GENETIKA, Vol

GENETIKA, Vol. 55, 3 (2023)

Rangel DRAGOV

HETEROZIS NEKIH MORFOLOŠKIH I SVOJSTAVA ZRNA ZIMSKE DURUM PŠENICE [Izvod] [Rad]

Ujala BAIRWA, B.R. CHOUDHARY and Rahul BHARADWAJ

IDENTIFIKOVANJE ISTAKNUTIH GENOTIPOVA I OSOBINA KOJE DOPRINOSE PRINOSU KOD PROSA (Eleusine coracana L.) [Izvod] [Rad]

Arshpreet KAUR, Rahul KAPOOR, Anu KALIA

EFEKAT POLIPLOIDIZACIJE NA GUSTINU TRIHOMA U MEĐUVRSNOM HIBRIDU Pennisetum glaucum (L.) R. BR. × Pennisetum purpureum (K.) SCHUM [Izvod] [Rad]

Fatma KAYACETİN, Oguzhan AYDİN, Sefa UNAL, Khalid Mahmood KHAWAR

ODREĐIVANJE OSOBINA RASTA I PRINOSA NEKIH VRSTA SLAČICA U POLUSUŠNIM USLOVIMA CENTRALNE ANADOLIJE [Izvod] [Rad]

Sevda BABAYEVA, Turana HASANOVA,Almas ASADOVA, Afat MAMMADOVA, Vusala IZZATULLAYEVA, Jale NASIBOVA, Parvana MANAFOVA, Elchin HAJIYEV,Mehraj ABBASOV

PROUČAVANJE GENETIČKOG DIVERZITETA I IDENTIFIKACIJA ALELA ZA OTPORNOST NA ANTRAKNOZU KOD GENOTIPOVA PASULJA (Phaseolus vulgaris L.) KOJI SE GAJE U AZERBEJDŽANU [Izvod] [Rad]

Matúš KYSEĽ, Lucia URBANOVÁ, Jana BILČÍKOVÁ, Jana ŽIAROVSKÁ

PODACI O PEDIGREU UTVRĐENI U TRANSKRIPCIONOJ AKTIVNOSTI ALERGENA JABUKE [Izvod] [Rad]

Hardeep KAUR, Rajinder Kumar DHALL, Priti SHARMA

KORIŠĆENJE PARAMETARA GENETIČKE VARIJABILNOSTI GERMPLAZME BAŠTENSKOG GRAŠKA (Pisum sativum L.) ZA OSOBINE PRINOSA I KVALITETA [Izvod] [Rad]

Todorka A. SREBCHEVA i Milena L. KOSTOVA

ISTRAŽIVANJE GENETIČKE RAZNOLIKOSTI RODITELJA PAPRIKE (Capsicum spp.) I INTERSPECIFIČNIH HIBRIDA KORIŠĆENJEM ISSR MARKERA [Izvod] [Rad]

Tuty ARISURYANTI, Ardan Putra Saleh HUTASUHUT, Johan Putra KOENTJANA, Katon Waskito AJI, Dwi Sendi PRIYONO

MOLEKULARNA IDENTIFIKACIJA VRSTE ROCKSKIPPER-A (RIBE: BLENNIIDAE) SA PLAŽE POROK (JOGJAKARTA, INDONEZIJA) ZASNOVANE NA 16S rRNA i COI GENIMA [Izvod] [Rad]

Vennampally NATARAJ, Sanjay GUPTA, Kunwar Harendra SINGH, Maranna SHIVAKUMAR, Gyanesh Kumar SATPUTE, M. RAGHAVENDRA, Giriraj KUMAWAT, Savita KOHLE, Nisha AGRAWAL, Vangala RAJESH, B.S GILL, Anuradha BHARTIYA, Vedna KUMARI, S.K LAL, K.P. SINGH, S.B. GUPTA, Nutan VERMA, Satish NICHAL, Manoj Kumar SHRIVASTAVA, Shivaji Pandurang MEHETRE, Jagendra SINGH, Chandra Prakesh SINGH, Rajendar REDDY, T. ONKARAPPA, Milind Panjabrao DESHMUKH, Santosh A. JAYBHAY, Heisnam Nanita DEVI

SELEKCIJA VIŠE OSOBINA ZA SREDNJE PERFORMANSE I STABILNOST MEĐU GENOTIPIMA SOJE, PROCENA U KIŠNIM USLOVIMA U RAZLIČITIM OKRUŽENJIMA U INDIJI [Izvod] [Rad] [Dodatak]

T.L. TYASI i I Ş. ÇELIK

PROCENA TELESNE TEŽINE IZ MORFOLOŠKIH MERENJA KOD BOER KOZA PRIMENOM VEŠTAČKIH NEURALNIH MREŽA I NEKIH REGRESIJSKIH MODELA [Izvod] [Rad]

Velimir MLADENOV, Borislav BANJAC, Sofija PETROVIĆ, Rada ŠUĆUR, Bojan JOCKOVIĆ

ANALIZA ABIOTIČKIH STRESOVA U SORTAMA PANONSKE NIZIJE: SUŠA, HLADNOĆA I TOPLOTA [Izvod] [Rad]

Gizem Kamci TEKIN and Behiye Tuba BICER

KARAKTERIZACIJA U F1 GENERACIJI GENOTIPOVA KABULI, DESI I DIVLJI CICER ZA OSOBINE BILJAKA [Izvod] [Rad]

V. SIVAMURUGAN, K.R. UTHAYAN, V. THANIKACHALAM

UNAPREĐENI SISTEM ZA PREVOĐENJE RETINALNE SLIKE ZA IDENTIFIKACIJU I DIFERENCIJU NIVOA DIJABETIČNE RETINOPATIJE [Izvod] [Rad]

Valentin KOSEV, Vilijana VASILEVA, Vera POPOVIĆ

IODAI – NOVA SORTA GRAŠKA (Lathirus sativus L.) [Izvod] [Rad]

