GENETIKA, Vol

GENETIKA, Vol. 55, 1 (2023)

Ana MARJANOVIC, Aleksa PALIBRK, Valerija DOBRICIC, Ognjen MILICEVIC, Marija BRANKOVIC, Vanja VIRIC, Aleksandra DRINIC, Gorana MANDIC STOJMENOVIC, Milena JANKOVIC, Ivana BASTA, Stojan PERIC, Ivana NOVAKOVIC, Elka STEFANOVA, Zorica STEVIC

C9ORF72 GENETIČKA ANALIZA KOD BOLESNIKA SA AMIOTROFIČNOM LATERALNOM SKLEROZOM IZ SRBIJE [Izvod] [Rad]

Mohammad Reza ESLAMZADEH-HESARI, Mansoor OMIDI, Varahram RASHIDI,Alireza ETMINAN, Alireza AHMADZADEH

ISTRAŽIVANJE MOLEKULARNE VARIJABILNOSTI U NEKIM VRSTAMA Aegilopsa KORIŠĆENJEM POLIMORFIZMA CILJANOG POČETNOG KODONA (SCoT) I MARKERA POLIMORFIZMA IZVEDENIH CAAT-BOKS-om (CBDP) [Izvod] [Rad]

Manisha THAKUR, Ramesh KUMAR, Parul SHARMA, Rajnish SHARMA

PROCENA GENETIČKE ČISTOĆE I RANOSTASNOSTI U F1 I F2 POPULACIJI KRASTAVCA (Cucumis sativus L.) KORIŠĆENJEM SSR MARKERA [Izvod] [Rad] [Dodatak]

Sudheer Kumar ANNEPU, Happy Dev SHARMA, Anupam BARH, Rajesh DOGRA, Vipin SHARMA, Shivender THAKUR, Vinay VERMA, Kanika SHARMA

PREDVIĐANJE PERFORMANSI F1 UKŠTANJA U PATLIDŽANU (Solanum melongena L.) NA BAZI MORFOLOŠKE I MOLEKULARNE DIVERGENCIJE [Izvod] [Rad] [Dodatak]

Serife BALCI, Volkan Mehmet CINAR, Aydin UNAY

PROCENA DEJSTVA GENA I KOMBINACIONE SPOSOBNOSTI ZA PRINOS I KVALITET VLAKANA KOD PAMUKA (Gossypium hirsutum L.) [Izvod] [Rad]

Morteza GHANADPOUR, Seyed Reza KAZEMI NEZHAD, Hamid GALEHDARI, Mohammadreza HAJJARI

HOTAIR/MIR1 OSA DELUJE KAO POTENCIJALNI CILJ HEMOTERAPIJE KOD RAKA ŽELUCA [Izvod] [Rad]

Ege Riza KARAGUR, Aydin DEMIRAY, Nedim KARAGENC, Esra ELVER, Onur TOKGUN, Arzu YAREN, Gamze G. DOĞU, Hakan AKCA

DA LI POSTOJI PREDNOST MONITORINGA PREKO DETEKCIJE EGFR MUTACIJA TOKOM LEČENJA PACIJENATA SA RAKOM PLUĆA [Izvod] [Rad]

Koray OZRENK, Akgul TAS, Muttalip GUNDOGDU, Nurhan KESKIN, Sezai ERCISLI

FIZIČKO-HEMIJSKE SUPSTANCE I BIOAKTIVNE KOMPONENTE PLODOVA DRENA (Cornus mas L.) U PROVINCIJI ERZINČAN U ISTOČNOJ TURSKOJ [Izvod] [Rad]

Menisha RANI, Salesh Kumar JINDAL and Om Prakash MEENA

GENETIČKA VARIJABILNOST ZA RAST BILJAKA, PLODOVA, SEME I BIOHEMIJSKE OSOBINE U OPLEMENJIVAČKIM POPULACIJAMA PAPRIKA U RAVNICAMA SEVERNE INDIJE [Izvod] [Rad]

Sajid MUHAMMAD, Sultan AKBAR JADOON^*, Fida MOHAMMAD, Iftikhar HUSSAIN KHALIL, Sheraz AHMAD, Fahim ULLAH KHAN

AMMI ANALIZA ZA PRINOS ZRNA KOD PŠENICE SA REKOMBINATNIM INBRED LINIJAMA [Izvod] [Rad]

Lijuan WU, Zaijun YANG, Junqiang WANG, Jundong HE, Shian SHEN, Jin JIANG, Fang FANG, Xinkun HU

MOLEKULARNA KARAKTERIZACIJA I FILOGENETSKA ANALIZA NOVIH Wx GENA IZ Psathyrostachys juncea I Eremopyrum bonaepartis [Izvod] [Rad]

Renata ILIČIĆ, Aleksandra JELUŠIĆ, Milan BLAGOJEVIĆ, Ferenc BAGI, Karolina VRANDEČIĆ, Slaviša STANKOVIĆ, Tatjana POPOVIĆ MILOVANOVIĆ

KARAKTERIZACIJA Pseudomonas syringae PV. morsprunorum POREKLOM SA TREŠNJE I ŠLJIVE U SRBIJI [Izvod] [Rad]

Rukie KARA i Aidın AKKAIA

GENOTIPSKE RAZLIKE ZA SADRŽAJ HLOROFILA, PEPELA I AZOTA I NJIHOVA POVEZANOST SA PRINOSOM ZRNA KOD POPULACIJE TURSKE HLEBNE PŠENICE [Izvod] [Rad]

Svetlana M. PAUNOVIĆ, Rade K. MILETIĆ

OSOBINE PLODA PERSPEKTIVNIH GENOTIPOVA ORAHA IZ REGIONA ISTOČNE SRBIJE [Izvod] [Rad]

M. Muchlish ADIE, Arifin ARIFIN, Suyamto SUYAMTO, Ayda KRISNAWATI

PROCENA HETEROZISA, HETEROBELTIOZISA I DELOVANJA GENA U F1 BILJAKAMA SITNOSEMENIH UKRŠTANJA SOJE [Izvod] [Rad]

Emre SEVINDIK, Makbule BOZKURT, Mehmet YILMAZ, Ezginur ŞENYÜZ, Mehmet Yavuz PAKSOY

MOLEKULARNA KARAKTERIZACIJA POPULACIJA Dittrichia viscosa (L.) GREUTER (ASTERACEAE) POMOĆU ISSR MARKERA I HLOROPLAST (cpDNA) trnL INTRONSKIH SEKVENCI [Izvod] [Rad]

Masoud SHEIDAI, Sogol ALLAHVERDI, Narges ANVARI, Somayeh EYVAZI KHAMENE, Mozhgan GHANDEHARI, Marziyeh GHORESHI, Fatemeh JAMSHIDI, Gazal KHOSRAVANI, Naser KALHOR, Fahimeh KOOHDAR

TEXT-11 SNP-ovi I ULOGA SUSEDNIH SEKVENCI U IZAZIVANJU MUŠKE NEPLODNOSTI KOD NEKIH ETNIČKIH GRUPA IRANACA I NJIHOVA POTENCIJALNA ULOGA U PROCENI VREMENA DIVERGENCIJE [Izvod] [Rad]

Maja MATOŠA KOČAR, Aleksandra SUDARIĆ, Tomislav DUVNJAK, Zoe ANDRIJANIĆ, Antonela MARKULJ KULUNDŽIĆ

PROGRES, ADAPTABILNOST I STABILNOST PRINOSA ZRNA SOJE I KVALITET ZRNA KONVECIONALNO STVORENIH ELITNIH LINIJA [Izvod] [Rad]

Zorana DOBRIJEVIĆ, Jelena KARANOVIĆ, Dušanka SAVIĆ-PAVIĆEVIĆ, Goran BRAJUŠKOVIĆ

EFEKAT EPISTATIČKIH INTERAKCIJA IZMEĐU VARIJANTI U GENIMA ZA MIKRORNK I GENIMA ZA PROTEINE UTIŠAVAJUĆEG KOMPLEKSA NA RIZIK ZA RAZVOJ I PROGRESIJU KARCINOMA PROSTATE [Izvod] [Rad]

Guzide DOGAN, Seda ORENAY BOYACIOGLU, Metin CALISKAN, Elmas KASAP, Semin AYHAN, Erhun KASIRGA

ASOCIJACIJA EKSPRESIJE MIKRO RNK SA CELIJAKIČNIM NALAZOM DECE [Izvod] [Rad]

Dragoslav ĐOKIĆ^, Marijenka TABAKOVIĆ^, Jasmina KNEŽEVIĆ, Bojana MILENKOVIĆ, Dobrivoj POŠTIĆ, Ratibor ŠTRBANOVIĆ, Rade STANISAVLJEVIĆ

VARIJABILNOST I KORELACIJA IZMEĐU OSOBINA HIBRIDNOG SEMENA KURUZA RAZLIČITIH FRAKCIJA DOBIJENIH POSLE DORADE SEMENA I POČETNOG RASTA KLIJANACA [Izvod] [Rad]

Dušan UROŠEVIĆ, Desimir KNEŽEVIĆ, Gordana BRANKOVIĆ, Aleksandra Yu. NOVOSELSKAYA-DRAGOVICH, Alexander M. KUDRYAVTSEV, Mirela MATKOVIĆ STOJŠIN, Danica MIĆANOVIĆ, Veselinka ZEČEVIĆ

SADRŽAJ PROTEINA I SASTAV AMINOKISELINA U SEMENU HLEBNE PŠENICE (Triticum aestivum L.) [Izvod] [Rad]

Hend A. RADWAN, Ahmed I. ATEYA, Eman A. Abo ELFADL, Shimaa A. SAKR, Mohamed M. FOUDA, Ragab A. DARWISH, Adel E. EL-DESOKY

EFIKASNOST POLIMORFIZMA LEPTIN GENA U EVAULACIJI OSOBINA RASTA I TRUPA V-LINIJA I BALADI CRNIH ZEČEVA [Izvod] [Rad]

Snežana GOŠIĆ-DONDO, Jelena SRDIĆ, Vesna DRAGIČEVIĆ, Željko, D. POPOVIĆ, Danijela RISTIĆ, Dragana BRANKOVIĆ, Dragan GRČAK

VARIJABILNOST GENOTIPOVA KUKURUZA U ISPOLJAVANJU TOLERANTNOSTI PREMA KUKURUZNOM PLAMENCU (Ostrinia nubilalis Hbn.) [Izvod] [Rad]

Srećko RAJOVSKI, Nemanja VUČIĆ, Jelena KARANOVIĆ, Suzana MATIJAŠEVIĆ, Dušanka SAVIĆ-PAVIĆEVIĆ, Zorana DOBRIJEVIĆ, Goran BRAJUŠKOVIĆ

ASOCIJACIJA VARIJANTI U GENIMA PRMT6, PEX10 I SOX5 SA IDIOPATSKIM MUŠKIM STERILITETOM: DOKAZI IZ POPULACIJE SEVERNE MAKEDONIJE I AŽURIRANA META-ANALIZA [Izvod] [Rad]

Hardeep KAUR, Rajinder Kumar DHALL, Priti SHARMA

PROUČAVANJA ASOCIJACIJE U GRAŠKU ZA PRINOS I SVOJSTVA PRINOSA [Izvod] [Rad]

Yongming FAN, Liuhui YANG, Qi WANG, Jaime A. TEIXEIRA DA SILVA, Xiaonan YU

PROCENA GENETSKOG DIVERZITETA KOD 55 KULTIVARA ZELJASTOG BOŽURA SA SSR MARKERIMA [Izvod] [Rad]

Pedram AJALLI, Nasser MOHEBALIPOUR1, Hasan NOURAFCAN, Hamid HATAMI MALEKI, Ali FARAMARZI

ANATOMSKA VARIJABILNOST I STRUKTURA POPULACIJE Cucumis melo L. UZORAKA PRIKUPLJENIH IZ IRANA [Izvod] [Rad]

Habibe Koc UCAR, Fatma Derya BULUT, Berrak Bilginer GURBUZ, Okan DİLEK, Ilker GUNEY

NOVA VARIJACIJA GAMT-A U SINDROMU CEREBRALNOG NEDOSTATKA KREATINA, PRVA POTPUNA HOMOZIGOTNA DELECIJA GAMT-A [Izvod] [Rad] [Dodatak]

Ghashia ASIF, Mariam JAVED, Asif NADEEM, Ali Ahmad SHEIKH

GENOTIPSKA DISTRIBUCIJA POLIMORFIZMA MSTN GENA UKLJUČENOG U TRKAČKE PERFORMANSE Camelus dromedarius [Izvod] [Rad]

Biljana KORUNOSKA, Vladan PEŠIĆ, Nenad BUNJAC

IDENTIFIKACIJA I ISPITIVANJE POJEDINIH CITOGENETSKIH KARAKTERISTIKA NEKIH AUTOHTONIH SORTI VINOVE LOZE U REPUBLICI SEVERNOJ MAKEDONIJI [Izvod] [Rad]

