GENETIKA, Vol

GENETIKA, Vol. 56, 3(2024)

Tayyaba SHAN, Sabika FIRASAT, Bushra GUL, Rizwan ALI, Kiran AFSHAN

CDKAL1 rs10946398 POLIMORFIZAM KAO KRITIČNA GENETSKA DETERMINANTA GESTACIONOG DIJABETESA MELITUSA KOD PAKISTANSKIH TRUDNICA [Izvod] [Rad]

Alireza TARINEJAD, Mostafa ALAMHOLO i Khadijeh DEL AZAD

ISPITIVANJE EST U USLOVIMA STRESA SOLI KOD LEBLEBLIJE (Cicer arietinum L.) I RAZVOJ EST-SSRs MOLEKULARNIH MARKERA [Izvod] [Rad] [Dodatak file1] [Dodatak file2] [Dodatak tabela 1] [Dodatak tabela 2]

Remzi ÖZKAN

KORIŠĆENJE VODE I PERFORMANSE PRINOSA GENOTIPA DURUM PŠENICE U NAVODNJAVANJU I KİŠNİM USLOVIMA RASTA [Izvod] [Rad]

Marija KOSTADINOVIĆ, Danijela RISTIĆ, Sofija BOŽINOVIĆ, Vlatko GALIĆ, Dragana IGNJATOVIĆ-MICIĆ, Jelena VANČETOVIĆ

SELEKCIJA RODITELJSKIH INBRED LINIJA KUKURUZA POMOĆU MOLEKULARNIH MARKERA ZA PIRAMIDING OPAQUE2 I CRTRB1 GENA [Izvod] [Rad]

Debi Rani DATTA, Mohd Y. RAFII, Azizah MISRAN, Mashitah JUSOH, Oladosu YUSUFF, Md. Shalim UDDIN

PROCENA GENETIČKE ANALIZE PATLIŽDANA ZA TROPSKU KLIMU KORIŠĆENJEM POLUDIALELNIH UKRŠTANJA [Izvod] [Rad]

Merve BAYHAN

PROCENA PRINOSA I KARAKTERISTIKA RAZLIČITIH HLEBNIH PŠENICA (Triticum aestivum L.) U SREDINAMA KOJI SE NAVODNJAVAJU [Izvod] [Rad]

Danka MILOVANOVIĆ, Valentina NIKOLIĆ, Beka SARIĆ, Marijana SIMIĆ, Slađana ŽILIĆ

P VARIJABILNOSTI PARAMETARA MOKROG MLEVENJA I SVOJSTAVA SKROBA RAZLIČITIH GENOTIPOVA KUKURUZA (Zea mays L.) [Izvod] [Rad]

Deepak KALE, Jaya SINGH, Pranjal KHANDARE, Yogesh SATHE, Dinesh PATIL

ODNOS IZMEĐU STAT1 I PPARGC1A GENA I SVOJSTVA PROIZVODNJE MLEKA KOD GAOLAO KRAVA [Izvod] [Rad]

Abdullah EFE i Behiye Tuba BICER

UTICAJ ETIL METAN SULFONATA (EMS) I GAMA ZRAČENJA NA MUTAGENU INDUKCIJU U SORTAMA SOČIVA [Izvod] [Rad]

Marina ABRAMOVA, Anna ILINA, Evgenij EVDOKIMOV, Aleksandar KONOVALOV

KOMPLEKSNA PROCENA POPULACIJE NENETSKIH IRVASA KORIŠĆENJEM INDIKATORA FENOTIPA U ZAVISNOSTI OD POLIMORFIZMA GENA PRODUKTIVNOSTI MESA [Izvod] [Rad]

Ana PEJČIĆ, Ivan MINIĆ, Milena KOSTIĆ, Marija BRADIĆ-VASIĆ, Džemil KURTAGIĆ

GENETSKA PREDISPOZICIJA ZA PARODONTALNO OBOLJENJE [Izvod] [Rad]

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 56 broj 3(2024), str: 369-380

Srbija

UDC 575.381

https://doi.org/10.2298/GENSR2403369S

Orginalni naučni rad

CDKAL1 rs10946398 POLIMORFIZAM KAO KRITIČNA GENETSKA DETERMINANTA GESTACIONOG DIJABETESA MELITUSA KOD PAKISTANSKIH TRUDNICA

Tayyaba SHAN¹, Sabika FIRASAT¹*, Bushra GUL¹, Rizwan ALI², Kiran AFSHAN¹

¹Odsek za zoologiju, Fakultet bioloških nauka, Univerzitet Kuaid-i-Azam, Islamabad, Pakistan.