Mirjana MILOSEVIC BROCKETT

In memoriam Wyatt Anderson [Izvod] [Rad]

CORRIGENDUM [Tekst] [CORRIGENDUM] [Pismo]

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 55 broj 3(2023), str: 795-806

Srbija

UDC 575. 630
https://doi.org/10.2298/ GENSR2303795D
Orginalni naučni rad

HETEROZIS NEKIH MORFOLOŠKIH I SVOJSTAVA ZRNA ZIMSKE DURUM PŠENICE

Rangel DRAGOV

Poljoprivredna akademija, Institut za poljske kulture, Čirpan, Bugarska

Izvod

Cilj prikazane studije bio je utvrđivanje heterozisa u odnosu na srednjeg roditelje i boljeg roditelja pet kvantitativnih svojstava povezanih sa produktivnošću i kvalitetom durumpšenice. Dialelno ukrštanje izvedeno je tri uzastopne godine. Tako su F1 generacije obezbeđene tokom tri godine. Eksperimenti su sprovedeni u randomizovanom blok dizajnu u tri ponavljanja tokom tri uzastopne godine 2014, 2015 i 2016. Ogledi su izvedeni na oplemenjivačkom polju Instituta za poljske useve, Chirpan, prema prihvaćenoj tehnologiji gajenja durum pšenice. određen je heterozis u odnosu na srednjeg i boljeg roditelja kod deset ukrštanja durum pšenice. Heterozis u odnosu na bolejg roditelja dostiže do -7,4 (-7,61%) za visinu biljke, do 4,66 (56,30%) za produktivnost, do 1,63 (21,01%) za dužinu klasova, do 2,25 (13,84%) sadržaj proteina i do 4,66 (13,92%) za vlažni sadržaj glutena u zrnu. Utvrđeno je da su dve vredne hibridne kombinacije pokazale heterozis za nekoliko osobina. Progres Ks Predel pokazuje heterozis u odnosu na boljeg roditelja za tri od pet osobina, kao i Deni Ks Progres. Sorta Progres preporučuje se da se koristi kao otac i kao majka, a sorta Deni kao majka u hibridizaciji. Ove sorte i njihova ukrštanja pogodni su za poboljšanje produktivnosti i kvaliteta durum pšenice.

razmaka između redova od 25 u drugom (za Isidor i Richi) i trećem roku setve (za Avigea i Isidor).

Autor za kontakt: Rangel Dragov, Poljoprivredna akademija, Institut za poljske kulture, Čirpan, Bugarska, E-mail: dragov1@abv.bg, phone: +359 89 7 066 553

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 3(2023), str: 807-817

Srbija

UDC 575. 630
https://doi.org/10.2298/ GENSR2303807B
Orginalni naučni rad

IDENTIFIKOVANJE ISTAKNUTIH GENOTIPOVA I OSOBINA KOJE DOPRINOSE PRINOSU KOD PROSA (Eleusine coracana L.)

Ujala BAIRWA¹, B.R. CHOUDHARY² and Rahul BHARADWAJ^2*

¹Odeljenje za genetiku i oplemenjivanje biljaka, Poljoprivredni fakultet, Džodpur,

Poljoprivredni univerzitet, Džodpur, Indija

²Genetika i oplemenjivanje biljaka, ARS, Mandor, Poljoprivredni univerzitet, Džodpur, Indija

Izvod

Poznavanje genetske varijabilnosti i određivanje kriterijuma za primenu efektivne selekcije uvek su preduslov za razvoj dobrog programa oplemenjivanja. Prema tome, ovaj eksperiment je sproveden sa 35 genotipova prosa u Randomizovanom Blok Dizajnu (RBD) sa tri (03) ponavljanja i zapažanja su zabeležena za morfološke i kvalitetne osobine. Analiza varijanse pokazala je značajan stepen varijabilnosti među genotipovima za sve ispitivane osobine. Veća vrednost fenotipskog koeficijenta varijanse (PCV) od genotipskog koeficijenta varijanse (GCV) za sve ispitivane osobine ukazuje na uticaj sredine na ekspresiju ovih osobina. Visoka naslednost u kombinaciji sa visokim genetskim napretkom kao procentom srednje vrednosti sugeriše da direktna selekcija za osobine, tj. sadržaj gvožđa, težina testa, sadržaj kalcijuma, sadržaj proteina, površinu lista i dani do 80% zrelosti mogu da se sprovedu jer ove osobine imaju prevagu aditivnog delovanja gena. Slično, rezultati povezanosti osobina oslikavaju direktnu selekciju za osobine, tj. površina lista zastavičara, testna težina, biološki prinos/biljka, indeks žetve i sadržaj gvožđa biće efikasni za poveanje prinosa zrna prosa. Dalje, studija genetičke divergencije za identifikaciju takvih obećavajućih genotipova otkrila je da su među sedam klastera, klaster III i klaster VII bili najdivergentniji, stoga genotipovi MLS 1, MLS 5, GPU 67, VL 376 i Indira Ragi iz ovih klastera mogu biti korisni u narednim generacijama.

Autor za kontakt: Rahul Bhardwaj,Genetika i oplemenjivanje biljaka, ARS, Mandor, Poljoprivredni univerzitet, Džodpur, Indija, Email- bhardwajrahul4u@gmail.com Phone- +91 9610518283

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 3(2023), str: 819-827

Srbija

UDC 575. 630
https://doi.org/10.2298/ GENSR2303819K

Orginalni naučni rad

EFEKAT POLIPLOIDIZACIJE NA GUSTINU TRIHOMA U MEĐUVRSNOM HIBRIDU Pennisetum glaucum (L.) R. BR. × Pennisetum purpureum (K.) SCHUM

