GENETIKA, Vol

GENETIKA, Vol. 53, 2 (2021)

Blaženka PETRIČEVIĆ i Dragica PEŠUT

ANALIZA KRVNIH GRUPA SISTEMA ABO KOD BOLESNIKA SA HRONIČNOM OPSTRUKTIVNOM BOLEŠĆU PLUĆA [Izvod] [Rad]

Jaskanwal SINGH, R.K. DHALL, Yogesh VIKAL

PROUČAVANJE GENETIČKOG DIVERZITETA GERMPLAZME GRAŠKA (Pisum sativum L.) U INDIJI MORFOLOŠKIM I MIKROSATELITSKIM MARKERIMA [Izvod] [Rad]

Lucas SAMPAIO, Rafaela Priscila ANTONIO, Marilza Neves do NASCIMENTO,Paulo Ivan FERNANDES-JÚNIOR

MOLEKULARNI PRISTUPI ZA IDENTIFIKACIJU APOMIKTIČNOG / SEKSUALNOG REPRODUKTIVNOG MEHANIZMA I GENETIČKE VARIJABILNOSTI KOD Cenchrus spp. UZORAKA [Izvod] [Rad]

Lejing LIN, Li LIN, Abdul WAHEED

PROCENA GENETIČKE STRUKTURE I DIVERZITETA VRSTE Erodium (Geranaiceae) [Izvod] [Rad]

Evgeniy DIMITROV, Zlatina UHR, Nikolaya VELCHEVA

GENETIČKA DISTANCA SORTI OZIME PŠENICE [Izvod] [Rad]

Dobrila JANKOVIĆ, Božidarka MARKOVIĆ, Radica DJEDOVIĆ, Snežana TRIVUNOVIĆ, Momčilo ŠARAN

GENETSKI PARAMETRI OSOBINA TIPA PRVOTELKI HOLŠTAJN-FRIZIJSKE RASE [Izvod] [Rad]

Zhana IVANOVA, Nikolay VELKOV

GENETIČKA VARIJABILNOST U BUGARSKOJ KOLEKCIJI DINJE – TIPOVI CVETANJA

I KVANTITATIVNE OSOBINE VOĆA [Izvod] [Rad]

Zhao YANPENG, Wang HONGMEI, Liang WEI, Majid KHAYATNEZHAD, FAISAL

GENETIČKI DIVERZITET I ODNOSI IZMEĐU VRSTA RODA SALVIA POMOĆU ISSR MARKERA[Izvod] [Rad]

Dilek KAYA and Zeynel DALKILIÇ

UTVRĐIVANJE POLNIH RAPD MARKERA KOD ROGAČA (Ceratonia siliqua L.) [Izvod] [Rad]

Hüseyin UYSAL and Emre SEVİNDİK

RAZVOJ OPLEMENJIVAČKIH LINIJA KULTUROM EMBRIONA KOD Nigella sativa L. [Izvod] [Rad]

Firdes ULAS

UTICAJ RAZLIČITIH PODLOGA NA VEGETATIVNI RAST, PRINOS PLODA I SEMENA PATLIDŽANA (Solanum melongena L.) [Izvod] [Rad]

Sakine NAJAFIAN, Iraj MEHREGAN, Alireza IRANBAKHSH^,Mostafa ASSADI, Silvio FICI

MORFOLOŠKO I MOLEKULARNO RAZDVAJANJE UNATAR VRSTE CAPPARIS (CAPPARACEAE) [Izvod] [Rad]

Sukhninder KAUR, Mohinder Kaur SIDHU, Ajmer Singh DHATT

KLASTER ANALIZA GENETIČKOG DIVERZITETA KOD PATLIDŽANA (Solanum melongena L.) [Izvod] [Rad]

Iva SAVIĆ, Milica NIKOLIĆ, Ana NIKOLIĆ, Ivana VICO, Snežana MLADENOVIĆ DRINIĆ, Nataša DUDUK, Slavica STANKOVIĆ

MORFOLOŠKA I MOLEKUALRNA IDENTIFIKACIJA Fusarium verticillioides PROUZROKOVAČA FUZARIOZE NA ZRNU PŠENICE [Izvod] [Rad]

Xin MA^,Huailiang TIAN, Haiou XIA, ZEENAT

GENETIČKI DIVERZITET Lonicera L. (Caprifoliaceae) OCENJEN MOLEKULARNIM MARKERIMA I MORFOLOŠKIM KARAKTERISTIKAMA [Izvod] [Rad]

Bojana PETROVIĆ, Milica KOMNENIĆ RADOVANOVIĆ

CITOGENETIČKI ASPEKTI POBAČAJA [Izvod] [Rad]

Mojdeh MAHDAVI, Fariba SHARIFNIA, Fahimeh SALIMPOUR, Akbar ESMAEILI & Mohaddeseh LARYPOOR

GENETIČKI DIVERZITET I STRUKTURA POPULACIJE IRANSKIH KULTIVARA PISTAĆA (Pistacia vera L.) [Izvod] [Rad]

Milica BLAŽIĆ, Dejan DODIG, Vesna KANDIĆ, Dragan Đokić, Tomislav ŽIVANOVIĆ
GENOTIPSKA VARIJABILNOST SVOJSTAVA KORENA I STABLA KLIJANCA HLEBNE PŠENICE (Triticum aestivum L.) [Izvod] [Rad]

Chao WAN, Fang ZHANG, Liangming ZHU

EKSPRESIJA KAVEOLINA-2 KOD BOLESNIKA SA ORALNIM KARCINOMOM I KORELACIJA SA KLINIČKOPATOLOŠKIM PARAMETRIMA [Izvod] [Rad]

Hulya DOGAN

RAZLIČITOST U SASTAVU ETERIČNIH ULJA EKOTIPOVA Ziziphora tenuior L. Izvod] [Rad]

Mohammad VAHEDIi Masoud SHEIDAI

ASOCIATIVNO PROUČAVANJE RS535296987 TEX14 GENA KOD AZOOSPERMIJE: RFLP I DNA SEKVENCIRANJE [Izvod] [Rad]

Haiying LI, Yingxue WANG, Rabia IQBAL

SCOT MOLEKULARNI MARKERI I DIFERENCIJACIJA POPULACIJE KOD Hedera helix L. [Izvod] [Rad] [Dodatak]

Faegheh BEHZADIFAR, Sayeh Jafari MARANDI, Ahmad MAJD, Fahimeh SALIMPOUR, Sedigheh ARBABIAN

ANALIZA GENETIČKOG DIVERZITETA LEKOVITE BILJKE Heracleum persicum Desf. ex Fischer [Izvod] [Rad]

Kuanhong MENG, Jia YAO, CongYing HE, Hakimeh MORABBI HERAVI

PROTOK GENA I GENETIČKA STRUKTURA IZMEĐU POPULACIJA Hesperis L. (BRASSICACEAE) VRSTA KORIŠĆENJEM MOLEKULARNIH MARKERA [Izvod] [Rad]

Xiaohui QIAN i Shahram MEHRI²

DETEKCIJA DNK POLIMORFIZMA I GENETIČKOG DIVERZITETA KOD GERMPALYME PISTAĆA POMOĆU RAPD MARKERA [Izvod] [Rad] [Dodatak]

Weimiao CHEN, Majid KHAYATNEZHAD, Nima SARHADI

PROTOK GENA I STRUKTURA POPULACIJE KOD ALLOCHRUSA (CARYOPHYLLOIDEAE, CARYOPHYLLACEAE) POMOĆU MOLEKULARNIH MARKERA [Izvod] [Rad]

Sanja RAŠČANIN, Mirjana JOVANOVIĆ, Dejan STEVANOVIĆ, Nemanja RANČIĆ

UPITNIK ZA PROCENJIVANJE INFORMISANOSTI, ZNANJA I STAVOVA O DONIRANJU, SKLADIŠTENJU I PRIMENI INDUKOVANIH PLURIPOTENTNIH MATIČNIH ĆELIJA (QIPSC) [Izvod] [Rad] [Dodatak]

Mithlesh KUMAR, Manubhai PATEL, Ravindrasingh CHAUHAN, Chandresh TANK, Satyanarayan SOLANKI

DELINEACIJA MULTIVARIJANTNE DIVERGENTNOSTI, HERITABILNOST, POVEYANOST SVOJSTAVA I IDENTIFIKACIJA SUPERIORNIH GENOTIPOVA LANA (Linum usitatissimum L.) ZA OMEGA-3-MASNE KISELINE [Izvod] [Rad]

Fahimeh FALLAH, Farrokh GHAHREMANINEJAD

PALINO-MORFOLOGIJA Hedera L. (rod bršljana, Araliaceae) I NJIHOVE SISTEMATSKE IMPLIKACIJE [Izvod] [Rad] [Dodatak]

Liu hang, Li pan, Tang yong, Luo jianguo, Xu XINGMIN, FAISAL

GENETIČKA STRUKTURA POPULACIJE I PROTOK GENA KOD Alcea aucheri (BOISS.) ALEF.: POTENCIJALNA LEKOVITA BILJKA [Izvod] [Rad] [Dodatak]

Xinxin ZHANG i Abdul SHAKOOR

GENETIČKA DIFERENCIJACIJA Paracaryum VRSTA (Boraginaceae) DETEkTOVANA SA ISSR [Izvod] [Rad]

Huixing LI, Haiyan YU, Xiancai ZENG, Sahar HUSSEIN HAMARASHID

ISPITIVANJE GENETIČKOG DIVERZITETA Malva L. (Malvaceae): VISOKO VREDNE MEDICINSKE BILJKE PRIMENOM SCOT MOLEKUALRNIH MARKERA [Izvod] [Rad]

Vladimir MILADINOVIĆ, Stefan KOLAŠINAC, Ilinka PEĆINAR, Biljana KIPROVSKI, Dragosav MUTAVDŽIĆ, Vladan UGRENOVIC, Zora DAJIĆ STEVANOVIĆ

EFEKAT GENOTIPA I INOKULACIJE BAKTERIJAMA IZ RODA BRADYRHIZOBIUM NA MORFOLOŠKE OSOBINE, PRINOS I SADRŽAJ PROTEINA IZABRANIH SORTI SOJE [Izvod] [Rad]

Shu-Chen MOWANG, Fu-Ji CHEN, Zeenat

GENETIČKI DIVERZITET Erodium (Geranaiceae) VRSTA ZASNOVAN NA ISSR MARKERIMA [Izvod] [Rad]

Editor

CORRIGENDUM Yaocheng JIA, Majid KHAYYATNEZHAD, Shahram MEHRI [tekst]

Editor

CORRIGENDUM Xiaobang PENG, Majid KHAYYATNEZHAD and Leila JOUDI GHEZELJEHMEIDAN [tekst]

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53 broj 2(2021), str: 457-471

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR2102457P
Orginalni naučni rad

ANALIZA KRVNIH GRUPA SISTEMA ABO KOD BOLESNIKA SA HRONIČNOM OPSTRUKTIVNOM BOLEŠĆU PLUĆA

Blaženka PETRIČEVIĆ, Zavod za školstvo Crne Gore, Podgorica, Crna Gora

Dragica PEŠUT, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu; Klinika za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra, Beograd, Srbija

Izvod

Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) je oboljenje čiji su ispoljavanje i razvoj uslovljeni sredinskim, genetičkim i socioekonomskim faktorima. Sistem krvnih grupa ABO bi mogao da bude jedan od faktora genetske predispozicije za bolest. Cilj ove studije bio je da utvrdi postoji li razlika u zastupljenosti krvnih grupa sistema ABO u uzorku obolelih od HOBP u odnosu na opštu populaciju i da li ima povezanosti pojedinh tipova sa težinom kliničke slike i plućne funkcije bolesnika. Studija je obuhvatila 150 obolelih od HOBP (103 muškarca – 68.7% i 47 žena – 31.3%), prosečne starosti 64.80 ± 8.38 godina (raspon: 33-82) i prosečnog indeksa telesne mase 24.54 ± 4.63. Značajno je veća učestalost krvne grupe AB u odnosu na opštu populaciju (p˂0.001). Najučestalija krvna grupa u uzorku obolelih je krvna grupa A (41.3%), kao i u opštoj populaciji, a najmanje zastupljena je krvna grupa B (16.7%). Nismo našli obolele sa krvnim grupama B i O među obolelima sa veoma teškim stadijumom bolesti. Oboleli sa krvnom grupom A imali su najniže vrijednosti FEV1%FVC kao pokazatelja bronhoopstrukcije, naročito ako su Rh-negativni, dok je kod bolesnika sa grupom B plućna funkcija bila najviše očuvana. Potrebna su nova istraživanja da otkriju ulogu ABO antigena u nastanku i toku hronične opstruktivne bolesti pluća.