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 55 broj 1(2023), str: 1-18

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2301001M
Orginalni naučni rad

C9ORF72 GENETIČKA ANALIZA KOD BOLESNIKA SA AMIOTROFIČNOM LATERALNOM SKLEROZOM IZ SRBIJE

Ana MARJANOVIC^1,2, Aleksa PALIBRK², Valerija DOBRICIC^2,3 Ognjen MILICEVIC¹, Marija BRANKOVIC^1,2, Vanja VIRIC², Aleksandra DRINIC⁴, Gorana MANDIC STOJMENOVIC ^1,2, Milena JANKOVIC², Ivana BASTA^1,2, Stojan PERIC^1,2, Ivana NOVAKOVIC^1,2, Elka STEFANOVA^1,2, Zorica STEVIC^1,2

¹Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija

²Klinika za neurologiju, Univerzitetski Klinički Centar Srbije, Beograd, Srbija

³Luebeck Interdisciplinarna platforma za analizu genoma (LIGA), Univerzitet u Libeku, Nemačka

⁴Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, Beograd, Srbija

Izvod

Heksanukleotidna ekspanzija u genu C9orf72 je najčešći uzrok familijarnih i sporadičnih slučajeva amiotrofične lateralne skleroze (ALS) u Evropi. U ovoj studiji smo imali za cilj da odredimo veličinu i distribuciju C9orf72 alela i istražimo moguću povezanost veličine ponovaka sa nekoliko kliničkih parametara kod ALS bolesnika iz Srbije. Bolesnici su prikupljani u periodu 2011-2021 i analizirani koristeći fragmentnu analizu i Southern Blot. Od 383 ALS bolesnika registrovali smo 31 (8.09%) bolesnika sa ekspanzijom ponovaka. U ukupnoj ALS kohorti, kliničko preklapanje sa frontotemporalnom demencijom (FTD) registrovano je kod 17 (4.44%) bolesnika, i među njima, 5 (29.41%) bolesnika je bilo nosilac ekspanzije. Nije uočena razlika u godinama početka bolesti, godinama na pregledu, ili trajanju bolesti, polu i učestalosti spinalnog i bulbarnog početka među bolesnicima sa i bez C9orf72 ekspanzije. Prisustvo pozitivne porodične istorije (34.48% vs. 15.65%) i FTD (16.13% vs. 3.41%) je bilo znatno češće kod bolesnika sa ekspanzijom vs. bolesnici bez ekspanzije. Kod bolesnika sa ekspanzijom, značajno veće vrednosti najvećeg registrovanog ponovka su pronađene kod bolesnika koji su imali ALS u porodici a kod bolesnika bez ekspanzije, veća vrednost medijane manjeg alela je registrovana kod bolesnika sa pozitivnom porodičnom istorijom na ALS, demenciju i oba u poređenju sa ostatkom grupe. Korelacija veličine ponovaka nije registrovana sa godinama početka bolesti kod bolesnika bez ekspanzije kao ni kod bolesnika sa ekspanzijom. Ovo je prva detaljna studija određivanja veličine C9orf72 kod ALS bolesnika u Srbiji. Naši rezultati naglašavaju potrebu za C9orf72 genetičkom analizom kod ALS bolesnika sa i bez FTD.

Autor za kontakt: Ana Marjanović, Klinika za neurologiju, Univerzitetski Klinički Centar Srbije, Beograd, Srbija, Doktora Subotica 6,11000 Beograd, Srbija, ana.marjanovic@yahoo.com, Tel:+381113064208

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 1(2023), str: 19-32

Srbija

UDC 575. 633.11
https://doi.org/10.2298/GENSR2301019E
Orginalni naučni rad

ISTRAŽIVANJE MOLEKULARNE VARIJABILNOSTI U NEKIM VRSTAMA Aegilopsa KORIŠĆENJEM POLIMORFIZMA CILJANOG POČETNOG KODONA (SCoT) I MARKERA POLIMORFIZMA IZVEDENIH CAAT-BOKS-om (CBDP)

Mohammad Reza ESLAMZADEH-HESARI¹, Mansoor OMIDI^2*, Varahram RASHIDI¹,

Alireza ETMINAN³, Alireza AHMADZADEH¹

¹Department za agronomiju i oplemenjivanje, Tabriz Branch, Islamic Azad Univerzitet, Tabriz, Iran

²Department of agronomiju i oplemenjivanje, Agricultural College, Univerzitet Tehran, Karaj, Iran

³Department za oplemenjivanje i biotehnologiju, Kermanshah Branch, Islamic Azad Univerzitet, Kermanshah, Iran

⁴Department of oplemenjivanje i biotehnologiju, Shabestar Branch, Islamic Azad Univerzitet, West Azerbaijan, Iran

Izvod

Među divljim srodnicima pšenice, vrste Aegilops su idealni genetski resursi za otkrivanje novih karakteristika kao što su otpornost na stresove okoline, pa čak i kvalitet zrna za poboljšanje pšenice. Zbog toga je poznavanje populacione strukture i genetičkog diverziteta ove germplazme veoma važno za njihovo očuvanje i dalje korišćenje. U ovoj studiji, kod 80 uzoraka Aegilops uključujući Ae. tauschii, Ae. cilindrica i Ae. triuncialis istraživani su genetski diverzitet korišćenjem SCoT i CBDP markera. Osam SCOT i dvanaest CBDP prajmera amplificiralo je ukupno 84 i 94 fragmenta sa srednjim vrednostima od 10,50 i 7,83 fragmenata po prajmeru, respektivno. Rezoluciona moć (Rp) za SCoT i CBDP prajmere varirala je između 6,04 i 11,65 i 13,08 i 28,02, sa sadržajem polimorfne informacije (PIC) od 0,40 do 0,49 i 0,35 do 0,48, respektivno. Rezultati analize molekularne varijanse (AMOVA) pokazali su da je najveći udeo genetičke varijanse između vrsta. SCoT prajmeri su pokazali više vrednosti za sve parametre informativnosti (osim moći rezolucije) nego CBDP prajmeri u svim testiranim uzorcima. Međutim, CBDP prajmeri su ukazivali na veće vrednosti genetskih parametara nego korišćenje SCoT prajmera. Kao rezultat toga, maksimalne vrednosti za genetske parametre kao što su broj efektivnih alela (Ne), Nei gensk diverzitet (H) i Šenonov indeks (I) su otkrivene u Ae. cilindrica i Ae. triuncialis koristeći SCoT i CBDP markere, respektivno. Klaster analiza zasnovana na tim molekularnim sistemima grupisala je sve uzorke u tri glavna klastera. Obrazac grupisanja koji su dali CBDP prajmeri ukazao je na jasniji filogenetski odnos među nekim vrstama Aegilops, tako da su rezultati PCoA potvrdili obrazac grupisanja. U zaključku, primećeno je da su SCoT i CBDP pokazali dobru efikasnost u prikazivanju polimorfizma među testiranim uzorcima, ali su CBDP markeri dali veoma jasan obrazac grupisanja evaluiranih uzoraka. Stoga se preporučuje upotreba CBDP markera u određivanju strukture populacije i proceni genetičkog diverziteta drugih biljnih vrsta.

Autor za kontakt: Mansoor Omidi,Department of agronomiju i oplemenjivanje, Agricultural College, Univerzitet Tehran, Karaj, Iran, Email: momidi@ut.ac.ir, Tel: (+98) 912 564 4435

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 1(2023), str: 33-44

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2301033T
Orginalni naučni rad

PROCENA GENETIČKE ČISTOĆE I RANOSTASNOSTI U F1 I F2 POPULACIJI KRASTAVCA (Cucumis sativus L.) KORIŠĆENJEM SSR MARKERA

Manisha THAKUR^1*, Ramesh KUMAR², Parul SHARMA³, Rajnish SHARMA⁴

¹Škola organske poljoprivrede, PAU, Ludhiana, Pendžab, Indija

²Odsek za povrtarstvo,

^3,4 Odeljenje za biotehnologiju, Dr ISP UHF Nauni, Solan, Himachal Pradesh (HP) 173230, Indija

Izvod

SSR markeri korišćeni su za procenu genetske čistoće i ranostasnosti u F1 i F2 populaciji krastavca (Cucumis sativus L.), respektivno. Eksperiment je sproveden na farmi za eksperimentalno istraživanje Odeljenja za nauku o povrću, Univerziteta za hortikulturu i šumarstvo dr Iashvant Singh Parmar, Nauni, Solan, Himachal Pradesh (HP) tokom 2015. i 2016. godine. Eksperimentalni materijal korišćen u studiji sastojao se od Khira-75, komercijalne sorte koja se uzgaja u niskim i srednjim brdima države Himačal Pradeš koja kasno cveta i genotipa PI-618860, inbred linije dobijene iz severno-centralne regionalne stanice za introdukciju biljaka , SAD koji rano cveta i toleriše različite biotičke stresove. Za procenu genetske čistoće i ranostasnosti ukrštani su roditelji Khira-75 i PI-618860 i dobijene su F1 i F2 populacije. Studije genetske čistoće otkrile su da je primećeno da se jedan marker CSN 160 javlja kod roditelja i kod populacije. Dalje, ocean ranostasnosti u populaciji F2 otkrilo je obećavajuće rezultate korišćenjem 2 ko-dominantna markera SSR00262 i SSR17922, koji su segregirali kod roditelja i populacije u korelaciji sa posmatranim fenotipovima.

Autor za kontakt: Manisha Thakur, Škola organske poljoprivrede, PAU, Ludhiana, Pendžab, Indija, E-mail: mnshthakur4@pau.edu

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 1(2023), str: 45-60

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2301045A
Orginalni naučni rad

PREDVIĐANJE PERFORMANSI F1 UKŠTANJA U PATLIDŽANU (Solanum melongena L.) NA BAZI MORFOLOŠKE I MOLEKULARNE DIVERGENCIJE

Sudheer Kumar ANNEPU^1*, Happy Dev SHARMA², Anupam BARH³, Rajesh DOGRA²,

Vipin SHARMA², Shivender THAKUR², Vinay VERMA² and Kanika SHARMA⁴

¹ICAR-Indijski institut za zaštitu zemljišta i vode, Istraživački centar, Ooti, Tamil Nadu, Indija

²Odsek za nauku o povrtarstvu, Fakultet za hortikulturu, Univerzitet za hortikulturu i šumarstvo Dr Iashvant Singh Parmar, Nauni, Solan, Himachal Pradesh, Indija

³ICAR- Indijski institut za zaštitu zemljišta i vode, Dehradun, Utarakand, Indija

⁴ICAR- Direkcija za istraživanje gljiva, Solan, Himachal Pradesh, Indija

Izvod

Identifikovanje potencijalnih F1 hibridnih kombinacija na osnovu diverziteta roditelja može povećati efikasnost oplemenjivanja i uštedeti vreme. U ovom radu, genetski diverzitet između genotipova patlidžana je meren statistikom Mahalanobis D2 i SRAP molekularnim markerima (Sequence Related Amplified Polymorphism). Genetičke udaljenosti (GD) su bile u korelaciji sa heterozisom i srednjim performansama F1 ukrštanja generisanih u dizajnu linija × tester za predviđanje F1 performansi za agronomski važne osobine. Klaster analiza izvedena na osnovu Mahalanobis D2 udaljenosti grupisala je svih jedanaest genotipova u dva klastera, a tri klastera su formirana na osnovu podataka SRAP markera. Vrednosti PIC dobijene sa 30 kombinacija SRAP markera bile su u rasponu od 0,09 do 0,77 sa srednjom vrednošću od 0,38. Što se tiče prinosa, F1 kombinacije su pokazale srednju roditeljsku heterozu u rasponu od 3,99% do 83,34% i heterobeltiozu od -35,67% do 57,19%. GD na osnovu fenotipskih vrednosti i podataka o molekularnim markerima uspešno je predvideo heterotične obrasce u broju plodova po biljci i druge morfološke osobine ploda kao što su dužina i širina ploda, što je značajan rezultat studije. Model višestruke linearne regresije koji je uključivao GD, GCA i SCA bio je u značajnijoj korelaciji sa heterozom za prinos ploda nego sa bilo kojim genetskim parametrom sam.

Autor za kontakt: Sudheer Kumar Annepu, ICAR-Indijski institut za zaštitu zemljišta i vode, Istraživački centar, Ooti, Tamil Nadu, Indija, E-mail:sudheerannepu@gmail.com: Tel: +91-9849641751

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 1(2023), str: 61–69

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2301061B

Orginalni naučni rad

PROCENA DEJSTVA GENA I KOMBINACIONE SPOSOBNOSTI ZA PRINOS

I KVALITET VLAKANA KOD PAMUKA (Gossypium hirsutum L.)

