYKHA, Jahangir ABBASKOOHPAYEGANI,Ramin RAFEZI

MACHINE LEARNING PRISTUPI ZA KLASIFIKACIJU POPULACIJA DINJE NA OSNOVU FENOTIPSKIH OSOBINA [Izvod] [Rad]

Sara KARAMI, Aras RAFIEE

THE POSSIBILITY OF BENOMYL AND DIAZINON PESTICIDE’S CARCINOGENICITY AND THE POTENTIAL OF HOTAIR AND H19 AS A SERUM BIOMARKER IN BREAST CANCER [Izvod] [Rad]

Firdes ULAS, Halit YETISIR, Abdullah ULAS

EFEKTI KALEMLJENJA NA PRINOS PLODA I SADRŽAJ HRANLJIVIH SASTOJAKA U LISTU INBRED LINIJA PAPRIKE (Capsicum annuum L.) [Izvod] [Rad]

Vera POPOVIĆ, Savo VUČKOVIĆ, Zoran JOVOVIĆ, Nikola RAKAŠČAN, Marko KOSTIĆ, Nataša LJUBIČIĆ, Milena MLADENOVIĆ-GLAMOČLIJA,Jela IKANOVIĆ

UTICAJ INTERAKCIJE GENOTIP x GODINA NA MORFO-PRODUKTIVNE OSOBINE SOJE I PROIZVODNJU BIOGASA [Izvod] [Rad]

Fatemeh NAJARIYAN, Masoud SHEIDAI, Fahimeh KOOHDR¹, Seyed Mehdi TALEBI

MOLEKULARNA FILOGENIJA SECT, ADONIS (Genus Adonis L., Ranunculaceae) [Izvod] [Rad]

Mona Pishnamazzadeh EMAMI, Nasser MOHEBALIPOUR,Ali AkbarEBADI, Hassan NOURAFCAN⁴JalilAJALI

QTL MAPIRANJE NEKIH MORFOLOŠKIH OSOBINA PIRINČA U POPULACIJI RIL PROIZVEDENOJ OD HASHEMIJA I MODIFIKOVE HIBRIDNE SORTE NEMAT [Izvod] [Rad]

MohamedN. BARAKAT, AbdullahA. Al-DOSS²,Khaled A. MOUSTAFA, Mohamed I. MOTAWEI, Ibrahim M. AL-ASHKAR, Soleman M. AL-OTAYK, Mohamed S. ALAMRI, Mohamed MERGOUM

MAPIRANJE QTL-OVA PŠENICE ZA SVOJSTVA POVEZANA SA PRINOSOM U USLOVIMA STRESA VISOKE TEMPERATURE Izvod] [Rad]

Yaocheng JIA, Majid KHAYATNEZHAD, Shahram MEHRI

DIFERENCIJACIJA POPULACIJA I PROTOK GENA U Erodium cicutarium: POTENCIJALNA LEKOVITA BILJKA [Izvod] [Rad]

Borislav BANJAC, Miodrag DIMITRIJEVIĆ, Sofija PETROVIĆ, Velimir MLADENOV, Dušana BANJAC, Biljana KIPROVSKI

antioksidantna varijabilnost pšenice gajene u in situ uslovima stresa izazvanog solima [Izvod] [Rad]

Kaushik Kumar PANIGRAHI, Puranjaya PANIGRAHI, Ayesha MOHANTY, Purandar MANDAL. Basudeba SATAPATHY

RAZVOJ NOVIH MIKROSATELITSKIH MARKERA ZA CRNI MUNGO PASULJ (Vigna mungo L. Hepper) I ZELENI MUNGO PASULJ (Vigna radiate L. Vilckzek) [Izvod] [Rad] [Dodatak]

Amir POURBORHANZADEH, Masoud SHEIDAI, Zahra NOORMOHAMMADI, Naser KALHOR, Mehdi Heidari HORESTANI

POVEZANOST MTHFR-C677T SA MUŠKOM NEPLODNOŠĆU I PRIKAZ NOVIH POTENCIJALNIH SNPS / SEKVENCI KAO GENETSKIH MARKERA [Izvod] [Rad]

Biljana MILIĆ, Biljana ERDELJAN, Tanja JANKOVIĆ, Milica POPOVIĆ, Gordana STRAŽMEŠTER-MAJSTOROVIĆ, Katarina ILIĆ

FENOTIPSKE RAZLIKE IZMEDJU HLA-B27 POZITIVNIH I NEGATIVNIH BOLESNIKA SA ANKILOZIRAJUĆIM SPONDILITISOM KOJI SU LEČENI INHIBITORIMA FAKTORA TUMORA NEKROZE ALFA [Izvod] [Rad]

Marijenka TABAKOVIĆ, Mile SEČANSKI, Rade STANISAVLJEVIĆ, Snežana MLADENOVIĆ DRINIĆ, Milena SIMIĆ, Jasmina KNEŽEVIĆ, Violeta ORO

UTICAJ AGROEKOLOŠKIH FAKTORA NA MORFOLOŠKE OSOBINE KUKURUZA [Izvod] [Rad]

Rima KUMARI, Pankaj KUMAR, V.K. SHARMA, Harsh KUMAR

GENOMSKI PROFILI RAZLIČITIH POPULACIJA TOLERANTNIH NA STRES I SORATA PIRINČA NA OSNOVU ISSR MARKERA [Izvod] [Rad]

Vladan POPOVIĆ, Aleksandar LUČIĆ, Ljubinko RAKONJAC, Zoran MAKSIMOVIĆ, Danijela RISTIĆ

VARIJABILNOST MORFO-ANATOMSKIH KARAKTERISTIKA ČETINA OMORIKE (Picea omorika /PANČ./ PURKYNE) U PRIRODNOJ POPULACIJI U KANJONU MILEŠEVKE [Izvod] [Rad]

Mirjana SREBRIĆ, Zoran DUMANOVIĆ, Vesna PERIĆ, Violeta ANDJELKOVIĆ

SMANJENJE KOMPONENTI PRINOSA I MORFOLOŠKIH OSOBINA LINIJA SOJE U PUNOM SRODSTVU U USLOVIMA SUŠE Izvod] [Rad]

Slađan ADŽIĆ, Zdenka GIREK, Suzana PAVLOVIĆ, Bogoljub ZEČEVIĆ, Jelena DAMNJANOVIĆ, Dejan CVIKIĆ, Milan UGRINOVIĆ

UTICAJ RAZLIČITIH USLOVA SREDINE I TRETMANA GIBERILINSKOM KISELINOM NA VREME CVETANJA DIVERGENTNIH GENOTIPOVA KUPUSA GLAVIČARA (Brassica oleracea var. capitata L.) I NJIHOVIH F₁ HIBRIDA Izvod] [Rad]

Zeshan Haider RAZA, Asif NADEEM, Maryam JAVED, Faiz-ul-HASSAN, Wasim SHEHZAD, Arfan AHMAD, Muhammad SAADULLAH, Muhammad Muddassir ALI

POLIMORFNI STATUS I FILOGENA ANALIZA MYOSTATIN GENA KOD PAK-PUNOKRVNIH [Izvod] [Rad]

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52 broj 3(2020), str: 825-834

Srbija

UDC 575.630.

https://doi.org/10.2298/GENSR2003825S

Orginalni naučni rad

ANTI-UREAZA, UKUPNI FENOLNI SADRŽAJ I ANTIOKSIDATIVNE AKTIVNOSTI NEKIH Inula L. (ASTERACEAE) TAKSONA U TURSKOJ

Emre SEVİNDİK¹, Sinem AYDIN^2*, Mehmet Yavuz PAKSOY³, Bahar Bilgin SÖKMEN⁴

¹AydınAdnan Menderes Univerzitet, Poljoprivredni fakultet, Departman za poljoprivrednu biotehnologiju, Južni kampus, Čakmar, Ajdin, Turska

²Giresun Univerzitet, Fakultet za nauku i umetnost, Departman za biologiju, Giresun, Turska

³Munzur Univerzitet, Fakultet za inžinjerstvo, Departman za inženjering životne sredine, Tunceli 62100, Turska

⁴Giresun Univerzitet, Fakultet za nauku i umetnost, Departman za hemija, Giresun, Turska

Izvod

Rod Inula pripada familiji Asteraceae i medicinski je važan jer poseduje citotoksična, antikancerogena, hepatoprotektivna, antibakterijska i protivupalna svojstva. Cilj ovog istraživanja bio je istražiti antioksidativne i antiureazne aktivnosti petnaest taksona Inula u Turskoj. Ekstrakti etanola iz taksona Inula dobijeni su Sokhlet ekstrakcijom. Antioksidativna aktivnost određena je ukupnom antioksidativnom aktivnošću, ukupnim sadržajem fenola i analizama smanjenja antioksidativnog kapaciteta bakra (CUPRAC). Najveći ukupni sadržaj fenola i ukupni antioksidativni kapacitet utvrđeni su kod I. orientalis (158.54±0.002 µg GAE / mL) i I. macrocephala (189.16±0.002 µg AAE/mL). CUPRAC aktivnost se povećava sa porastom koncentracije ekstrakata i standarda. Štaviše, sve testirane biljke su pokazale bolju antiureaznu aktivnost od standardne tiouree. Rezultati dobijeni ovom studijom pokazuju da se vrste Inula mogu koristiti kao verovatni prirodni izvor u farmaceutskoj i prehrambenoj industriji, ali su potrebne dalje i konkretnije studije kako bi se odredila aktivna antioksidativna i antiureazna jedinjenja u ekstraktima.

Autor za kontakt: Sinem Aydın, Giresun Univerzitet, Fakultet za nauku i umetnost, Departman za biologiju, Giresun, Turska, E-mail: sinem.aydin@giresun.edu.tr

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 3(2020), str: 835-850

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2003835A

Orginalni naučni rad

MULTI-LOKACIJSKA PROCENA LINIJA ITALIJANSKOG PROSA

ZA STABILNOST PRINOSA KRME

Reza ATAEI, Mohammad Reza SHIRI

Institut za unapređenje semena i biljaka, Organizacija za poljoprivredna istraživanja, obrazovanje i usluge (AREEO), Karaj, Iran

Izvod

Italijanski proso (Setaria italica L. P. Beauv.) je veoma važna biljna vrsta u sušnim i polu-sušnim područjima. U ovoj studiji testirano je pet poboljšanih linija i jedan komercijalni standard (Bastan) tokom dve godine na šest lokacija. Cilj je bio identifikacija superiornih linija sa naglaskom na visok prinos krme i stabilnost prinosa tokom ispitivanja u multi-lokacijskim ogledima korišćenjem GGE biplot analize. Studija je sprovedena pomoću randomiziranog kompletnog blok dizajna sa četiri ponavljanja. Kombinovana analiza varijanse za prinos krme pokazala je da su genotipovi, lokacije i efekti interakcije veoma značajni (P ≤ 0,01). Efekti lokacija, genotipa i interakcije činili su 76,38%, 6,97% i 8,92% ukupne varijanse prinosa krme. GGE analiza biplota pokazala je da G5 ima i visoki prinos krme i stabilnost u ispitivanim lokalitetima, a E3 i E4 su bili visoko prinosni u ovom istraživanju. “Ko je najbolji gde” studija je podelila lokacije za testiranje u dva mega-okruženja sa G5 i G3 kao pobedničkim genotipovima u prvom i drugom mega-okruženju. Prema diskriminiranoj sposobnosti i reprezentativnosti, E4 i E12 bili su savršeni lokaliteti. Generalno, postojanje opsežne unakrsne interakcije jasno je sugerisalo da je potrebno da je veoma značajno da se identifikuju genotipovi specifični za određenu lokaciju tokom multi-lokacijskih ispitivanja u stvaranju novih sorti.