²Odeljenje za statistiku, Virtuelni univerzitet Pakistana,Pakistan

Izvod

Na verovatnoću razvoja gestacionog dijabetesa melitusa (GDM) utiče interakcija genetskih i ne-genetskih faktora. Ključni ne-genetski doprinosi uključuju povišene nivoe šećera u krvi, gojaznost, interval između trudnoće i poodmaklo doba majke tokom trudnoće. Pored toga, polimorfne varijacije unutar CDKAL1 gena su takođe identifikovane kao faktori koji doprinose osetljivosti na GDM u različitim etničkim populacijama. CDKAL1 (Ciclin-Dependent Kinase 5 Regulatori Subunit Associated Protein 1-Like 1) gen na hromozomu 6p22.3, odgovoran je za kodiranje proteina porodice metiltiotransferaza. Ovaj protein je uključen u kritične biološke puteve vezane za obradu tRNK i preradu pre-mRNK koja sadrži introne. GDM, kompleksni poremećaj koji karakteriše smanjena osetljivost na insulin, utiče na regulaciju glukoze i povećava rizik od teških dugoročnih komplikacija, uključujući dijabetes melitus tipa 2 (T2DM) i oštećenja organa kao što su bubrezi, oči, krvni sudovi i nervi. Pokazalo se da polimorfizmi pojedinačnih nukleotida (SNP) pronađeni u introničnom segmentu CDKAL1 povećavaju ranjivost i na GDM i na T2DM. Trenutna studija slučaj-kontrola sprovedena u Opštoj bolnici Vah u provinciji Pendžab, Pakistan, uključila je 78 trudnica sa dijagnozom GDM i 78 trudnica bez dijabetesa koje su bile podvrgnute prenatalnim procenama. Statistička analiza korišćenjem SPSS 21.0 je izvršena da bi se proverila povezanost faktora rizika povezanih sa GDM. Varijanta rs10946398 u genu CDKAL1 je genotipizovana korišćenjem Tetra ARMS-PCR (Amplification Refractori Mutation Sistem). Analiza je otkrila značajnu povezanost GDM sa različitim faktorima rizika životne sredine. Takođe smo identifikovali pozitivnu povezanost CDKAL1 SNP rs10946398 i povišen rizik od gestacionog dijabetesa (p<0,05) među učesnicima studije. Ovi nalazi pružaju dodatne dokaze koji podržavaju povezanost podložnosti varijanti rs10946398 gestacijskom dijabetesu kod pakistanskih trudnica. Bez obzira na to, potrebne su dalje opsežne analize velikih razmera unutar pakistanske populacije da bi se razjasnilo potencijalno učešće drugih genetskih varijanti povezanih sa bolešću.

Autor za kontakt: Sabika Firasat, Odsek za zoologiju, Fakultet bioloških nauka, Univerzitet Kuaid-i-Azam, Islamabad, Pakistan, tel: 00925190644410, E-mail: sabika.firasat@qau.edu.pk

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 56, broj 3(2024), str: 381-399

Srbija

UDC 575.630 401

https://doi.org/10.2298/GENSR2403381T
Orginalni naučni rad

ISPITIVANJE EST U USLOVIMA STRESA SOLI KOD LEBLEBLIJE (Cicer arietinum L.) I RAZVOJ EST-SSRs MOLEKULARNIH MARKERA

Alireza TARINEJAD ^{1, 2*}, Mostafa ALAMHOLO ³ i Hadijeh DEL AZAD ¹

¹Departman za biotehnologiju, Poljoprivredni fakultet, Azarbaijan Shahid Madani Univerzitet, Tabriz-Iran

2Halofite biotehnološki istraživački centar, Azarbaijan Shahid Madani Univerzitet, Tabriz-Iran

³Departmantt za biotehnologiju, Institut za nauku I modernu tehnologiju, Rojava Univerzitet, Qamishlo, Sirija