Arshpreet KAUR¹, Rahul KAPOOR¹*, Anu KALIA²

¹Departmant za oplemenjivanje i genetiku, PAU, Ludhiana, Punjab, Indija

² Departmant za zemljište, PAU, Ludhiana, Punjab, Indija

Izvod

Ova studija ima za cilj ispitivanje efikasnosti kolhicina na izazivanje poliploidije kod Pennisetum glaucum (L.) R. Br. × P. purpureum (K.) Schum (BNH) i efekat poliploidije na gustinu trihoma. Korenske reznice 4 hibrida i dve kontrolne sorte tretirane su različitim koncentracijama kolhicina (0, 0,05%, 0,1% i 0,2%) u različitom vremenskom trajanju (12 i 24 časa). Nivo ploidnosti biljaka potvrđen je citogenetskim studijama korišćenjem konvencionalnog protokola. Utvrđeno je da koncentracija kolhicina od 0,1% tokom 24 sata izaziva poliploidiju u PBN 233. Gustina trihoma je ispitivana korišćenjem skenirajuće elektronske mikroskopije na 100Ks. Tokom istraživanja je utvrđeno da gustina trihoma opada sa povećanjem nivoa ploidnosti.

Autor za kontakt: Rahul Kapoor, Departmant za oplemenjivanje i genetiku, PAU, Ludhiana, Punjab, Indija, email: rahulkapoor@pau.edu, +919815585599

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 3(2023), str: 829-840

Srbija

UDC 575. 630
https://doi.org/10.2298/ GENSR2303829K

Orginalni naučni rad

ODREĐIVANJE OSOBINA RASTA I PRINOSA NEKIH VRSTA SLAČICA

U POLUSUŠNIM USLOVIMA CENTRALNE ANADOLIJE

Fatma KAYACETİN^1*, Oguzhan AYDİN², Sefa UNAL², Khalid Mahmood KHAWAR³

¹Univerzitet u Ankari, Strukovna škola Kalecik, 06870, Ankara, Turska

²Centralni istraživački institut za ratarske kulture, Ankara, Turska

³ Yozgat Bozok Univerzitetet, Institut za konoplju, 06120, Yozgat, Turska

Izvod

Brassica nigra i B. juncea su dve ekonomski važne vrste koje se koriste kao začini; i B. juncea, B. rapa ssp., B. oleifera i B. nigra se koriste za ekstrakciju industrijskog ulja iz semena. Poređenje potencijala 16 genotipova Brassica sa 2 standardne sorte urađeno je u pogledu njihove fenologije, morfologije i prinosa u uslovima jesenje setve tokom 2019-20 i 2020-21 u polu-aridnim klimatskim uslovima Centralne Anadolije, u Ankari, Turska. Eksperiment je izveden u randomizovanom kompletnom blok dizajnu sa četiri ponavljanja.

Rezultati su ukazali na statistički značajnu interakciju genotip × godina između svih genotipova za visinu biljke, broj grana, broj mahuna, broj semena, masu 1000 semena, prinos semena i prinos sirovog ulja Brassica spp. Pojava semena, faza formiranja rozete, 50% cvetanja i 50% formiranje mahuna Brassica spp. varirala je prema vrsti i godinama. Dok su maksimalni i minimalni prinosi sirovog ulja od 1222 kg ha-¹ dobijeni iz Standarda 2 (B. napus-Ekcalibur) i 313 kg ha-¹ iz genotipa Bn4; Br2 (1123 kg ha-¹), Br3 (1042 kg ha-¹), Br6 (1093 kg ha-¹), Br5 (949 kg ha-¹) B. rapa ssp., oleifera i Bj3 (893,3 kg ha-¹) B. juncea genotipovi su izgledali superiorniji u performansama u poređenju sa drugim genotipovima. Ovi genotipovi se mogu dalje koristiti u različitim programima poboljšanja kroz selekciju i hibridizaciju.

Autor za kontakt: Fatma Kayacetin, Univerzitet u Ankari, Strukovna škola Kalecik, 06870 Ankara, Turska, Tel: +903128571394, E-mail: kayacetin@ankara.edu.tr

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 3(2023), str: 841–854

Srbija

UDC 575. 630
https://doi.org/10.2298/ GENSR2303841B

Orginalni naučni rad

^{PROUČAVANJE
GENETIČKOG DIVERZITETA I IDENTIFIKACIJA ALELA}

^{ZA OTPORNOST NA
ANTRAKNOZU KOD}^GENOTIPOVA^PASULJA

^{(Phaseolus vulgaris L.)
KOJI SE GAJE U AZERBEJDŽANU}

Sevda BABAYEVA1,2, Turana HASANOVA1, Almas ASADOVA1, Afat MAMMADOVA1, Vusala IZZATULLAYEVA1,3, Jale NASIBOVA1, Parvana MANAFOVA⁴, Elchin HAJIYEV¹, Mehraj ABBASOV1*

^{1Institut za genetičke resurse,
Ministarstvo nauke i obrazovanja Republike Azerbejdžan, Baku, Azerbejdžan}

^{2Odeljenje za prirodne nauke,
Univerzitet Hazar, Baku, Azerbejdžan}

^{3Zapadno-Kaspijski Univerzitet,
Departman za prirodne nauke, Baku, Azerbejdžan}