Autor za kontakt: Reza Ataei, Institut za unapređenje semena i biljaka, Organizacija za poljoprivredna istraživanja, obrazovanje i usluge (AREEO), Karaj, Iran, E-Mail: reza_ataei@ut.ac.ir, Tell: +989193555327

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 3(2020), str: 851-866

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR2003851B

naučni rad

IDENTIFIKACIJA 1093-BP INTRONA A, SNPS-a I INDELA OTKRIVENIH U TRUDNOĆI - SUBFAMILIJA PPAG2-L GENA KOD SVINJA

Martyna BIENIEK-KOBUSZEWSKA^1,#, Grzegorz PANASIEWICZ^2,#,*,

Bożena SZAFRANSKA²

¹Departman za dermatologiju, polno prenosive bolesti i kliničku imunologiju, Fakultet za medicinske nauke, Univerzitet Varmia i Mazuri, Olštin, 10-229 Olštin, Poljska

²Departman za animalnu anatomiju i fiziologiju, Fakultet za biologiju i biotehnologiju, Univerzitet Varmia i Mazuri, Olštin, 10–719 Olštin, Poljska

Izvod

Cilj ove studije bio je da se identifikuje sekvenca introna A (između egzona 1 i 2) pPAG2-L, novi polimorfizmi jednostrukih nukleotida (SNP) i mutacije (InDels) unutar introna A kod meleza (Landrace x Large White), Hirshmann hibridne i Duroc svinje. Genomski uzorci su izolovani iz leukocita, amplifikovani, prečišćeni iz gela i zatim sekvencirani. Pozitivna amplifikovana kontrola obuhvatala je CH242-60C13 BAC klon (Duroc) koji je sadržao pPAG1-L i pPAG2-L. Ovo je prvi primer koji opisuje sekvencu introna A od 1093-bp iz pPAG2-L (Br. uzorka KF471015; GenBanka), što je povećalo opšte znanje o genomu svinje. Novi SNP-ovi / InDels identifikovani su u okviru introna A pPAG2-L kod meleza (72), Duroc (45) i Hirshmann hibrida (17). Ovo je pionirski rad koji opisuje identifikaciju introna A i SNP-a / InDels-a kod meleza koja pruža novi glavni model i predstavlja veliki deo genetičkih varijacija u genomu svinja. Ove informacije trebale bi da budu dragocene kod genotipizacije (kodirajućih i nekodirajućih regija) višerodnih krmača mnogih rasa kod kojih su poznati reproduktivni fenotipovi.

Autor za kontakt: Grzegorz Panasiewicz, Departman za animalnu anatomiju i fiziologiju, Fakultet za biologiju i biotehnologiju, Univerzitet Varmia i Mazuri, Olštin, 10–719 Olštin, Poljska, E-mail panasg@uwm.edu.pl, tel. +48 89 523 42 33

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 3(2020), str: 867-879

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR2003867A

Orginalni naučni rad

POLIMORFIZAM POJEDINAČNIH NUKLEOTIDA ARG399GLN RS25487 U KSRCC1 GENU JE FAKTOR RIZIKA RAKA DOJKE, ALI NIJE U VEZI SA STATUSOM MUTACIJE TP53

Yalda ARGHAVANIAN¹, Mina ADAMPOUR¹, Nasser POULADI², Nazanin BAGHERLOU³, Mohammad Ali Hosseinpour FEIZI¹, Narges DASTMALCHI¹, Esmaeil BABAEI¹

¹Departman za biologiju, Fakultet za prirodne nauke, Univerzitet u Tabrizu, Tabriz, Iran

²Departman za biologiju, Fakultet za prirodne nauke, Azerbejdžan Šahid Madani Univerzitet, Tabriz, Iran

³Departman za biologiju, Fakultet za prirodne nauke, Univerzitet Mohaghegh Ardabili, Ardabil, Iran.

Izvod

Genetske promene u genima za obnavljanje DNK, kao što je rentgenska unakrsna komplementarna grupa1 (XRCC1), mogu prouzrokovati promene u kapacitetu za popravku oštećene DNK i uticati na povećanje rizika od raka. Nekoliko mutacija kod TP53, gena za supresiju tumora, povezano je sa rakom dojke. U ovom radu cilj je da se proceni povezanost genetskih varijacija u XRCC1rs25487 polimorfizmu pojedinačnih nukleotida (SNP) sa TP53 mutacijom i rizikom od raka dojke. U ovo istraživanje uključeno je 200 žena sa rakom dojke i 200 kontrolnih pacijentkinjaiz iransko-azerbejdžanske populacije Irana. Genomska DNK je ekstrahovana iz krvi kontrolnih pacijenata. PCR-RFLP je primenjen za SNP genotipizaciju svih učesnika za XRCC1rs25487. Određivanje mogućih mutacija TP53 u eksonima 5,6,7 i 8 izvršeno je na 30 kanceroznih tkiva dojke sekvenciranjem amplifikovanih fragmenata. Naši rezultati studije kontrolisanog “slučaja” pokazali su da GA genotip gena XRCC1 u polimorfizmu rs25487 ima značajan uticaj na rak dojke u dominantnom genetskom modelu (OR: 1.580, 95% CI: (1.025-2.436); p-vrednost = 0,049), a takođe i GA genotip gena XRCC1 u polimorfizmu rs25487 ima zaštitni efekat od raka dojke u superdominantnom genetskom modelu (OR: 0,591, 95% CI (0,395-0,886), p-vrednost = 0,014). Dalje, genotipovi ovog SNP-a nisu povezani sa kliničkim specifikacijama pacijenata i statusom mutacije P53. Rezultati sekvenciranja pokazali su mutacijski spektar P53 u ispitivanim slučajevima. Prema rezultatima ove studije, u nekim od genetskih modela, čini se da XRCC1 SNP predstavlja modulator rizika od raka dojke kod iranskih istočno-azerbejdžanskih žena. Međutim, nije bilo korelacije između XRCC1 SNP i statusa mutacije TP53 tumora.

Autor za kontakt: Mohammad Ali Hosseinpour Feizi, Departman za biologiju, Fakultet za prirodne nauke, Univerzitet u Tabrizu, Tabriz, Iran, E-mail: nasserpouladi52@gmail.com; pourfeizi@eastp.ir. Telephone: +984133370497

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 3(2020), str: 881–893

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR2003881J

Orginalni naučni rad

POVEZANOST FAZE ZRELOSTI VOĆA SA SADRŽAJEM POLIFENOLA, FLAVONOIDA I ANTIOKSIDATIVNE AKTIVNOSTI ODABRANIH KLONOVA Lonicera kamtschatica (Sevast.) Pojark

Tünde JURÍKOVÁ¹, Jiří MLČEK^2*, Marcela ŽITNÁ³, Irena HLAVÁČOVÁ²,

Libor DOKOUPIL⁴, Jiří SOCHOR⁵, Sezai ERCISLI⁶, Gursel OZKAN⁶

¹Institut za obuku nastavnika, Fakultet za centralnoevropske studije, Konstantin filozof Univerzitet u Njitri, Njitra, Slovačka Republika

²Departman za analizu hrane i hemiju, Tehnološki fakultet, Tomas Bata Univerzitet u Zlín, Zlín, Češka Republika

³Departman za botaniku i genetiku, Fakultet za prirodne nauke, Konstantin filozof Univerzitet u Njitri, Njitra, Slovačka Republika

⁴Departman za oplemenjivanje i propagaciju hortikulturnih biljaka, Fakultet za agronauke, Brno, Češka Republika

⁵Department of Viticulture and Enology (FH), Faculty of Horticulture, Lednice, Mendel University in Brno, Czech Republic

⁶Department of Horticulture, Faculty of Agriculture, Ataturk University, Erzurum, Turkey

Izvod

Ovaj rad se bavi procenom četiri faze zrelosti plodova 6 odabranih klonova (LKL-3, LKL-14, LKL-19, LKL-33, LKL-96 i LKL-103) Lonicera kamtschatica (Sevast.) Pojark u odnosu na sadržaj ukupnih polifenola, flavonoida i antioksidativne aktivnosti bobica. Eksperiment je postavljen u 5 ponavljanja za svaki klon u uslovima Botaničke bašte u Njitri (Slovačka Republika) 2016. godine. Rezultati analiza pokazali su da su u pogledu ukupnog sadržaja polifenola (TPC), sadržaja flavonoida (FC) i antioksidativne aktivnosti najznačajniji klonovi u fazi sazrevanja ploda sledeći: LKL-14 (8,77; 2,57 g / kg FV; 9,07 g / kg), LKL-33 (6,77; 2,84 g / kg FV; 9,16 g / kg) i LKL -3 (8,19; 2,61 g / kg FV; 8,94 g / kg). Rezultati statističkih analiza jednfaktorijalnom analizom varijanse pokazali su značajne razlike među ispitivanim klonovima u ukupnim flavonoidima i antioksidativnoj aktivnosti voća, ali ne i razlike u sadržaju ukupnih polifenola i ispitivanim fazama zrelosti ploda.

Autor za kontakt: Jiří Mlček, Departman za analizu hrane i hemiju, Tehnološki fakultet, Tomas Bata Univerzitet u Zlín, Zlín, Češka Republika,, lcek@utb.cz; Tel.: +420 576 033 030

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 3(2020), str:895-909

Srbija

UDC 575.633.11

https://doi.org/10.2298/GENSR2003895A

Orginalni naučni rad

PROCENA GENETIČKOG DIVERZITETA DURUM PŠENICE (Triticum durum Desf.) ISSR I CBDP MARKERIMA

Mahmood ASLAN-PARVIZ¹, Mansoor OMIDI²*, Varahram RASHIDI¹, Alireza ETMINAN³, Alireza AHMADZADEH⁴

¹Departman za poljoprivredu i oplemenjivanje biljaka, Tabriz Ogranak, Islamski Azad Univerzitet, Tabriz, Iran.

²Departman za poljoprivredu i oplemenjivanje biljaka, Koledž za poljoprivredu, Univerzitet u Teheranu, Karaj, Iran

³Departman za oplemenjivanje biljaka i biotehnologiju, Ogranak Kermanšah, Islamski Azad Univerzitet, Kermanšah, Iran.

⁴Departman za oplemenjivanje biljaka i biotehnologiju, Ogranak Šabestar, Islamski Azad Univerzitet, Zapadni Azerbejdžan, Iran.

Izvod

Procena genetičkog diverziteta je ključni princip oplemenjivanja biljaka koji omogućava oplemenjivačima da otkriju nova svojstva i allele. U ovom radu ispitivano je 69 genotipova durum pšenice pomoću CBDP i ISSR markera. Pomoću 12 CBDP i 16 ISSR prajmera amplifikovano je 115, odnosno 160 polimorfnih fragmenata sa prosečno 9.58, odnosno 10 fragmenata po prajmeru. CBDP prajmeri su pokazali veće srednje vrednosti za parametre informativnosti kao što su PIC, rezoluciona snaga (Rp) i indeks markera (MI) u poređenju sa ISSR prajmerima. Rezultati analize molekularne varijanse (AMOVA) pokazali su da je najveći udeo genetičke varijanse bio unutar populacija. Pored toga, CBDP prajmeri su ukazali na visoke vrednosti za sve genetičke parametre. Pored toga, za iranske vrste durum pšenice procenjene su najviše vrednosti genetičkih parametara, uključujući broj posmatranih (Na) i efektivnih alela (Ne), Šenon-ov indeks informacija (I) i Nei-jev diveryitet gena (He). Klaster analiza zasnovana na svakoj molekularnoj tehnici klasifikovala je sve genotipove durum pšenice u tri glavne grupe, tako da su rezultati glavne koordinatne analize (PCoA) podržali načine grupisanja. Kao rezultat, način grupisanja na osnovu ISSR prajmera bio je jasniji od CBDP prajmera i grupisao je sve uzorke na osnovu njihovog porekla. Međutim, Mantelov test koeficijenta korelacije ilustrovao je veću pozitivnu korelaciju (0,54) između obe tehnike markera. Stoga se preporučuje upotreba ovih markera u kombinaciji jednih sa drugima za procenu genetičkog diverziteta.