Serife BALCI¹, Volkan Mehmet CINAR², Aydin UNAY^3*

¹Institut za istraživanje pamuka, Nazili-Ajdin, Turska

² Postdoktorant, Univerzitet Ajdin Adnan Menderes, Poljoprivredni fakultet, Katedra za ratarstvo, Ajdin, Turska

³ Univerzitet Ajdin Adnan Menderes, Poljoprivredni fakultet, Katedra za ratarstvo, Ajdin, Turska

Izvod

Genetička evaluacija segregirajućih populacija je jedna od primarnih aktivnosti oplemenjivača pamuka. Sedam genotipova pamuka je ukršteno u dizajnu linija × tester. Populacija od 12 F1, 12 F2 i njihovi roditelji testirani su u RCBD dizajnu sa tri ponavljanja u Nazilli Institutu za istraživanje pamuka u Turskoj tokom sezone 2014/2015. Genetska varijabilnost je bila značajna za sve proučavane osobine. s2GCA / s2SCA ukazuje na neaditivno delovanje gena u kontroli prinosa semenskog pamuka (F2), rezultata odvajanja vlakna pamuka od semena (F1) i osobina kvaliteta vlakana za obe generacije. Visoko povoljni GCA efekti na prinos semenskog pamuka i čvrstoću vlakana zabeleženi su kod sorte Carmen. Hibrid Carmen × Carisma je pokazao visoke srednje performanse i efekte SCA za prinos semenskog pamuka i jačinu vlakana, dok su performanse Gloria × ST-468 bile superiornije u pogledu rezultata odvajanja vlakana od semena. Zaključili smo da pojedinačne biljke sa željenim osobinama treba birati u kasnijim generacijama zbog preovlađivanja neaditivnog delovanja gena.

Autor za kontakt: Aydin Unay, Univerzitet Ajdin Adnan Menderes, Poljoprivredni fakultet, Katedra za ratarstvo, Ajdin, Turska, Tel: +90 535 658 5670, E-mail: aunay@adu.edu.tr

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 1(2023), str:71-82

Srbija

UDC 575.69
https://doi.org/10.2298/GENSR2301071G
Orginalni naučni rad

HOTAIR/MIR1 OSA DELUJE KAO POTENCIJALNI CILJ HEMOTERAPIJE

KOD RAKA ŽELUCA

Morteza GHANADPOUR, Seyed Reza KAZEMI NEZHAD,

Hamid GALEHDARI, Mohammadreza HAJJARI*

Departman za genetiku, Fakultet za nauke, Šahid Čamran Univerzitet Ahvaz, Ahvaz, Iran

Izvod

Rak želuca je jedan od najčešćih karcinoma na svetu. Odložena dijagnoza je najčešći uzrok smrti pacijenata. Duge nekodirajuće RNK (lncRNA) su grupa nekodirajućih RNK koje su efikasne u detekciji karcinoma. Studije različitih karcinoma su utvrdile HOTAIR kao važnu lncRNA u tumorigenezi. Kod raka želuca, funkcija HOTAIR-a u započinjanju i progresiji raka izgleda da je ključna. U ovoj studiji smo potvrdili značajnu diferencijalnu ekspresiju HOTAIR-a između tumora želuca i normalnih tkiva u različitim skupovima podataka. U nastavku je analizirana regulatorna funkcija HOTAIR-a i njegova interakcija sa miRNA u razvoju karcinoma želuca. Naša analiza je utvrdila da je povećanje regulacije HOTAIR-a od suštinskog značaja za različite puteve povezane sa progresijom raka želuca. Daljom analizom utvrđene su brojne miRNA kao potencijalne mete za HOTAIR. Među njima, pokazali smo miR-1 kao značajnu miRNA sa negativnom korelacijom sa HOTAIR-om u tumorima želuca. Validirana analiza je utvrdila da je HOTAIR meta cisplatina kao uobičajenog leka za hemoterapiju. Na kraju, efekat cisplatina na ekspresiju HOTAIR-a i njegove potencijalne mete, miR-1, proveren je in vitro studijom. Tretman cisplatinom na ćelijskoj liniji raka želuca pokazao je da postoji značajna negativna korelacija između smanjenja HOTAIR-a i povećanja regulacije miR-1 u tretiranim ćelijama. U zaključku, sveobuhvatna in siliko analiza i eksperimentalna studija pružili su dokaze o važnosti HOTAIR/miR-1 ose za dijagnostičke i strategije lečenja raka želuca.

Autor za kontakt: Mohammadreza Hajjari, Departman za genetiku, Fakultet za nauke, Šahid Čamran Univerzitet Ahvaz, Ahvaz, Iran, Tel: +98-6133338965, Fax: +98-6133337009, E-mail: Mohamad.hajari@gmail.com; m-hajari@scu.ac.ir

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 1(2023), str:83-93

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2301083K

Orginalni naučni rad

DA LI POSTOJI PREDNOST MONITORINGA PREKO DETEKCIJE EGFR MUTACIJA TOKOM LEČENJA PACIJENATA SA RAKOM PLUĆA

Ege Riza KARAGUR¹, Aydin DEMIRAY¹, Nedim KARAGENC¹, Esra ELVER³,

Onur TOKGUN¹, Arzu YAREN², Gamze G. DOĞU², Hakan AKCA^1*

¹Departman za medicinsku genetiku, Medicinski fakultet Univerziteta Pamukale, Pamukale, 20160 Denizli, Turska

²Odsek za medicinsku onkologiju, Univerzitet Pamukale, Pamukale, 20160 Denizli, Turska

³Fakultet zdravstvenih nauka, molekularna biologija raka, Univerzitet Pamukale, Pamukale, 20160 Denizli, Turska

Izvod

Znamo da je detekcija EGFR mutacija veoma važna za individualnu terapiju. Danas se uzorci FFPE obično koriste za otkrivanje statusa mutacije EGFR. Ali zbog nekoliko nedostataka kao što su heterogenost tumora i neponovljivost, potrebno je ispitati mutacije EGFR nakon svakog režima lečenja za individualni tretman pacijenata sa NSCLC. Stoga, još uvek postoji potreba da se razvije neinvazivan i upotrebljiv pristup za praćenje mutacija EGFR i drugih gena za individualnu terapiju. Dakle, cilj nam je da ispitamo da li su egzozomi dobra meta za otkrivanje statusa mutacije EGFR ili ne. Pirosekvencija je korišćena za otkrivanje mutacije EGFR u FFPE i uzorcima egzozoma kod nekih pacijenata sa NSCLC. Za pacijente kojima je dat različit režim hemoterapije (n=28), PFS je procenjen pre i posle tretmana. Kod pacijenata koji su bili pozitivni na EGFR pre tretmana, medijana PFS za pacijente pozitivne na EGFR mutaciju nakon tretmana bila je 101,7 nedelja (95% CI: 0,09-3,21), dok je za pacijente koji su bili negativni nakon tretmana, medijana PFS bila 42,43 nedelje (95 % CI: 0,31-10,52). Slično, kod pacijenata koji su bili EGFR negativni pre tretmana i EGFR negativni nakon tretmana, PFS je bio medijana 52 nedelje (95% CI: 0,17-2,84), dok je kod pacijenata koji su bili pozitivni nakon tretmana, medijana PFS bio 27,57 nedelja (95 % CI: 0,35-5,58). Pokazali smo da su egzozomi dobri alati za praćenje statusa mutacije EGFR i da se mogu koristiti kao poluinvazivna metoda za izolaciju DNK tumora za detekciju mutacija za individualni tretman pacijenata sa NSCLC.

Autor za kontakt: Hakan Akca, Pamukkale Departman za medicinsku genetiku, Medicinski fakultet Univerziteta Pamukale, Pamukale, 20160 Denizli, Turska, Phone: 0(258) 296 16 68, E-mail: hakca@pau.edu.tr

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 1(2023), str: 95-110

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2301095O
Orginalni naučni rad

FIZIČKO-HEMIJSKE SUPSTANCE I BIOAKTIVNE KOMPONENTE PLODOVA DRENA (Cornus mas L.) U PROVINCIJI ERZINČAN U ISTOČNOJ TURSKOJ

Koray OZRENK¹, Akgul TAS², Muttalip GUNDOGDU³, Nurhan KESKIN^4*, Sezai ERCISLI⁵

¹Siirt Univerzitet, Poljoprivredni fakultet, Department za hortikulturu, Siirt, Turska

²Bolu Abant Izzet Baysal Univerzitet, Seben Izzet Baysal Vocational School, Departmant za biljnu proizvodnju i stočarstvo, Bolu, Turska

³Bolu Abant Izzet Baysal Univerzitet, Poljoprivredni fakultet, Departmant za hortikulturu, Bolu, Turska

⁴Van Yüzüncü Yıl Univerzitet, Poljoprivredni fakultet, Departmant za hortikulturu, Van, Turska

⁵Ataturk Univerzitet, Poljoprivredni fakultet, Departmant za hortikulturu, Erzurum, Turska

Izvod

Turska ima veoma bogatu floru zbog raznovrsnih klimatskih i topografskih uslova u zemlji. Dren (Cornus mas L.) je važno samoniklo jestivo voće, široko rasprostranjeno u Turskoj i dobro poznato po svojim voćnim antioksidansima i hranljivim materijama. U ovom istraživanju utvrđen je fitohemijski sadržaj u plodovima većeg broja genotipova drena u regionu Erzinčan. Biohemijska analiza je uključivala organske kiseline, šećere, vitamin C, antioksidanse i pojedinačna fenolna jedinjenja. U ovom radu, sadržaj organske kiseline bio je između 253,09 mg/100g i 112,50 mg/100g. Sadržaj vitamina C varirao je između 115,85 mg/100g i 43,77 mg/100g. Sadržaj šećera u plodovima drena varirao je od 6,17 g/100 g do 4,06 g/100 g. Najveći sadržaj antioksidansa bio je 980,91 µmol TE/g sveže mase (FW), a najmanji 490,38 µmol TE/g FW. U ispitivanim genotipovima, galna kiselina je imala najveći sadržaj među fenolnim jedinjenjima, dok su se pojedinačne vrednosti kretale od 38,93 mg/100g FW do 4,31 mg/100g FW. Kao rezultat istraživanja utvrđeno je da su plodovi drena veoma bogati vitaminom C i drugim fitohemikalijama, a kao rezultat ovog ispitivanja došli su do izražaja genotipovi 24ER04 i 24ER08.

Autor za kontakt: Nurhan Keskin,Van Yüzüncü Yıl Univerzitet, Poljoprivredni fakultet, Departmant za hortikulturu, Van, Turska, e-mail: keskin@yyu.edu.tr

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 1(2023), str: 111-124

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2301111R
Orginalni naučni rad

GENETIČKA VARIJABILNOST ZA RAST BILJAKA, PLODOVA, SEME

I BIOHEMIJSKE OSOBINE U OPLEMENJIVAČKIM POPULACIJAMA PAPRIKA 

U RAVNICAMA SEVERNE INDIJE

Menisha RANI*, Salesh Kumar JINDAL and Om Prakash MEENA

Odeljenje za povrtarstvo, Poljoprivredni univerzitet u Pendžabu, Ludijana 141 004, Indija

Izvod

Ovo istraživanje je imalo za cilj da proceni rast biljaka, prinos plodova, semena i biohemijske osobine između sedam roditeljskih linija paprike i njihovih šest BC2F1 populacija kako bi se generisale informacije o stepenu genetske varijabilnosti, naslednosti i genetskom napretku. Studija je sprovedena korišćenjem randomiziranog kompletnog blok dizajna (RCBD) sa tri replikacije na farmi za istraživanje povrća na Poljoprivrednom univerzitetu Punjab, Ludijana, Indija. Analiza varijanse (ANOVA) je pokazala značajne srednje kvadrate roditelja i populacije BC2F1 za skoro sve proučavane osobine, što ukazuje na prisustvo dovoljne količine nasledne varijabilnosti među roditeljskim linijama i razvijenim populacijama koje bi se mogle iskoristiti selekcijom. Visina biljke, težina ploda, širina ploda, broj plodova po biljci, hlorofil b, ukupni hlorofil, hlorofil a i ukupan prinos po biljci su zabeležili visoki GCV i PCV među roditeljskim linijama i razvijenim populacijama BC2F1, što ukazuje na veći stepen varijabilnosti ovih osobina kod procenjenih genotipova. Rezultati su otkrili da osobine sa visokim GCV i PCV nude veće mogućnosti za poboljšanje jednostavnim odabirom.Visoka heritabilnost i visoke procene genetskog poboljšanja utvrđene su za osobine kao što su visina biljke, težina ploda, sadržaj askorbinske kiseline i ukupni prinos ploda po biljci, i kod roditelja i kod populacija. Na osnovu dobijenih rezultata možemo zaključiti da su ove osobine pod uticajem aditivnih gena i da bi se mogle smatrati dobrim selekcijskim indeksima kod paprike.