Autor za kontakt: Blaženka Petričević, Zavod za školstvo Crne Gore, Podgorica, Crna Gora

e-mail: bazenkap9@gmail.com, Telephone +382 69 594 515

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 2(2021), str: 473-491

Srbija

UDC 575.633

https://doi.org/10.2298/GENSR2102473S

Orginalni naučni rad

PROUČAVANJE GENETIČKOG DIVERZITETA GERMPLAZME GRAŠKA

(Pisum sativum L.) U INDIJI MORFOLOŠKIM I MIKROSATELITSKIM MARKERIMA

Jaskanwal SINGH¹, R.K. DHALL^*1 and Yogesh VIKAL²

¹Departman za povrće, Pendžab poljoprivredni univerzitet, Ludhiana 141004, Indija

²Škola poljoprivredne biotehnologije, Pendžab poljoprivredni univerzitet, Ludhiana 141004,

Izvod

Četrdeset sedam genotipova baštenskog graška okarakterisano je pomoću trideset četiri mikrosatelitska markera specifična za grašak. Srednje vrednosti kvadrata bile su izuzetno značajne za sve osobine. Gotovo 75% od ukupne varijacije doprinele su 3 osobine, prinos zelene mahune po biljci (43, 18), visina biljke (20, 91) i broj nodusa po biljci (10, 27). Korišćeno je 28 polimorfnih SSR markera. Prosečna PIC vrednost bila je 0, 55. NTSIS klasterisanje zasnovano na UPGMA grupisalo je genotipove u dve glavne grupe I i II (patuljaste i visoke). Veću grupu činilo je 43 genotipa (podgrupe I-VII), a manja grupa imala je 3 genotipa (podgrupa VIII). Jedan genotip (PMR-19) se odvojio od ostalih genotipova. Dendrogram koji prikazuje ukupni koeficijent sličnosti kretao se u rasponu od 0, 59 do 0, 89. Najmanja genetska sličnost (0, 39) primećena je između glavne grupe I i glavne grupe II. Maksimalna genetska sličnost (0, 89) pronađena je između dva para, tj. PB-89 i C-96 (prvi par) i Angoori i GS-10 (drugi par). Tako dobijen klaster u velikoj meri odgovara klasterizaciji pomoću NTSIS-a, što ukazuje da je analiza bila pouzdana. Nalazi ove studije mogu se koristiti za odabir različitih genotipova koji će se koristiti kao roditelji ukrštanja namenjenih oplemenjivanju graška.

Autor za kontakt: R.K.Dhall, Departman za povrće, Pendžab poljoprivredni univerzitet, Ludhiana 141004, Indija, Ph (M): +91-8283840078, E-mail: rajinderkumar@pau.edu

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 2(2021), str: 493-505

Srbija

UDC 575.633
https://doi.org/10.2298/GENSR2102493S

Orginalni naučni rad

MOLEKULARNI PRISTUPI ZA IDENTIFIKACIJU APOMIKTIČNOG / SEKSUALNOG REPRODUKTIVNOG MEHANIZMA I GENETIČKE VARIJABILNOSTI KOD Cenchrus spp. UZORAKA

Lucas SAMPAIO¹, Rafaela Priscila ANTONIO², Marilza Neves do NASCIMENTO¹,

Paulo Ivan FERNANDES-JÚNIOR^2*

¹Universidade Estadual de Feira de Santana, Feira de Santana, Bahia, Brazil

²Embrapa Semiárido, Petrolina, Pernambuco, Brazil

Izvod

Cenchrus spp. obuhvata krmne trave koje su posebno važne za suva područja. Stoga su potrebne informacije o njihovom reproduktivnom mehanizmu i genetskoj raznolikosti. Aktivna banka germplazme (AGB) Embrapa Semiarido (istraživački centar za tropska poluaridna područja) ima 115 uzoraka Cenchrus spp. koji nisu bili molekularno okarakterisani. Stoga je cilj ovog rada bio da se proceni genetska raznolikost Cenchrus spp. uzoraka u AGB i identifikuju njihovi reproduktivni mehanizmi pomoću DNK markera. Specifični SCAR markeri K8H, UGT197 i PCAB10, pored SCAR markera 4HS*, korišćeni su za identifikaciju genotipova sa apomiktičnim i seksualnim načinima reprodukcije; genetička raznolikost je okarakterisana pomoću ISSR D12 (GA) 6CG i HB14 (CTC) 3GC markera. Reproduktivni mehanizam je analiziran pomoću slika na prisustvo ili odsustvo trake u očekivanoj veličini amplikona. Za analizu genetske raznolikosti, gelske slike su izvezene u softver Bionumerics (Applied Maths), u kojem su dobijeni podaci o polimorfizmu i dendrogram nesličnosti konstruisan metodom UPGMA klasterisanja koristeći Dice koeficijent. Markeri vezani za apomiktički region bili su pozitivni za sve uzorke. Međutim, samo su uzorci CPATSA 102 i CPATSA 134 imali pozitivne markere koristeći prajmere za obe strategije reprodukcije. Klaster analizom su diskriminisane dve velike grupe, a uzorci su se grupisali uglavnom prema mestu porekla. Takođe je bilo moguće identifikovati duplikate unutar AGB. Identifikacija i izuzeće duplikatnih uzoraka omogućava uštedu novca i rada u održavanju i upravljanju AGB-om. Dva uzorka su odabrana za oplemenjivačke programe Cenchrus spp. u Brazilu.

Autor za kontakt: Paulo Ivan Fernandes-Júnior, Embrapa Semiárido, BR 428, km 152, s/n, Petrolina, Pernambuco, Brazil, Phone: ++ 55 87 3866 3828, Fax: ++ 55 87 3866 3615, E-mail: paulo.ivan@embrapa.br

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 2(2021), str: 507-520

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2102507L

Orginalni naučni rad

PROCENA GENETIČKE STRUKTURE I DIVERZITETA VRSTE Erodium (Geranaiceae)

Lejing LIN^1*, Li LIN¹ and Abdul WAHEED²

¹Koledž za pejzaž i ekologiju, Ningbo gradska škola za strukovne tehnologije,

Ningbo Zhejiang 315100, Kina

²Departman za biljne nauke, Quaid-i-Azam Univerzitet, Islamabad, Pakistan

Izvod

Erodium Aiton (Geraniaceae) sa 75 vrsta rasprostranjen je na svim kontinentima osim na Antarktiku. Njegov glavni centar diverziteta je mediteranski region sa 62 vrste. Genetska raznolikost procenjena je na osnovu polimorfizma sekvenci. Za utvrđivanje genetske raznovrsnosti i karakteristika vrsta roda Erodium, korišćeni su morfološki i molekularni podaci. U 7 provincija prikupljeno je 70 individua osoba povezanih sa sedam Erodium vrsta. Ukupno 96 (Broj ukupnih lokusa) (NTL) DNK traka proizvedeno je PCR amplifikacijom sedam vrsta Erodium. Ove trake su proizvedene u kombinaciji šest selektivnih prajmera. Ukupan broj amplifikovanih fragmenata kretao se od 10 do 25. Genetske sličnosti između sedam vrsta procenjuju se od 0,70 do 0,85. Rezultati grupisanja pokazali su dva glavna klastera. Sadašnji rezultati pokazali su da pojačani polimorfizam povezan sa sekvencama ima potencijal da identifikuje i dešifruje genetski afinitet kod vrsta Erodium. Trenutni rezultati imaju implikacije na biodiverzitet i programe konzervacije. Pored toga, sadašnji rezultati mogli bi utrti put odabiru odgovarajućih ekotipova za krmu i pašnjake u Iranu.

Autor za kontakt: Lejing Lin, Koledž za pejzaž i ekologiju, Ningbo gradska škola za strukovne tehnologije,

Ningbo Zhejiang 315100, Kina, Email: linlejing01 @163.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 2(2021), str: 521–532

Srbija

UDC 575.633.11
https://doi.org/10.2298/GENSR2102521D

Orginalni naučni rad

GENETIČKA DISTANCA SORTI OZIME PŠENICE

Evgeniy DIMITROV, Zlatina UHR, Nikolaya VELCHEVA

Poljoprivredna akademija

Institut za biljne genetičke resurse „K. Malkov“, Sadovo, Bugarska

Izvod

Studija je sprovedena tokom perioda 2017-2019 na eksperimentalnom polju IPGR Sadovo. Pšenica je najvažnija poljoprivredna kultura u svetu. Proizvodnja pšenice u Bugarskoj u 2019. godini iznosila je 6,162 hiljade tona - rast od 5,7% u odnosu na 2018. godinu, zbog relativno povoljnih klimatskih uslova u toku vegetacije, što je dovelo do povećanja prosečnog prinosa (sa 6,8%). Ocenjeno je 29 sorti ozime pšenice (Triticum aestivum L.) beloruskog porekla i dve bugarske sorte - Sadovo 1 i Enola. Proučavane sorte posejane su u 2 reda dužine - 2 m, sa razmakom između redova - 20 cm i rastojanju u redovima - 5 cm. Korišćena je standardna tehnologija usvojena u IPGR za gajenje ozime pšenice. Cilj ove studije je da istraži genetičku distancu genotipova ozime pšenice u cilju njihove upotrebe u oplemenjivačkom procesu kao izvora početnog materijala za formiranje novih i visoko produktivnih sorti pšenice. Biometrijska merenja su izvršena na 20 biljaka svakog genotipa i zabeleženi su glavni pokazatelji produktivnosti. Da bi se procenila genetička sličnost između različitih sorti, primenjena je klaster analiza i PC analiza. Na osnovu klaster analize, proučeni genotipovi su grupisani u pet velikih klastera. Sa najviše genetičke bliskosti karakterišu se sorte Vasilisa i Uzlet, zatim Darija i Rostan. Najveća genetiška distanca prikazana je između bugarskih sorti Sadovo 1 i Enola i sorti iz Belorusije. Najveća genetska razlika utvrđena je između Sadova 1 i Rassveta, zatim Enole i Rassveta. Genetski udaljene sorte koje pripadaju različitim grupama klastera mogu se koristiti kao izvori početnog materijala za ostvarivanje genetičkog diverziteta u oplemenjivanju ozime pšenice.