Autor za kontakt: Mansoor Omidi, ²Departman za poljoprivredu i oplemenjivanje biljaka, Koledž za poljoprivredu, Univerzitet u Teheranu, Karaj, Iran, E-mail: momidi@ut.ac.ir, Telephone number: (+98) 912 564 4435

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 3(2020), str:911-923

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2003911C

Orginalni naučni rad

Varijabilnost morfoloških osobina inbred linija suncokreta

Nemanja Ćuk¹, Sandra Cvejić¹, Velimir Mladenov²,

Brankica Babec¹, Vladimir Miklič¹, Dragana Miladinović¹, Siniša Jocić¹

¹Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija

²Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, Srbija

Izvod

Pored agronomski važnih osobina, velika varijabilnost suncokreta je prisutna u morfološkim osobinama i veoma su korisne u oplemenjivačkim programima. Osnovni cilj ovog rada je bio da se utvrdi genetička varijabilnost 110 inbred linija iz kolekcije Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad (IFVCNS) na osnovu ispitivanja 34 morfološke osobine prema listi deskriptora Međunarodne unije za zaštitu novih sorti biljaka (UPOV) koje se koriste za određivanje DUS testa (test različitosti, ujednačenosti i stabilnosti). Varijabilnosti morfoloških osobina je proceenjena Shannon-ovim indeksom raznolikosti (H'), a varijabilnost inbred linija suncokreta izvršena je analizom homogenosti (HOMALS) kao i diskriminatorna snaga ispitivanih osobina. Najviše vrednosti Shannon-ovog indeksa divergentnosti bile su za visinu vrha liske u poređenju sa dužine lisne drške i položaj brakteja (H'=0,99), dok su grananje, oblik glave i boja semena pokazali najniži raznovrsnost (H'>0,1). Ujednačenost distribucije inbred linija odredila je diskriminativnu moć deskriptora. Najveću diskriminatornu moć imale su prisustvo antocijana na stigmi trubastih cvetova, intenzitet i boja antocijana na hipokotilu, naboranosti lista, nazubljenost lista, pruge na marginama semena i pruge između margina. Na osnovu ovih šest osobina kolekcija inbred linija je podeljena u dve glavne grupe i tri podgrupe koje bolje objašnjavaju odnose između različitih inbred linija. Inbred linije su pokazale veliku varijabilnost morfoloških osobina u celokupnoj kolekciji, ali i među inbred linijama istog tipa upotrebe.

Autor za kontakt: Sandra Cvejić, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Maksima Gorkog 30, Novi Sad, Srbija, sandra.cvejic@ifvcns.ns.ac.rs

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 3(2020), str: 925-941

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2003925M

Orginalni naučni rad

In vitro KULTURA TKIVA I GENETIČKA ANALIZA DVE LINIJE ZA SA VISOKIM SADRŽAJEM CBD KOD MEDICINSKOG KANABISA (Cannabis sativa L.)

Špela MESTINŠEK MUBI¹, Sinja SVETIK¹, Marko FLAJŠMAN¹, Jana MUROVEC¹

¹Departman za agronomiju, Biotehnički fakultet, Univerzitet u Ljubljani, Ljubljana, Slovenija

Izvod

Vrsta Cannabis sativa L. nedavno je svedočila ponovnom oživljavanju interesovanja širom sveta zbog svojih višenamenskih primena i naučne potvrde svojih farmakoloških svojstava. Genotipovi sa visokim sadržajem kanabinoida cenjeni su u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji zbog svog terapijskog potencijala. Ovi genotipovi, sa pretežno visokim sadržajem kanabidiola (CBD), predmet su istraživanja i oplemenjivanja u nekoliko programa, ali do danas je objavljeno malo podataka o in vitro kulturi tkiva kanabisa. Naša studija se fokusirala na uspostavljanje efikasne metode mikropropagacije za dve linije sa visokim sadržajem CBD (MKS-CBD-11 i MKS-CBD-707) kao osnovu za napredne biotehnološke pristupe oplemenjivanja. Rezultati su pokazali da se in vitro kultura medicinskog kanabisa može zasnovati na različitim medijima za uzgoj kulture, da se te biljke mogu uspešno aklimatizovati i da čvorni položaj, a posebno genotip, imaju značajan uticaj na uspeh uspostavljanja kulture izdanaka. Pokazali su da publikovani mediji za kulturu tkiva optimizovani za jedan soj meksičkog kanabisa sa visokim THC-om nisu toliko efikasni za druge genotipove (medicinske) kanabisa. Završili smo ovo istraživanje genetskom studijom 95 biljaka sa dve linije za oplemenjivanje sa 16 mikrosatelitskih (SSR) markera koji su grupisali biljke na osnovu linije za oplemenjivanje. Rezultati su pokazali da je za diskriminaciju svih analiziranih biljaka i njihovu upotrebljivost za klonsku identifikaciju potrebno samo 8 markera.

Autor za kontakt: Jana Murovec, Departman za agronomiju, Biotehnički fakultet, Univerzitet u Ljubljani, Ljubljana, Slovenija, Phone: +386 (0)1 320 32 65, E-mail: jana.murovec@bf.uni-lj.si

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 3(2020), str: 943-956

Srbija

UDC 575.633.11

https://doi.org/10.2298/GENSR2003943A

Orginalni naučni rad

GENETIČKA VARIJABILNOST I POPULACIJSKA STRUKTURA HLEBNE PŠENICE (Triticum aestivum L.) U SAUDIJSKOJ ARABIJI NA OSNOVU MIKROSATELITSKIH MARKERA

Ibrahem A. ALMOHISEN

Departman za biologiju, Koledž za nauku i humanističke nauke, Shaqra Univerzitet,

Saudijska Arabija

Izvod

Pšenica (Triticum aestivum L.) je veoma značajna žitarica. Analiza genetičkog diverziteta i strukture lokalnih populacija poboljšala bi program oplemenjivanja pšenice efikasnijom upotrebom genetičkih materijala i boljim upravljanjem genetičkim varijacijama. Da bi se rešio ovaj izazov, za procenu strukture populacije i genetičke raznolikosti korišćen je set od trinaest vrsta pšenice u Saudijskoj Arabiji. Trinaest populacija je genotipizirano pomoću osamnaest mikrosatelitskih markera koji su otkrili jasan polimorfizam među ispitivanim genotipovima. Ukupno je otkriveno 136 alela iz skupa od osamnaest SSR lokusa u panelu od trinaest populacija pšenice. Svi SSR lokusi pokazali su širok raspon brojeva alela od 3 do 11, sa prosekom od 7,5. Genetička raznolikost, sadržaj informacija o polimorfizmu i učestalost manjih alela kretali su se od 0,26 do 0,50, 0,23 do 0,37 i 0,15 do 0,46 sa prosekom 0,43, 0,33 i 0,34, respektivno. Rezultati glavne koordinatne analize (PCoA) saglasni su sa strukturnom analizom. Analiza strukture populacija je trinaest lokalnih populacija grupisala u tri jasne subpopulacije. Indeks fiksacije (Fst), mera substrukture populacije, bio je 0,217, 0,432 i 0,541 za G2, G1 i G3, respektivno. Dalje, analiza molekularne varijanse prepoznala je 35% varijanse između populacija i 65% unutar populacija. Ovaj rad je pokazao visoku genetičku varijabilnost između populacija koje se mogu iskoristiti za proizvodnju novih sorti hlebne pšenice.

Autor za kontakt: Ibrahem A. Almohisen, Departman za biologiju, Koledž za nauku i humanističke nauke, Shaqra Univerzitet, Saudijska Arabija, E-mail: ibraheem@su.edu.sa, Tel: +996 (0)506488462

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 3(2020), str: 957-972

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2003957S

Orginalni naučni rad

FENOTIPSKA VARIJACIJA GENOTIPOVA SMOKVE (Ficus carica L.)

U ISTOČNOM SREDOZEMLJU TURSKE

Erdem SIMSEK, Derya KILIC, Oguzhan CALISKAN*

Hatay Mustafa Kemal Univerzitet, Poljoprivredni fakultet, Department za hortikuluru,

Hatay, Turska

Izvod

Turska je jedno od glavnih genetskih porekla smokava (Ficus ssp.). Studija je sprovedena kako bi se utvrdila fenotipska varijacija genotipova smokve uzgajanih u Tarsusu, Mersin, u istočnom mediteranskom regionu Turske. U radu su proučavana 24 genotipa ženskih smokava odabranih iz Tarsusa na osnovu karakteristika kvaliteta biljaka i plodova. Masa ploda genotipova smokve kretala se između 22,37 g i 90,16 g, ukupni sadržaj rastvorljivih čvrstih supstanci (TSS) kretao se između 12,6 i 25,0%, a TSS / kiselost u rasponu od 29,2 do 161,5. Iz karakteristika biljaka i plodova utvrđeno je da je 26 od 45 osobina prikladnije za identifikaciju i diskriminaciju genotipova smokve u istraživanom području. Genotipovi Siiah Incir 6, Bardak1, Sarı Incir1 i Siiah Incir3 bili su sa najvišim vrednostima u svim parametrima kvaliteta. Rezultati su pokazali da izmerene karakteristike biljaka i plodova genotipova smokve imaju značajne fenotipske varijacije.