^{4Baku Državni Univerzitet, Baku
Azerbejdžan}

Izvod

Pasulj je postao veoma popularan i rasprostranjen među stanovništvom od njegovog introdukovanja u Azerbejdžan u drugoj polovini 18. veka. U radu je po prvi put predstavljena genetska raznovrsnost i otpornost na antraknozu 37 vrsta pasulja uzgajanih u Azerbejdžanu. Karakterizacija ISSR markera u ovoj studiji otkrila je ukupno 47 traka, sa 33,6% prosečnog polimorfizma. Sadržaj informacija o polimorfizmu (PIC) i indeks genetičke raznovrsnosti (GDI) za svaki prajmer bili su u rasponu od 0,25–0,48 (srednja vrednost 0,35) i 0,45–0,73 (srednja vrednost 0,59), respektivno, što ukazuje na umeren nivo genetske raznolikosti u ispitivanoj kolekciji. UNJ stablo je pokazalo da su uzorci običnog pasulja imali tendenciju grupisanja prema lokalnim i introdukovanim genotipovima, što ukazuje na iste originalne izvore ovih uzoraka, što je takođe potvrđeno analizom PCo. Skrining sa povezanim SCAR markerima je otkrio postojanje zajedničkih genotipova pasulja sa jednim ili više alela otpornosti na Co. Među ispitivanim genima u svim uzorcima je pronađen Co-4 lokus i njegovi aleli, zatim Co-6 (40,5%) i Co-34 (16%). Tri genotipa su imala sve ispitivane lokuse otpornosti, dok je 12 imalo Co-4 i Co-6, a 3 Co-4 i Co-34. Rezultati bi mogli pružiti vredne informacije za buduće aktivnosti uzgoja i očuvanja običnih pasulja. Upotreba genotipova sa dva ili više gena otpornosti kao roditelja donatora može ubrzati razvoj novih sorti pasulja sa trajnom otpornošću na antraknozu.

Autor za kontakt: Mehraj Abbasov, ^{Institut za genetičke resurse,
Ministarstvo nauke i obrazovanja Republike Azerbejdžan, Baku, Azerbejdžan}, e-mail: mehraj_genetic@yahoo.com, phone: +994505327819

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 3(2023), str:855-867

Srbija

UDC 575. 630
https://doi.org/10.2298/ GENSR2303855K
Orginalni naučni rad

PODACI O PEDIGREU UTVRĐENI U TRANSKRIPCIONOJ AKTIVNOSTI ALERGENA JABUKE

Matúš KYSEĽ¹, Lucia URBANOVÁ¹, Jana BILČÍKOVÁ¹, Jana ŽIAROVSKÁ^2*

¹Istraživački centar AgroBioTech, Slovački poljoprivredni Univerzitet u Nitri, 949 76 Nitra, Slovačka

²Institut za nauke o biljkama i životnoj sredini, Fakultet za agrobiologiju i prehrambene resurse, Slovački poljoprivredni univerzitet u Nitri, 949 76 Nitra, Slovačka

Izvod

Jabuke su popularno voće širom sveta zahvaljujući svom ukusu i nutritivnoj vrednosti. S druge strane, dele alergene epitope Mal d 1 alergena koji je relevantan za alergije na hranu. Razmena genetskih informacija o poreklu se ubrzava ukrštanjem svetski poznatih genotipova jabuke (Mcintosh, Jonathan, Golden Delicious, Granni Smith, Cok's Orange Pippin). Potrebno je fokusirati se na identifikaciju genotipova sa rizičnim i perspektivnim alergenskim potencijalom kako bi se izbegla diskvalifikacija jabuke, koja povećava alergiju na hranu, u budućim generacijama genotipova. Iz biološkog materijala sorti M. domestica Borkh. (ukupno 98 genotipova) je izolovana ukupna RNK i transkribovana u cDNK. Na osnovu liste genotipova, 75 genotipova je direktno povezano u zajednički pedigre sa 10 unapred odabranih sorti jabuke (Golden Delicious, Jonathan, Clivia, Prima, Lord Lambourne, Rubin, Vanda, Cok´s Orange Pippin, Champion, Topas). Ispitani genotipovi formiraju 5 generacija i 5 međugeneracija. U ovom radu fokusirali smo se na genotipove od 2. međugeneracije (1870-95) do 5. međugeneracije (2005-15). Merenjem Mal d 1 ekspresije utvrđena je korelacija između izoformi Mal d 1.02, Mal d 1.08 i starijih generacija genotipova jabuke.

Autor za kontakt: Jana Žiarovská, Institut za nauke o biljkama i životnoj sredini, Fakultet za agrobiologiju i prehrambene resurse, Slovački poljoprivredni univerzitet u Nitri, 949 76 Nitra, Slovačka, tel: +421 37 641 4444, E-mail: jana.ziarovska@uniag.sk

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 3(2023), str:869-882

Srbija

UDC 575. 630
https://doi.org/10.2298/ GENSR2303869K

Orginalni naučni rad

KORIŠĆENJE PARAMETARA GENETIČKE VARIJABILNOSTI GERMPLAZME BAŠTENSKOG GRAŠKA (Pisum sativum L.) ZA OSOBINE PRINOSA

I KVALITETA

Hardeep KAUR¹, Rajinder Kumar DHALL^1*, Priti SHARMA²

¹Odeljenje za nauku o povrtarstvu, Koledž za hortikulturu i šumarstvo, Pendžab, Indija

Poljoprivredni univerzitet, Ludijana-141004, Pendžab, Indija

²Poljoprivredna škola za biotehnologiju, Poljoprivredni koledž, Pendžab Poljoprivredni Univerzitet, Ludijana-141004, Pendžab, Indija

Izvod

U ovoj studiji, 159 različitih genotipova graška je procenjeno na farmi za istraživanje povrća, Poljoprivrednog univerziteta u Pendžabu, Ludijana, Pendžab, Indija da bi se proučavala genetska varijabilnost, naslednost i genetski napredak koji uključuje 14 morfoloških osobina. Analiza varijanse pokazala je značajne razlike među genotipovima za sve ispitivane osobine osim nodusa na kome se pojavljuje prva mahuna. Na osnovu srednjih performansi, maksimalni prinos je primećen kod PB-90, a zatim slede PB-89 i 2009/PMVAR-6. Najveći koeficijent varijacije zabeležen je za broj semena/mahuna, a najviši genotipski i fenotipski koeficijenti varijacije zabeleženi su za broj mahuna po biljci, zatim visinu biljke i ukupan prinos po biljci. Veoma visoke procene heritabilnosti primećene su za visinu biljke (99,89), zatim ukupni prinos po biljci (99,71) i dane do prvog branja (99,43), dok je genetski napredak kao procenat srednje vrednosti bio visok za broj mahuna po biljci (65,35), praćeno visinom biljke (58,66) i ukupnim prinosom po biljci (42,17). Visoka heritabilnost zajedno sa visokim genetskim napretkom utvđena je za sve osobine koje su proučavane. Visoke procene heritabilnosti zajedno sa visokim genetskim napretkom odražavaju prisustvo aditivnog delovanja gena za ekspresiju ovih osobina.