Autor za kontakt: Menisha Rani, Odeljenje za povrtarstvo, Poljoprivredni univerzitet u Pendžabu, Ludijana 141 004, Indija, E-mail: menisha-vs@pau.edu

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 1(2023), str: 125-140

Srbija

UDC 575. 63
https://doi.org/10.2298/GENSR2301111R
Orginalni naučni rad

AMMI ANALIZA ZA PRINOS ZRNA KOD PŠENICE SA REKOMBINATNIM INBRED LINIJAMA

Sajid MUHAMMAD, Sultan AKBAR JADOON^*, Fida MOHAMMAD, Iftikhar HUSSAIN KHALIL, Sheraz AHMAD, Fahim ULLAH KHAN

Departmant za oplemenjivanje bilja i genetiku, Fakultet za nauku o proizvodnji bilja, Univerzitet za poljoprivredu, Peshawar-Pakistan

Izvod

Identifikacija relativno stabilnih genotipova visokog prinosa je integralni cilj programa oplemenjivanja biljaka. Testiranje genotipova u različitim sredinama je potrebno da bi se utvrdila stabilnost prinosa genotipova. Specifični cilj ove studije bio je da se analizira genotip po interakciji sa sredinom (GEI) za prinos zrna 44 rekombinantne inbred linije hlebne pšenice (RIL) i šest kontrolnih sorti korišćenjem modela aditivnog glavnog efekta i multiplikativne interakcije (AMMI). Eksperimenti su postavljeni korišćenjem alfa rešetkastog dizajna sa dve replike u Pešavaru (E-1 i E-3), Hangu (E-2 i E-4) i Kohat (E-5) u provinciji Hajber Pahtunkva, Pakistan. Analiza varijanse je otkrila značajne razlike među RIL-ovima za sve osobine, dok su interakcije zbog genotipa prema sredini bile značajne za sve osobine osim dana do nicanja i mase 1000 zrna. Značajan GEI opravdao je specifičnu okolinu kao i AMMI analizu kako bi se identifikovali RIL sa specifičnim i širim prilagođavanjem. AMMI analiza je otkrila da je prva analiza glavne komponente interakcije (IPCA 1) obuhvatila 64% GEI zbira kvadrata, dok je druga analiza glavne komponente interakcije (IPCA 2) objasnila 25,8% zbira kvadrata interakcije. AMMI biplot je identifikovao G30 kao genotip visokog prinosa, a zatim G19 i G49, dok su RIL sa niskim prinosom bili G13, G8 i G7. Slično tome, G30, koji je bio blizu IPCA1 ose, bio je najstabilniji RIL sa širom prilagodljivošću praćen G31 i G25. Na osnovu AMMI vrednosti stabilnosti (ASV), RILs G18 (2,15), G5 (2,78), G27 (3,72), G44 (4,31), G25 (4,43), G42 (4,57), G43 (5,78), G11 (5,82), G1 (7,66) i G29 (7,81) su prepoznate po datom redosledu relativne stabilnosti. Analiza stabilnosti identifikovala je G49 (Vafak × Ghaznavi-98-3) kao stabilan genotip visokog prinosa među RIL-ovima koji se može komercijalizovati nakon ispunjavanja proceduralnih zahteva.

Autor za kontakt: Sultan Akbar Jadoon, Departmant za oplemenjivanje bilja i genetiku, Fakultet za nauku o proizvodnji bilja, Univerzitet za poljoprivredu, Peshawar-Pakistan, email.sultan@aup.edu.pk

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 1(2023), str: 141–158

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2301141W

Orginalni naučni rad

MOLEKULARNA KARAKTERIZACIJA I FILOGENETSKA ANALIZA NOVIH Wx GENA IZ Psathyrostachys juncea I Eremopyrum bonaepartis

Lijuan WU², Zaijun YANG¹, Junqiang WANG^1,3, Jundong HE^1,3, Shian SHEN^1,3, Jin JIANG⁴, Fang FANG⁴, Xinkun HU^1,^3*

¹Glavna laboratorija Jugozapadne Kine za konzervaciju divljih resursa, Ministarstvo za obrazovanje, Kineski Zapadni Normal Univerzitet, Nanchong, Sichuan, Kina

²Koledž za agronomiju, Sichuan poljoprivredni univerzitet, Chengdu, Sichuan, Kina

³Institut za ekologiju, Kineski Zapadni Normal Univerzitet, Nanchong, Sichuan, Kina

⁴Nanchong Akademija za poljoprivredne nauke, Nanchong, Sichuan, Kina

Izvod

Odnos amiloza/amilopenektin može u velikoj meri da utiče na kvalitet krajnjih proizvoda od pšenice, a za sintezu amiloze samo su potrebne vezane granule skrobne sintetaze I koja je kodiran Wx genom. Dakle, varijabilnost alela Wx je vitalna determinanta sinteze amiloze. U ovoj studiji, četiri nova Wx gena su izolovana iz dve diploidne vrste Triticeae. Analizirane su njihove varijacije sekvenci, što je pokazalo da je polimorfizam među alelima Wx -F1 nizak; detektovano je samo sedam SNP-ova i jedna promena ostatka aminokiseline (AA) (Arg541 → Cis) u regionima egzona, a predviđalo se da će ova promena u Wx -F1b imati štetne efekte na funkciju proteina. Dva alela Wx-Ns1 u ovoj studiji bila su različita od dva objavljena alela dobijena korišćenjem tri seta prajmera koji se preklapaju. Polimorfizam između četiri alela Wx-Ns1 je bio visok i pronađeno je 37 SNP-ova i deset promena AA ostataka, dok su sve te supstitucije bile neutralne. Međutim, predviđena je jedna zamena (Leu237 → Pro) između Wx-H1 i Wx-Ns1 koja će verovatno uticati na funkciju proteina. Analiza vremena divergencije pokazala je da se Wx-Ns1a odvaja od Wx-Ns1b oko 1,06 MIA. Filogenetska analiza je pokazala da su Wx-F1 bliže povezani sa Wx-O1 iz Henrardia persica, Wx-R1 iz Secale cereale ssp. cereale, i Wx-Xe1 iz Eremopirum triticeum, dok su Wx-Ns1 bili bliže povezani sa Wx-H1 iz Hordeum vulgare ssp. vulgare i Wx-H^ch1iz Hordeum chilense. Ovi geni mogu biti važni kandidati za poboljšanje kvaliteta pšenice.

Autor za kontakt: Xinkun Hu, Glavna laboratorija Jugozapadne Kine za konzervaciju divljih resursa, Ministarstvo za obrazovanje, Kineski Zapadni Normal Univerzitet, Nanchong, Sichuan, Kina, Phone: +86-0817-2260685, E-mail: huxinkun123@163.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 1(2023), str: 159-176

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2301159I
Orginalni naučni rad

KARAKTERIZACIJA Pseudomonas syringae PV. morsprunorum POREKLOM

SA TREŠNJE I ŠLJIVE U SRBIJI

Renata ILIČIĆ¹, Aleksandra JELUŠIĆ², Milan BLAGOJEVIĆ³, Ferenc BAGI¹, Karolina VRANDEČIĆ⁴, Slaviša STANKOVIĆ⁵, Tatjana POPOVIĆ MILOVANOVIĆ⁶

¹ Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Srbija

²Univerzitet u Beogradu, Institut za multidisciplinarna istraživanja, Beograd, Srbija

³Akademija Strukovnih Studija, Departman za Poljoprivredno-Poslovne studije i Turizam, Šabac, Serbia

⁴Sveučilište Josipa Jurja Strossmayera, Fakultet Agrobiotehničkih znanosti Osijek, Osijek, Hrvatska

⁵ Univerzitet u Beogradu, Biološki fakultet, Beograd, Srbija

⁶ Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd, Srbija

Izvod

Sojevi fitopatogene bakterije iz roda Pseudomonas poreklom iz simptomatskih (bakteriozna pegavost) uzoraka listova trešnje (Topola, Šumadija) i šljive (Krušedol selo, Srem) izolovani su tokom 2016. i 2020. godine. Na osnovu klasičnih mikrobioloških metoda, LOPAT (+---+), GATTa (--++) i testova patogenosti na odvojenim plodovima trešnje i višnje, i mahunama boranije, svi sojevi su identifikovani kao P. syringae pv. morsprunorum. Detekcija cfl gena utvrdila je da sojevi pripadaju rasi 1. Na osnovu DNA profila dobijenih sa četiri rep- (BOX i ERIC), RAPD- (M13) i IS50-PCR (IS50) metode, utvrđeno je da su sojevi P s. pv. morsprunorum sa trešnje i šljive (sedam testiranih), uporedni KBNS71 i referentni soj CFBP 2119 genetski heterogeni. Nasuprot tome, MLSA je primenom šeme zasnovane na četiri gena (gapA, gltA, gyrB i rpoD) ukazala na genetsku homogenost svih testiranih sojeva sa trešnje i šljive zajedno sa P. s. pv. morsprunorum rase 1 sojevima iz NCBI. Iako su sojevi sa trešnje i šljive korišćeni u ovoj studiji bili 100% identični u MLSA, oni se mogu razlikovati po genima virulentnosti, stoga bi sekvencioniranje genoma moglo koristiti u cilju određivanja podgrupa sojeva na osnovu domaćina.

Autor za kontakt: Tatjana Popović Milovanović, Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Teodora Drajzera 9, Beograd, Srbija,, Phone: +381112660049, Fax: +381112669860, E-mail: tanjaizbis@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 1(2023), str: 177-191

Srbija

UDC 575. 633.11
https://doi.org/10.2298/GENSR2301177K

Orginalni naučni rad

GENOTIPSKE RAZLIKE ZA SADRŽAJ HLOROFILA, PEPELA I AZOTA I NJIHOVA POVEZANOST SA PRINOSOM ZRNA KOD POPULACIJE TURSKE HLEBNE PŠENICE

Rukie KARA¹* i Aidın AKKAIA²

¹Institut za poljoprivredna istraživanja tranzicijske zone istočnog Mediterana, Kahramanmaras, Turska

²Mus Alparslan Univerzitet, Fakultet primenjenih nauka, Odsek za biljnu proizvodnju i tehnologije, Mus, Turska

Izvod

Genetske razlike kod populacija su veoma važne za oplemenjivanje biljaka. Cilj ovog istraživanja bio je da se utvrde genetske razlike u sadržaju hlorofila, pepela i N i njihov odnos sa prinosom zrna kod lokalnih populacija turske hlebne pšenice. Postojale su značajne genetske razlike u prinosu zrna (GI), sadržaju pepela u listu zastavičaru (AFLAC), sadržaju pepela u klasu pri sazrevanju (ASAC), sadržaju pepela u listu zastavičaru tokom sazrevanja (MFLAC), sadržaju hlorofila tokom cvetanja (ACC), sadržaj hlorofila u ranoj mlečnoj zrelosti (EMCC), sadržaj hlorofila u kasnoj mlečnoj zrelosti (LMCC), sadržaj hlorofila u ranoj voštanoj zrelosti (EDCC), sadržaj N lista zastavičara u fazi cvetanja (FLN) i sadržaj N u klasovima (SN). Prinos zrna je bio pozitivno i značajno povezan sa AFLAC, ASAC, MFLAC i ACC, negativno i značajno povezan sa MGAC, EDCC i SN, nije bio značajno povezan sa EMCC, LMLC i FLN.

Autor za kontakt: Rukiye Kara, Institut za poljoprivredna istraživanja tranzicijske zone istočnog Mediterana, Kahramanmaras, Turska, E-mail: rkara46@tarimorman.gov.tr

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 1(2023), str: 193–202

Srbija

UDC 575. 630
https://doi.org/10.2298/GENSR2301193P
Orginalni naučni rad

OSOBINE PLODA PERSPEKTIVNIH GENOTIPOVA ORAHA IZ REGIONA ISTOČNE SRBIJE

Svetlana M. PAUNOVIĆ, Rade K. MILETIĆ

Institut za voćarstvo, Čačak, Republika Srbija

Izvod

Istraživanje je sprovedeno u cilju ispitivanja karakteristike plodova odabranih genotipova oraha iz autohtone populacije istočne Srbije. U postupku selekcije evidentirano je više od 28 stabala koja zaslužuju pažnju. Kalemljenjem, grupisanjem i gajenjem u istim uslovima, u Institutu za voćarstvo, Čačak, identifikovano je sedam perspektivnih genotipova sa najpovoljnijim osobinama ploda. Ispitivane su važne fizičke osobine ploda, poput mase ploda, mase jezgre, dimenzije ploda i nekih osobina jezgre i ljuske. Plodovi odabranih genotipova su bili krupni ili veoma krupni. Masa ploda se kretala od 13.4 do 17.9 g, dok je masa jezgre varirala od 6.22 do 8.92 g. Boja jezgre je bila svetla ili žuta, veoma dobrog ukusa. Randman jezgre kod ispitivanih genotipova bio je visok, preko 50.0% (50.7–55.3%). Pearsonov koeficijent korelacije je otkrio značajnu korelaciju između karakteristike ploda i jezgre. PCA analiza je pokazala adekvatno grupisanje genotipova na osnovu kvaliteta ploda. Dobijeni rezultati ukazuju da su odabrani perspektivni genotipovi oraha pokazali veoma dobre osobine ploda, i da mogu doprineti povećanju proizvodnje oraha u budućnosti.