Autor za kontakt: Oguzhan Caliskan, Hatay Mustafa Kemal Univerzitet, Poljoprivredni fakultet, Department za hortikuluru, Hatay, Turska, Tel: +903262455845, Fax: +903262455832, e-mail: ocaliskan@mku.edu.tr or caliskanoguzhan@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 3(2020), str: 973–989

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2003973H
Orginalni naučni rad

GENOTIPISKA VARIJABILNOST ZA OSOBINE KVALITETA ZRNA U RESTORER LINIJAMA HIBRIDA PIRINČA

M. Jamil HASAN¹, M. Umma KULSUM¹, R. Rani MAJUMDER² i Umakanta SARKER³*

¹Odeljenje za hibridni pirinač, Bangladeški istraživački institut za pirinač, Gazipur-1701, Bangladeš

²Odeljenje za oplemenjivanje biljaka, Bangladeški istraživački institut za pirinač, Gazipur-1701, Bangladeš

³Odeljenje genetike i oplemenjivanja biljaka, Poljoprivredni univerzitet Bangabandhu šeik Mujibur Rahman, Gazipur-1706, Bangladeš

Izvod

Izabrano je dvadeset i šest restorer linija za ocenu genetske varijabilnosti, heritabilnosti i genetske povezanosti između fizičko-hemijskih, nutritivnih svojstava, prinosa i osobina koje su povezane sa prinosom u randomiziranom kompletnom blok dizajnu (RCBD) sa tri ponavljanja. Analiza je pokazala da restorer linije imaju procenat mlevenog pirinča, procenat oporavka pirinča, vreme kuvanja, odnos izduživanja, sadržaj amilaze i sadržaj proteina sa prosečnom vrednosti između 26 genotipova od 64,60%, 73,00%, 16,67 min, 1,38, 19,26% i 6,36% respektivno. Najveći prinos zrna dobijen je iz restorer linije 3038R (15,99 g / pl), a zatim slede BRRI20R (14,83 g / pl), PR828R (14,10 g / pl), PR312R (13,91 g / pl), BRRI31R (13,61 g / pl) i BRRI19R (13,28 g / pl). Linije BRRI20R i BRRI31R imale su visok sadržaj amilaze(25,00%) i proteina, procenat mlevenog pirinča, procenat oporavka pirinča. F2277R je imao manje (14.00 min) vreme kuvanja. Prinos zrna pokazao je snažnu pozitivnu korelaciju sa procentom oporavka pirinča, sadržajem amilaze i masom 1000 zrna. Primećena je nesignifikantna genotipska korelacija između fizičko-hemijskih, nutritivnih osobina, svojstava vezanih za prinos i prinosa zrna. Većina ispitivanih osobina ukazuje da je selekcija na ova svojstva moguća bez uticaja na smanjenje prinosa. Na osnovu proseka, opsega, genetskih parametara, vriednosti koeficijenta korelacije i vriednosti koeficijenta puta, direktna selekcija kroz pet osobina, tj. procenat oporavka porinča, vreme kuvanja, sadržaj amilaze, sadržaj proteina i masu 1000 zrna značajno će poboljšati prinos zrna restorer linija. Neke od ovih restorer linija mogu se koristiti za razvoj hibrida pirinča u pogledu ovih fizičko-hemijskih svojstava, kvaliteta i nutritivnih svojstava, kao i osobina povezanih sa prinosom.

Autor za kontakt: Umakanta Sarker, Odeljenje genetike i oplemenjivanja biljaka, Poljoprivredni univerzitet Bangabandhu šeik Mujibur Rahman, Gazipur-1706, Bangladeš, Postal Code 1706. Phone: +880-1716606098, E-mail address: umakanta@bsmrau.edu.bd

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 3(2020), str: 991-1007

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2003991B

Orginalni naučni rad

GENETIČKI DIVERZITET, STRUKTURA POPULACIJE I GENSKI ALELI KOJI SU POVEZANI SA OSOBINAMA VELIČINE ZRNA KOD PIRINČA (Oryza sativa L.)

Swarajyalakshmi N. BOLLINENI¹, Bukya J. NAIK¹, Suresh E. NAIK¹, Gopalakrishnamurthy KADAMBARI¹, G. Eswar REDDY¹, S. MALATHI⁶, Eswar N.P. REDDY¹, Srividhya AKKAREDDY², Reddi M. SEKHAR³, Bahben TANTI⁴, B. Krishna VENI⁵, B. Vijaya LAKSHMI⁵ and Lakshminarayana R. VEMIREDDY³^*

¹Departman za molekularnu biologiju i biotehnologiju, S.V. Poljoprivredni koledž, Acharya NG Ranga Poljoprivredni Univerzitet (ANGRAU), Tirupati-517502, Indija

²Regionalna poljoprivredna istraživačka stanica, ANGRAU, Tirupati-517502, Indija

³Departman za genetiku i oplemenjivanje biljaka, S.V. Poljoprivredni koledž, Acharya NG Ranga Poljoprivredni Univerzitet (ANGRAU), Tirupati-517502, Indija

⁴Departman za botaniku, Gauhati Univerzitet, Guwahati, Asam, Indija

⁵Istraživačka jedinica za pirinač, ANGRAU, Bapatla-522101, Indija

⁶Indijski Institute za istraživanje pirinča, Hyderabad-500030, Indija

Izvod

Ova studija je sprovedena za traženje alela gena koji regulišu dimenzije zrna, odnosno dužinu zrna, širinu zrna, debljinu zrna, veličinu zrna i težinu zrna. Molekularni markeri povezani sa prijavljenim genima za ove osobine korišćeni su za pregled 124 različitih genotipova pirinča. Trideset dva molekularna markera korišćena u ovoj studiji proizvela su ukupno 86 alela među 124 genotipa pirinča. Broj alela kretao se od 2 do 4 sa prosekom od 2,58 alela po lokusu. Dendrogram koji se sastojao od 124 genotipa pirinča dobijen je metodom neponderisanih parnih grupa koristeći aritmetički prosek (UPGMA), otkrivajući da se svi genotipovi mogu podeliti u dve grupe. Analiza populacione strukture zasnovane na modelu korišćenjem SSR-ova koja pokrivaju svih 12 hromozoma pružila je dokaze o značajnoj strukturi populacije u genotipovima pirinča. Novi aleli identifikovani u studiji mogli bi biti od velike vrednosti za razvoj sorti pirinča usmerenih ka potrebama potrošača.

Autor za kontakt: Lakshminarayana R. Vemireddy, Departman za genetiku i oplemenjivanje biljaka, S.V. Poljoprivredni koledž, Acharya NG Ranga Poljoprivredni Univerzitet (ANGRAU), Tirupati-517502, Indija,

Phone: +91 9440507965, E-mail: drvlnreddy@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 3(2020), str: 1009-1119

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR2003009B

Orginalni naučni rad

GENETIČKA HOMOZIGOTNOST KAO MARKER ZAVISNOSTI OD PUŠENJA

Slavko BRANKOVIĆ¹, Dejan NIKOLIĆ^2,3, Dragoslav MARINKOVIĆ⁴,

Suzana CVJETIĆANIN⁵

¹Univerzitet u Prištini, Kosovska Mitrovica, Srbija

²Medicinski fakultet, Univerziteta u Beogradu, Beograd, Srbija

³Služba fizikalne medicine i rehabilitacije, Univerzitetska dečja klinika, Beograd, Srbija

⁴Srpska Akademija nauka i umetnosti, Beograd, Srbija

⁵Institut za humanu genetiku, Medicinski fakultet, Univerziteta u Beogradu, Beograd, Srbija

Izvod

Cilj našeg istraživanja je bio da se ispita morfogenetska varijabilnost kao marker zavisnosti od pušenja kod pušača adulta u odnosu na kontrolu kao i da se ispita stepen morfogenetske varijabilnosti između muškaraca i žena pušača u odnosu na isti pol u kontroli. Studija je obuhvatila 241 pušača i 185 kontrola (nepušača). Ispitivano je 17 homozigotno recesivnih osobina (HRO). Postoji signifikantna razlika u individualnoj varijaciji 17 HRO između kontrole i pušača (∑χ²=61.400, p<0.001; za žene ∑χ²=79.440, p<0.001; za muškarce ∑χ²=84.972, p<0.001). Srednja vrednost (SV) HRO se signifikantno razlikuje između pušača i kontrole (SV±SG₍_Kontrola) –4.79±0.13, SV±SG₍_Pušači) –5.70±0.12; p<0.001). Za muškarce, prisustvo 6_/17 (35.29% genetičke homozigotnosti) HRO (OR=6.12) je u izvesnom stepenu prediktor zavisnosti od pušenja. Viši stepen genetičke homozigotnosti, izmenjena varijabilnost i muški pol, mogu biti među potencijalnim faktorima koji u izvesnoj meri imaju uticaj na pušenje.

Autor za kontakt: Suzana Cvjeticanin, Medicinski fakultet, Univerziteta u Beogradu, Beograd, Srbija, E-mail: cujasimsi@gmail.com, Phone: +381603534821

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 3(2020), str: 1021–1029

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR2003021R

Orginalni naučni rad

MACHINE LEARNING PRISTUPI ZA KLASIFIKACIJU POPULACIJA DINJE

NA OSNOVU FENOTIPSKIH OSOBINA

Mohammad Reza NAROUI RAD¹, Gholamali KEYKHA², Jahangir ABBASKOOHPAYEGANI³

Ramin RAFEZI⁴

¹Department za hortikulturu, Sistan poljoprivredni i prirodni resursi istraživački i obrazovni centar, AREEO, Zabol, Iran

² Department za zemljište, Sistan poljoprivredni i prirodni resursi istraživački i obrazovni centar, AREEO, Zabol, Iran

³Institut za biljke i seme, Organizacija za poljoprivedna istraživanja, obrazovnaje i usluge (AREEO), Karaj, Iran

⁴ Institut za hortikulturu, Department za povrče, Organizacija za poljoprivedna istraživanja, obrazovnaje i usluge, AREEO, Karaj, Iran

Izvod

Fenotipizacija domaćih sorti postaje sve bitnija, jer su važni za oplemenjivače kao genetski izvor. Varijabilnost morfoloških svojstava igra presudnu ulogu u oplemenjivanju dinja. Prepoznavanje osobina koje imaju glavnu ulogu u konačnom prinosu je veoma važno. U ovom radu su primenjeni različiti pristupi machine learning kako bi se identifikovali grupe uzoraka dinje. Poljski eksperiment je izveden u poljoprivrednoj stanici Zahak kako bi se razdvojile 144 dinje, na osnovu 14 osobina. Za ovo su upoređene delimične analize najmanjih kvadrata (PLS-DA), vektorska mašina za podršku (SVM), slučajna šuma (RF), K-najbliži sused (KNN) i klasifikacija i regresiona stabla (CART). Najčešće korišćene vrednosti performansi za identifikaciju tačnost modela obuhvatile su: ukupnu preciznost, kappa vrednost, radne karakteristike prijemnika (ROC) i uree pod ROC krivom (AUC). Rezultati su pokazali najbolje performanse za CART u odnosu na ostale. Vrednost AUC i kappa iznosile su 0,85 i 0,80, a težina ploda bila je najvažnija osobina koja je uticala na diverzitet uzoraka dinje. Na osnovu ovih rezultata, (CART) je pouzdan za identifikaciju klasa uzoraka dinje.

Autor za kontakt: Mohammad Reza Naroui Rad, Department za hortikulturu, Sistan poljoprivredni i prirodni resursi istraživački i obrazovni centar, AREEO, Zabol, Iran, narouirad@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 3(2020), str: 1031–1040

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR2003031K

Orginalni naučni rad

MOGUĆNOST KARCINOGENOSTI PESTICIDA BENOMILA I DIAZINONA I POTENCIJAL HOTAIRA I H19 KAO BIOMARKER SERUMA KOD RAKA DOJKE

Sara KARAMI¹, Aras RAFIEE^2*

¹Departman za biologiju, Ogranak Centralni Teheran, Islamski Azad Univerzitet, Teheran, Iran

^2*Departman za biologiju, Ogranak Centralni Teheran, Islamski Azad Univerzitet, Teheran, Iran

Izvod

Sve je više dokaza da pesticidi mogu da izazovu epigenetske modifikacije kao što je promena ekspresije nekodirajućih RNK koje imaju pozitivnu povezanost sa učestalošću raka. Ova studija je sprovedena kako bi se istražilo i uporedilo dejstvo 7,12-dimetilbenz (a) antracena (dokazano izaziva rak dojke) sa dva često korišćena pesticida pod nazivom benomil i diazinon (za koje se sumnja da razvijaju rak dojke) na nivo ekspresije HOKS antisense intergene RNK i H19. Miševi su bili intragastrično izloženi 7,12-dimetilbenzatracenu, diazinonu i benomilu tokom 60 dana. Nivo ekspresije H19 i HOKS antisense intergene RNK meren je RT-PCR-om. Nalazi su otkrili da je ekspresija dugih nekodirajućih RNK u miševima tretiranim pesticidima i 7,12-dimetilbenzatracenom značajno veća od netretirane kontrole. Ova studija je po prvi put pokazala da diazinon i benomil pesticidi mogu prouzrokovati regulaciju kako onkogenog H19, tako i HOKS antisense intergene RNK. Budući da su tumori dojke izazvani 7,12-dimetilbenz (a) antracenom, slični rezultati sve tri eksperimentalne grupe mogli bi biti svedočanstvo o kancerogenosti ovih pesticida i pružaju podršku značaju ovih nekodirajućih RNK za terapijsku intervenciju u raku dojke .