Autor za kontakt: Rajinder Kumar Dhall, Odeljenje za nauku o povrtarstvu, Koledž za hortikulturu i šumarstvo, Pendžab, Indija Poljoprivredni univerzitet, Ludijana-141004, Pendžab, Indija, Tel: +91-8283840078, E-mail: rajinderkumar@pau.edu

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 3(2023), str: 883-893

Srbija

UDC 575. 630
https://doi.org/10.2298/ GENSR2303883S
Orginalni naučni rad

ISTRAŽIVANJE GENETIČKE RAZNOLIKOSTI RODITELJA PAPRIKE

(Capsicum spp.) I INTERSPECIFIČNIH HIBRIDA KORIŠĆENJEM ISSR MARKERA

Todorka A. SREBCHEVA* i Milena L. KOSTOVA

Departman za biljnu fiziologiju, biohemiju i genetiku,

Poljoprivredni univerzitet - Plovdiv, Bugarska

Izvod

Molekularna analiza pokazuje primenljivost ISSR sistema markera koji se koristi u identifikaciji različitih uzoraka i pogodan je za proučavanje genetske raznovrsnosti. Primenjena ISSR molekularna tehnika može se uspešno koristiti za analizu genetičke raznolikosti sorti, sadnica u ranim fazama razvoja i interspecifičnih hibrida. Ovaj sistem markera pokazuje potencijal ove tehnologije da otkrije razlike čak i u uzorcima čiji su genomi vrlo homogeni, kao što su oni iz roda Capsicum. Oporost kod proučavanih sorti bugarske paprike Capsicum annuum je zbog prisustva dominantnog alela Pun1, a nedostatak ljutine - zbog homozigotnog stanja najčešćeg recesivnog alela pun1-1 - (pun1-1/pun1-1). Genetskom analizom dokazano je da je ukrštanje uspešno obavljeno i da su hibridne biljke heterozigotne sa Pun1/pun1-1 genotipom. Rezultati ove studije će se koristiti kao osnova za buduća istraživanja vezana za genetičku raznolikost među vrstama Capsicum.

Autor za kontakt: Todorka A. Srebcheva, Departman za biljnu fiziologiju, biohemiju i genetiku, Poljoprivredni univerzitet - Plovdiv, 12, Mendeleev, Blvd., Plovdiv 4000, Bugarska, Tel: +359 32 654 343, E-mail: teasrebcheva@abv.bg

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 3(2023), str: 895-912

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/ GENSR2303895A
Orginalni naučni rad

MOLEKULARNA IDENTIFIKACIJA VRSTE ROCKSKIPPER-A (RIBE: BLENNIIDAE) SA PLAŽE POROK (JOGJAKARTA, INDONEZIJA) ZASNOVANE NA 16S rRNA

i COI GENIMA

Tuty ARISURYANTI¹, Ardan Putra Saleh HUTASUHUT¹, Johan Putra KOENTJANA¹,

Katon Waskito AJI¹, Dwi Sendi PRIYONO²

¹Laboratorija za genetiku i oplemenjivanje, Biološki fakultet, Universitas Gadjah Mada, Jl.

Tehnika Selatan, Sekip Utara, Yogyakarta 55281, Indonezija

²Laboratorija za sistematiku životinja, Biološki fakultet, Universitas Gadjah Mada, Jl.

Tehnika Selatan, Sekip Utara, Yogyakarta 55281, Indonezija

Izvod

Rockskipper pripada familiji Blenniidae (Combtooth blenni) bogatoj vrstama i poznat je po prisustvu kriptičnih i kompleksa vrsta. Identifikovanje kriptičnih vrsta zasnovano isključivo na morfološkim karakteristikama predstavlja izazov zbog njihovih sličnih morfoloških karakteristika. Kao rezultat toga, molekularne genetičke tehnike zasnovane na dva parcijalna gena mtDNK, COI i 16S rRNA, korišćene su za preciznu identifikaciju riba. Ova studija je imala za cilj da proceni efikasnost COI i 16S rRNA gena za identifikaciju ribe Rockskipper i istraži genetski odnos između vrsta Rockskippera sa plaže Porok. Rezultat je otkrio da je trinaest uzoraka Rockskippera sa plaže Porok koji pripadaju vrstama E. vermiculatus, E. striatus, I. lineatus, I. dussumieri, I.dentulus i B. caudolineata sa više od 99% sličnosti. Nasuprot tome, 16S analiza je identifikovala pet vrsta. Bajesovsko filogenetsko stablo pokazalo je da je šest vrsta Rockskippera sa plaže Porok genetski različito i podeljeno u dva klastera. Takođe smo otkrili da dva uzorka (RS-9 i RS-10) formiraju monofiletsku grupu sa B. caudolineata sa maksimalnim bootstrap-om (NJ i ML: 100%) i posteriornom verovatnoćom (1,00). Pretpostavili smo da je B. caudolineata kompleks vrsta sa najmanje dve loze: jedna je bila genetski bliža RS-8, a druga je bila bliža RS-9 i RS-10. Utvrđeno je da su i COI i 16S rRNA geni sposobni da razgraniče vrste i otkriju genetske varijacije među uzorcima Rockskippera u ovoj studiji. Međutim, naši nalazi su pokazali da je COI gen tačniji i pouzdaniji marker za identifikaciju vrsta Rockskippera sa plaže Porok, Gunungkidul, Jogjakarta, Indonezija.