Autor za kontakt: Svetlana M. Paunović, Institut za voćarstvo, Čačak, Republika Srbija, Kralja Petra I, 932 000 Čačak, Serbia, Phone: +381 32 321 375, Fax: +381 32 321 391, E-mail: svetlana23869@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 1(2023), str: 203–215

Srbija

UDC 575. 630
https://doi.org/10.2298/GENSR2301203A
Orginalni naučni rad

PROCENA HETEROZISA, HETEROBELTIOZISA I DELOVANJA GENA

U F1 BILJAKAMA SITNOSEMENIH UKRŠTANJA SOJE

M. Muchlish ADIE¹*, Arifin ARIFIN², Suyamto SUYAMTO¹, Ayda KRISNAWATI¹

¹Istraživački centar za jestive biljke, Istraživačka organizacija za poljopriVredu i hranu, Nacionalna istraživačka i inovaciona agencija (BRIN), Indonezija

²Indonežansko leguminoze instrument standard testiranje, Indonezija

Izvod

Soja sa malim veličinama semena i visokim potencijalom prinosa je ključna za zadovoljavanje potreba industrije zasnovane na soji. Ciljevi istraživanja bili su da se ispita materinski efekat i kvantifikuje vrednost heterozisa, heterobeltiozisa i delovanja gena kod F1 biljaka iz ukrštanja soje sa sitnim semenom. U ovom radu eksperiment je sproveden u Indonežanskom institutu za istraživanje leguminoza i krtolastih biljaka (ILETRI) koji se nalazi u Malangu (Istočna Java, Indonezija) od marta do jula 2021. Biljke F1 su izvedene iz ukrštanja Lokal Jember × Tidar, Tidar × Gepak Kuning, Gepak Kuning × Detam 3 i njihovih recipročnih ukrštanja. Roditeljski genotipovi i biljke F1 su posejane. Posmatrani podaci su visina biljke, broj grana, broj nodusa, broj napunjenih mahuna, masa 10 semena i prinos semena/biljci. F1 biljke su pokazale je varijaciju za sve posmatrane osobine, što je uglavnom u proseku između dva roditelja, uključujući težinu 10 semena i prinos semena. Nije bilo majčinskog efekta za skoro sve agronomske osobine na svim ukrštanjima i njihovim recipročnim kombinacijama, osim za broj nodusa u ukrštanju Gepak Kuning × Detam 3. Heterozis (hMP) i heterobeltiozis (hHP) F1 izvedene iz šest ukrštenih kombinacija za sedam agronomskih osobina kretao se od -25,93 do 186,27 i od 94,83 do 114,71, respektivno. Delovanje gena se razlikovalo od ukrštanja do ukrštanja za prinos semena i njegove komponente. Stepen dominacije za veličinu semena i prinos semena varirao je od superdominantnosti, nepotpune dominantnosti i potpune dominantnosti. Na osnovu sadašnjeg istraživanja, moguće je razviti sorte soje sa malim semenom i visokim prinosom korišćenjem pedigre selekcije u F2 genereciji.

Autor za kontakt: M. Muchlish ADIE, Istraživački centar za jestive biljke, Istraživačka organizacija za poljopriVredu i hranu, Nacionalna istraživačka i inovaciona agencija (BRIN), Indonezija, email:mm_adie@yahoo.com, +6281333220026

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 1(2023), str:217–228

Srbija

UDC 575. 630
https://doi.org/10.2298/GENSR2301217S
Orginalni naučni rad

MOLEKULARNA KARAKTERIZACIJA POPULACIJA Dittrichia viscosa (L.) GREUTER (ASTERACEAE) POMOĆU ISSR MARKERA I HLOROPLAST (cpDNA) trnL INTRONSKIH SEKVENCI

Emre SEVINDIK^1*, Makbule BOZKURT¹, Mehmet YILMAZ¹, Ezginur ŞENYÜZ¹, Mehmet Yavuz PAKSOY²

^1* Univerzitet Ajdin Adnan Menderes, Poljoprivredni fakultet, Odsek za poljoprivrednu biotehnologiju, Ajdin, Turska

²Odsek za medicinske usluge i tehnike, Tunceli strukovna škola, Univerzitet Munzur, 62000 Tunceli, Turska

Izvod

U ovoj studiji, molekularna karakterizacija populacija Dittrichia viscosa (L.) Greuter prikupljenih iz provincije Ajdin je sprovedena na osnovu ISSR tehnike i hloroplastne DNK trnL intronske sekvence. 10 ISSR prajmera je korišćeno za molekularnu karakterizaciju populacija. Za cpDNK trnL intron amplifikacije, korišćeni su trnC i trnD prajmeri. U ISSR analizi dobijeno je ukupno 70 traka. Utvrđeno je da je stopa polimorfizma približno 94,28%. Prema ISSR analizi, UPGMA dendrogram se sastojao od tri grupe. Za cpDNK trnL intronske sekvence, filogenetske analize su dobijene zajedno sa genetičkim distancama. Za populacije, cpDNK trnL intronske sekvence su određene između 454 i 472 baze. Filogenetsko stablo maksimalne verovatnoće se sastoji od dve klade. Pored toga, cpDNK trnL intronske sekvence nekih vrsta (Chrisophthalmum Pulicaria Inula Jasonia Stenachaenium Carpesium Blumea Iphiona Limbarda Rhanterium Lifago Duhaldea Chiliadenus) iz porodice Asteraceae i NCBI Dittrichia viscosa populacije upotrebljene su za konstruisanje filogenetskog stabla. Kao rezultat studije, utvrđeno je da je stopa polimorfizma populacija Dittrichia viscosa dobijenih ISSR-PCR-om veća od rezultata dobijenih iz trnL intronskih sekvenci.

Autor za kontakt: Emre Sevindik, Univerzitet Ajdin Adnan Menderes, Poljoprivredni fakultet, Odsek za poljoprivrednu biotehnologiju, Ajdin, Turska, E-mail: ph.d-emre@hotmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj1(2023), str: 229-244

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2301229S
Orginalni naučni rad

TEXT-11 SNP-ovi I ULOGA SUSEDNIH SEKVENCI U IZAZIVANJU MUŠKE NEPLODNOSTI KOD NEKIH ETNIČKIH GRUPA IRANACA I NJIHOVA POTENCIJALNA ULOGA U PROCENI VREMENA DIVERGENCIJE

Masoud SHEIDAI¹, Sogol ALLAHVERDI², Narges ANVARI², Somayeh EYVAZI KHAMENE², Mozhgan GHANDEHARI², Marziyeh GHORESHI², Fatemeh JAMSHIDI²,

Gazal KHOSRAVANI², Naser KALHOR³, Fahimeh KOOHDAR¹

¹Fakultet prirodnih nauka i biotehnologije, Univerzitet Shahid Beheshti, Teheran, Iran

²Ogranak Fakulteta za farmaceutske nauke, Islamski univerzitet Azad, Teheran, Iran

³Odeljenje za mezanhimalne matične ćelije, Akademski centar za obrazovanje, kulturu i istraživanje, Ogranak Kom, Iran

Izvod

X-hromozom i njegovi nezavisni lokusi su nedavno dobili značaj u genetskim istraživanjima koja se bave studijama kontrole bolesti, populacijskim genetskim analizama i filogenetskim istraživanjima. Neplodnost i nedostatak normalne reprodukcije su važna zdravstvena pitanja. Azoospermija je vrsta neplodnosti kod muškaraca čije seme ne sadrži spermu i može zahvatiti oko 1-20% muške populacije. Većina slučajeva spermatogenog neuspeha kod ljudi je idiopatska, a pretpostavlja se da su osnovni uzroci genetski. Analizirana je potencijalnu povezanost između sedam SNP-ova X-hromozoma i susednih sekvenci sa azoospermijom u četiri etničke populacije u Iranu. Takođe smo izvršili populacione genetičke analize da bismo po prvi put dobili podatke o genetskoj varijabilnosti, strukturi populacije, protoku gena i vremenu divergencije u ovim etničkim grupama. Kako su geni X-hromozoma/SNP-ovi u homozigotnom stanju, za asocijativno proučavanje koristili smo multivarijantne statističke metode, koje su otkrile potencijalnu ulogu varijabilnih mesta bliskih proučavanim SNP-ima u muškoj neplodnosti. Grupe haplotipova su identifikovane za svaki od sedam SNP-ova. Rezultati su pokazali protok gena među etničkim grupama usled migracije i međusobnog razmnožavanja, a Bajesova analiza podataka o sekvenci sugeriše da je vreme divergencije za etničke populacije između 2-30 KY.

Autor za kontakt: Masoud Sheidai, Fakultet prirodnih nauka i biotehnologije, Univerzitet Shahid Beheshti, Teheran, Iran, Email: msheidai@yahoo.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 1(2023), str:245-262

Srbija

UDC 575. 630
https://doi.org/10.2298/GENSR2301245M
Orginalni naučni rad

PROGRES, ADAPTABILNOST I STABILNOST PRINOSA ZRNA SOJE

I KVALITET ZRNA KONVECIONALNO STVORENIH ELITNIH LINIJA

Maja MATOŠA KOČAR^1*, Aleksandra SUDARIĆ^1,2, Tomislav DUVNJAK¹,

Zoe ANDRIJANIĆ^2,3, Antonela MARKULJ KULUNDŽIĆ^{1 ;}

¹Poljoprivedni Institut Osijek, Osijek, Hrvatska

²Centre izvrsnosti za biodiverzitet i molekularno oplemenjivanje biljaka, Univerzitet Zagreb, Poljoprivredni fakultet, Zagreb, Hrvatska

³Poljoprivredni fakultet, Univerzitet Zagreb, Zagreb, Hrvatska

Izvod

Ova studija je imala za cilj da utvrdi napredak u prinosu zrna i kvalitetu zrna koji se postiže konvencionalnim metodama oplemenjivanja, kao i da identifikuje stabilne, široko ili specifično prilagođene genotipove u uslovima gajenja u centralnoj Evropi. Nedavno razvijene elitne linije soje grupa zrelosti (MGs) 00, 0 i I upoređene su sa komercijalnim sortama (standardima) u uporednim terenskim ispitivanjima tokom tri uzastopne godine (2018-2020) u Osijeku, Hrvatska. Rezultati ANOVA pokazali su značajne efekte interakcije genotip, okruženje i genotip po životnu sredinu. Došlo je do značajnog poboljšanja produktivnosti i kvaliteta u odnosu na standarde, dok su parametri stabilnosti za ispitivane osobine ukazivali da postoje stabilne i uglavnom specifično prilagodljive elitne linije.

Autor za kontakt: Maja Matoša Kočar, Poljoprivedni Institut Osijek, Južno predgrađe 17, 31 103 Osijek, Hrvatska, E-mail: maja.matosa@poljinos.hr

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 1(2023), str: 263-275

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR2301263D
Orginalni naučni rad

EFEKAT EPISTATIČKIH INTERAKCIJA IZMEĐU VARIJANTI U GENIMA ZA MIKRORNK I GENIMA ZA PROTEINE UTIŠAVAJUĆEG KOMPLEKSA NA RIZIK ZA RAZVOJ I PROGRESIJU KARCINOMA PROSTATE

Zorana DOBRIJEVIĆ^1,2, Jelena KARANOVIĆ¹, Dušanka SAVIĆ-PAVIĆEVIĆ¹,

Goran BRAJUŠKOVIĆ¹

¹Univerzitet u Beogradu – Biološki fakultet, Centar za humanu molekularnu genetiku, Beograd, Srbija

²Trenutna ustanova: Univerzitet u Beogradu – Institut za primenu nuklearne energije, Odeljenje za metabolizam, Beograd, Srbija

Izvod

Ranije studije u evropskim i azijskim populacijama ukazale su na značajnu asocijaciju genetičkih varijanti sa efektom na funkciju mikroRNK sa rizikom za razvoj i/ili progresiju karcinoma prostate (KP). Međutim, rezultati navedenih studija su nepodudarni, za šta je jedan od mogućih razloga nemogućnost pristupa baziranih na proceni pojedinačnih efekata genetičkih varijanti da detektuju značajne zajedničke efekte više varijanti, a koji se reflektuju u statističke epistaze. Iz tog razloga, cilj naše studije bila je analiza potencijalnih epistatičkih interakcija između varijanti lociranih u genima za mikroRNK molekule i u genima za komponente utišavajućeg kompleksa indukovanog sa RNK (RISC) kao faktora rizika za razvoj i/ili progresiju KP. Rezultati genotipizacije dobijeni tokom sprovođenja naših ranijih studija, a koji uključuju podatke za četiri varijante u genima za mikroRNK i pet u genima za komponente RICS, podvrgnuti su inicijalnoj obradi podataka u smislu isključivanja uzoraka sa nedostajućim rezultatima, nakon čega je procenjeno odstupanje od Hardi-Vajnbergove ravnoteže. Rezultati su zatim analizirani metodom redukcije dimenzionalnosti višestrukih faktora (Multifactor dimensionality reduction - MDR analysis). Permutacioni testovi su sprovedeni sa ciljem procene statističke značajnosti najboljih modela iz MDR analize. Dobijeni rezultati MDR testova koji su se odnosili na rizik za razvoj KP nisu bili statistički značajni. S druge strane, MDR rezultati koji se odnose na rizik za progresiju KP bili su značajni za model koji uključuje tri lokusa: rs11614913, rs7813 and rs784567. Stoga, zaključci naše studije ukazuju na značaj epistatičkih interakcija između varijanti rs11614913 u hsa-miR-196a2, rs7813 u GEMIN4 i rs784567 u TARBP2 kao faktora koji ispoljavaju efekat na invazivnost KP.