Autor za kontakt: Aras Rafiee, Departman za biologiju, Ogranak Centralni Teheran, Islamski Azad Univerzitet, Teheran, Iran, E-mail: aras_marine_biology@yahoo.com. Tel: (+9821) 88074907, Fax: (+9821) 88385798

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 3(2020), str: 1041–1053

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2003041U

Orginalni naučni rad

EFEKTI KALEMLJENJA NA PRINOS PLODA I SADRŽAJ HRANLJIVIH SASTOJAKA U LISTU INBRED LINIJA PAPRIKE (Capsicum annuum L.)

Firdes ULAS¹*, Halit YETISIR¹, Abdullah ULAS²

¹Departman za hortikulturu, Poljoprivredni fakultet, Erciyes Univerzitet, Kayseri- Turska

²Departman za zemljište i ishranu biljaka, Poljoprivredni fakultet, Erciyes Univerzitet, Kayseri- Turska

Izvod

Autor za kontakt: Firdes Ulas, Departman za hortikulturu, Poljoprivredni fakultet, Erciyes Univerzitet, Kayseri- Turska, E-mail: fulas@erciyes.edu.tr, Tel:+90 537 919 3185

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 3(2020), str: 1055-1073

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2003055P

Orginalni naučni rad

UTICAJ INTERAKCIJE GENOTIP x GODINA NA MORFO-PRODUKTIVNE OSOBINE SOJE I PROIZVODNJU BIOGASA

Vera POPOVIĆ¹, Savo VUČKOVIĆ², Zoran JOVOVIĆ³, Nikola RAKAŠČAN⁴, Marko KOSTIĆ⁵, Nataša LJUBIČIĆ⁶, Milena MLADENOVIĆ-GLAMOČLIJA⁷,Jela IKANOVIĆ²

¹Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija

²Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Zemun-Beograd, Srbija

⁴Univerzitet Crne Gore, Biotehnički fakultet, Podgorica, Crna Gora

⁵Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Srbija

⁶Institut Biosens, Novi Sad, Srbija

⁷Institut za primenu nauke u poljoprivredi, Beograd, Srbija

Izvod

Biogorivo i biogas su veoma važni izvori obnovljive energije u svetu i Srbiji. Biogorivo se koristi za transport, a biogas za proizvodnju električne i toplotne energije. Zrno soje (Glycine max L.) je glavni izvor biljnih proteina za ishranu, dodatak u ishrani takođe predstavlja veliki deo svetske zalihe bio-ulja. Zahvaljujući razvoju novih tehnologija za preradu poljoprivrednog otpada u energiju, stopa povećanja upotrebe alternativnih goriva značajno raste. Cilj ove studije bio je da se utvrdi produktivnost soje i mogućnost dobijanja biogasa iz soje u različitim godinama, 2017-2019. Praćeni su glavni efekti: genotip (G), godina (Y) i interakcija genotip x godina (GxY), i korišćeni su za procenu genotipova soje u različitim sredinama.

U sorti soje praćeni su: masa 1000 zrna (MTG), visina biljke (PH), prinosi zrna (GI) i prinosi biogas (BI). Stabilnost prinosa zrna i biogasa je određena sa ciljem da se odredi najbolji genotip. Rezultati su pokazali da su genotip i godina imali značajan uticaj na sve praćene parametre. U svim ispitivanim godinama najveći prinos zrna (GY) i prinos biogasa (BY) imali su genotipovi, G1 (2,40–4,49 t ha^-1; 461,00–641,00 m³ha^-1) i G3 (1,97–4,30 t ha^-1, 447,67–620,00 m³ ha^-1). Genotype G2 imao je statistički značajno manje vrednosti za sve ispitivane parametre u poređenju sa ostalim testiranim genotipovima soje. Korelaciona analiza nekih izabranih osobina pokazala je različitu međuzavisnost izmerenih promenljivih u zavisnosti od uslova godine. Rezultati ove studije pokazali su da su najbolji genotipovi za proizvodnju zrna i biogasa bili G1 i G3. Iz rezultata ove studije može da se zaključi da su ispitivanja G x Y važna za procenu stabilnosti i za izbor najstabilnijih genotipova soje.

Autor za kontakt: Vera Popović, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Maksima Gorkog 30, 21000 Novi Sad, Srbija, E-mail: vera.popovic@ifvcns.ns.ac.rs

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 3(2020), str: 1075-1086

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2003075N

Orginalni naučni rad

MOLEKULARNA FILOGENIJA SECT, ADONIS (Genus Adonis L., Ranunculaceae)

Fatemeh NAJARIYAN¹, Masoud SHEIDAI^1*, Fahimeh KOOHDAR¹, Seyed Mehdi TALEBI²

¹Fakultetza prirodne nauke & Biotehnologiju, Shahid Beheshti Univerzitet, Tehran, Iran

²Department za biologiju, Fakultet nauke, Arak Univezitet, Arak, 38156-8-8349 Iran

Izvod

Ornamentalno važan rod Adonis L. (Ranunculaceae) sadrži oko 30 vrsta. u Iranu je 8 vrsta prenoznato. Novi klasifikacioni sistem prepoznaje dva subroda, šest sekcija i šest serija Adonis. Diferencijacija vrsta unutar roda je kontrvezralna zbog morfoloških preklapanja u različitim vrstama i velike morfološke varijabilnosti. Ciljevi ovih istraživanja su: 1- Razgraničavanje vrsta unutar Sekc. Adonis na osnovu morfoloških i molekualrnih podataka i 2- ispitivanje povezanosti vrsta na osnovu molekualrne filogenije. Multivarjabilna analiza morfoloških i molekualrnih podataka (ITS and ISSR) diferencirala je Adonis vrste. PCA biplot analiza morfoloških karakteristika otkriva morfološka svojstva kao što su raspored listova, dužina lista, prečnik cveta, dužina i širina peteljke, dužina kalusa su od taksonomske primena u Adonis. Bayesian tree ITS sekvenci otkriva da sekc. Adonis je razdvojena od sekc. Adonanthe. Na osnovu ITS podataka A. microcarpa pokazuje bliski afinitet za A. scrobiculata, dok A. aestivalis, A. microcarpa I A.dentata su bliske između sebe.

Autor za kontakt: Masoud Sheidai, Fakultetza prirodne nauke & Biotehnologiju, Shahid Beheshti Univerzitet, Tehran, Iran, msheidai@yahoo.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 3(2020), str: 1087-1106

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2003087E

Orginalni naučni rad

QTL MAPIRANJE NEKIH MORFOLOŠKIH OSOBINA PIRINČA U POPULACIJI RIL PROIZVEDENOJ OD HASHEMIJA I MODIFIKOVE HIBRIDNE SORTE NEMAT

Mona Pishnamazzadeh EMAMI¹, Nasser MOHEBALIPOUR², Ali Akbar EBADI³, Hassan NOURAFCAN⁴, Jalil AJALI⁵

¹Departman za poljoprivredu i oplemenjivanje biljaka, Poljoprivredni fakultet, Ogranak Miyaneh, Islamski Azad Univerzitet, Miyaneh, Iran.

² Istraživačk i institut za pirinač, (RRII), Poljoprivredna istraživačka, obrazovna i savetodavna organizacija (AREEO), Rasht, Iran.

³Departman za hortikulturu, Poljoprivredni fakultet, Ogranak Miyaneh, Islamski Azad Univerzitet, Miyaneh, Iran.

¹Univerzitet Sv. Ćirilo i Metohije Skoplje, Fakultet za poljoprivredne nauke i hranu- Skoplje, Skoplje, Republika Severna Makedonija

²Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija

Izvod

U ovoj studiji, QTL-ovi koji kontrolišu osobine povezane sa prinosom useva i zrna mapirani su korišćenjem 140 rekombinantnih samooplodnih linija (F9 i F10), zajedno sa 4 kontrolna genotipa u eksperimentu postovljenom po randomiziranom kompletnom blok dizajnu u dve uzastopne godine. Mapa povezanosti populacija sastojala se od 170 markera SSR3 / 2132 centimorgan (cM) gena pirinča, a srednja udaljenost između susednih markera bila je 12,47 cM. Analiza kompozitnog mapiranja intervala urađena je za broj dana do cvetanja u prvoj godini, identifikovan je QTL na hromozomu 3, a druge godine identifikovana su tri QTL na hromozomima 2, 3 i 7, koja su bila česta na hromozomu 3 u obe godine. Što se tiče visine biljaka u prvoj i drugoj godini, KTL je mapiran na hromozomu 1, što je bilo slično u obe godine. Što se tiče broja freza u prvoj godini, identifikovana su četiri KTL-a na hromozomima 4 i 12, a druge godine dva QTL-a na hromozomima 11 i 12, a s obzirom na dužinu metlice u prvoj godini, jedan QTL je identifikovan na hromozomu 6 i u drugoj godini identifikovana su dva QTL-a na hromozomima 2 i 4, a u pogledu dužine lista zastavice u prvoj godini, dva QTL-a su identifikovana na hromozomima 6 i 7, a u drugoj godini dva QTL-a su identifikovana na hromozomu 7. Što se tiče širine listova zastavice u prvoj godini, identifikovana su dva QTL-a na hromozomima 1 i 3, a druge godine jedan QTL na hromozomu 11, a u odnosu na klas u prvoj godini identifikovana su tri QTL-a na hromozomima 1, 2 i 8, a druge godine su identifikovana dva QTL-a na hromozomima 1 i 2. Što se tiče prinosa u prvoj godini, identifikovan je jedan QTL na hromozomu 2, a druge godine dva QTL-a identifikovana su na hromozomu 2. Takođe, klasteri gena identifikovani su intervalnim mapiranjem u populaciji s obzirom na različita svojstva na hromozomima 1 (dva slučaja) i 12 (jedan slučaj).