Autor za kontakt: Zlatina Uhr, Institut za biljne genetičke resurse „K. Malkov“, Sadovo, Bugarska,

E-mail: zlatinapg@abv.bg, phone: +359 88 5 036 368

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 2(2021), str:533-544

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR2102533J

Orginalni naučni rad

GENETSKI PARAMETRI OSOBINA TIPA PRVOTELKI HOLŠTAJN-FRIZIJSKE RASE

Dobrila JANKOVIĆ^1*, Božidarka MARKOVIĆ², Radica DJEDOVIĆ³,

Snežana TRIVUNOVIĆ¹, Momčilo ŠARAN¹

¹Departman za stočarstvo, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, Srbija

²Departman za stočarstvo, Biotehnički fakultet, Univerzitet Crne Gore, Podgorica, Crna Gora

³ Institut za zootehniku, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu, Belgrade - Zemun, Srbija

Izvod

Cilj ovog istraživanja bio je da se utvrdi nivo i varijabilnost osobina tipa kod prvotelki holštajn-frizijske rase, kao i procena aditivne genetske varijanse osobina tipa i koeficijenta heritabilnosti. Istraživanje je sprovedeno na setu podataka linearno ocenjenih prvotelki holštajn-frizijske rase, koji je ustupljen od strane Glavne odgajivačke organizacije za govedarstvo u Vojvodini, sa Departmana za stočarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Analizirani su podaci za 24226 prvotelki, ocenjenih u periodu 2012–2015. Fenotipska varijabilnost osobina tipa, kao i efekti sistemskih faktora koji utiču na ove osobine, analizirani su korišćenjem standardnih statističkih metoda u softveru Statistica 13.2 i opštim linearnim modelom (GLM). Statistički vrlo značajan efekat za većinu osobina tipa imala je veličina farme, interakcija godine i sezone ocenjivanja, starost pri linearnom ocenjivanju, faza laktacije i genetska grupa koja je formirana prema godini i zemlji rođenja bika/oca. Procena komponenata varijanse i izračunavanje koeficijenta heritabilnosti vršila se u softverskom paketu WOMBAT. Vrednosti koeficijenta heritabilnosti za osobine tipa prvotelki u Vojvodini bile su niske do srednje, kretale su se od 0.08 za položaj zadnjih nogu sa strane do 0.38 za visinu krsta. Zbog činjenice da vrednost koeficijenta heritabilnosti zavisi od varijabilnosti osobina i prethodne selekcije, niža naslednost može biti posledica niske genetske varijabilnosti, ili većeg stepena varijabilnosti koji je posledica efekta sistemskih faktora

Autor za kontakt: Dobrila Janković, Departman za stočarstvo, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, Srbija Phone: +381 21 485 3429 E-mail: dobrila.jankovic@stocarstvo.edu.rs

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 2(2021), str:545-558

Srbija

UDC 575.633

https://doi.org/10.2298/GENSR2102545I

Orginalni naučni rad

GENETIČKA VARIJABILNOST U BUGARSKOJ KOLEKCIJI DINJE – TIPOVI CVETANJA

I KVANTITATIVNE OSOBINE VOĆA

Zhana IVANOVA, Nikolay VELKOV

Maritsa Institut za istraživanje povrća, Departman za oplemenjivanje biljaka, Plovdiv, Bugarska

Izvod

Cucumis melo L. se karakteriše velikim polimorfizmom prema mnogim agronomskim karakteristikama. Proučavanje varijabilnosti cvetanja dinje i osobina plodova početni je korak u programu oplemenjivanja. Cilj ove studije je bio da identifikuje genetska varijabilnost u kolekciji dinja prema osobinama cvetanja i plodova kako bi se koristila u programima oplemenjivanja. Procenjeno je da pedeset genotipova dinje pripada različitim grupama - kantalupensis, retikulatus, makuva, inodorus i agrestis. Kolekcija koja se proučava sastoji se od bugarskih starih sorti, hibrida, populacija, PI i introdukovanih linija. Ispitivani genotipovi okarakterisani su sa devet kvantitativnih osobina ploda – broj dana do cvetanja, polna ekspresija, broj dana do sazrevanja, dužina ploda, prečnik ploda, debljina mesa, težina ploda, prečnik šupljine semena i ukupna rastvorljivost čvrste materije. Utvrđena je velika varijabilnost ispitivanih karakteristika merena koeficijentom varijacije od 7,73 do 39,85%. Utvrđene su značajne korelacije između dužine ploda, prečnika ploda, debljine mesa, prečnika šupljine i težine ploda. Analiza glavnih komponenata grupisala je promenljive u tri komponente koje objašnjavaju 69,89% ukupnih varijacija. Klaster analiza podelila je genotipove u šest grupa sličnosti. Među svim ispitivanim genotipovima, utvrđeno je da imaju relativno visok nivo varijabilnosti i njihov polimorfizam bi mogao da se koristi u programu oplemenjivanja čiji je cilj kombinovanje značajnih osobina.

Autor za kontakt: Nikolay Velkov, Maritsa Institut za istraživanje povrća, Departman za oplemenjivanje biljaka,32 Brezovsko Shosse Str., 4003 Plovdiv, Bugarska,e-mail: velkov_n@abv.bg; telephone +35932952296.

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 2(2021), str: 559-574

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2102559Y

Orginalni naučni rad

GENETIČKI DIVERZITET I ODNOSI IZMEĐU VRSTA RODA SALVIA POMOĆU ISSR MARKERA

Zhao YANPENG¹, Wang HONGMEI^2*, Liang WEI³, Majid KHAYATNEZHAD⁴,

FAISAL ⁵

¹Departman za osnovne kurseve, Shandong Univerzitet za nauku i tehnologiju, Taian, Shandong, Kina

²Dept. za fiziku, Univerzitet za nauku i tehnologiju, Liaoning, Anshan, Kina

³Institut za fiziku, Qingdao Univerzitet za nauku i tehnologiju, Qingdao Shandong 266061, Kina

⁴Departman za spoljašnju sredinu i inžinjerstvo, Islamski Azad Univerzitet, Ardabil, Iran

5 Institute of Plant Sciences, University of Sindh, Jamshoro, Pakistan.

Izvod

Identifikacija vrsta je fundamentalno važna u oblastima zaštite, biologije, biogeografije i ekologije. Vrste žalfije su zeljaste, dvogodišnje ili jednogodišnje, jako aromatične. Molekularni ISSR markeri korišćeni su za procenu genetičkog diverziteta raznolikosti i analize odnosa 30 vrsta žalfije. Deset odabranih ISSR prajmera amplifikovalo je 116 lokusa, od kojih su svi bili polimorfni. Dobijeni prosečni sadržaj informacija o polimorfizmu 0,39, prosečna informativnost traka 10,5 i indeks markera 3,1 otkrivaju visok genetički diverzitet koji preovlađuje među uzorcima Salvia. Dendrogram napravljen na osnovu ISSR-a, razdvojio je jedinke u podgrupe u skladu sa njihovim vrstama. Naši rezultati su pokazali da se ISSR markeri mogu koristiti kao pouzdana i informativna tehnika za procenu genetičkog diverziteta i odnosa među vrstama Salvia. Ciljevi ove studije su: 1) mogu li ISSR markeri identifikovati vrste Salvia, 2) kakva je genetika tim taksonima u Iranu i 3) istražiti međusobni odnos vrsta?

Autor za kontakt: Wang Hongmei, ²Dept.za fiziku, Univerzitet za nauku i tehnologiju, Liaoning, Anshan, Kina

E-mail: masxiongg@163.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 2(2021), str: 575-582

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR210575K
Orginalni naučni rad

UTVRĐIVANJE POLNIH RAPD MARKERA KOD ROGAČA (Ceratonia siliqua L.)

Dilek KAYA and Zeynel DALKILIÇ*

Aydın Adnan Menderes Univerzitet, Poljoprivredni fakultet, Department za hortikulturu, Aydın, Turska

Izvod

Molekularni markeri se koriste u karakterizaciji i oplemenjivanju organizama. Rogač (Ceratonia silikua L.) je vrsta sa dvodomnim i hermafroditskim oblicima cveta. Određivanje pola u ranoj fazi rasta ove vrste, čiji je period maloletstva dug, važno je u uzgojnim studijama. Cilj ove studije bio je identifikovanje polnih markera pomoću RAPD metode. Deset genotipova je dobijeno od prirodnih F1 hibrida između prirodno gajenih ženkih i muških biljaka rogača. DNK je izolovana iz lišća 12 biljaka rogača. Koristeći BSA, ženska i muška masa su formirane od pet ženskih, odnosno pet muških biljaka, koristeći jednake količine DNK iz svake biljke. U ovoj studiji je testirano 130 RAPD prajmera. Ova grupa od 21 testiranog prajmera pokazala je polimorfizam između muške i ženske grupnog uzorka, dok fragment od 750 bp iz prajmera OPA17 RAPD nije otkriven kod ženskog roditelja, ženskog grupng uzorka i ženskih F1 hibrida; primećeno je kod muškog roditelja i četiri od pet muških F1 hibrida. Ovo je prvi primer u literaturi da je utvrđen jedan RAPD marker, naime OPA17-750, koji se odnosi na 80% pouzdanosti muškog pola kod rogača.

Autor za kontakt: Zeynel Dalkiliç, Aydın Adnan Menderes Univerzitet, Poljoprivredni fakultet, Department za hortikulturu, South Campus 09100 Aydın, Turska; zdalkilic@adu.edu.tr; Tel: +90-5335158159

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 2(2021), str: 583-591

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2102583U

Orginalni naučni rad

RAZVOJ OPLEMENJIVAČKIH LINIJA KULTUROM EMBRIONA

KOD Nigella sativa L.

Hüseyin UYSAL^* and Emre SEVİNDİK

Aydın Adnan Menderes Univerzitet, Poljoprivredni fakultet, Departman za poljoprivrednu biotehnolgiju, Aydın, Turska

Izvod

Ova studija je sprovedena u cilju razvoja tehnike kulture embriona i dobijanje oplemenjivačkih linija za uzgoj ovom tehnikom. U studiji je bila poželjnija kultura ovula, jer je seme bilo premalo i izolacija embriona je bila teška. Kultura embriona rađena je korišćenjem populacija dobijenih od proizvođača iz Samsuna, Denizlija, Isparte, Mersina u Turskoj i sorte crnog kima Cameli. Hibridizacije su rađene prema metodi poludialelne hibridizacije da bi se dobili zigotični embrioni. Za kulturu jajnih ćelija korišćeni su medijumi LS2.5 i MS (Sigma Aldrich Kataloški broj: M5519), a za gajenje biljaka dobijenih iz ovula korišćen je medijum MSD4. Kao rezultat istraživanja, ukupno 2904 ovule su gajene u medijumu LS2,5. 148 ih je pokazalo razvoj kalusa; stopa formiranja kalusa bila je 5,10%. Najveća stopa formiranja kalusa u ispitivanim kombinacijama dobijena je iz kombinacije Cameli x Denizli od 7,26%. Regeneracija biljaka nije se mogla dobiti iz ovih kalusa. Ukupno 3526 ovula je kultivisano u medijumu sa MS. Iz ovih jajnih ćelija dobijeno je šezdeset biljaka, a stopa formiranja biljaka je utvrđena kao 1,70%. 41 biljka je sazrela i požnjevena.

Autor za kontakt: Hüseyin Uysal, Aydın Adnan Menderes Univerzitet, Poljoprivredni fakultet, Departman za poljoprivrednu biotehnolgiju, Aydın, Turska, E-mail: hüseyin.uysal@adu.edu.tr, Phone: +90 256 772 7024 Ex: 6430

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 2(2021), str: 593–608

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2102593U

Orginalni naučni rad

UTICAJ RAZLIČITIH PODLOGA NA VEGETATIVNI RAST, PRINOS PLODA

I SEMENA PATLIDŽANA (Solanum melongena L.)

Firdes ULAS

Departman za hortikulturu, Poljoprivredni fakultet, Erciyes Univerzitet, Kayseri, Turska.