Izvod

Lebleblija (Cicer arietinum L.) je jedan od najvažnijih prehrambenih useva mahunarki širom sveta. Za istraživanje razvoja molekularnih markera i genetskog diverziteta, od posebne su važnosti EST-SSR. Međutim, broj ključnih gena i molekularnih markera je ograničen da bi se pokrenulo molekularno oplemenjivanje leblebija i bavilo se abiotičkim stresovima. Nakon preuzimanja EST sekvenci sa NCBI veb stranice, odredili smo kontige i singletone pomoću softvera EGassembler i SSR u EST sekvencama pomoću softvera SSRLocator. Prema tome, 993 kontiga i 1953 singletona su dobijeni pod stresom saliniteta. Shodno tome, 16 SSR markera bi se moglo uvesti za selekciju sorti tolerantnih na stres saliniteta kod lebleblije. Štaviše, contig294, contig307 i contig982; i singletoni uključujući GR403187.1, GR408755.1 i GR403067.1 mogu se predložiti kao novi geni u kontroli mehanizma tolerancije na stres soli koji sadrži SSR markere. Najveći procenat TF kod kontiga i singletona bio je povezan sa AP2, ERF, bZIP, Dof i VRKI. Štaviše, otkriveni geni čvorišta su sadržali SSR marker koji se odnosi na porodicu ABC transportera E i 1-aminociklopropan-1-karboksilat oksidazu. Da bi se procenila validnost ovog istraživanja, za osam kontiga, dizajnirani su specifični prajmeri i rezultat je njih pet potvrdilo PCR-om. Setovi generisani od EST leblebije smatraju se visokokvalitetnim transkriptima za razvoj funkcionalnih markera i otkrivanje gena u vezi sa tolerancijom na abiotski stres koji su u stanju da olakšaju uzgoj leblebije.

Autor za kontakt: Alireza Tarinejad,Departman za biotehnologiju, Poljoprivredni fakultet, Azarbaijan Shahid Madani Univerzitet, Tabriz-Iran, tarinejad@yahoo.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 56, broj 3(2024), str: 401-414

Srbija

UDC 575.630.11
https://doi.org/10.2298/GENSR240312002O

Orginalni naučni rad

KORIŠĆENJE VODE I PERFORMANSE PRINOSA GENOTIPA DURUM PŠENICE

U NAVODNJAVANJU I KİŠNİM USLOVIMA RASTA

Remzi ÖZKAN

Odsek za žitarice, Poljoprivredni fakultet, Dicle Univerzitet, 21280, Diyarbakir,

Turska

Izvod

Ispitivan je efekat navodnjavanja na genotipove durum pšenice tokom 2017-2018 i 2019-2020 na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta Dicle, Diiarbakir, Turska. Suvi uslovi u 2017. i 2018. godini, sa niskom vlagom u zemljištu i visokim temperaturama tokom faze klasanja, povećali su potražnju za vodom tokom generativnog perioda. Međutim, u 2019-2020 bilo je više padavina nego obično. Analiza je pokazala značajnu genotipsku varijabilnost, posebno tokom prve godine. Dopunsko navodnjavanje je imalo pozitivan efekat na visinu biljke, indeks lisne površine, normalizovani vegetacioni indeks razlike, sadržaj hlorofila, prinos zrna, testnu masu i masu zrna u obe godine. Indeks lisne površine, indeks normalizovane razlike vegetacije i sadržaj hlorofila značajno su porasli uz dodatno navodnjavanje, posebno tokom 2019-2020. Prinos zrna je imao pozitivan odgovor u obe godine, pri čemu je Čezare pokazao najveći porast (211,2%) u prvoj godini, a TBT16-7 je pokazao najveći porast (39,4%) u drugoj godini. Vrednosti efikasnosti korišćenja vode su pratile ovaj pozitivan trend, pri čemu je Hat-300 pokazao najveće vrednosti i u uslovima kiše i navodnjavanja. Pronađene su jake pozitivne korelacije između prinosa zrna i različitih osobina, pružajući uvid u prilagodljivost i dinamiku performansi genotipova durum pšenice u različitim uslovima vode, što je od suštinskog značaja za optimizaciju proizvodnje pšenice u aridnim regionima. Genotipovi Cesare, TBT16-7 i Frat-93 pokazali su bolje performanse za region nego druge sorte. Treba proširiti upotrebu ovih sorti u poljoprivredi kako bi se povećala ukupna proizvodnja.