Autor za kontakt: Tuty Arisuryanti,Laboratorija za genetiku i oplemenjivanje, Biološki fakultet, Universitas Gadjah Mada, Jl.Tehnika Selatan, Sekip Utara, Yogyakarta 55281, Indonezija, email: tuty-arisuryanti@ugm.ac.id

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 3(2023), str: 913-928

Srbija

UDC 575.633
https://doi.org/10.2298/GENSR2303913N
Orginalni naučni rad

SELEKCIJA VIŠE OSOBINA ZA SREDNJE PERFORMANSE I STABILNOST MEĐU GENOTIPIMA SOJE, PROCENA U KIŠNIM USLOVIMA U RAZLIČITIM OKRUŽENJIMA U INDIJI

Vennampally NATARAJ¹, Sanjay GUPTA^*1, Kunwar Harendra SINGH¹, Maranna SHIVAKUMAR¹, Gyanesh Kumar SATPUTE¹, M. RAGHAVENDRA¹, Giriraj KUMAWAT¹, Savita KOHLE¹, Nisha AGRAWAL¹, Vangala RAJESH¹, B.S GILL², Anuradha BHARTIYA³, Vedna KUMARI⁴, S.K LAL⁵, K.P. SINGH⁶, S.B. GUPTA⁷, Nutan VERMA⁸, Satish NICHAL⁹, Manoj Kumar SHRIVASTAVA¹⁰, Shivaji Pandurang MEHETRE¹¹, Jagendra SINGH¹², Chandra Prakesh SINGH¹³, Rajendar REDDY¹⁴, T. ONKARAPPA¹⁵, Milind Panjabrao DESHMUKH¹⁶, Santosh A. JAYBHAY¹⁷, Heisnam Nanita DEVI¹⁸

¹ICAR-Indiski institute za soju, Indore, Madhya Pradesh, Indija,²Punjab Poljoprivredni Univerzitet, Ludhiana, Indija, ³ ICAR-Vivekanada Parvatiya Krishi Anusandhan Sansthan, Almora, Uttarakhand 263601, Indija,⁴ Chaudhary Sarwan Kumar Himachal Pradesh Krishi Vishvavidyalaya, Palampur, Himachal Pradesh 176062, Indija,⁵Indiski poljoprivredni institut, New Delhi, Indija,⁶G.B. Pant Univerzitet poljoprivred i tehnologije Pantnagar, Uttarakhand 263153, Indija,⁷ Indira Gandhi Krishi Vishwavidyalaya Raipur, Chhattisgarh 492012, Indija,⁸ Birsa Poljoprivredni Univerzitet , Ranchi Jharkhand, Indija,⁹ Dr. Punjabrao Deshmukh Krishi Vidyapeeth, Akola, Maharashtra 444104, Indija,¹⁰ Jawaharlal Nehru Krishi VishwaVidyalaya, Jabalpur, Madhya Pradesh, Indija,¹¹ Vasantrao Naik Marathwada Poljoprivredni Univerzitet, Parbhani, Maharashtra 431402, Indija,¹² Poljoprivredna istraživačka stanica Morena Madhya Pradesh, Indija,¹³ Krishi Vigyan Kendra, Lokbharti, Gujarat 364230, Indija,¹⁴ Poljoprivredna istraživačka stanica Adilabad, Telangana 504001, Indija,¹⁵ Univerzitet poljoprivrednih nauka, Bengaluru, Karnataka, Indija,¹⁶ Mahatma Phule Krishi Vidyapeeth, Kasbe Digraj, Maharashtra 416305, Indija,¹⁷ MACS Agharkar istraživački institut Pune Maharashtra 411004, Indija,¹⁸centralni poljoprivredniAgricultural Univ., Imphal, Manipur 795004, India

Izvod

Soja je dominantna indijska uljarica koja se gaji u različitim agro-klimatskim zonama. Razumevanje interakcije genotip × sredina (GEI) je ključno za razvoj stabilnih i šire adaptiranih sorti soje. U ovoj studiji, 10 elitnih linija je gajeno na 19 različitih lokacija i pračeni su: dani do cvetanja, dani do zrelosti, visina biljke, težina stotinu semena i prinos zrna tokom 2020 godine. Indeks stabilnosti meren preko ponderisanog proseka apsolutnih rezultata (VAASB) identifikovao je da SL 1213 i DS 1320 imaju stabilan prinos zrna. VAASBI indeks superiornosti, koji se zasniva na srednjim performansama i stabilnosti, takođe je bio viši za SL 1213. Indeks stabilnosti više osobina (MTSI) je korišćen za izbor genotipova sa većim prinosom zrna, ranim cvetanjem, ranom zrelošću, većom masom stotinu semena i visinom biljke, istovremeno i genotipovi DS 1320 i SL 1213 su identifikovani preko MTSI. Na osnovu tri indeksa, utvrđeno da je genotip SL 1213 kandidat za oplemenjivanje za veći prinos, širu prilagodljivost i za ideotipsko oplemenjivanje. Na osnovu klaster analize, utvrđeno je da su SL 1213 × JS 22-07 i SL 1213 × NRC 149 idealne kombinacije za razvoj visokoprinosnih i šire adaptiranih genotipova. Analizom glavnih komponenti (PCA), utvrđeno je da je prinos zrna pozitivno povezan sa relativnom vlažnošću, uticajem temperature na efikasnost korišćenja radijacije, deficitom prema padavinama, ukupnim padavinama, globalnim sunčevim zračenjem na osnovu geografske širine i julijanskog dana i temperature tačke rose na 2 m iznad površine zemlje.