Autor za kontakt: Goran Brajušković, Univerzitet u Beogradu – Biološki fakultet, Centar za humanu molekularnu genetiku, Beograd, Srbija, tel: + 38162279777; Fax: + 381112639100, E-mail: brajuskovic@bio.bg.ac.rs

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 1(2023), str: 277-288

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2301277D
Orginalni naučni rad

ASOCIJACIJA EKSPRESIJE MIKRO RNK SA CELIJAKIČNIM NALAZOM DECE

Guzide DOGAN^1*, Seda ORENAY BOYACIOGLU², Metin CALISKAN³, Elmas KASAP⁴, Semin AYHAN⁵, Erhun KASIRGA⁶

¹Katedra za dečju gastroenterologiju, Medicinski fakultet, Univerzitet Bezmialem, Istanbul, Turska

² Katedra za medicinsku genetiku, Medicinski fakultet, Univerzitet Aydin Adnan Menderes, Aydin, Turska

³Katedra za medicinsku biologiju, Medicinski fakultet, Univerzitet Usak, Usak, Turska

⁴Department za gastroenterologiju, Medicinski fakultet, Manisa Celal Bayar Univerzitet, Manisa, Turska

⁵Departmant za patologiju, Medicinski fakultet, Manisa Celal Bayar Univerzitet, Manisa, Turska

⁶Departmant za pedijatrisku gastroenterologiju, Medicinski fakultet, Manisa Celal Bayar Univerzitet, Manisa, Turska

Izvod

Postoji potreba da se utvrdi odnos između funkcije imunog sistema i ekspresije miRNA u pedijatrijskoj celijakiji (pCD). Cilj nam je bio da opišemo profile ekspresije miRNA kod turskih pCD pacijenata na osnovu kliničkih i patoloških nalaza. Ova studija je sprovedena na 33 pCD pacijenata i 33 pedijatrijska kontrolna ispitanika sa normalnim rezultatima biopsije. Proverene su četiri najčešće mutacije (DQA1*05, DQB1*02, DQA1*03, DQB1*03:0.2) na HLA genu u pCD. Uzorci biopsijskog tkiva ugrađeni u parafin korišćeni su u izolaciji miRNA nakon čega je usledila sinteza cDNK. Ekspresija miRNA je procenjena u grupama metodom qRT-PCR. Utvrđena je značajna podekspresija hsa-miR-194-5p gena kod pCD pacijenata u poređenju sa kontrolnom grupom. Gen hsa-miR-194-5p bio je nedovoljno eksprimiran kod pacijenata sa anemijom ili pCD niskog rasta u poređenju sa kontrolom. Geni hsa-miR-29b-3p, hsa-miR-30e-5p i hsa-miR-146a-5p bili su značajno izraženi kod pacijenata sa celijakijskom konstipacijom. Značajna ekspresija hsa-miR146a-5p gena otkrivena je u grupama Marsh2 i Marsh3a. hsa-miR-29b-3p, hsa-miR-30e-5p, hsa-let-7a-5p, hsa-miR-27a-3p, hsa-miR141-3p, hsa-miR143-3p i hsa-miR-146a-5p miRNA geni su bili veoma izraženi u Marsh3b grupi. Takođe, geni hsa-miR-194-5p i hsa-miR-26a-5p bili su nedovoljno izraženi u poređenju Marsh3c grupe sa kontrolom. Ovi rezultati sugerišu da ekspresije miRNA verovatno igraju ulogu u patogenezi pCD. Dobijeni rezultati mogu pomoći u razumievanju genetskih granica na pCD, što bi moglo biti potvrđeno naknadnim studijama o drugim miRNA.

Autor za kontakt: Guzide Dogan, Katedra za dečju gastroenterologiju, Medicinski fakultet, Univerzitet Bezmialem, Istanbul, Turska, Tel: +90 5058219424, E-mail:guzidedogan@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 1(2023), str: 289-300

Srbija

UDC 575.633.15
https://doi.org/10.2298/GENSR2301289D

Orginalni naučni rad

VARIJABILNOST I KORELACIJA IZMEĐU OSOBINA HIBRIDNOG SEMENA KURUZA RAZLIČITIH FRAKCIJA DOBIJENIH POSLE DORADE SEMENA

I POČETNOG RASTA KLIJANACA

Dragoslav ĐOKIĆ^1*, Marijenka TABAKOVIĆ^2*, Jasmina KNEŽEVIĆ³, Bojana

MILENKOVIĆ³, Dobrivoj POŠTIĆ⁴, Ratibor ŠTRBANOVIĆ⁴, Rade STANISAVLJEVIĆ⁴

¹Poljoprivredni fakultet u Kruševacu, Univerzitet u Nišu, R Srbija

² Institut za kukuruz “Zemun Polje”, Beograd-Zemun, Srbija

³ Poljoprivredni fakltet u Lešaku, Univerzitet u Prištini

⁴ Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd Serbija

Izvod

Oblik i veličina semena kukuruza su najpromenljivije osobine koje određuju genotip i uslovi životne sredine. Cilj ovog istraživanja je bio da se sagleda značaj varijabilnosti semena i njen odnos sa klijavošću semena i morfologijom klijanaca. U radu je korišćeno seme pet hibrida ZP388, ZP434, ZP555, ZP606 i ZP6263. Analizirane su sledeće osobine semena: fizičke: dužina (L), debljina (T) i širina (V); morfološke: masa semena (SV), dužina semena (SLV), dužina korena (RL), dužina izdanka (SL) i klijavost semena (G) kao fiziološka osobina.Postoje statistički značajne razlike ne samo među fizičkim osobinama semena pet hibrida p≤0,05) već i među morfološkim osobinama (p≤0,05). Statistički značajne razlike (p≤0,05). širina (V), dužina (L) i debljina (T) semena svih hibrida su određene u sitno pljosnatoj frakciji (SP). Frakcija krupnog okruglog semena (KO) se uglavnom razlikovala po širini i debljini između hibrida ZP434 i ZP 555, dok se frakcija krupnog plosnatog semena najviše razlikovala po dužini između ova dva hibrida. Krupno-plosnata (KP) frakcija semena takođe se odlikuju najvećom klijavošću (99%). Sa povećanjem mase semena, težina semena se smanjuje (R2=0,527). Selekcija unutar hibrida prema raznovrsnosti morfoloških i fizioloških osobina semena vršena je prema veličini semena, frakciji i masi semena, dok su ostali parametri bili manje važni. Karakteristika svih hibrida je da krupno seme KP frakcije ima visoku klijavost i dobro razvijene klijance.

Autor za kontakt: Marijenka Tabaković, Institut za kukuruz Zemun Polje, Slobodana Bajića 1, 11185 Beograd-Zemun, Srbija, email: mtabakovic@mrizp.rs, djdragosla01@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 1(2023), str: 301-318

Srbija

UDC 575.633.11.
https://doi.org/10.2298/GENSR2301301U

Orginalni naučni rad

SADRŽAJ PROTEINA I SASTAV AMINOKISELINA U SEMENU HLEBNE PŠENICE

(Triticum aestivum L.)

Dušan UROŠEVIĆ¹, Desimir KNEŽEVIĆ², Gordana BRANKOVIĆ³,

Aleksandra Yu. NOVOSELSKAYA-DRAGOVICH⁴, Alexander M. KUDRYAVTSEV⁴,

Mirela MATKOVIĆ STOJŠIN⁵, Danica MIĆANOVIĆ⁶, Veselinka ZEČEVIĆ⁷

¹Institut za kukuruz Zemun Polje, Zemun, Srbija

²Univerzitet u Prištini, sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Poljoprivredni fakultet-Lešak, Lešak, Kosovo i Metohija, Srbija

³Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Beograd, Srbija

⁴Ruska akademije nauka, Laboratorija za biljnu genetiku, Institut za opštu genetiku “N.I.Vavilov” RAN Moskva, Rusija

⁵Istraživačko-razvojni institut Tamiš Pančevo, Novoseljanski put 33, 26000, Pančevo, Srbija

⁶Privredna komora Srbije, Beograd, Srbija

Institut za povrtarstvo Smederevska Palanka, Smederevska Palanka, Srbija

Izvod

Cilj ovog istraživanja je bio određivanje sadržaja proteina i sastava aminokiselina u semenu hlebne pšenice, sa posebnim fokusom na procenu esencijalnih aminokiselina (EAA). Za analizu su korišćeni uzorci brašna mlevenog semena 10 sorti pšenice, koje su selekcionisane u različitim oplemenjivačkim centrima (u Novom Sadu i Kragujevcu, Srbija). Za odredjivanje sadržaja proteina korišćen je Kjeldahlov metod za određivanje sadržaja azota (N) čija je vrednost pomnožena sa koeficijentom 5,7 (sadržaj proteina = 5,7 k % N sadržaj). Za analizu aminokiselina uzoraka pšenice korišćena je jonoizmenjivačka hromatografija, reakcija bojenja ninhidrinom i fotometrijska detekcija na 570 nm i 440 nm (za prolin). Rezultati su pokazali da je prosečna vrednost sadržaja proteina pšenice varirala od, najmanje vrednosti, 10,24% kod Ljubičevke do najveće 14,21% kod sorte Fortuna. Srednja vrednost sadržaja (g 100 g^-1 proteina) neesencijalnih aminokiselina (NEAA) je nađena za asparaginsku kiselinu 5,42%, serin 4,23%, glutaminsku kiselinu 18,51%, prolin 12,18%, glicin 4,17%, alanin 3,64%, tirozin 2,52%, dok je srednja vrednost sadržaja esencijalnih aminokiselina (EAA) bila za treonin 2,86%, valin 4,52%, metionin 1,28%, izoleucin 3,87%, leucin 5,87%, fenilalanin 4,62%, histidin 2,46% i lizin 1,2%. Kod sorte Ljubičevka je nađena relativno visoka koncentracija najdeficitarnijih EAA (treonin, valin, leucin, lizin,). Najveća vrednost ukupnih esencijalnih amino kiselina (TEAA 31,88 g 100 gl proteina), ukupnih neesencijalnih amino kiselina (TNEAA 61,96 g 100 gl proteina) kao i najveća vrednost ukupnih amino kiselina (TAA = 90,84 g 100 gl proteina) je nađena kod sorte Ljubičevka. Dobijeni rezultati predstavljaju varijabilnost sorti pšenice na osnovu vrednosti sadržaja aminokiselina, koji predstavljaju pouzdane indikatorore za izbor poželjnih roditelja u oplemenjivačkom programu za poboljšanje kvaliteta hranljivih materija.

Autor za kontakt: Dušan Urošević, Institut za kukuruz Zemun Polje, Slobodana Bajića 1, 11080 Zemun Beograd, Srbija; e-mail: dusan.urosevic@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 1(2023), str: 319-338

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2301319R

Orginalni naučni rad

EFIKASNOST POLIMORFIZMA LEPTIN GENA U EVAULACIJI OSOBINA RASTA

I TRUPA V-LINIJA I BALADI CRNIH ZEČEVA

Hend A. RADWAN¹, Ahmed I. ATEYA^1*, Eman A. Abo ELFADL¹, Shimaa A. SAKR¹, Mohamed M. FOUDA¹, Ragab A. DARWISH¹, Adel E. EL-DESOKY²

¹Odsek za stočarstvo i razvoj stočarstva, Fakultet veterinarske medicine, Univerzitet Mansura, Mansura 35516, Egipat

²Odeljenje za istraživanje vodenih ptica i zečeva, Institut za istraživanje stočarske proizvodnje, Dokki, Giza, Egipat

Izvod

Ova studija je istraživala povezanost između polimorfizma i promena metaboličkih markera u leptin genu, i telesne težine, prirasta, osobina trupa, unosa hrane i odnosa konverzije hrane. Uzorci krvi su sakupljeni od 60 V-line i 60 Baladi crnih zečeva za ekstrakciju DNK i biohemijsku analizu. DNK sekvencioniranje leptina (202-bp) otkrilo je četiri SNP-a koji su karakterisali veliki broj zečeva V-linije. Statistička analiza je otkrila da su identifikovani SNP povezani sa rastom kunića i merenjem trupa (p < 0,05). Model diskriminantne analize pokazao je visok procenat klasifikacije za identifikovane SNP unutar i između rasa koristeći telesnu težinu u dobi od 5-14 nedelja (91,7%), osobine klanja (91,6%), unos hrane, dnevni unos hrane i odnos konverzije hrane (76,7%). Ova studija otkriva da bi leptin gen mogao biti kandidat za osobine rasta kod zečeva koji omogućavaju razvoj selekcije uz pomoć markera (MAS) kod različitih rasa zečeva.