Autor za kontakt: Nasser Mohebalipour, Istraživačk i institut za pirinač, (RRII), Poljoprivredna istraživačka, obrazovna i savetodavna organizacija (AREEO), Rasht, Iran, E-mail: nasermohebalipor@yahoo.com. Tel:09113420569

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 3(2020), str: 1107-1125

Srbija

UDC 575.633.11

https://doi.org/10.2298/GENSR2003107B

Orginalni naučni rad

MAPIRANJE QTL-OVA PŠENICE ZA SVOJSTVA POVEZANA SA PRINOSOM

U USLOVIMA STRESA VISOKE TEMPERATURE

Mohamed N. BARAKAT*¹, Abdullah A. Al-DOSS²,Khaled A. MOUSTAFA², Mohamed I. MOTAWEI^1,3, Ibrahim M. AL-ASHKAR^2,4, Soleman M. AL-OTAYK³, Mohamed S. ALAMRI², and Mohamed MERGOUM⁵

¹Laboratorija za biotehnologiju, Departman za ratarstvo, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Aleksandriji, Egipat

²Koledž za hranu i poljoprivredne nauke, Univerzitet kralja Sauda, Rijad, Saudijska Arabija

³Fakultet za poljoprivredu i veterinarsku medicine, Univerzitet Kasim, Saudijska Arabija

⁴Departman za poljoprivredu, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet Al- Azhar, Kairo, Egipat

⁵Departman za žitarice i zemljište, Koledž za poljoprivredu i životnu sredinu, Univerzitet u Džordžiji, SAD

Izvod

Stres izazvan visokom temperaturom predstavlja glavno ograničenje u proizvodnji pšenice u mnogim proizvodnim oblastima. Ovde je korišćena sveobuhvatna pokrivenost genoma pšenice koja se može postići korišćenjem polimorfizma pojedinačnih nukleotida-SNP markera kako bi se izvršila ciljana genetska analiza za komponente prinosa kod biljaka izloženih stresu visoke temperature. Mapirajuća populacija bila je set linija duplih haploida izvedenih iz ukrštanja sorti Yecora Rojo i Ksu106. I roditeljske sorte i njihova izvedena populacija testirani su u polju na dve lokacije tokom dve uzastopne sezone; na svakoj lokaciji su bila dva datuma setve, s tim da je kasnija setva imala za cilj da osigura da biljke budu izložene stresu visokih temperatura tokom perioda nalivanja zrna. Mapiranjem kompozitnih intervala otkriveno je 93 lokusa kvantitativnih svojstava koja utiču na prinos zrna i neka srodna svojstva, zajedno sa 20 lokusa povezanih sa indeksom osetljivosti na toplotu“ (HSI). Lokusi su raspoređeni na svih 21 hromozoma pšenice. Neki od ovih lokusa imali su dovoljno velikog efekta da se mogu smatrati kandidatima za u marker-asistiranom oplemenjivanju pšenice na tolerantnost prema visokim temperaturama

Autor za kontakt: Mohamed N. Barakat, Laboratorija za biotehnologiju, Departman za ratarstvo, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Aleksandriji, Egipat, E-mail address: mnrbarakat@yahoo.com, Telephone: +201005225125

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 3(2020), str: 1127-1144

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2003127J

Orginalni naučni rad

DIFERENCIJACIJA POPULACIJA I PROTOK GENA U Erodium cicutarium:

POTENCIJALNA LEKOVITA BILJKA

Yaocheng JIA*¹, Majid KHAYATNEZHAD², Shahram MEHRI³

¹Univerzitet Yuncheng, Departman za umetnost dizajn, Yuncheng, Shanxi, Kina

²Klub mladih isrtraživača, Ogranak Ardabil, Islamski Azad Univerzitet, Ardabil, Iran.

³Departman za poljoprivredu i oplemenjivanje biljaka, Ogranak ParsAbad Moghan, Islamski Azad Univerzitet, ParsAbad Moghan, Iran

Izvod

Erodium (Geranaiceae) vrste su rasprostranjene u različitim staništima Irana. Neke vrste su od medicinskog značaja, dok su neke dobro poznati korov. U sušnim i polusušnim regionima E. cicutarium je imao određenu važnost kao krmna biljka i važna je biljka za ispašu i izvor proteinskih dodataka slami za preživare u polu pustinjama i pustarama Bliskog Istoka. Nema podataka o genetskoj strukturi njegove populacije, genetskoj raznolikosti i morfološkoj varijabilnosti u Iranu. Zbog medicinske važnosti ove vrste, sprovodena je studija genetske varijabilnosti i strukture populacija koja proučava 15 geografskih populacija E. cicutarium. Zbog toga smo koristili šest IRAP markera i 15 kombinovanih IRAP markera kako bismo otkrili unutar i među populacijski genetički diverzitet ove biljke. AMOVA test je stvorio značajnu genetičku razliku (PhiPT = 0,39, P = 0,010) među ispitivanim populacijama i takođe je otkrio da je 55% ukupne genetičke varijabilnosti nastalo zbog unutar populacijske raznovrsnosti, dok je 45% bilo zbog genetičke diferencijacije između populacija. Mantel test je pokazao signifikatnu pozitivnu korelaciju između genetičke i geografske distance proučavanih populacija. Umrežavanje, STRUKTURE analiza i test rasporeda populacije otkrili su određeni stepen protoka gena između ovih populacija. Plot PCoA populacija na osnovu morfoloških karakteristika bila je u saglasnosti sa MDS grafikom molekularnih podataka. Ovi rezultati su pokazali da su geografske populacije E. cicutarium dobro diferencirane kako u genetskom sadržaju, tako i po morfološkim karakteristikama. Stablo zasnovano na morfološkim i genetičkim podacima razdvojilo je neke od ovih populacija od ostalih, što sugeriše postojanje ekotipova unutar ove vrste.

Autor za kontakt: Yaocheng Jia,University of Yuncheng, Univerzitet Yuncheng, Departman za umetnost dizajn, Yuncheng, Shanxi, Kina, E-mail: jinzhaoch@163.com, sh.mehri2000@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 3(2020), str: 1145-1160

Srbija

UDC 575. 633.11

https://doi.org/10.2298/GENSR2003145B

Orginalni naučni rad

antioksidantna varijabilnost pšenice gajene u in situ uslovima stresa izazvanog solima

Borislav BANJAC^1*, Miodrag DIMITRIJEVIĆ¹, Sofija PETROVIĆ¹, Velimir MLADENOV¹, Dušana BANJAC², Biljana KIPROVSKI²

¹Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Departman za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija

²Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Novi Sad, Srbija

Izvod

Gajenje biljaka na otvorenom polju, zavisno je od niza živih i neživih činilaca, koji kod biljaka izazivaju stres i dovode do slabljenja njihovog organizma. Nepovoljnu sredinu, za većinu gajenih biljaka predstavljaju zemljišta, koja se odlikuju visokim koncentracijama različitih vrsta soli. Solonjec, kao zemljište slabije produktivnosti, predstavlja proizvodnu sredinu koja može da se smatra stresnom za biljke, a povećane koncentracije različitih vrsta soli u zemljištu, mogu da dovedu do pojave oksidativnog stresa biljaka. Kao meru borbe protiv uslova stresa u kojem žive, biljke su razvile vrlo složen antioksidativni sistem zaštite. Ogled je postavljen na halomorfnom zemljištu tipa solonjec. Istraživanja su obuhvatila 10 sorti i jednu lokalnu populaciju heksaploidne pšenice (Triticum aestivum ssp. aestivum L.) i jednu sortu tritikalea (Triticosecale W.). Utvrđene su enzimske aktivnosti antioksidativnog sistema, neenzimske komponente antioksidativnog sistema, kao i lipidna peroksidacija. Analiza biohemijskih parametara je izvršena kada su se biljke nalazile u fazama cvetanja i mlečne zrelosti. Sa stanovišta obe grupe ispitivanih komponenti, genotipovi Banatka i Bankut 1205 su najbolje podneli stres. Razumevanje načina na koji se kiseonični radikali stvaraju u biljnom tkivu i nestaju iz njega, doprinosi stvaranju novih sorti pšenice, koje će biti tolerantnije prema stresu. Izbor što bolje adaptiranih genotipova na uslove gajenja na solonjecu može da omogući ekonomski opravdanu proizvodnju pšenice i intenzivnije iskorišćenje ovakvog zemljišta u poljoprivrednoj proizvodnji.

Autor za kontakt: Borislav Banjac, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Departman za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija, phone: +381 (21) 485 32 99; E-mail:borislav.banjac@polj.edu.rs

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 3(2020), str: 1161-1179

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR2003161P
Orginalni naučni rad

RAZVOJ NOVIH MIKROSATELITSKIH MARKERA ZA CRNI MUNGO PASULJ (Vigna mungo L. Hepper) I ZELENI MUNGO PASULJ (Vigna radiate L. Vilckzek)

Kaushik Kumar PANIGRAHI¹, Puranjaya PANIGRAHI², Ayesha MOHANTY¹, Purandar MANDAL¹ and Basudeba SATAPATHY²

¹Orisa Univerzitet za poljoprivredu i tehnologiju, Odiša, Indija

²Bidhan Chandra Krishi Viswavidyalaya, Zapadni Bengal, Indija

Izvod

SSR markeri se smatraju najidealnijim markerima za genetske studije, jer su višealelni, obilni, nasumično i široko raspoređeni po genomu, kodominantni koji mogu razlikovati biljke sa homozigotnim ili heterozigotnim alelima, jednostavni za ispitivanje, visoko pouzdani ponovljivi. Mikrosatelitski markeri su visoko polimorfni i informativni i mogu se uspešno koristiti za analizu genoma u kod crnog i zelenog mungo pasulja. Mikrosatelitski markeri korišćeni su za procenu genetske raznolikosti u 17 autohtonih sorti mahunarki (11 sorti zelenog i 6 sorti crnog mungo pasulja). Oni su podvrgnuti analizi varijabilnosti sa 26 mikrosatelitskih markera za identifikaciju efikasnih prajmera kako bi se zaključila priroda prisutne molekularne raznolikosti. SSR prajmer G228 pokazao je 63,63% polimorfizma praćen sa MB-SSR 238 (45,45%) i G006 (36,36%). Dvanaest mikrosatelitskih markera proizvelo je 15,90% polimorfizma sa povezivanjem u rasponu do 7 sa prosekom od 2,3 polimorfnih uzoraka povezivanja po SSR prajmeru. Slično tome, za crni pasulj tri slučajna mikrosatelitska prajmera G006 (50%) i G166 i G204 (33,33%) otkrila su značajan polimorfizam DNK. 14 slučajnih SSR prajmera proizvelo je 8,33% polimorfizma sa povezivanjem u rasponu do tri sa prosekom od 1,28 polimorfnog uzorka po SSR prajmeru. Vrednosti Razdvajajuće snage (D), Polimorfizma informacionog sadržaja (PIC) i Marker Indeksa (MI) otkrile su da neki SSR prajmeri poput G006, G204 i G166 mogu sami dati određeni obrazac, gde se kombinacije (G228 + G006) i ( G228 + G304) za zeleni pasulj i kombinacija (G006 + G166) za crni pasulj mogu koristiti za utvrđivanje genetske raznolikosti u bilo kojoj fazi perioda rasta useva zelenog ili crnog pasulja. Iz ove studije možemo zaključiti da su selektivni mikrosatelitski markeri visoko polimorfni, informativni i lako ponovljivi, i da se mogu uspešno koristiti ili pojedinačno ili u kombinaciji za molekularnu karakterizaciju useva koji pripadaju Vigna species.