Izvod

U ovoj studiji, različiti genotipovi potomaka patlidžana su kalemljeni na različite genotipove podloge patlidžana kako bi se procenili rast, razvoj i prinos plodova biljaka patlidžana na osnovu mehanizama fizioloških i morfoloških odgovora. Eksperiment je izveden na terenu za istraživanje povrća u kampusu na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta Erciies, Kaiseri-Turska. Eksperiment u polju je sproveden za određivanje rasta biljaka, izdanaka i korena svežih i suvih biomasa, visine biljke, ukupne površine lista, indeksa hlorofila lista (SPAD), prečnika stabljike podloge i potomka, broja plodova po biljci, ukupnog prinosa ploda, suve materije ploda, prečnika i dužine ploda, ukupnog prinosa semena i težine hiljadu semena. Dve sorte patlidžana („Topan“ i „Pala“) kalemljene su na dva različita genotipa podloge patlidžana („Hawk“ i „Köksal F1“), dok su kao kontrolne biljke korišćeni nekalemljeni genotipovi potomaka. Eksperiment je postavljen u potpuno randomiziranom blok dizajnu (RCBD) koji je imao tri ponavljanja. Rezultati su pokazali da su između kalemljenih i nekalemljenih biljaka uočene značajne (P <0,001) razlike u svežim i suvim biomasama izdanaka i korena, visini biljke, ukupnoj površini lista, indeksu hlorofila lista (SPAD), prečniku matičnjaka i stabla potomka, broju plodova po biljci, ukupnom prinosu ploda, suvoj materiji ploda, prečniku i dužini ploda, ukupnom prinosu semena i težini hiljadu semena. Korišćene podloge uticale su na snagu kalemljenih biljaka. „Pala“ kalemljena na podlogu „Köksal F1“ registrovala je prirast od 61,91% u svežoj biomasi izdanaka i 49,04% prirast u svežoj biomasi korena u poređenju sa neklemljenim biljkama. Kalemljenje je uticalo na visinu biljke koja je dostigla vrednosti od približno 1,0 m, površina lista rezultirala je vrednostima od 5645,04 cm2 biljka-1, a SPAD rezultirao vrednostima od 47,48 na kombinaciji kalemljenja „Pala / Köksal F1“ u poređenju sa neklemljenim biljkama. Kombinacije kalemljenja takođe su uticale na produktivnost biljaka u poređenju sa nekalemljenim biljkama. Značajno najveći prinos ploda dobijen je iz kombinacije kalem „Pala / Köksal F1“ i bio je od 4711,89 g biljke-1, zatim kombinacije kalem „Topan / Köksal F1“ sa 3834,54 g biljke-1. „Pala“ je dala 11,49 plodova po biljci kada je kalemljena na podlogu ’Köksal F1’ i 8,46 plodova po biljci kada je kalemljena na podlogu „Hawk“. Što se tiče prinosa semena, „Pala“ kalemljena na podlogu „Köksal F1“ zabeležila je rast od 72,03% u ukupnom prinosu semena u poređenju sa neklemljenim biljkama. Sve u svemu, genotipovi podloge patlidžana „Köksal F1“ pokazali su bolje performanse izdanaka i korena, sveže i suve biomase, visine biljke, ukupne površine lista, indeksa hlorofila lista (SPAD), prečnika stabljike podloge i potomka, broja plodova po biljci, ukupni prinos ploda, suve materije ploda, prečnika i dužine ploda, ukupnog prinosa semena i mase hiljadu semena u poređenju sa nekalemljenim biljkama.

Autor za kontakt: Firdes Ulas, Departman za hortikulturu, Poljoprivredni fakultet, Erciyes Univerzitet, Kayseri, Turska. E-mail: fulas@erciyes.edu.tr, Tel:+90 537 919 3185

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 2(2021), str: 609-627

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2102609N

Orginalni naučni rad

MORFOLOŠKO I MOLEKULARNO RAZDVAJANJE UNATAR VRSTE CAPPARIS (CAPPARACEAE)

Sakine NAJAFIAN¹, Iraj MEHREGAN¹, Alireza IRANBAKHSH^1*,Mostafa ASSADI²,

Silvio FICI³

¹Departman za biologiju, nauku i istraživanje, Islamski Azad Univerzitet, Teheran, Iran

²Istraživački institut za šume i pašnjake, Nacionalna botanička bašta Irana, Teheran, Iran

³Departman za nauku u poljoprivredi i šumrstvu, Univerzitet u Palemu, Palermo, Italija

Izvod

Capparis spinosa L. (Capparidaceae) je najveći rod porodice Capparaceae, rasprostranjen u pantropskom regionu. C. spinosa je poznata kao lekovita biljna vrsta. U Iranu se različiti delovi biljke kapra koriste kao diuretici, tonici i u lečenju malarije i bolesti zglobova. Do sada u zemlji nisu postojale detaljne informacije o molekularnoj filogeniji i genetskoj strukturi ovih vrsta. Stoga je ovo istraživanje sprovedeno sa ciljem da se istraži razdvajanje unutar vrste prema morfološkim i molekularnim podacima i da se otkrije genetska raznolikost i struktura populacije u ovih pet vrsta Capparis. Za ovu studiju je korišćeno 108 nasumično prikupljenih biljaka iz 20 geografskih populacija vrsta Capparis. Naišli smo na opsežne genetske i morfološke diverzitete vrsta. ISSR molekularni markeri mogli bi da se koriste za razdvajanje proučavane vrste. STRUKTURNA analiza otkrila je pojavu protoka gena između ovih vrsta. Mantelov test pokazao je korelaciju između genetske udaljenosti i geografske udaljenosti proučavanih populacija.

Autor za kontakt: Alireza Ianbakhsh, Departman za biologiju, nauku i istraživanje, Islamski Azad Univerzitet, Teheran, Iran, E-mail: iranbakhsh@iau.ac.ir.

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 2(2021), str: 629-640

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2102629K

Orginalni naučni rad

KLASTER ANALIZA GENETIČKOG DIVERZITETA KOD PATLIDŽANA

(Solanum melongena L.)

Sukhninder KAUR, Mohinder Kaur SIDHU, Ajmer Singh DHATT

Departman za povrtarstvo, Pendžab poljoprivredni univerzitet, Ludhiana-141004, Pendžab, Indija

Izvod

U ovom istraživanju, 110 lokalnih genotipova iz različitih oplemenjivačkih programa patlidžana klasifikovano je u jedanaest klastera na osnovu njihovih vrednosti D²izračunatih pomoću Mahalanobisa D² statistike za dvanaest morfoloških osobina, pri čemu su udaljenost unutar i između klastera pokazali genetičku divergentnost genotipova grupisanih između i unutar različitih klastera. Među svima, četvrti klaster je bio najveći sa 33 genotipa; međutim, drugi, peti, deveti, deseti i jedanaesti klaster sadržali su samo po jedan genotip. Genotipovi osmog i desetog klastera bili su veoma raznovrsni (1584.40), zatim trećeg i osmog (1431.31), osmog i devetog (1302.69), šestog i osmog (1126.33) i prvog i osmog klastera. Varijacija unutar klastera bila je najveća u sedmom klasteru (74,43), zatim osmom (61,20) i šestom (54,36) klasteru koji su opisivali raznoliku prirodu osamnaest, pet i devetnaest genotipova u ovim grupama. Međutim, PBL-268, PBGL-401, PBL-243, PSR 308 i PBOB-518 grupisani su pojedinačno u II^nd, V^th, IX^th, X^th i XI^th klasteru, respektivno. Sveukupno, peti klaster je imao najvigorozniji i visoko prinosni (2,82 kg / biljci) genotip (PBGL-405); osmi klaster obuhvatao je genotipove sa velikim okruglim plodovima i maksimalnom težinom ploda (317,43 g); I deseti klaster sa najranijim genotipovima (PSR-308) sa maksimalnim brojem plodova po biljci (43,17). Od dvanaest morfoloških svojstava, 94,19% diverziteta bilo je zbog prosečne mase ploda (67,86%), broja plodova po biljci (17,26%), prinosa ploda po biljci (5,37%) i širine ploda (3,70%), međutim, ostale osobine imale su zanemarljiv udeo u varijaciji. Ova studija stvorila je osnovu za buduće programe hibridizacije kod patlidžana, gde roditelji mogu biti izabrani na osnovu visoko divergentnih grupa kao i osobina.

Autor za kontakt: Mohinder Kaur Sidhu, Departman za povrtarstvo, Pendžab poljoprivredni univerzitet, Ludhiana-141004, Pendžab, Indija,; Phone: +919463664452, E mail: mksidhu@pau.edu

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 2(2021), str: 641–649

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2102641S

Orginalni naučni rad

MORFOLOŠKA I MOLEKUALRNA IDENTIFIKACIJA Fusarium verticillioides PROUZROKOVAČA FUZARIOZE NA ZRNU PŠENICE

Iva SAVIĆ¹, Milica NIKOLIĆ¹, Ana NIKOLIĆ¹, Ivana VICO², Snežana MLADENOVIĆ DRINIĆ¹, Nataša DUDUK², Slavica STANKOVIĆ¹

¹Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Beograd, Srbija

²Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Beograd, Srbija

Izvod

Tokom perioda od 2014. do 2017. godine sakupljani su uzorci pšenice sa fuzarioznih klasova sa 20 lokacija u Srbiji. Nakon izolacije, gljive su gajene na KDA podlozi 7 dana u termostatu na temperaturi od 25^oC. Na osnovu identifikacije in situ na KDA (krompir dekstrozni agar), 36 izolata sekcije Liseola odabrano je za dalje analize. Potvrđena je patogenost svih izolata na listovima pšenice. Virulentnost izolata utvrđena je merenjem dužina formirane pege na mestu inokulacije. Za dokazivanje prisustva vrste Fusarium verticillioides korišćen je par prajmera FV-F2/FV-R koji umnožava sekvence gaoB gena i koji se pokazao kao specifičan za navedenu vrstu. Takođe, sa istim ciljem korišćen je par prajmera VER1-VER2 dizajniran na osnovu dela genske sekvence za kalmodulin. Kao pozitivna kontrola korišćen je referentni izolat RBG 1603 Q27. Par prajmera VER1-VER2 obrazovao je traku očekivane veličine (578bp) kod 18 izolata, dok je pomoću para prajmera FV-F2/FV-R traka dužine 370bp potvrdila prisustvo F. verticillioides kod 16 izolata. Šesnaest od 18 izolata koji su identifikovani VER1-VER2 parom, takođe su identifikovani i FV-FS/FV-R prajmerima. U negativnoj kontroli nije bilo amplifikacije.

Autor za kontakt: Iva Savić, Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Zemun Polje, Beograd, Srbija, E-mail isavic@mrizp.rs; Phone: 0648406381

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 2(2021), str: 651–662

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2102651M

Orginalni naučni rad

GENETIČKI DIVERZITET Lonicera L. (Caprifoliaceae) OCENJEN MOLEKULARNIM MARKERIMA I MORFOLOŠKIM KARAKTERISTIKAMA

Xin MA^1*,Huailiang TIAN², Haiou XIA¹and ZEENAT³

¹Koledž za arhitekturu, Chongqing Metropolitan Koledž za nauku i tehnologiju, Yongchuan, Chongqing 402167, Kina.

²Chongqing Popjoy kompanija za prostorno planiranje i dizajn, Yubei Chongqing, 401120, Kina.

³Institut za biohemiju, Univerzitet Sindh Jamshoro, Pakistan

Izvod

Članove Lonicere karakterišu suprotni, usko eliptični do jajoliki listovi, beli, žuti, crvenkasti ili ljubičasto-crveni venci sa kapitelnom stigmom i valovitim rubom čaške. U Flora Iranica, Vendelbo (1965) klasifikovao je 19 vrsta Lonicera u dva podgenera (Chamaecerasus i Lonicera) i tri dela, i to Isoxylosteum, Isika i Coeloxylosteum. Nisu sprovedene detaljne RAPD studije za proučavanje genetičkog diverziteta Lonicere. Stoga smo prikupili i analizirali tri vrste iz 2 provincije regiona. Ukupno je prikupljeno 45 biljnih primeraka. Cilj nam je bio 1) da procenimo genetički diverzitet vrsta Lonicera 2) da li postoji korelacija između genetske i geografske udaljenosti vrsta? 3) Genetska struktura populacija i taksona. Pokazali smo značajne razlike u kvantitativnim morfološkim karakterima biljnih vrsta. Mantelov test pokazao je korelaciju (r = 0,66, p = 0,0001) između genetske i geografske udaljenosti. Izvestili smo o velikoj genetskoj raznolikosti, što jasno pokazuje da se vrste Lonicera mogu prilagoditi promenljivom okruženju, jer je velika genetska raznolikost povezana sa prilagodljivošću vrsta. Sadašnji rezultati ukazali su na korisnost RAPD markera i morfometrijskih metoda za istraživanje genetske raznolikosti vrsta Lonicera.