Autor za kontakt: A. I. Ateya, Odsek za stočarstvo i razvoj stočarstva, Fakultet veterinarske medicine, Univerzitet Mansura, Mansura 35516, Egipat, ahmed_ismail888@yahoo.com Tel: +2-01003541921, FAX: +2-050-2372592

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 1(2023), str: 339-353

Srbija

UDC 575.633.15
https://doi.org/10.2298/GENSR2301339G
Orginalni naučni rad

VARIJABILNOST GENOTIPOVA KUKURUZA U ISPOLJAVANJU TOLERANTNOSTI PREMA KUKURUZNOM PLAMENCU (Ostrinia nubilalis Hbn.)

Snežana GOŠIĆ-DONDO^1*, Jelena SRDIĆ¹, Vesna DRAGIČEVIĆ¹,

Željko, D. POPOVIĆ², Danijela RISTIĆ¹, Dragana BRANKOVIĆ¹, Dragan GRČAK³

¹ Institut za kukuruz, Zemun Polje, Beograd, Srbija

²Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno matematički fakultet, Novi Sad, Srbija

³Univerzitet u Prištini, Poljoprivredni fakultet, Kosovska Mitrovica – Lešak, Lešak, Srbija

Izvod

Okosnica modernih tehnologija je stvaranje tolerantnih genotipova na ECB sa posebnim osvrtom na interakcijske odnose između stepena oštećenja biljka i metaboličkih procesa kao potencijalnih odgovora na stres.Tokom vegetacionog perioda 2016. i 2018. godine, ispitivana je varijabilnost i reakcija 4 genotipa kukuruza na efikasnost insekticida i bioinsekticida i međuzavisnost sa dinamikom populacije kukuruznog plamenca. Od ukupno napadnutih 11.023 u obe godine ispitivanja, u 2016. god. najveći broj biljaka (4.841) bio sa prelomljenim stablom iznad klipa i u visini klipa i pripadao kategorijama C₃do C_8.U 2018. godini, izostala su oštećenja metlice i klipa, dok su kod 3.672 biljke dominirala oštećenja lišća i ubušenja u stablo tipa H₂. Prateći kategorije oštećenja po genotipovima, pored toga što je kod genotipova ZP 434 i ZP 666 uočen veći broj napadnutih biljaka, bile su izraženije i kategorije oštećenja tipa C₅, C₆ i C₇. Folijarni tretman biljaka hloraniliprolom u dvogodišnjim istraživanjima pokazao se kao najefikasniji sa najmanjim brojem napadnutih biljaka visokog stepena oštećenja. Nasuprot tome, kod tretmana biljaka bioinsekticidom pored većeg broja napadnutih biljka, dominirale su visoke kategorije oštećenja koje su odstupala od svih drugih tretmana kao i od kontrole. U okviru definisanja stepena tolerantnosti genotipova kukuruza posmatran je uticaj tretmana na promene sekundarnih metabolita (fitina) u semenu. Uočeno je da postoji trend pozitivne korelacije količine fitina u semenu (mg g^-1) sa napadom leptira prve generacije i broja disekovanih larvi, kao i trend negativne korelacije sa procentom napada leptira druge generacije. Korelacioni indeksi su izraženih vrednosti kod dva genotipa - ZP-600 pozitivan indeks, a kod genotipa ZP-666 negativan. Dobijeni rezultati mogu imati veliki značaj u budućem radu usmerenom ka selekciji tolerantnih genotipova na napad kukuruznog plamenca, uzimajući u obzir ulogu fitina, kao antioksidnsa i depoa fosfora u kukuruza.

Autor za kontakt: Snežana Gošić-Dondo, Institut za kukuruz, Zemun Polje, Slobodana Bajica1, Zemun Polje, Beograd, Srbija, e-mail: sgosic@mrizp.rs

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 1(2023), str: 355-372

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2301355R
Orginalni naučni rad

ASOCIJACIJA VARIJANTI U GENIMA PRMT6, PEX10 I SOX5 SA IDIOPATSKIM MUŠKIM STERILITETOM: DOKAZI IZ POPULACIJE SEVERNE MAKEDONIJE

I AŽURIRANA META-ANALIZA

Srećko RAJOVSKI¹, Nemanja VUČIĆ², Jelena KARANOVIĆ², Suzana MATIJAŠEVIĆ², Dušanka SAVIĆ-PAVIĆEVIĆ², Zorana DOBRIJEVIĆ^3*, Goran BRAJUŠKOVIĆ^2*

¹Privatna zdravstvena ustanova Klinička bolnica “Acibadem Sistina”, Skoplje, Severna Makedonija

²Univerzitet u Beogradu – Biološki fakultet, Centar za humanu molekularnu genetiku, Beograd, Srbija

³Univerzitet u Beogradu – Institut za primenu nuklearne energije, Odeljenje za metabolizam, Beograd, Srbija

Izvod

Asocijacija varijanti u genima PRMT6, PEX10 i SOX5 sa muškim sterilitetom identifikovana je u studiji genetičke asocijacije na čitavom genomu i kasnije analizirana u studijama slučajeva i kontrola u različitim populacijama. Rezultati prethodnih studija su pokazali značajnu varijabilnost, što može biti posledica razlika u etničkom poreklu studijskih grupa. Osnovni cilj ovog istraživanja je analiza asocijacije navedenih genetičkih varijanti sa rizikom za pojavu idiopatskog muškog steriliteta u populaciji Severne Makedonije. Takođe, naš cilj je bio i sprovođenje sistematske kvantitativne sinteze podataka iz studija sa istom ili sličnom temom istraživanja sprovedenim u drugim evropskim i neevropskim populacijama. Ukupno 137 muškaraca sa idiopatskim sterilitetom iz Severne Makedonije i 130 fertilnih kontrola slične starosti uključeno je u studiju slučajeva i kontrola. Genotipizacaija je vršena PCR-RFLP metodom, dok je za meta-analizu korišćen statistički softver OpenMeta-analyst. Za varijante rs10842262 u SOX5, rs2477686 u PEX10 i rs12097821 u PRMT6 nije utvrđena statistički značajna razlika u distribucijama genotipova između grupe ispitanika sa idiopatskim sterilitetom i kontrolne grupe. Međutim, učestalost alela G varijante rs10842262 bila je značajno povećana kod muškaraca sa niskom koncentracijom spermatozoida (P= 0.024, OR = 2.10, 95%CI 1.08–4.06). Meta-analizom pokazana je asocijacija rs10842262, ali i rs12097821, sa rizikom za razvoj idiopatskog muškog steriliteta. Naši rezultati ustanovljeni u populaciji Severne Makedonije idu u prilog prethodnim navodima o učešću rs10842262 u genetičkoj osnovi muškog steriliteta. Ipak, dodatne studije su neophodne kako bi potvrdile značaj rezultata ovog istraživanja.

Autor za kontakt: Zorana Dobrijević, Univerzitet u Beogradu – Institut za primenu nuklearne energije, Odeljenje za metabolizam, Beograd, Srbija, Tel: +381 11 2618 666, E-mail: zorana.dobrijevic@inep.co.rs

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj1(2023), str: 373-383

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2301373K
Orginalni naučni rad

PROUČAVANJA ASOCIJACIJE U GRAŠKU ZA PRINOS I SVOJSTVA PRINOSA

Hardeep KAUR¹, Rajinder Kumar DHALL¹, Priti SHARMA²

¹Odsek za nauku o povrtarstvu, Koladž za hortikulturu i šumarstvo, Poljoprivredni univerzitet u Pendžabu, Ludhiana-141004, Pendžab, Indija

²Škola za poljoprivrednu biotehnologiju, Poljoprivredni koledž, Poljoprivredni univerzitet u Pendžabu, Ludhiana-141004, Pendžab, Indija

Izvod

Ova studija je sprovedena da bi se utvrdila korelacija i Path analiza za 10 osobina prinosa i samog prinosa korišćenjem 159 različitih genotipova graška. Studije korelacije su otkrile da su dani do 50% cvetanja, nodus u kom se pojavljuje prva mahuna, broj mahuna po biljci, broj semena po mahuni, dužina mahune, težina mahune i dani do prvog branja imali značajnu i pozitivnu korelaciju sa ukupnim prinosom po biljci dok su visina biljke i procenat ljuštenja bili u negativnoj korelaciji sa ukupnim prinosom po biljci. Međusobna korelacija je utvrđena između dana do 50% cvetanja, dana do prvog branja i nodusa na kome se pojavljuje prva mahuna; procenta ljuštenja sa brojem semena/mahuna i dužinom mahune; visine biljke sa brojem mahuna/biljci i danima do prvog branja. Zaključeno je da postoji pozitivna i međukorelacija ukupnog prinosa/biljci sa brojem mahuna/biljci, dužinom mahune, brojem semena/mahuni, danima do 50% cvetanja, danima do prvog branja. Pozitivna korelacija je sugerisala da selekciju treba orijentisati na veći broj mahuna po biljci, dužinu mahune, veći broj semena po mahuni što bi posledično dovelo do većeg prinosa mahuna po biljci. Studije Path analize su otkrile da broj mahuna po biljci pokazuje najveći pozitivan efekat na prinos po biljci.

Autor za kontakt: Rajinder Kumar Dhall, Odsek za nauku o povrtarstvu, Koladž za hortikulturu i šumarstvo, Poljoprivredni univerzitet u Pendžabu, Ludhiana-141004, Pendžab, Indija, Е-mail: rajinderkumar@pau.edu

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 1(2023), str 385-400

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2301385F
Orginalni naučni rad

PROCENA GENETSKOG DIVERZITETA KOD 55 KULTIVARA ZELJASTOG BOŽURA SA SSR MARKERIMA

Yongming FAN^1,2, Liuhui YANG^1,2, Qi WANG^1,2, Jaime A. TEIXEIRA DA SILVA³, Xiaonan YU^1,2*

¹Koledž pejzažne arhitekture, Pekinški univerzitet za šumarstvo, Peking, 100083, P.R. Kina

²Pekinška ključna laboratorija za inovacije i molekularnu plazmu ukrasnog bilja, Nacionalni inženjerski istraživački centar za cvećarstvo, Pekinška laboratorija za urbano i ruralno ekološko okruženje, Peking, 100083, P.R. Kina

³Nezavisni istraživač, Ikenobe 3011-2, Kagava-ken, 761-0799, Japan

Izvod

Koristeći SSR markere, ovaj rad je imao za cilj da proceni genetičku raznolikost i genetski odnos između 55 sorti zeljastog božura (Paeonia lactiflora Pall.) koje pripadaju grupama Lactiflora, Hibrid i Itoh kako bi se postavila osnova za molekularnu klasifikaciju sorti božura, kao i za analizu genetičke pozadine i oplemenjivanje novih sorti. Naši rezultati pokazuju da je 86 alela, od kojih je 76 polimorfnih, dobijeno skriningom 13 parova polimorfnih prajmera iz 100 prvobitno testiranih prajmera, od kojih svaki ima u proseku 6.615 alela. Opseg varijacije efektivnih alela bio je 2,243–7,800, sadržaj PIC-a je bio 0,554–0,872, a Šenonov indeks genetske raznovrsnosti bio je 1,701–3,126. 55 zeljastih sorti božura podeljeno je u devet grupa na osnovu UPGMA. Ova analiza pokazuje da 55 sorti ima bogatu genetsku raznolikost, dok je filogenetski odnos većine sorti identifikovan. Ova molekularna klasifikacija je korisna i jednostavna referentna molekularna metoda za razlikovanje sorti božura u programima ukrštanja.