Autor za kontakt: Sanjay Gupta, ICAR-Indiski institute za soju, Indore, Madhya Pradesh, Indija, email:sanitaishu@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 3(2023), str: 929–949

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/ GENSR2303929T

Orginalni naučni rad

PROCENA TELESNE TEŽINE IZ MORFOLOŠKIH MERENJA KOD BOER KOZA PRIMENOM VEŠTAČKIH NEURALNIH MREŽA I NEKIH REGRESIJSKIH MODELA

T.L. TYASI¹* i I Ş. ÇELIK²

¹Škola za poljoprivredne nauke, Departmant za agroekologiju i stočarstvo Univerzitet Limpopo, Sovenga, Limpopo 0727, Južna Afrika

²Departmant za stočarstvo, Jedinica za biometrijsku geentiku, Poljoprivredni fakultet, Bingöl

Univerzitet, Bingöl, Turska

Izvod

U ovoj studiji ispitivane su karakteristike telesnih merenja koje utiču na telesnu težinu burskih koza i procena telesne težine. Za ispitivanje morfoloških karakteristika uzeto je u obzir 400 živih životinja. Morfološka merenja bila su telesna težina (BV), dužina tela (BL), obim srca (HG), visina grebena (VH), visina stražnjice (RH), dužina ostatka (RL), dužina uha ( EL) i glava sa (HV) respektivno. Ove životinje su bile stare između 1-6 godina. Njih 112 bili su muškog pola, a 288 ženskog. Za procenu telesne težine primenjene su metode višestruke regresije, regresije grebena i veštačkih neuronskih mreža (ANN). U predviđanju telesne težine kao zavisne varijable, prediktivni model ANN je proizveo visoke prediktivne performanse. Statistika srednje kvadratne greške (MSE), srednje apsolutne greške (MAD) i prosečne apsolutne greške procenta (MAPE) korišćena je za određivanje performansi modela. Koristeći algoritam učenja višeslojnog perceptrona (MLP) veštačke neuronske mreže (ANN), određene su karakteristike tela koje su imale najveći uticaj na telesnu težinu. Poređenje prediktivnih performansi predloženog modela u odnosu na metode višestruke regresije i stanja grebenske regresije pokazalo je da su veštačke neuronske mreže nadmašile oba konkurentska modela postižući najmanje vrednosti za MAD, MSE i MAPE u skupovima podataka za obuku i testiranje. Rezultati veštačkih neuronskih mreža bili su obećavajući i tačni u predviđanju telesne težine koza.

Autor za kontakt: T.L. Tyasi,Škola za poljoprivredne nauke, Departmant za agroekologiju i stočarstvo Univerzitet Limpopo, Sovenga, Limpopo 0727, Južna Afrika, Email: louis.tyasi@ul.ac.za; Tel.: +2715 268 2803

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 3(2023), str: 951-961

Srbija

UDC 575.633.11
https://doi.org/10.2298/ GENSR2303951M
Orginalni naučni rad

ANALIZA ABIOTIČKIH STRESOVA U SORTAMA PANONSKE NIZIJE: SUŠA, HLADNOĆA

I TOPLOTA

Velimir MLADENOV¹, Borislav BANJAC^1*, Sofija PETROVIĆ¹, Rada ŠUĆUR¹,

Bojan JOCKOVIĆ²

¹ Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Departman za ratarstvo i povrtarstvo,

Novi Sad, Srbija

² Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju,

Novi Sad, Srbija

Izvod

Stres izazvan ekološkim činiocima kao što su suša, niske i visoke temperature u Panonskom basenu značajno ugrožavaju ćelijsku aktivnost, rast biljaka i prinos pšenice, koja predstavlja jednu od najvažnijih strateških žitarica u svetu. Kako nauka i tehnologija napreduju, novi alati se razvijaju, dok se stari usavršavaju i stoje na raspolaganju oplemenjivačima. Ipak, postizanje veće agronomske efikasnosti je moguće ako se napravi zajednička veza između njih, kako bi se premostili problemi nastali pod uticajem abiotičkog stresa. U ovom istraživanju, koje je sprovedeno na našem oglednom polju (Novi Sad kao centar Panonskog basena), je korišćeno pet sorti ozime pšenice (Simonida, Petrija, Ljubica, Zvezdana i NS Mila), u tri uzastopne vegetacione sezone, kako bi se procenila genetička interakcija i nivo tolerancije i prilagodljivosti različitih sorti pšenice na abiotičke stresove kao što su suša, niske i visoke temperature. Prinos i četiri kvantitativne komponente prinosa su analizirane kako bi se procenila ekspresija prilagođenih genotipova u ovom regionu. Rezultati statističke obrade podataka su potvrdili da sorta koja je najduže u upotrebi, Simonida, ima najkonzistentniju reakciju na prinos, i da poseduje određeni stepen delimične tolerancije na uslove abiotičkog stresa, koju je ugradila preko stres memorije u svoj genetički kod.

Autor za kontakt: Borislav Banjac, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Departman za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija, phone: +381 (21) 485 32 99; e-mail:borislav.banjac@polj.edu.rs