Autor za kontakt: Xin Ma, Koledž za arhitekturu, Chongqing Metropolitan Koledž za nauku i tehnologiju, Yongchuan, Chongqing 402167, Kina, E-mail: mamaxin2021@163.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 2(2021), str:663–670

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2102663P

Orginalni naučni rad

CITOGENETIČKI ASPEKTI POBAČAJA

Bojana PETROVIĆ, Milica KOMNENIĆ RADOVANOVIĆ

Klinika za ginekologiju i akušerstvo, Klinički centar Srbije, Beograd, Srbija

Izvod

Citogenetičke analize pokazale su da je 50% pobačaja u prvom trimestru trudnoće uzrokovano hromozomskim aberacijama. Ova studija ima za cilj da utvrdi postoje li razlike u frekvenciji i distribuciji hromozomskih aberacija u sporadičnim i habitualnim pobačajima. U periodu od sedam godina (2007.-2014.g.), na Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, analiziran je kariotip 380 uzoraka horionskih resica nakon zaostalog ("missed") pobačaja u prvom trimestru trudnoće. Nakon prvog pobačaja analizirano je 268 uzoraka, dok je 112 uzoraka analizirano u slučajevima dijagnoze habitualnih pobačaja. Za statističku obradu podataka korišćen je χ² test homogenosti. Analizom kariotipa 380 uzoraka horionskih resica nakon zaostalih pobačaja, hromozomske aberacije nađene su u 22,4% (85/380) slučajeva. U grupi uzoraka nakon jednog pobačaja, patološki kariotip je detektovan u 15,7% (42/268) slučajeva. U grupi uzoraka nakon habitualnih pobačaja, patološki kariotip je nađen u 38,4% (43/112) slučajeva. Statističkom obradom podataka pokazano je da postoji statistički visoko značajna razlika između ove dve grupe, χ²=11,34> χ²_{(1 I 0,05)}=3,841 i p<0,05. Distribucija hromozomskih aberacija bila je približno jednaka u obe ispitivane grupe. U obe grupe najzastupljenije su bile numeričke hromozomske aberacije. Identifikacija citogenetičkih uzroka pobačaja predstavlja važnu komponentu u ispitivanju etiologije, i preporučuje se, jer svaki dobijeni rezultat može da olakša genetičko savetovanje pogođenog para.

Autor za kontakt: Bojana Petrović, Klinika za ginekologiju i akušerstvo, Klinički centar Srbije, Beograd, Srbija, E-mail: mrdrbojaninmail@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 2(2021), str: 671-686

Srbija

UDC 575. 630
https://doi.org/10.2298/GENSR2102671M

Orginalni naučni rad

GENETIČKI DIVERZITET I STRUKTURA POPULACIJE IRANSKIH KULTIVARA PISTAĆA (Pistacia vera L.)

Mojdeh MAHDAVI¹, Fariba SHARIFNIA^1,*, Fahimeh SALIMPOUR¹, Akbar ESMAEILI²

& Mohaddeseh LARYPOOR³

¹Departman za biologiju, Ogranak severni Teheran, Islamski Azad Univerzitet, Teheran, Iran

²Departman za hemijski inženjering, Ogranak severni Teheran, Islamski Azad Univerzitet, Teheran, Iran

³Departman za mikrobiologiju, Ogranak severni Teheran, Islamski Azad Univerzitet, Teheran, Iran

Izvod

Iran ima bogatu germplazmu pistaća, pa je diverzitet i broj sorti iranskog pistaća jedinstven u svetu. Genetska raznolikost je presudna za održivo korišćenje genetičkih resursa i njihovo očuvanje. Kao jedna od najstarijih useva orašastih plodova u istoriji čovečanstva, plodovi pistaća imaju visoku hranljivu vrednost i komercijalno su važni. U ovoj studiji, genetska varijacija genotipova pistaća istražena je nuklearnim ISSR markerima. Genetska veza između 11 sorti procenjena je korišćenjem 12 ISSR prajmera. Ukupno 53 trake, od kojih je 44 (83%) polimorfno, amplifikovano je sa 12 prajmera, sa prosečno 4,4 trake po prajmeru. Ukupan broj amplifikovanih fragmenata bio je između 2 i 6, a broj polimorfnih fragmenata bio je u rasponu od dva do šest. Amplifikovni aleli imali su veličinu od 300 do 1600 bp. Parovi koeficijenta genetske sličnosti varirali su od 0,70 do 0,95. UPGMA dendrogram razdvojio je genotipove u dva glavna klastera. Mantelov test pokazao je korelaciju između genetske i geografske udaljenosti. AMOVA je otkrila značajnu genetsku razliku među sortama i pokazala je da je 35% ukupnih genetskih varijacija nastalo zbog raznolikosti unutar sorti. Sadašnji rezultati mogu se koristiti za konzervaciju, stvranje core kolekcija i buduće oplemenjivanje pistaća.

Autor za kontakt: Fariba Sharifnia, Departman za biologiju, Ogranak severni Teheran, Islamski Azad Univerzitet, Teheran, Iran, E-mail: fa.sharifnia@gmail.com, f_sharifnia@iau_tnb.ac.ir

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 2(2021), str: 687-702

Srbija

UDC 575. 630
https://doi.org/10.2298/GENSR2102687B

Orginalni naučni rad

GENOTIPSKA VARIJABILNOST SVOJSTAVA KORENA I STABLA KLIJANCA HLEBNE PŠENICE (Triticum aestivum L.)

Milica BLAŽIĆ¹, Dejan DODIG², Vesna KANDIĆ², Dragan Đokić³, Tomislav ŽIVANOVIĆ⁴

¹Visoka tehnička škola strukovnih studija Požarevac, Srbija

²Institut za kukuruz “Zemun Polje”, Beograd, Srbija

3Poljoprivredni fakultetz u Kruševcu, Univerzitet u Nišu, Kruševac, Srbija

⁴Katedra za genetiku, oplemenjivanje biljaka i semenarstvo, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, Srbija

Izvod

Ocena svojstava korena i stabla hlebne pšenice (Triticum aestivum L.) u ranoj fazi razvića, na stupnju klijanaca, može biti moćan alat u oplemenjivanju pšenice sa ciljem dobijanja potomstva sa bržim ranim porastom. Pokazano je da su genotipovi sa bržim ranim porastom proizveli veću biomasu i prinos zrna. U ovoj studiji izvršena je ocena svojstava korena i stabla 101 genotipa hlebne pšenice u fazi klijanaca starosti 10 dana. Analizirano je 8 morfoloških svojstava korena i stabla: dužina primarnog korena, distanca do prve grane na primarnom korenu, broj bočnih korenova, ukupna dužina bočnih korenova, ugao seminalnih korenova, dužina stabla, suva masa korena i suva masa stabla. Analizirani bočni korenovi podrazumevali su seminalne korenove. Najveću varijabilnost od ispitivanih osobina imala je distanca do prve grane na primarnom korenu, a najmanju dužina stabla. Najveća pozitivna korelacija je utvrđena između dužine primarnog korena i ukupne dužine bočnih korenova. Klaster analiza pokazala je homogenost genotipova poreklom iz Srbije i regiona; njihove vrednosti dužine i težine korena i stabla bile su uglavnom oko i ispod proseka. Međutim, vrednosti za osobine: ugao seminalnih korenova, broj bočnih korenova i distanca do prve grane na primarnom korenu, bile su iznad proseka.

Autor za kontakt: Milica Blažić, Visoka tehnička škola strukovnih studija, Nemanjina 2, 12000 Požarevac, Serbia Požarevac, Srbija, E-mail: milica.blazic@vts-pozarevac.edu.rs, Telephone: +38163326500.

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 2(2021), str: 703-716

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2102703W

Orginalni naučni rad

EKSPRESIJA KAVEOLINA-2 KOD BOLESNIKA SA ORALNIM KARCINOMOM

I KORELACIJA SA KLINIČKOPATOLOŠKIM PARAMETRIMA

Chao WAN†, Fang ZHANG†, Liangming ZHU*

Departman za oralnu i maksilofacijalnu hirurgiju, Yijishan bolnica Wannan Medicinski koledž, Wuhu 241000, Anhui Provincija, Kina

†Ova dva autora jednako su doprinela ovom radu.

Izvod

Cilj nam je bio da analiziramo ekspresiju kaveolina-2 (CAV2) kod pacijenata sa rakom usne šupljine i njegove korelacije sa kliničkopatološkim parametrima. Ekspresija CAV2 u raku usne šupljine i njegov uticaj na krive preživljavanja pacijenata sa rakom usne šupljine ispitivani su putem baze podataka Atlas humanog proteina. Uzorci tkiva karcinoma i normalni uzorci parakoncentralnog tkiva (≥2 cm udaljeni od tkiva karcinoma) prikupljeni su od 173 pacijenta sa rakom usne šupljine potvrđenim patologijom. Štaviše, izvedena je qRT-PCR i imunohistohemija kako bi se otkrila mRNK i ekspresija proteina CAV2 u tkivima karcinoma usne duplje i odgovarajućim parakoncentroznim tkivima, i analizirane su kliničkopatološke karakteristike i uslovi preživljavanja pacijenata sa rakom usne šupljine. U bazi podataka Atlasa humanog proteina pokazano je da je ekspresija CAV2 značajno povećana u tkivima karcinoma usne šupljine u poređenju sa onom u normalnim tkivima (P <0,05), a pacijenti sa niskom ekspresijom CAV2 imali su duže vreme preživljavanja od onih sa visokom ekspresijom CAV2 (P <0,05). Rezultati qRT-PCR i imunohistohemije pokazali su da su nivo ekspresije mRNK CAV2 i procenat CAV2 pozitivnih ćelija bili značajno veći u tkivima karcinoma usne šupljine od onih u parakanceroznim tkivima (P <0,05). Ekspresija CAV2 korelirala je sa kliničkom fazom i stepenom patološke diferencijacije (P <0,05). U poređenju sa onima kod pacijenata sa niskom ekspresijom CAV2, kriva ukupnog preživljavanja (OS), kriva preživljavanja bez relapsa (RFS) i stopa preživljavanja značajno su opali kod pacijenata sa visokom ekspresijom CAV2 (P = 0,001). Pored toga, ekspresija CAV2, klinička faza i stepen patološke diferencijacije bili su nezavisni faktori uticaja na OS i RFS pacijenata. Ekspresija CAV2 imala je relativno visoku prediktivnu vrednost za OS i RFS pacijenata sa rakom usne šupljine u roku od 5 godina nakon operacije, od čega je površina pod krivom bila 0,827 i 0,874, a optimalna granična vrednost bila je 27,97% i 32,84%, redom. CAV2 je visoko izražen kod karcinoma usne šupljine. Sa porastom nivoa ekspresije CAV2, vreme preživljavanja pacijenata se skraćuje, a rizik od relapsa je povišen, što ukazuje na lošu prognozu.

Autor za kontakt: Liangming Zhu, Department of Oral and Maxillofacial Surgery, Yijishan Hospital of Wannan Medical College, Wuhu 241000, Anhui Province, P. R. China, E-mail: carlorussohri@yahoo.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 2(2021), str: 717-727

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2102717D

Orginalni naučni rad

RAZLIČITOST U SASTAVU ETERIČNIH ULJA EKOTIPOVA

Ziziphora tenuior L.