Autor za kontakt: Kaushik Kumar Panigrahi, Orisa Univerzitet za poljoprivredu i tehnologiju, Odiša, Indija, E-mail: kaushikpbg@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 3(2020), str: 1181-1192

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR2003181P

Orginalni naučni rad

POVEZANOST MTHFR-C677T SA MUŠKOM NEPLODNOŠĆU I PRIKAZ NOVIH POTENCIJALNIH SNPS / SEKVENCI KAO GENETSKIH MARKERA

Amir POURBORHANZADEH¹, Masoud SHEIDAI¹^*, Zahra NOORMOHAMMADI²,

Naser KALHOR³, Mehdi Heidari HORESTANI¹

¹Fakultet za prirodne nauke i biotehnologiju, Shahid Beheshti Univerzitet, Teheran, Iran

²Departman za biologiju, Škola osnovnih nauka, Ogranak za osnovne nauke i istraživanja, Islamski Azad Univerzitet, Teheran, Iran

³Departman mezenhimskih matičnih ćelija, Akademski centar za obrazovanje, kulturu i istraživanje, Ogranak Kom, Iran

Izvod

Procenjuje se da se oko 15% parova brine zbog nemogućnosti začeća posle 1 godine nezaštićenog odnosa. Genetski faktori i faktori okoline igraju važnu ulogu u muškoj neplodnosti. MTHFR (metilen tetrahidrofolatna reduktaza) je kodiran genom koji se preslikava na humani hromozom 1p36.22. Mutacija c.677C> T izaziva aminokiselinsku promenu Alanina u Valin (Ala222Val) u eksonu 4 koji je povezan sa oligospermijom i azoospermijom. Naš cilj je bio da istražimo povezanost rs1801133 u genu MTHFR sa azoospermijom i takođe genetsku raznolikost Iranaca. Uzorci periferne krvi 100 muškaraca koji su patili od azoospermije i 55 kontrola prikupljeni su sa Klinike za neplodnost Univerziteta Džihad u Komu. DNK je ekstrahovana i SNP-genotipizacija je izvedena PCR-RFLP tehnikom i sekvenciranjem. Dalje, urađene su statističke i populaciono genetičke analize. Prema statističkoj analizi, rs1801133 nije pokazao značajnu vezu sa azoospermijom. Nadalje, analiza populacione genetike pokazala je da ne postoji genetska diferencijacija između etničkih Turka i Farsa i između pojedinaca “slučaja” i kontrole. MTHFR SNP koji je proučavan nema značajne veze sa neplodnošću azoospermije, mada su potrebne dalje studije na više uzoraka.

Autor za kontakt: Masoud Sheidai, ¹Fakultet za prirodne nauke i biotehnologiju, Shahid Beheshti Univerzitet, Teheran, Iran, E-mail : msheidai@yahoo.com, Tel:+989122593378

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 3(2020), str: 1193-1202

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR2003193M

Orginalni naučni rad

FENOTIPSKE RAZLIKE IZMEDJU HLA-B27 POZITIVNIH I NEGATIVNIH BOLESNIKA SA ANKILOZIRAJUĆIM SPONDILITISOM KOJI SU LEČENI INHIBITORIMA FAKTORA TUMORA NEKROZE ALFA

Biljana MILIĆ¹^,², Biljana ERDELJAN³, Tanja JANKOVIĆ²^,³, Milica POPOVIĆ¹^,²,

Gordana STRAŽMEŠTER-MAJSTOROVIĆ¹^,², Katarina ILIĆ⁴

¹Klinički Centar Vojvodine, Klinika za nefrologiju i kliničku imunologiju, Novi Sad, Srbija

²Univerzitet u Novom Sadu, Medicinski fakultet, Novi Sad, Srbija

³Specijalna bolnica za reumatske bolesti Jodna Banja, Novi Sad, Srbija

⁴Roche,d.o.o., Beograd, Srbija

Izvod

Humani leukocitni antigen (HLA)-B27 je jedan od najjače povezanih poznatih genetskih faktora koji je udružen sa pojavom ankilozirajućeg spondilitisa (AS). Međutim, oko 10% bolesnika nema ovaj genetski marker. Cilj ove studije je bio da se uporede kliničke karakteristike i odgovor na terapiju inhibitorima tumorskog faktora nekroze alfa (TNF-α inhibitor) kod HLA-B27 pozitivnih i HLA-B27 negativnih bolesnika koji boluju od AS. Ova retrospektivna analiza je uključila 59 bolesnika sa AS koji su najmanje 12 nedelja dobijali terapiju TNF-α inhibitorima u dva referalna centra za primenu bioloških lekova u Vojvodini, Srbija. Od ukupno 59 bolesnika (59.32% muškarci) njih 49 (83.05%) su bili HLA-B27 pozitivni i 10 (16.95%) HLA-B27 negativni. HLA-B27 pozitivni bolesnici su imali značajno veći procenat pozitivne porodične anamneze u pravcu spondiloartritisa (49% vs. 10%; p=0.033). Za razliku od njih HLA-B27 negativni bolesnici su imali značajno duži period u postavljanju dijagnoze bolesti (8.42 vs. 5.73 years; p=0.016) i veću stopu perifernog artritisa (49% vs. 90%; p =0.032), ali se nisu razlikovali u učestalosti daktilitisa, entezitisa, uveitisa i inflamatorne bolesti creva (IBD). Takodje nije bilo razlike izmedju bolesnika u pogledu aktivnosti bolesti pre uvođenja TNF-α inhibitora. Svi bolesnici koji su učestvovali u studiji su lečeni bar jednim TNF-α inhibitorom. Bolesnici su se međusobno razlikovali u dužini primene prvog biološkog leka, naime HLA-B27 pozitivni bolesnici su značajno duže dobijali prvi biološki lek u odnosu na HLA-B27 negativne (49.06±29.22 vs. 24.8±12.25 months,p<0,0000). Kod 4 od 49 HLA-B27 pozitivnih bolesnika (8.2%) i 1 of 10 HLA-B27 negativnih (10%) je došlo do ispoljavanja primarne ili sekundarne neefikasnosti prvog biološkog leka, bez razlike između grupa. Jedan HLA-B27 pozitivni bolesnik koji je dobijao etanercept je razvio IBD. Kod svih 6 bolesnika je prvi TNF-α inhibitor zamenjen drugim, što je dovelo do zadovoljavajućeg kliničkog odgovora.

Autor za kontakt: Biljana Milić, Klinički Centar Vojvodine, Klinika za nefrologiju i kliničku imunologiju, Novi Sad, Srbija, E-mail:biljana.milic@mf.uns.ac.rs, +381637197561

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 3(2020), str: 1203-1213

Srbija

UDC 575.633.15

https://doi.org/10.2298/GENSR2003203T

Orginalni naučni rad

UTICAJ AGROEKOLOŠKIH FAKTORA NA MORFOLOŠKE OSOBINE KUKURUZA

Marijenka TABAKOVIĆ¹*, Mile SEČANSKI¹, Rade STANISAVLJEVIĆ², Snežana MLADENOVIĆ DRINIĆ¹, Milena SIMIĆ¹, Jasmina KNEŽEVIĆ³, Violeta ORO²

¹Institut za kukuruz “Zemun Polje”, Beograd, Srbija

²Institut za zaštitu bilja i spoljašnu sredinu, Beograd, Srbija

³Department za poljoprivredu, Univerzitet Priština, Fakultet za poljoprivredu, Kosovska Mitrovica-Lešak, Srbija

Izvod

U radu je analiziran prinos u odnosu na komponente prinosa i morfološke osobine u različitim agroekološkim uslovima. Cilj rada je bio da se oceni i odredi varijabilnost osobina (prinos, dužina klipa, visina biljke, visina klipa, broj redova zrna na klipu) i efekat sredine na intenzitet ispoljavanja pomenutih osobina. Kao matrijal korišćeno je 15 genotipova nastalih ukrštanjem 6 inbred linija, dve godine, na jednom lokalitetu. Dobijene srednje vrednosti ukazuju na bolje rezultate u ispoljavnju osobina kod hibrida u odnosu na roditeljkske komponente, sa manjom varijabilnošću. Broj redova zrna kao komponenta prinosa nije imala značaja na prinos, za razliku od dužine klipa, čiji je koeficijent determinacije R²0.600, u obe godine proizvodnje. Uticaj spoljašnje sredine je veliki za sve osobine, osim za broj redova zrna. Na visinu prinosa značajno utiču varijabilne vrednosti visine biljke i klipa. Suva materija biljke i klipa tesno su povezane sa visinom biljke i klipa, ali isto tako zavise i od dužine klipa i broja redova zrna.

Variranja u odnosu na ekološke uslove proizvodnje su manje ili veće ali značajne za konačni cilj proizvodnje, prinos. Preovlađujući klimatski uslovi treba da su glavna smernica u projektovanju proizvodnje useva i izboru genetskog materijala.

Autor za kontakt: Marijenka Tabaković, Institut za kukuruz “Zemun Polje”, Slobodana Bajića 1, 11185 Beograd, Srbija, E-mail: marijenka.tabakovic@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 3(2020), str:1215-1233

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2003215K

Orginalni naučni rad

GENOMSKI PROFILI RAZLIČITIH POPULACIJA TOLERANTNIH NA STRES I SORATA PIRINČA NA OSNOVU ISSR MARKERA

Rima KUMARI, Pankaj KUMAR, V.K. SHARMA*, Harsh KUMAR

Departman za poljoprivrednu biotehnologiju i molekularnu biologiju, Dr. Rajendra Prasad Centralni Univerzitet za poljoprivredu, Pusa -848125 (Samastipur), Bihar, Indija

Izvod

Korišćenjem 14 ISSR prajmera za molekularno profilisanje u odnosu na toleranciju na salinitet 18 populacija i sorti pirinča, ukupno su generisane 483 alelne varijante, uključujući 236 zajedničkih i 247 jedinstvenih alela sa prosekom od 34,50 alela po prajmeru, otkrivajući obilnu genetsku diferencijaciju i divergenciju među ocenjivanim uzorcima. Svaki prajmer je generisao polimorfne amplifikovane produkte, ali je samo 12 od 14 prajmera dalo jedinstvene proizvode. Prajmeri koji imaju (AG)₈YT, (CT)₈A, (AG)₈YA, (GA)₈YT, (GA)₈YC, (CT)₈G, (TC)₈C, (GATA)₄ i (GA)₈YG ponovljene motive pokazali su relativno veći procenat polimorfizma izražen kroz procenat jedinstvenih alela u opadajućem redosledu. Sadržaj informacija o polimorfizmu prajmera varirao je od 0,612 do 0,992 za prajmere (GACA)₄, odnosno (AG)₈YA, sa prosekom od 0,919 između prajmera. Dobijene su veće numeričke vrednosti u odnosu na prajmere (GA)₈C, (CT)₈A, (CT)₈G, (TC)₈C, (TC)₈G, (AG)₈YT, (AG)₈YA, (GA)₈YT , (GA)₈YC, (GA)₈YG i (GATA)₄ među svim prajmerima, što odražava njihovo veće alelno bogatstvo i raznolikost. Najveći procenat polimorfizma u procentima, ističući udeo jedinstvenih alela, pokazao je poli-AG praćen poli-GA, poli-CT i poli-TC. Grupisanje zasnovano samo na poli-GA i poli-AG, omogućilo je efikasniju genotipsku diskriminaciju u odnosu na reakciju sorti pirinča na stres soli. Štaviše, panel od samo tri poli-AG koji sadrže “usidrene” prajmere omogućio je savršenu diskriminaciju sorti pirinča u skladu sa njihovom reakcijom na stres soli. Ovi prajmeri se mogu efikasno koristiti kao funkcionalni instrumenti za povezivanje genotipskih i fenotipskih razlika u odnosu na reakciju na stres soli. Analiza glavnih koordinata u potpunosti je podržala rezultate dobijene hijerarhijskom klasifikacijom populacija i sorti pirinča.