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 2(2023), str: 963-981

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/ GENSR2303963T

Orginalni naučni rad

KARAKTERIZACIJA U F1 GENERACIJI GENOTIPOVA KABULI, DESI I DIVLJI CICER ZA OSOBINE BILJAKA

Gizem Kamci TEKIN¹ and Behiye Tuba BICER²

¹Univerzitet Sirnak, Poljoprivredni fakultet, Odsek za ratarstvo, Sirnak, Turska

Univerzitet

²Dicle, Poljoprivredni fakultet, Odsek za ratarske kulture, Dijarbakir, Turska

Izvod

Važno je razumeti veličinu promena u varijaciji nastalih ukrštanjem sorti gajene leblebije sa uskom genetskom osnovom, tipova desi i kabuli, i C. reticulatum i C. echinospermum, koje su blisko srodne vrste sa kultivisanom leblebijom. Studija je sprovedena na Univerzitetu Dikle, Poljoprivredni fakultet, Dijarbakir, Turska, 2023. godine. Eksperiment je postavljen u randomizovanom kompletnom blok dizajnu sa tri ponavljanja. Desi × kabuli, kabuli × kabuli i kabuli × divlji Cicer F1 ukr[tanja i njihovi roditelji su ocenjeni da bi se procenili heterozis, heterobeltioza, odnos potencije i naslednost za dane do prvog cvetanja, visina biljke, broj nodusa po biljci, cvet i boju lišća, pigmentaciju antocijana i navike rasta biljaka. Razlike među genotipovima bile su značajne za sve ove osobine. Veličina heterozisa se razlikovala između osobina i ukrštanja. Za dane do prvog cvetanja, heterozis za rano ukrštanje se kretao od -2,56% do -7,13%. Azkan (kasni) × C. reticulatum (srednje rani) (-14,06%) imao je najveću negativnu heterobeltiozu za dane do prvog cvetanja. Visoka heritabilnost je procenjena za dane do prvog cvetanja, dane od nicanja do pojave mahuna i dane od cvetanja do pojave mahuna. Procenjene vrednosti odnosa potencije u većini F1 ukrštanja bile su negativne za broj dana do prvog cvetanja. Kod ukrštanja roditelja sa belim cvetovima Azkan, Gokce, ILC 533, ILC 1929 i ILC 482 i roditelja sa ružičastim cvetovima JG 11, ICCV 96029, ICCV 03107, crne i divlje vrste Cicer, F1 su bile ružičaste. Kada su ukršteni roditelji kabuli sa belim cvetovima i roditelji sa ružičastim cvetovima, F1 su pokazali pigmentaciju antocijana na različitim delovima biljke.

Autor za kontakt: Gizem Kamci Tekin, Sirnak University, Faculty of Agriculture, Department of Field Crops, Sirnak, Turkey, E-mail: gzmkmc2@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 3(2023), str: 983–996

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR2303983S
Orginalni naučni rad

UNAPREĐENI SISTEM ZA PREVOĐENJE RETINALNE SLIKE ZA IDENTIFIKACIJU I DIFERENCIJU NIVOA DIJABETIČNE RETINOPATIJE

V. SIVAMURUGAN¹, K.R. UTHAYAN¹, V. THANIKACHALAM²

¹Departman za informacione tehnologije, Sri SivaSubramaniia Nadar, Inženjerski fakultet, Čenaj, Indija

²Fakultet računarskih nauka i inženjerstva, Tehnološki institut Velore, Čenaj, Indija

Izvod

Cilj ovog istraživanja je bio da se formuliše okvir za podršku kliničkom donošenju odluka koji koristi veštačku inteligenciju ka korišćenju slika fundusa mrežnjače za identifikaciju i kategorizaciju četiri različita stadijuma dijabetičke retinopatije, naime proliferativne, teške, umerene i blage. Osmišljena arhitektura sistema je integrisala dugoročne mreže (LSTM), generativne adversarijske mreže (GAN) i unapred obučene modele konvolucionih neuronskih mreža (CNN). Posle iscrpne analize performansi, identifikovan je najoptimalniji model opisa slika i preporučen oftalmolozima u svrhu identifikacije i kategorizacije dijabetičke retinopatije. Značajno je da su rezultati otkrili da korišćenje ResNet50 sa LSTM-om, u kombinaciji sa poboljšanim slikama mrežnjače, daje superiornu preciznost od 0,975. Predložena metodologija ima transformativni potencijal za oblast dijagnoze i klasifikacije dijabetičke retinopatije, olakšavajući rano otkrivanje i intervenciju za ublažavanje gubitka vida kod osoba pogođenih dijabetesom.

Autor za kontakt: K.R. Uthayan, Departman za informacione tehnologije, Sri SivaSubramaniia Nadar, Inženjerski fakultet, Čenaj, Indija, email: uthayankr@ssn.edu.in

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 3(2023), str: 997–1005

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/ GENSR2303997K
Orginalni naučni rad

IODAI – NOVA SORTA GRAŠKA (Lathirus sativus L.)

Valentin KOSEV¹, Vilijana VASILEVA², Vera POPOVIĆ³

¹Institut za krmne biljke, Poljoprivredna akademija, 5800 Pleven, Bugarska

²Institut za kukuruz, Poljoprivredna akademija, 5835 Kneža, Bugarska

³Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Novi Sad, Republika Srbija

Izvod

Biološke performanse hibridnih linija stočnog graška (Lathirus sativus L.) [LHL (BGE027129 × LA5108), LHL-2 (BGE025277 × LA5108) i LHL-3 (LA5108 × BGE027129]) i njihovih roditeljskih komponenti (BGE027129 × LA5108) i (12712750) sorte) proučavani su u trogodišnjem poljskom ogledu. Urađena je biometrijska analiza svake sorte i linije za glavne kvantitativne osobine i fenološke faze i periode. Visina biljaka u tehnološkoj zrelosti zrna dostigla je 46 cm. Vegetacijski period u proseku traje 93 dana. Stvorena je nova sorta Iodai, koja je dobijena višestrukom individualnom selekcijom iz ukrštanja BGE027129 × LA5108 (linija LHL). Nova sorta sazreva 4-5 dana pre sorti BGE027129 i LA5108. U proseku je formirano 13 dobro hranjenih mahuna po biljci sa ukupno 22 normalno razvijena semena. Seme je bilo srednje veliko sa belom semenskom omotačem, ravnog ovalnog oblika. Produktivnost semena(4,41 g/biljci) je veća od proseka roditeljskih sorti (3,80 g/biljci). Težina 1000 semena bila je oko 172 g. Sadržaj sirovih proteina bio je 23,85%. Pored toga, sorta ima dobru otpornost na pucanje mahuna. Otporna je na sušu i slabo je napadaju bolesti i štetočine. Godine, 2022. odlukom Stručne komisije pri Izvršnoj agenciji za ispitivanje sorti, terenskih inspekcija i kontrole semena u Bugarskoj (imenovana naredbom RD-10-1/14.01.2022.) i naredbom br. RD-14-3od 02.03.2022, sorta Iodai je prepoznata kao nova i originalna.

Autor za kontakt: Viliana Vasileva, Institut za kukuruz, Poljoprivredna akademija, 5835 Kneža, Bugarska, email: viliana.vasileva@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 3(2023), str:1007–1009

Srbija

In memoriam

Remembering Prof. Wyatt Anderson (1939-2023)

Dr. Mirjana Milosevic Brockett

School of Biological Sciences

Georgia Institute of Technology

Atlanta, Georgia

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 3(2023), str: 1011