Hulya DOGAN

Yozgat stručna škola, Biljna i animalna proizvodnja, Yozgat Bozok Univerzitet, Yozgat, Turska

Izvod

Ovaj rad prikazuje uporedni skrining tri ekotipa Ziziphora tenuior L., uzorkovanih iz tri regiona sa različitim nadmorskim visinama u srednjoj i severoistočnoj Turskoj, na osnovu njihovog sastava esencijalnog ulja, ukupnog sadržaja fenola i antioksidativnih kapaciteta. Z. tenuior ekotipovi su pokazali dvadeset jedinjenja koja predstavljaju 89,18-91,44% esencijalnog ulja (EO) identifikovanog pomoću GC-MS. Glavne komponente EO u ekotipovima bili su pulegon (37,23-49,12%), a zatim 1,8-cineol (2,26-7,78%), limonen (4,20-5,44%), b-kariofilen (3,88-5,11%) i timol (2,68-411%). Ekotipovi su pokazali promenljiv sadržaj pulegona i on je povećan sa porastom nadmorske visine. Ukupan sadržaj fenola varirao je među ekotipovima u rasponu od 21,13 do 27,50 mg ekvivalenta galne kiseline / g EO. Antioksidativni kapacitet je određen in vitro pomoću DPPH testova za uklanjanje radikala i FRAP (Ferric Reducing power) testova i izražen kao koncentracija svakog ekstrakta potrebnog za inhibiciju radikala za 50% (IC50 i EC50) vrednosti koje su se kretale od 0,80 do 0,97 mg / ml u DPPH i 0,42 do 0,55 mg / ml u FRAP testovima, respektivno. Naši rezultati su pokazali da se antioksidativni kapacitet promenio među ekotipovima. Uzimajući u obzir sadržaj esencijalnog ulja, čini se da je odabir ekotipa najprikladniji za dobijanje više pulegona iz ove biljke iz njenog divljeg staništa.

Autor za kontakt: Hulya Dogan, Yozgat Vocational School, Plant and Animal Production, Yozgat Bozok University, Yozgat, Turkey, E-mail: hulya.dogan2026@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 2(2021), str: 729-737

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2102729V

Orginalni naučni rad

ASOCIATIVNO PROUČAVANJE RS535296987 TEX14 GENA KOD AZOOSPERMIJE: RFLP I DNA SEKVENCIRANJE

Mohammad VAHEDI¹i Masoud SHEIDAI²

¹Department za biologiju, Fakultet za biologiju, North-Tehran Branch, Islamic Azad Univerzitet, Tehran, Iran

²Fakultet za prirodne nauke i biotehnologiju, Shahid Beheshti Univerzitet, Tehran, Iran

Izvod

Azoospermija je jedna od vrsta muške neplodnosti, sa klinički najtežim fenotipom, jer se prirodno začeće ne može dogoditi. Procenjeno je da pogađa 0,1 do 1% svih muškaraca i 10-15% muškaraca u neplodnim parovima. TEX14 je gen za kodiranje proteina, koji se nalazi u humanom hromozomu 17, (17k22). Izgleda da je gen TEX14 presudan za savršenu spermatogenezu, a funkcionalne studije ukazuju na ulogu TEX14 u međućelijskim mostovima prilikom razvijanja muških ćelija. Gen sadrži 32 egzona i obuhvata 137 kb. Dostupni su heterogeni rezultati koji povezuju gen TEX14 i azoospermiju. Stoga se predlaže da se istraži ovaj gen u različitim populacijama. Analizirali smo oko 200 muškaraca u dve kategorije azoospermije i zdravih osoba pomoću RFLP-a, kao i DNK sekvenciranja kako bismo ukazali na povezanost između rs535296987 u TEX14 i njegovih susednih nukleotida sa azoospermijom. Nismo pronašli značajnu povezanost na osnovu RFLP podataka, a takođe i grupisanjem u klastere proučavanih uzoraka i kontrola na osnovu DNK sekvenciranja. Prema tome, i starost u ispitivanim uzorcima i nizak stepen mutacija u ovom genetskom regionu mogu biti razlog za heterogene izveštaje o povezanosti TEX14 gena i azoospermije.

Autor za kontakt: Masoud Sheidai, Fakultet za prirodne nauke i biotehnologiju, Shahid Beheshti Univerzitet, Tehran, Iran e-mail: msheidai@yahoo.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 2(2021), str: 739-756

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2102739L

Orginalni naučni rad

SCOT MOLEKULARNI MARKERI I DIFERENCIJACIJA POPULACIJE KOD

Hedera helix L.

Haiying LI^1,*, Yingxue WANG¹ and Rabia IQBAL ²

¹Severnokineski Univerzitet za vodne resurse i električnu energiju, Zhengzhou, Henan, Kina

²Departman za biljne nauke, Quaid-i-Azam Univerzitet Islamabad, Pakistan

Hedera helix L. je vrsta koja se široko koristi zbog svojih ukrasnih i lekovitih svojstava. Uprkos vrlo dobroj biohemijskoj karakterizaciji, znanje o promenljivosti DNK je vrlo ograničeno i do danas nisu korišćeni DNK markeri za analizu genomske varijabilnosti populacija. U ovoj studiji, proučavana je genetska varijabilnost 56 Hedera helix, individua unutar devet populacija koristeći 10 markera Start Codon Tarnged (SCoT). Visoko polimorfne trake (95,78%), polimorfni sadržaj informacija (0,25) i broj alela (1,34) pokazali su da su SCoT pouzdan sistem markera za genetsku analizu u Hedera helix. Kod svih vrsta, procenat polimorfnih lokusa [P] iznosio je 66,20%, raznolikost gena Nei [H] bila je 0,159, Šenonov indeks [I] bio je 0,148, a nepristrasna raznolikost gena [UHe] bila je 0,56. Genetske varijacije unutar populacija (70%) bile su veće nego među populacijama (30%) na osnovu analize molekularne varijanse (AMOVA). Koristili smo SCoT molekularni marker za naše genetsko istraživanje sa sledećim ciljevima: 1 - ispitati genetsku raznolikost Hedera helix, 2 - identifikovati genetske grupe unutar ovih devet populacija bršljana i 3 - proizvesti podatke o genetskoj strukturi populacije bršljana. Dobijeni rezultati otkrili su visoku genetsku varijabilnost unutar populacije.

Autor za kontakt: Haiying Li, North China University of Water Resources and Electric Power, No.136 Jinshui east road, Zhengzhou, Henan, P.R.China. E-mail: lhy9870654@126.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 2(2021), str: 757-768

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2102757B

Orginalni naučni rad

ANALIZA GENETIČKOG DIVERZITETA LEKOVITE BILJKE Heracleum persicum Desf. ex Fischer

Faegheh BEHZADIFAR, Sayeh Jafari MARANDI^*, Ahmad MAJD, Fahimeh SALIMPOUR, Sedigheh ARBABIAN

Departman za biologiju, Fakultet bioloških nauka, Ogranak Severni Teheran, Islamski Azad Univerzitet, Teheran, Iran

Izvod

Biljka Heracleum persicum Desf. Ek Fischer je poreklom iz Irana, ali je u Evropu uvedena kao invazivna biljka. Ima lekovite i jestive vrednosti. Njegovi plodovi su korišćeni za ublažavanje nadimanja, bolova u stomaku, kao i za aromatizaciju kao probavni i antiseptički sastojak. Ova lekovita biljka formira mnoge geografske populacije u zemlji, posebno u planinskim regionima; međutim, nemamo podataka o genetskoj strukturi i genetskoj raznolikosti ove biljne vrste. Takve informacije mogu se koristiti u identifikaciji genskog fonda i budućim programima za očuvanje i uzgoj genetike. Stoga je ovo istraživanje izvedeno sa sledećim ciljevima: 1- Obezbediti podatke o genetskoj raznolikosti geografskih populacija, 2- Identifikovati potencijalne genske pool-ove za buduće programe genetskog konyervacije i oplemenjvanja. Koristili smo ISSR i molekularne markere Start Codon target (SCoT), jer su oni pogodni markeri za ispitivanje genetičkog diverziteta. Oni su visoko polimorfni, ponovljivi i relativno jeftini markeri. Ova studija je otkrila da i ISSR i SCoT markeri daju podatke o genetskoj promenljivosti i genetskom afinitetu lokalnih populacija. Oba molekularna markera otkrila su dobar nivo genetske varijabilnosti unutar i među populacijama Heracleum persicum. Analiza molekularne varijanse (AMOVA) proizvela je značajne razlike između geografskih populacija za oba markera. Mogli bismo da identifikujemo nekoliko ISSR kao i SCoT opsega koji mogu razlikovati proučavane populacije. Umereni do dobar nivo genetske raznolikosti koji smo primetili u svakoj H. persicum može biti posledica unakrsnog oprašivanja. U zaključku predlažemo upotrebu kombinacije ISSR i SCoT molekularnih markera za proučavanje genetske varijabilnosti populacije u geografskim populacijama H. persicum za buduće genetičko konzerviranje i kolekcionisanje germplazme ove lekovite biljke.

Autor za kontakt: Sayeh Jafari Marandi: Department of Biology, Faculty of Biological Sciences, North Tehran Branch, Islamic Azad University, Tehran, Iran. E-mail, jafarisayeh@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 2(2021), str: 769-782

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2102769M

Orginalni naučni rad

PROTOK GENA I GENETIČKA STRUKTURA IZMEĐU POPULACIJA Hesperis L. (BRASSICACEAE) VRSTA KORIŠĆENJEM MOLEKULARNIH MARKERA

Kuanhong MENG^1*,Jia YAO², CongYing HE¹ , Hakimeh MORABBI HERAVI³

¹Ningbo Institut za okeanografiju, Zhejiang, Kina

²Škola za civilno inžinjerstvo i arhitekturu, NingboTech Univerzitet Ningbo, Zhejiang, Kina

³Department of Statistics, Univerzitet Bojnord, Iran

Izvod

Genetička varijabilnost i struktura populacija proučavani su u sedam geografskih populacija Hesperis L. U ovim populacijama utvrđeni su parametri genetske raznolikosti. 5 od 10 nasumično amplifikovanih polimorfnih DNK prajmera proizvelo je 62 ponovljive trake sa prosekom od 7,1 trake po prajmeru i 55% polimorfizma. Hesperis hyrcana je pokazao najveći broj efikasnih alela (Ne), Shannon indeksa (I) i genetske raznolikosti (H). Najviše vrednosti genetske raznolikosti dobijene su u Hesperis hircana. NJ grupisalo je populacije u dva različita klastera/grupe, ukazujući na njihovu genetsku razliku o kojoj se detaljno govori. Rezultati ove studije pokazali su da je nivo genetskih varijacija u Hesperisu relativno visok. Dendrogram zasnovan na NJ pokazao je blisku vezu između članova Hesperis straussii i Hesperis hyrcana hircana, dok se zaštićena populacija Hesperis luristanica najviše razlikuje od ostalih populacija. Analiza glavnih komponenata, međutim, pokazala je neke manje razlike sa dendrogramima zasnovanim na NJ.