Autor za kontakt: Xiaonan Yu, Koledž pejzažne arhitekture, Pekinški univerzitet za šumarstvo, Peking, 100083, P.R. Kina, E-mail: yuxiaonan626@126.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 1(2023), str: 401-414

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2301401A
Orginalni naučni rad

ANATOMSKA VARIJABILNOST I STRUKTURA POPULACIJE Cucumis melo L. UZORAKA PRIKUPLJENIH IZ IRANA

Pedram AJALLI¹, Nasser MOHEBALIPOUR^1*, Hasan NOURAFCAN²,

Hamid HATAMI MALEKI³, Ali FARAMARZI¹

1 Departmant za agronomiju i oplemenjivanje biljaka, Poljoprivredni fakultet, Miyaneh Branch, IslamicAzad Univerzitet, Miyaneh, Iran

2 Departmant za hortikulturu, Poljoprivredni fakultet, Miyaneh Branch, Islamic Azad Univerzitet, Miyaneh, Iran

3 Departmant za biljnu proizvodnju i genetiku, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet Maragheh,

Marageh, Iran

Izvod

Dinja (Cucumis melo) je jedna od najvažnijih gajenih biljaka iz porodice tikava. U ovom projektu, proučavana je genetska varijabilnost 14 vrsta dinje koje su sakupili autori koristeći 23 anatomske karakteristike tokom 2 uzastopne godine, kao i 146 DNK (RAPD) markera. Kombinovana analiza varijanse pokazala je značajne efekte genotipa i interakcije godina × genotip. Među ispitivanim anatomskim osobinama, najveće vrednosti CV% u toku dve godine imale su skladište voća na sobnoj temperaturi (88,96%, 103,6%) i ukupna masa ploda (42,2%, 40,00%), dok su najniže vrednosti CV% zabeležene kod širine latice cveta (0,31%, 0,21%), dužine cvetnih latica (0,28%, 0,49%) i dužine peteljke (0,40%, 0,19%). Klasifikacija uzoraka dinje na osnovu anatomskih karakteristika po Ward metodi dala je tri grupe. Najveći Jaccard-ov koeficijent sličnosti (0,76) zabeležen je između uzoraka „Atashi koluche” i „Atashi miianeh”, a najniža vrednost (0,49) je utvrđena između uzoraka „Bakermellon” i „Mashhadi” sa srednjom vrednošću od 0,59. U ovoj studiji, OPA06 i OPB13 prajmeri su imali veću efikasnost u genetskoj proceni ispitivane germplazme. Analizom populacione strukture, koja ukazuje na postojanje primesa u proučavanoj germplazmi dinje, otkrivene su tri subpopulacije. Uzorci “Sabzevari” identifikovani kao mešovite podgrupe. Sa stanovišta oplemenjivača, uvedene heterotične grupe mogu se koristiti u roditeljskoj selekciji za mapiranje populacije, a identifikovana struktura populacije može sprečiti bilo kakav lažno pozitivan rezultat u asocijativnom proučavanju markera i osobina dinje.

Autor za kontakt: Nasser Mohebalipour, Departmant za agronomiju i oplemenjivanje biljaka, Poljoprivredni fakultet, Miyaneh Branch, IslamicAzad Univerzitet, Miyaneh, Iran, email:n.mohebalipour@m-iau.ac.ir

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 1(2023), str: 415-426

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2301415U
Orginalni naučni rad

NOVA VARIJACIJA GAMT-A U SINDROMU CEREBRALNOG NEDOSTATKA KREATINA, PRVA POTPUNA HOMOZIGOTNA DELECIJA GAMT-A

Habibe Koc UCAR^1,*, Fatma Derya BULUT², Berrak Bilginer GURBUZ², Okan DİLEK³, Ilker GUNEY⁴

¹Odelenje za dečiju neurologiju, Ministarstvo zdravlja, Gradska bolnica za obuku i istraživanje grada Adana, Adana, Turska

²Odelenje za metabolizam i ishranu, Ministarstvo zdravlja, Gradska bolnica za obuku i istraživanje, Adana, Turska

³Odeljenje radiologije, Ministarstvo zdravlja, Gradska bolnica za obuku i istraživanje grada Adana, Adana, Turska

⁴ Odjeljenje za genetiku, Ministarstvo zdravlja, Gradska bolnica za obuku i istraživanje grada Adana, Adana, Turska

Izvod

Sindromi cerebralnog nedostatka kreatina (CCDS) su urođeni metabolički poremećaji u putu metabolizma kreatina. U ovoj studiji procenili smo kliničke, fenotipske, radiološke i genetske karakteristike pacijenata sa CCDS-om. Pokušali smo da identifikujemo tragove rane dijagnoze kod pacijenata. Posebno smo razmotrili uzroke kašnjenja kod pacijenata sa kasnom dijagnozom.

U skladu s ovim nalazima, dijagnoza je potvrđena enzimskim testovima i sekvencioniranjem sledeće generacije zasnovano na sekvenciranju celog genoma. U ovoj studiji predstavljeno je 6 pacijenata čija je dijagnoza genetski potvrđena (5 GAMT mutacija (neko je potpuna homozigotna delecija u GAMT genu), 1 mutacija SLC6A8). Od ovih pacijenata 5 su bili iz iste porodice, a 4 pacijenta su bili pacijenti sa kasnom dijagnozom. Dva od 4 pacijenta kojima je kasno dijagnosticirano bila su umerena, a dva su imala teški fenotip. Neurološki nalazi su se sastojali od pacijenata sa različitim kliničkim nalazima kao što su poremećaj govora, kognitivna retardacija, autizam i epilepsija. Pacijenti su primili odgovarajući tretman za tip cerebralnog nedostatka kreatina. Dok je odgovor na lečenje bio dobar u rano dijagnosticiranim slučajevima, delomično kliničko poboljšanje otkriveno je u kasno dijagnosticiranim slučajevima. Pacijent, koji je započeo lečenje prije nego što su se pojavili neurološki simptomi, bio je neurorazvojno normalan. Uočeno je da postoji jaka veza između dobi u trenutku postavljanja dijagnoze i fenotipa i prognoze. Uporedili smo kliničke nalaze, karakteristike fenotipa i genotipa pacijenata sa CCDS-om. Pregledali smo uzroke kašnjenja kod pacijenata sa kasnom dijagnozom. Stoga smo želeli podići svest o ranoj dijagnostici i lečenju CCDS-a, jedne od retkih metaboličkih bolesti.

Autor za kontakt: Habibe Koc Ucar, Odelenje za dečiju neurologiju, Ministarstvo zdravlja, Gradska bolnica za obuku i istraživanje grada Adana, Adana, Turska, Tel: +90 506 5146605, E-mail: hkocselanik@gmail.com ; drfizyoloji@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 1(2023), str: 427-437

Srbija

UDC 575. 630
https://doi.org/10.2298/GENSR2301427A
Orginalni naučni rad

GENOTIPSKA DISTRIBUCIJA POLIMORFIZMA MSTN GENA UKLJUČENOG

U TRKAČKE PERFORMANSE Camelus dromedarius

Ghashia ASIF¹, Mariam JAVED^1*, Asif NADEEM², Ali Ahmad SHEIKH³

¹Institut za biohemiju i biotehnologiju, Univerzitet veterinarskih i animalnih nauka Lahore-Pakistan

²Odsek za biotehnologiju, Virtuelni univerzitet Pakistana

³Institut za mikrobiologiju, Univerzitet veterinarskih i animalnih nauka, Lahore-Pakistan

Izvod

Trke kamila su jedan od popularnih sportova u svetu koji se brzo razvija, posebno u zemljama Zaliva. Kamila se prilagodila oštroj pustinjskoj klimi i nedostatku vode, tako da ovaj kvalitet kamile čini najboljim izborom u trkačkoj industriji. Kamile pakistanske rase Dromedarius su dobre kao omanske i sudanske rase kamila u svom trkačkom potencijalu. Miostatin (faktor diferencijacije rasta 8) je protein koji je pod kontrolom MSTN gena. Polimorfizam u MSTN ima značajnu ulogu u rastu mišića, povećavajući brzu glikolizu mišićnih vlakana tipa IIB, formirajući tubularne agregate u vlaknima tipa IIB povećanjem snage tela i trkačke sposobnosti. Ovaj gen je takođe odgovoran za fenotip dvostrukog mišića kod goveda. U ovoj studiji, pasmine kamila Marecha i Brela iz Pakistana su proučavane za genomsku karakterizaciju MSTN gena. Uzorci krvi su uzeti od zdravih životinja u starosnoj grupi od 2-4 godine. Genomska DNK je ekstrahovana, amplifikovana korišćenjem specifičnih setova prajmera, prečišćena i sekvencionirana Sangerovom metodom. Nijedan SNP nije pronađen u egzonu-3 MSTN Marecha i Brela, što pokazuje da je gen visoko konzerviran među vrstama, dok su filogenetski podaci Dromedarius MSTN gena pokazali najveću sličnost sa Bos taurus-om i najmanju sličnost sa Gallus gallus-om. Geni koji su slični MSTN kamile su miostatin H. sapiens, P. troglodites, B.taurus, C. lupus, R. norvegicus. Značaj ove studije je bio da se identifikuje genetski potencijal pakistanske kamile za trke koji će pomoći u socioekonomskom podizanju lokalne zajednice. Takođe će pomoći uzgajivačima kamila da odaberu najbolju rasu kamila i poboljšaju njihov genetski potencijal korišćenjem najmanjih operativnih troškova. To će zauzvrat pružiti priliku uzgajivačima kamila da proizvedu najbolju rasu koju će treneri odabrati za trke, što će obezbediti još jedan izvor prihoda za lokalnu zajednicu, a pakistanske kamile će se takođe koristiti u trkačkoj industriji.

Autor za kontakt: Maryam Javed, Institut za biohemiju i biotehnologiju, Univerzitet veterinarskih i animalnih nauka Lahore, Sheikh Abdul Qadir Jillani Raod, Pakistan, 54000. tel:+92-347-4462376, E-mail: maryam.javed@uvas.edu.pk

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 1(2023), str: 439-454

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2301439K
Orginalni naučni rad

IDENTIFIKACIJA I ISPITIVANJE POJEDINIH CITOGENETSKIH KARAKTERISTIKA NEKIH AUTOHTONIH SORTI VINOVE LOZE U REPUBLICI SEVERNOJ MAKEDONIJI

Biljana KORUNOSKA¹*, Vladan PEŠIĆ², Nenad BUNJAC²

^1*Univerzitet „Sv. Ćirilo i Metodije“- Skoplje, Poljoprivredni institut, Skoplje,

R.N. Makedonija

^{2, 3} Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Beograd-Zemun, R. Srbija

Izvod

U Republici Severnoj Makedoniji ima veliki broj autohtonih ili domaćih sorti vinove loze koje se gaje kao pojedinačne loze ili u malim, ograničenim zasadima (plantažama). Do početka 20 veka i pre napada filoksere u našoj zemlji autohtone sorte su bile znatno zastupljenije. Autohtone sorte postojale su i dugo su se gajile u nekoliko vinograda i odlikovale su se stabilnim i značajnim svojstvima. Ove sorte su prilagođene uslovima sredine u kojoj se gaje i nosioci su stabilnih gena koji se mogu koristiti u daljoj selekciji i hibridizaciji za dobijanje novih sorti grožđa. Zbog toga je veoma važno da zemlja (region) u svom asortimanu ima autohtone sorte. U ovom radu razmatrane su četiri autohtone sorte grožđa - dve stone (Končanka i Belo zimsko) i dve vinske (Ohridsko belo i Ohridsko crno). Pokušali smo, prema ampelografskom opisu i određenim karakteristikama reproduktivnog sistema, da utvrdimo njihovo porijeklo. Prema fenotipskim karakteristikama koje se odnose na centre porekla sorti, proučavane sorte - Končanka i Belo zimsko pripadaju istočnim sortama - Convarietas orientalis, Subconvarietas antasiatica, a proučavane sorte Ohridsko belo i Ohridsko crno pripadaju crnomorskoj grupi sorti, Balkanske sorte - Convarietas. pontica, Subconvarietas balcanica. Među ispitivanim varijetetima, detalno su opisana svojstva iz druge grupe deskriptora prema prijedlozima O.I.V. Prema nekim kodovima (karakteristikama) postoji velika razlika između sorti. Takođe, radi detaljnije diferencijacije sorti ispitivana su citološka svojstva - klijavost i vitalnost polena, broj hromozoma u mitozi i mejozi, nivo ploidnosti, procenat oplodnje (fekundacija), samooplodnje (autogamija) i unakrsna oplodnja (ksenogamija). Statistička obrada ampelografskih podataka je u skladu sa klasterskim programom (SPSS) koji radi na binarnoj sličnosti ili različitosti kao merama koje se koriste za grupisanje podataka i dalje formiranje jasnog prikaza dendograma.

Autor za kontakt: Biljana Korunoska, Univerzitet „Sv. Ćirilo i Metodije“- Skoplje, Poljoprivredni institut, Skoplje,R.N. Makedonija, Str. „16 Makedonska brigada“ No. 3A 1000, Skopje, R.N. Makedonija, E-mail: markovskabiljana@yahoo.com

Povratak na sadržaj