Autor za kontakt: V.K. Sharma, Departman za poljoprivrednu biotehnologiju i molekularnu biologiju, Dr. Rajendra Prasad Centralni Univerzitet za poljoprivredu, Pusa -848125 (Samastipur), Bihar, Indija, E-mail: vksharmarau@yahoo.com; Phone – (+91)9546388475

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 3(2020), str: 1235-1248

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2003235P

Orginalni naučni rad

VARIJABILNOST MORFO-ANATOMSKIH KARAKTERISTIKA ČETINA OMORIKE (Picea omorika /PANČ./ PURKYNE) U PRIRODNOJ POPULACIJI U KANJONU MILEŠEVKE

Vladan POPOVIĆ¹, Aleksandar LUČIĆ¹, Ljubinko RAKONJAC¹, Zoran MAKSIMOVIĆ², Danijela RISTIĆ³

¹Institut za šumarstvo, Beograd

²JP Srbijašume, Beograd

³Institut za kukuruz, Zemun Polje, Beograd

Izvod

Pančićeva omorika (Picea omorika /Panč./ Purkyne) je retka i ugrožena tercijarno reliktna i endemska vrsta Balkanskog poluostrva, čije je prirodno stanište ugavnom kanjon srednjeg toka Drine. Brojnost i veličina populacija su u stalnom smanjenju, naročito praćeno padom broja zrelih jedinki, dok je prirodna regeneracija ugrožena. Cilj istraživanja u ovom radu je da se na osnovu morfo-anatomskih karakteristika četina uptvrdi unutarpopulaciona varijabilnost prirodne populacije Pančićeva omorika (Picea omorika /Panč./ Purkyne) u kanjonu Mileševke i prošire znanja o ovoj retkoj i ugroženoj vrsti. Materijal za istraživanje koji su činile grančice sa četinama sakupljen je sa svih odraslih, zrelih jedinki koje grade populaciju. Merene su sledeće morfo-anatomske karakteristike: NL- dužina iglice; NH – debljina iglice; NW – širina iglice; CT+EH - kutikula + debljina epidermisa; HH – debljina hipodermisa; VB – prečnik vaskularnog snopa; No of SC – broj smonih kanala; SC – prečnik smonih kanala. Prosečne vrednosti merenih svojstava iznose: dužina iglice 13,23 mm; širina iglice 1239,93 ɲm; debljina iglice 608,63 ɲm; kutikula + debljina epidermisa 11,49 ɲm; debljina hipodermisa 17,59 ɲm; prečnik vaskularnog snopa 220,64 ɲm; broj smonih kanala 0,74; prečnik smonih kanala 52,36 ɲm. Najvarijabilnija svojstva su: broj smonih kanala (161,64%); prečnik smonih kanala (25,35%); debljina hipodermisa (20,79%), dok je širina iglice svojstvo koje pokazuje najmanju varijabilnost (6,39%). Analizom varijanse utvrđeno je da su se stabla u populaciji međusobno statistički značajno razlikovala po svim istraživanim svojstvima (p<0.01; α=0.05). Rezultati dobijeni u ovom istraživanju pokazuju da postoji znatna genetička varijabilnost na nivou populacije Pančićeva omorika (Picea omorika /Panč./ Purkyne)u kanjonu reke Mileševke. Radi potvrde rezultata ovog istraživanja neophodno je istražiti genetsku raznolikost i strukturu populacije primenom analiza raznovrsnih fenotipskih svojstava u posebno dizajniranim ogledima (npr. testovima potomstva) kao i analizama odgovarajućih DNA markera. Proučavana populacija mora biti uključena u trajne procese očuvanja i oplemenjivanja, naročito kroz odgovarajuće oblike ex situ konzervacije.

Autor za kontakt: Vladan Popović, Institut za šumarstvo, Kneza Višeslava 3, 11000 Beograd, Srbija, Phone: 011-3553355, E-mail: vladanpop79@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 3(2020), str:1249-1262

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2003249S

Orginalni naučni rad

SMANJENJE KOMPONENTI PRINOSA I MORFOLOŠKIH OSOBINA LINIJA SOJE U PUNOM SRODSTVU U USLOVIMA SUŠE

Mirjana SREBRIĆ, Zoran DUMANOVIĆ, Vesna PERIĆ, Violeta ANDJELKOVIĆ

Institut za kukuruz “Zemun Polje”, Beograd, Srbija

Izvod

Soja, kao biljna vrsta, potiče iz regiona sa povoljnim uslovima vlage i temperature za njen rast i razviće. Sa širenjem areala gajenja soje, nastala je potreba za sortama sa većom tolerancijom i stabilnijim prinosima zrna u uslovima suše. U cilju stvaranja prinosnih sorti, za formiranje materijala u ovom radu, korišćena je metoda ukrštanja u punom srodstvu (FS) koja pripada metodama rekurentne selekcije. Osnovni princip ove grupe metoda su ukrštanja u ciklusima u cilju akumulacije poželjnih gena. Iz kombinacije ukrštanja sorti Kunitz i Kador, odabrane su tri najprinosnije F_2:3 linije, za dve FS kombinacije ukrštanja. Potomstva dve FS kombinacije ukrštanja su na dve lokacije u toku dve godine (2011 sa povoljnijim i 2012 sa manje povoljnim rasporedom padavina). Vrednosti prinosa zrna po biljci, najvažnijih komponenti prinosa i morfoloških osobina su se smanjile u manje povoljnim uslovima. Najviše se smanjio broj mahuna i broj zrna po biljci a najmanje masa 1000 zrna. Bez obzira na srodnost testiranog materijala, uočene su značajne razlike reakcije na sušu, kako između dva FS potomstva, tako i unutar potomstava svake kombinacije. Prinos zrna soje je kompleksna osobina pod jakim uticajem uslova spoljne sredine. U nepovoljnim uslovima kod potomstava dve sestrinske kombinacije ukrštanja, došlo je do smanjenja prinosa zrna po biljci od 26.5-36,0% i 25,6-42.7%, broja mahuna po biljci od 18.6-33.0% i 12.6-38.2%, broja zrna po biljci od 18.1-30,2% i 14.3-37.6%. Identifikovana su tri potomstva iz FS ukrštanja sa najmanjim smanjenjem prinosa pogodna kao početni materijal za stvaranje linija i sorti sa većom tolerancijom prema uslovima suše.

Autor za kontakt: Mirjana Srebrić Institut za kukuruz “Zemun Polje”, Slobodna Bajića 1, Beograd, Srbija, E-mail:msrebric@mrizp.rs

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 3(2020), str: 1263-1279

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2003263A

Orginalni naučni rad

UTICAJ RAZLIČITIH USLOVA SREDINE I TRETMANA GIBERILINSKOM KISELINOM NA VREME CVETANJA DIVERGENTNIH GENOTIPOVA KUPUSA GLAVIČARA (Brassica oleracea var. capitata L.) I NJIHOVIH F₁ HIBRIDA

Slađan ADŽIĆ, Zdenka GIREK, Suzana PAVLOVIĆ, Bogoljub ZEČEVIĆ,

Jelena DAMNJANOVIĆ, Dejan CVIKIĆ, Milan UGRINOVIĆ

Institut za povrtarstvo, Smederevska Palanka, Srbija

Izvod

U procesu selekcije i proizvodnje semena kupusa, jedna od najznačajnijih karakteristika je vreme cvetanja. U cilju ispitivanja uticaja genotipa, sezone i datuma setve na proces cvetanja, kao i načina nasleđivanja ove osobine sproveden je eksperiment sa tri genotipa kupusa N, B i Scc različitog geografskog porekla i različite dužine vegetacionog perioda, kao i tri nova F1 hibrida N x Scc, B x Scc i B x N dobijena hibridizacijom između genotipova. Eksperiment je sproveden tokom tri temperaturno različite sezone S1, S2 i S3 (prosečno hladna, hladna i topla sezona), sa tri različita termina setve: 15. avgusta (I), 01.septembra (II) i 15.septembra (III). Tokom zimskog perioda povoljnog za vernalizaciju uzvršena su dva tretmana 300 ppm GA3. Utvrđen je statistički značajan uticaj svih ispitivanih faktora: genotipa, godine, roka setve i tretmana giberelinom, na vreme cvetanja. AMMI analizom utvrđen je stepen adaptabilnosti genotipova u zavisnosti od sezone gajenja, rokova setve i tretmana giberelinom za osobinu vreme cvetanja. Najvišu stabilnost na osnovu ASV vrednosti kod vremena cvetanja pokazao je hibrid BxN i njegove roditeljske komponentne genotipovi B i N, dok se kao najnestabilniji u vremenu cvetanja pokazao hibrid Scc x B. Patern relativne ekspresije najznačajnijeg cvetnog represornog gena BoFLC2 lokusa pokazao je korelativnu vezu sa vremenom cvetanja genotipova. Najniža ekspresija ovog lokusa utvrđena je kod genotipa B i on je imao u svim sezonama najranije cvetanje, dok je genotip N imao najvišu relativnu ekspresiju lokusa BoFLC2 i najkasnije cvetanje.

Autor za kontakt: Slađan Adžić, Institut za povrtarstvo, , Karadjordjeva 71, 11420 Smederevska Palanka, Srbija, e-mail: sladjan.adzic@gmail.com, Phone: +381 26 317170, +381 64 8834 413

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 52, broj 2(2020), str: 815-823

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2002815L

Orginalni naučni rad

POLIMORFNI STATUS I FILOGENA ANALIZA MYOSTATIN GENA KOD PAK-PUNOKRVNIH

Zeshan Haider RAZA¹, Asif NADEEM¹, Maryam JAVED¹, Faiz-ul-HASSAN², Wasim SHEHZAD¹, Arfan AHMAD³, Muhammad SAADULLAH⁴, Muhammad Muddassir ALI¹,

¹Institut za biohemiju i biotehnologiju, Univerzitet za veterinu i stočarstvo, Lahore, Pakistan

²Fakultet za stočarstvo, Institut za nauku životinja i stoke, Univerzitet za poljoprivredu Faisalabad, Pakistan

³Departman za mikrobiologiju, Univerzitet za veterinu i stočarstvo, Lahore, Pakistan

⁴Departman za stočarstvo, Univerzitet za veterinu i stočarstvoo, Lahore, Pakistan

Izvod

Miostatin, Na punokrvnom konju (Ekuus Caballus), ograničene studije su osmišljene da ispitaju varijante u kodnom regionu MSTN gena. Međutim, nisu dostupni podaci o SNP MSTN o trkačkim performansama kod rasnih konja Pakistana. U ovoj studiji uzorci krvi petnaest pakistanskih punokrvnih konja prikupljeni su iz Race Club Lahore. DNK je ekstrahovana metodom fenol-hloroform. Prajmeri su dizajnirani za amplifikaciju sva tri egzona gena MSTN. Pojačani PCR proizvodi su istaloženi i sekvencirani za identifikaciju SNP-a. SNP-ovi su identifikovani vizualizacijom pikova sekvenciranih podataka pomoću softvera Chromas. Filogenetska analiza gena MSTN u Pak punokrvnom uzgoju sa raznim trkačkim vrstama i nekim vrstama konja poput indijske pasmine Marvari, rase sindhi, rase Kathlavari, italijanske rase i rase Chines rađena je odvojeno pomoću softvera MEGA 6. Analiza identifikovanih SNP-a izvršena je pomoću softvera SNPator. Podaci sa izmenjenim proteinima objavljeni su u GenBank-u sa pristupnim brojem MN604194. Rezultati su pokazali ukupno 3 polimorfizma pojedinačnih nukleotida kroz Blast sa referentnim sekvencama. Prva dva SNP-a pronađena su u eksonu 2 na položaju 2406 (C / T), odnosno 2408 (C / T). Treći SNP (T / C) otkriven je u eksonu 3 na položaju 4661. U zaključku, pakistanska čistokrvna populacija konja ima 3 polimorfizma u svom kodnom području, koji se mogu koristiti kao biološki markeri za sportske sposobnosti kod čistokrvnih pasmina.

Autor za kontakt: Asif Nadeem, Institute of Biochemistry and Biotechnology, University of Veterinary and Animal Sciences, Lahore, Email: asifnadeem@uvas.edu.pk, Phone # +92-347-4446413

Povratak na sadržaj