Autor za kontakt: Kuanhong Meng, Ningbo Institut za okeanografiju, Zhejiang, 315832, Kina, E-mail: guxing_ge@163.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 2(2021), str: 783-798

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2102783Q
Orginalni naučni rad

DETEKCIJA DNK POLIMORFIZMA I GENETIČKOG DIVERZITETA KOD GERMPALYME PISTAĆA POMOĆU RAPD MARKERA

Xiaohui QIAN¹* i Shahram MEHRI²

¹Departman za turizam i kulturu, Anhui stručna škola za finansije i trgovinu, Hefei, Kina

²Department of Agronomy and Plant Breeding, ParsAbad Moghan Branch, Islamic Azad University, ParsAbad Moghan, Iran

Izvod

Procena genetičkog diverziteta populacije je preduslov za započinjanje i razvoj projekata oplemenjivanja biljaka. Pistacia vera se smatra komercijalnom vrstom roda Pistacia. U Iranu je izvoz pistaća na drugom mestu po izvozu nenaftnih proizvoda i na prvom mestu među hortikulturnim vrstama. Stoga smo prikupili i analizirali 11 genotipova pistaća (Pistacia vera) iz dve provincije u Iranu. Cilj nam je bio 1) da procenimo genetički diverzitet među nekim iranskim sortama pistaća 2) da li postoji korelacija između genetske i geografske udaljenosti vrsta? 3) Genetska struktura populacija i taksona. Pokazali smo značajne razlike u kvantitativnim morfološkim karakterima biljnih vrsta. Sorte Akbari su prikazivale očekivanu heterozigotnost (UHe) u opsegu od 0,028. Informacije o Šenon indeksu bile su visoke (0,49) kod sorte Seifadini. Sorte Akbari zabeležile su najnižu vrednost, 0,029. Uočeni broj alela (Na) kretao se od 0,261 do 2 700 kod sorti Shahpasand i Kalehghoochi. Efektivni broj alela (Ne) bio je u rasponu od 1.021-1.800 za sorte Akbari i Moosaabadi. Protok gena (Nm) bio je relativno nizak (0.38) u sortama pistaća. Mantelov test pokazao je korelaciju (r = 0,33, p = 0,0001) između genetske i geografske udaljenosti. Izvestili smo o velikom genetičkom diverzitetu, što jasno pokazuje da se neke od sorti iranskog pistaća mogu prilagoditi promenljivom okruženju, jer je velika genetska raznolikost povezana sa prilagodljivošću vrsta. Sadašnji rezultati ukazali su na korisnost RAPD markera i morfometrijskih metoda za istraživanje genetičkog diverziteta pistać.

Autor za kontakt: Xiaohui Qian, ¹Departman za turizam i kulturu, Anhui stručna škola za finansije i trgovinu, Hefei, Kina, E-mail: xuanxuanww2@163.com; sh.mehri2000@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj2(2021), str: 799-812

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2102799C

Orginalni naučni rad

PROTOK GENA I STRUKTURA POPULACIJE KOD ALLOCHRUSA (CARYOPHYLLOIDEAE, CARYOPHYLLACEAE) POMOĆU MOLEKULARNIH MARKERA

Weimiao CHEN ¹*, Majid KHAYATNEZHAD, Nima SARHADI³

¹Kolež kineskog jezika i kulture, Jinan Univerzitet,Guangzhou, Kina

² Klub mladih istraživača, Ardabil Ogranak, Islamski Azad Univerzitet, Ardabil, Iran

³Departman za agrotehnologiju, Poljoprivredni fakultet, Tarbiat Modares Univerzitet, Teheran, Iran

Izvod

Allochrusa Bunge je rod podfamilije Cariophilloideae Rabeler & Bittrich koji sadrži oko 8 vrsta rasprostranjenih u Turskoj, Centralnoj Aziji, Avganistanu, Kavkazu, Zakavkazju i Iranu. Tri vrste Allochrusa versicolor, A. bungei i A. persica se javljaju u Iranu i pokazuju određeni stepen morfoloških preklapanja koja otežavaju razgraničenje vrsta. Do danas nisu postojale detaljne informacije o morfološkoj i genetskoj strukturi ovih vrsta u zemlji. Ciljevi ove studije su: 1) pronalaženje dijagnostičke vrednosti SCoT markera u razgraničenju vrsta Allochrusa, 2) pronalaženje genetske strukture ovih taksona u Iranu i 3) istraživanje međusobnog odnosa vrsta. Za ovu studiju je korišćeno 97 nasumično sakupljenih biljaka iz 7 geografskih populacija tri vrste Allochrusa. Naišli smo na opsežne genetske i morfološke diverzitete vrsta. Molekularni markeri SCoT mogli bi da ograniče proučavanu vrstu. Analiza AMOVA i STRUKTURE otkrila je da su vrste Allochrusa genetski diferencirane. Mantel test pokazao je korelaciju između genetske i geografske udaljenosti proučavanih populacija. Analiyiran je I genetski afinitet proučavanih vrsta.

Autor za kontakt: Weimiao Chen, College of Chinese Language and Culture, Jinan University,Guangzhou, 510610, China

E-mail: weimaochen@yeah.net; majidkhayatnezhad126@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 2(2021), str 813-823

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2102813R

Orginalni naučni rad

UPITNIK ZA PROCENJIVANJE INFORMISANOSTI, ZNANJA I STAVOVA O DONIRANJU, SKLADIŠTENJU I PRIMENI INDUKOVANIH PLURIPOTENTNIH MATIČNIH ĆELIJA (QIPSC)

Sanja RAŠČANIN¹, Mirjana JOVANOVIĆ^1,2, Dejan STEVANOVIĆ³, Nemanja RANČIĆ^4,5

¹ Fakultet medicinskih nauka, Univerzitet u Kragujevcu, Kragujevac, Srbija

² Psihijatrijska klinika, Klinički centar, Kragujevac, Kragujevac, Srbija

³Klinika za neurologiju i psihijatriju za decu i mlade, Beograd, Srbija

⁴ Centar za kliničku farmakologiju, Vojnomedicinska akademija, Beograd, Srbija

⁵ Medicinski fakultet VMA, Univerzitet odbrane, Beograd, Srbija

Izvod

Otkriće indukovanih pluripotentnih matičnih ćelija (iPSCs) otvorilo je mogućnosti za reprogramiranje adultnih somatskih ćelija u pluripotentno stanje in vitro indukovanom i forsiranom ekspresijom specifičnih transkripcionih faktora. Dakle, iPSCs mogu imati potencijalnu primenu u regenerativnoj medicini, transplantaciji, pri čemu bi bilo izbegnuto odbacivanje transplantiranih tkiva, modelovanju bolesti, ispitivanju lekova. Zbog očiglednih etičkih problema u vezi sa doniranjem i dobijanjem biomaterijala iPSCs se smatraju boljom alternativnom za istraživanje nego što su vrlo često etički osporavanje embrionalne matične ćelije (ESCs). Cilj ovog rada bio je da opiše razvoj upitnika za procenu informisanosti, znanja I stavova o doniranju, čuvanju i primeni iPSCs (tj. QIPSC). Sproveli smo prospektivnu kvalitativnu studiju zasnovanu na razvoju, validizaciji i ispitivanju pouzdanosti QIPSC. Studija je obuhvatila 122 ispitanika, a konačna verzija QIPSC, sadržala je ukupno 34 pitanja. Zatim je izvršena analiza pouzdanosti dela upitnika koji se odnosi na informisanost i znanja ispitanika o iPSCs sa pitanjima uključenim u ovaj dvokomponentni model i dobijena Kronbahova alfa vrednost od 0,783, odnosno 0,870. Pokazalo se da je raspon tačnih odgovora na pitanja u delu znanja ispitanika o iPSCs bio od 17,2-63,1%. Rezultati naše studije pokazuju da je korišćeni QIPSC bio jedinstven, pouzdan i valjan instrument za procenu nivoa informisanosti, znanja i stavova o doniranju, čuvanju i primeni iPSCs.

Autor za kontakt: Sanja Raščanin, Faculty of Medical Sciences, University of Kragujevac, Tel:060-0500956, E-mail: rsanja.eko@gmail.com.

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 2(2021), str: 825-849

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2102825K
Orginalni naučni rad

DELINEACIJA MULTIVARIJANTNE DIVERGENTNOSTI, HERITABILNOST, POVEYANOST SVOJSTAVA I IDENTIFIKACIJA SUPERIORNIH GENOTIPOVA LANA (Linum usitatissimum L.) ZA OMEGA-3-MASNE KISELINE

Mithlesh KUMAR*, Manubhai PATEL, Ravindrasingh CHAUHAN, Chandresh TANK, Satyanarayan SOLANKI

Department za genetiku I oplemenjivanje, C. P. Koledž za poljoprivredu, S.D. Poljoprivredni Univerzitet, Sardarkrushinagar-385 506 (Gujarat), Indija

Izvod

Sadašnje istraživanje je sprovedeno radi procene 50 genotipova lana tokom tri uzastopne godine za prinos semena, sadržaj ulja i agromorfološka svojstva primenom multivarijcijskog pristupa. Veći opseg, velika vrednost indeksa diverziteta (Shannon-weaver) i za osobine i za genotipove i velike razlike u srednjim vrednostima za većinu osobina pokazale su da postoji široka i značajna varijacija među genotipovima i osobinama. Objedinjena analiza varijanse otkrila je izuzetno značajne razlike (p <0,001) među genotipovima za sve proučavane osobine. Viši fenotipski koeficijent varijacije (PCV) u poređenju sa genotipskim koeficijentom varijacije (GCV) označavao je mali uticaj okoline na ekspresiju svih proučavanih osobina. Klaster analiza prinosa i agro-morfoloških svojstava primenom aritmetičkih proseka (UPGMA) grupisala je genotipove u devet klastera. Grupisanje genotipova lana sa različitih geografskih lokacija ili izvora / porekla u isti klaster potvrdilo je da su genetski povezani, a možda i od istog pretka. Analiza glavnih komponenata (PCA) otkrila je da je većina varijacija (76,41%) pripala glavnim komponentama i ukazala je na ulogu osobina koje su značajno doprinele velikim varijacijama među genotipovima. Pozitivna povezanost prinosa semena po biljci i sadržaju ulja sa osobinama komponenti implicira da bi poboljšanje jedne ili više osobina komponenata moglo rezultirati genetskim povećanjem prinosa semena i sadržaja ulja u semenu lana. Značajna negativna povezanost prinosa semena po biljci i sadržaja ulja sa danima do cvetanja i danima do sazrevanja ima velike prednosti u oplemenjivanju sorti lana kratke vegetacije, za tople i sušne klimatske uslove polusušnih regiona. Specifični genotipovi, kao što su Shival, Sharda, IC54970, Mukta, IC56363, T-397, IC53281 i RLC-92 identifikovani su za razvoj sorti krače vegetacije i patuljastog rasta sa višim sadržajem omega-3-masnih kiselina.

Autor za kontakt: Mithlesh Kumar, Department of Genetics & Plant Breeding, C. P. College of Agriculture, S.D. Agricultural University, Sardarkrushinagar-385 506 (Gujarat), India,E-mail: mithleshgenetix@gmail.com, Mob No: 9737555950

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 2(2021), str: 851-865

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2102851F

Orginalni naučni rad

PALINO-MORFOLOGIJA Hedera L. (rod bršljana, Araliaceae) I NJIHOVE SISTEMATSKE IMPLIKACIJE

Fahimeh FALLAH, Farrokh GHAHREMANINEJAD*

Departman za biljne nauke, Biološki fakultet, Kharazmi Univerzitet, Teheran, Iran.

Izvod

Detaljno su proučene palinomorfološke karakteristike 5 vrsta koje pripadaju Hedera iz familije Araliaceae. Ove biljne vrste su sakupljene iz različitih fitogeografskih regija Irana i Mađarske. Palinološko ispitivanje je izvršeno primenom prenosnog elektronskog mikroskopa (TEM) i skenirajućeg elektronskog mikroskopa (SEM). Polenova zrna vrste su mrežasta, prolatasta, subprolatna, trikoporativna, izopolarna, radijalno simetrična i monadna. Najveće zrno polena bilo je u vrsti Hedera colchica (72,24 ± 1,6 mm), a najmanje zrno polena kod Hedera helix (28,63 ± 2,1 mm). Istraživanje koje je sprovedeno TEM-om pokazalo je da su se vrste razlikovale u pogledu debljine eksena, debljine tektuma, debljine sloja stopala, prečnika i dužine Columellae, debljine i oblika Caput-a, sloja tektuma do stopala (T/F) odnos, odsustvo ili prisustvo Endexina i debljina slojeva Intine. Glavna svrha ovog istraživanja bila je važnost veze između veličine zrna polena i broja hromozoma i nivoa ploidnosti kod vrsta Hedera.

Autor za kontakt: Farrokh Ghahremaninejad, Department of Plant Sciences, Faculty of Biological Sciences, Kharazmi University, Postal Code 15719-14911, Tehran, Iran. E-mail: fgh@khu.ac.ir.

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 2(2021), str: 867-882

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2102867H

Orginalni naučni rad

GENETIČKA STRUKTURA POPULACIJE I PROTOK GENA KOD Alcea aucheri (BOISS.) ALEF.: POTENCIJALNA LEKOVITA BILJKA

Liu hang¹, Li pan^1,*, Tang yong¹, Luo jianguo¹, Xu XINGMIN¹ and FAISAL ²

¹Škola za mehaničko i električno inžinjerstvo, Severnokineski institute za nauku i tehnologiju, Langfang, Hebei provincija, 065201, Kina

²Institut za biljne nauke, Univerzitet Sindh, Jamshoro, Pakistan

Izvod

Rod Alcea, član familije Malvaceae, sastoji se od približno 75 vrsta širom sveta koje su raspoređene uglavnom u jugozapadnoj Aziji. Među njima, 33 vrste rastu u Iranu. Biljke Alcee (ili Althee) spadaju među važne lekovite biljke u iranskoj tradicionalnoj medicini. Dugo se koriste u lečenju zdravstvenih problema i bolesti. Alcea aucheri (Boiss.) Alef. vrste su rasprostranjene u različitim staništima Irana. Nema podataka o genetskoj strukturi njegove populacije, genetskoj raznolikosti i morfološkoj varijabilnosti u Iranu. Zbog toga smo zbog važnosti ovih biljnih vrsta izvršili kombinaciju morfoloških i molekularnih podataka za ovu vrstu. Za ovu studiju koristili smo 118 nasumično prikupljenih biljaka iz 10 geografskih populacija u 5 provincija. AMOVA test otkrio je značajnu genetsku razliku među proučavanim populacijama, a takođe je otkrio da je 74% ukupne genetske varijabilnosti bilo posledica populacione raznolikosti, dok je 26% bilo genetičke diferencijacije populacije. Mantel test je pokazao pozitivnu značajnu korelaciju između genetske udaljenosti i geografske udaljenosti proučavanih populacija. Umrežavanjem, analize STRUKTURE otkrile su određeni stepen protoka gena među ovim populacijama.

Autor za kontakt: Li Pan, School of mechanical and electrical engineering, North China institute of science & technology, Langfang City, Hebei Province, 065201, China

Email: hhxiaoxiaohh21@163.com; nasar.nas1990@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 2(2021), str: 883-894

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2102883Z

Orginalni naučni rad

GENETIČKA DIFERENCIJACIJA Paracaryum VRSTA (Boraginaceae)

DETEkTOVANA SA ISSR

Xinxin ZHANG¹^* i Abdul SHAKOOR²

¹Koledž za prirodne nauke i tehnlogiju, Harbin Normal Univerzitet, Harbin, Kina 150025.

²Department za Biljne nauke, Quaid-i-Azam Univerzitet Islamabad, Pakistan

Izvod

Identifikacija vrsta je od fudamentalnog značaja u biologiji, biografiji, ekologiji i konzervaciji. Rod Paracaryum, pripada Cynoglosseae faniliji Boraginaceae, uključuje oko 67 vrsta uglavnom rasprostranjeni u Irano-Turanian fitogeografskom regionu. Uprkos širokoj rasprostranjenosti mnogih vrsta Paracarium koje rastu na različitim staništima, nema dostupnih izveštaja o njihovoj genetskoj raznolikosti, načinu razilaženja i obrascima širenja. Stoga smo izvršili analizu sa ISSR markerima 98 uzoraka od 12 vrsta Paracariuma prikupljenih iz različitih staništa. Korišćen je set od 10 ISSR markera. Genetička rastojanja procenjena su na osnovu Jacardovog koeficijenta sličnosti, a takođe su urađene deskriptivne statistike populacija za procenu genetskih parametara. Dobijeno je ukupno 90 polimorfnih traka. Sadašnja studija otkrila je da podaci ISSR mogu ograničiti vrstu. Analiza AMOVA i STRUKTURE otkrila je da su vrste Paracarium genetski diferencirane, ali imaju određeni stepen zajedničkih zajedničkih alela.

Autor za kontakt: Xinxin Zhang，College of Life Science and Technology, Harbin Normal University, Harbin, China, 150025, E-mail: alanzhangxinxin@163.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 2(2021), str: 895-910

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2102895L

Orginalni naučni rad

ISPITIVANJE GENETIČKOG DIVERZITETA Malva L. (Malvaceae): VISOKO VREDNE MEDICINSKE BILJKE PRIMENOM SCOT MOLEKUALRNIH MARKERA

Huixing LI^1,*, Haiyan YU¹, Xiancai ZENG¹, Sahar HUSSEIN HAMARASHID ²

Školazabiolgiju i hemijski inženjering, Nanyang Institut za tehnologiju, Nanyang 473004, Henan, Kina

² Politehničko sveučilište Sulaimany - koledž primijenjenih nauka

Izvod

Rod Malva L. raste spontano skoro svuda u Evropi i Mediteranu. Ima 25-40 vrsta I može se smatrati jednogodišnjom i dvogodišnjom biljkom. Ovaj rod sadrži vrste koje imaju terapeutska svojstva i najvažnije su u medicini i funkcionalnoj prehrambenoj industriji. Zbog toga smo zbog važnosti ovih biljnih vrsta izvršili kombinaciju morfoloških i molekularnih podataka za ovu vrstu. Za ovu studiju koristili smo 97 slučajno sakupljenih biljaka iz sedam vrsta u 7 provincija. Prema SCoT analizi markera, Malva silvestris i Malva aegiptia su imale najmanju sličnost, a vrste Malva ignocta i Malva vericillata imale su najveću sličnost. Ciljevi ove studije su: 1) mogu li SCoT markeri identifikovati vrste Malve, 2) kakva je genetska struktura ovih taksona u Iranu i 3) da se istraži međusobni odnos vrsta? Ova studija je otkrila da kombinacija morfoloških i SCoT podataka može identifikovati vrstu.

Autor za kontakt: Huixing Li, School of Biological and Chemical Engineering, Nanyang Institute of Technology, Nanyang 473004, Henan, China, Email:li20210702@163.com; ldongmei870@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 2(2021), str: 911-925

Srbija

UDC 575.633

https://doi.org/10.2298/GENSR2102911M

Orginalni naučni rad

EFEKAT GENOTIPA I INOKULACIJE BAKTERIJAMA IZ RODA BRADYRHIZOBIUM NA MORFOLOŠKE OSOBINE, PRINOS I SADRŽAJ PROTEINA IZABRANIH SORTI SOJE

Vladimir MILADINOVIĆ¹, Stefan KOLAŠINAC^1*, Ilinka PEĆINAR¹, Biljana KIPROVSKI², Dragosav MUTAVDŽIĆ³, Vladan UGRENOVIC⁴, Zora DAJIĆ STEVANOVIĆ¹

¹Univerzitet Beograd, Poljoprivredni fakultet, Beograd, Srbija

² Univerzitet Novi Sad, Poljoprivredni fakultet, Department za ratarske i povrtarske useve,

Novi Sad, Srbija

³ Institut za Multidisciplinarna istraživanja, Univerzitet u Beogradu, Srbija

⁴Institut za zemljište, Beograd, Srbija

Izvod

Proizvodnja soje u Srbiji uključuje inokulaciju setvenog materijala azotofiksirajućim bakterijama pre setve. Glavni cilj ovog rada je procena uticaja genotipa i inolulacije na morofoške parametre i prinos soje (Glycine max L. Merrill) kao i na sadržaj ukupnih proteina. Eksperiment je sproveden na zemljištu tipa černozem na kojem je prethodno uzgajana soja. Za setvu je korišćeno šest domaćih sorti soje, gde je svaka sorta sejana u tri ponavljanja sa dva tretmana (inokulisano i neinokulisano seme) i praćeni su sledeći morfološki parametri: visina biljke, broj bočnih grana, broj spratova, broj mahuna po biljci, masa mahuna sa semenom po biljci, masa semena po biljci bez mahune i ukupni prinos. Sadržaj ukunih proteina u semenu određen je standardnom analitičkom metodom dok su fine razlike u kvalitativnim osobinama proteina procenjene Ramanovom spektroskopijom. Sadržaj ukunih proteina bio je uniforman i kretao se do 39.6-42.15 %. Inokulacija je dovela do povećanja visine biljke i visina biljke do prve mahune. Najveća i najmanja prosečna visina biljke je uočena kod neinokulisanih sorti Dana (59,23 cm) i Sava (80,03 cm), respektivno. Efekat sorte je bio izraženiji i izazvao je efekat kod svih parametara osim sadržaja ukupnih proteina. Međutim, primena Ramanove spektroskopije je pokazala jasne razlike između ispitivanih sorti u kao i razlike između inokulisanih i neinokulisanih sorti u pogledu kvalitativnog sastava proteina semena.

Autor za kontakt: Stefan Kolašinac, University of Belgrade, Faculty of Agriculture, Nemanjina 6, 11080 Belgrade, Serbia, email: stefan.kolasinac@agrif.bg.ac.rs

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 2(2021), str: 927-939

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2102837M

Orginalni naučni rad

GENETIČKI DIVERZITET Erodium (Geranaiceae) VRSTA ZASNOVAN

NA ISSR MARKERIMA

Shu-Chen MOWANG^{1, *}, Fu-Ji CHEN¹, Zeenat²

¹Škola za ekonomiju i menadžment, Fuzhou Univerzitet, Fuzhou, Kina

²Institut za prirodne nauke, Univerzitet Sind, Jamshoro, Pakistan

Izvod

Utvrđivanje tačnih granica vrste je presudno za bolju perspektivu bilo kojih bioloških studija. Stoga je razgraničenje vrsta predmet opsežnog dela studija u okviru biologije. Vrste Erodium imaju značajne farmakološke i biološke aktivnosti. Cela biljka je korišćena kao adstringentno i hemostatično sredstvo kod materice i kod drugih krvarenja. Zbog važnosti ovih biljnih vrsta izvršili smo njenu molekularnu analizu. Za ovu studiju koristili smo 60 nasumično sakupljenih biljaka iz 5 vrsta u pet provincija. Amplifikacija genomske DNK pomoću 10 prajmera proizvela je 52 trake, od kojih je 50 polimorfnih (98,48%). Dobijene visoke prosečne vrednosti PIC i MI otkrile su visok kapacitet ISSR prajmera za otkrivanje polimorfnih lokusa među vrstama Erodium. Genetske sličnosti pet kolekcija procenjene su od 0,77 do 0,91. Prema analizi ISSR markera najmanju sličnost imali su E. cicutarium i E. malacoides, a najveću sličnost imale su vrste E. malacoides i E. okirrhinchum. Ciljevi ovog istraživanja bili su su: 1) da se utvrdi mogu li ISSR markeri identifikovati vrste Erodium i 2) istražiti međusobni odnos vrsta. Ova studija je otkrila da ISSR markeri mogu identifikovati vrstu.

Autor za kontakt: Shu-Chen Mowang, School of Economics and Management Fuzhou University, Fuzhou, China, Email: hyzhouhai@163.com; afzalullah338@gmail.com.

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 2(2021), str: 941

Srbija

https://doi.org/10.2298/GENSR2102927E

CORRIGENDUM

https://doi.org/10.2298/GENSR2102927E

Snežana Mladenović Drinić, Editor of the journal Genetika

request that it is necessary write exactly family name of the Corresponding author

POPULATION DIFFERENTIATION AND GENE FLOW IN Erodium cicutarium:

A POTENTIAL MEDICINAL PLANT

Yaocheng JIA*¹, Majid KHAYYATNEZHAD², Shahram MEHRI³

¹University of Yuncheng, Department of arts and crafts design, Yuncheng, Shanxi, 044000