Autor za kontakt: Remzi Özkan, Odsek za žitarice, Poljoprivredni fakultet, Dicle Univerzitet, 21280, Diyarbakir,Turska,e-mail address: rmziozkan@gmail.com,Mobile phone: +90 542 843 37 87

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 56, broj 3(2024), str: 415-422

Srbija

UDC 575.633.15 443
https://doi.org/10.2298/GENSR2403415K
Orginalni naučni rad

SELEKCIJA RODITELJSKIH INBRED LINIJA KUKURUZA POMOĆU MOLEKULARNIH MARKERA ZA PIRAMIDING OPAQUE2 I CRTRB1 GENA

Marija KOSTADINOVIĆ^1*, Danijela RISTIĆ¹, Sofija BOŽINOVIĆ¹, Vlatko GALIĆ²,

Dragana IGNJATOVIĆ-MICIĆ¹, Jelena VANČETOVIĆ¹

¹Institut za kukuruz Zemun Polje, Beograd, Srbija

²Poljoprivredni institut Osijek, Osijek, Hrvatska

Izvod

Selekcija pomoću molekularnih markera (Marker Assisted Selection - MAS) koristi se u oplemenjivanju za selekciju potomstava sa poželjnih genima. Molekularni markeri mogu olakšati piramiding većeg broja gena sa poznatim pozitivnim efektima na ciljana svojstva radi njihove istovremene ekspresije. Glavne prednosti ove strategije za poboljšanje germplazme su izostanak obimne fenotipizacije, kontrola vezanih gena, kao i smanjenje trajanja procesa selekcije. Cilj ovog rada bio je identifikacija inbred linija kukuruza koje bi mogle da posluže kao donori poželjnih alela opaque2 i crtRB1 gena. Ovi geni bi istovremeno mogli da kontrolišu sadržaj lizina, triptofana i β-karotena. Tri SSR markera, phi057, phi112 i umc1066, vezana za opaque2 gen, kao i crtRB1-3′TE, vezan za crtRB1 gen, korišćeni su za analizu polimorfizma roditeljskih linija. Rekurentni roditelj (RP) jasno se razlikovao pomoću markera crtRB1-3′TE od roditelja donora (DP). Kod donora je dobijen poželjni alel (543 bp), dok je kod rekurentnog roditelja dobijen nepoželjni alel (296 bp). Od 6 DP linija, samo jedna (DP1) se razlikovala pomoću opaque2-specifičnih markera od RP. Pomoću markera phi057 dobijen je fragment od 170 bp kod DP i 160 bp kod RP, dok je pomoću umc1066 dobijen fragment od 150 bp kod DP i 160-170 bp kod RP. Phi112 je pokazao dominantni polimorfizam između linija. Null alel (izostanak trake) je bio prisutan kod DP, a fragment veličine 170 bp kod RP. Stoga, DP1 je identifikovana kao linija koja potencijalno može da se koristi kao donor za pirimiding opaque2 i crtRB1 gena kako bi se dobili genotipovi sa visokim sadržajem lizina, triptofana i β-karotena, važnih nutritivnih faktora kukuruza.

Autor za kontakt: Marija Kostadinović, Institut za kukuruz Zemun Polje, Slobodana Bajića 1, 11185 Beograd, Srbija, tel: 011 3756704, Fax: 011 3756707, e-mail: kmarija@mrizp.rs

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 56, broj 3(2024), str: 423–442

Srbija

UDC 575.630 443
https://doi.org/10.2298/GENSR2403423D

Orginalni naučni rad

PROCENA GENETIČKE ANALIZE PATLIŽDANA ZA TROPSKU KLIMU KORIŠĆENJEM POLUDIALELNIH UKRŠTANJA

Debi Rani DATTA^1,3*, Mohd Y. RAFII ^1,2, Azizah MISRAN², Mashitah JUSOH²,

Oladosu YUSUFF ¹, Md. Shalim UDDIN³

¹Laboratorija za klimatski pametnu proizvodnju prehrambenih useva, Institut za tropsku poljoprivredu i sigurnost hrane, Univerzitet Putra Malezija, Serdang 43400, Selangor, Malezija

²Odsek za nauku o usevu, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet Putra Malezija, Serdang 43400, Selangor, Malezija

³Istraživački centar uljarica, Bangladeški institut za poljoprivredna istraživanja, Gazipur-1701, Bangladeš

Izvod

Predviđanje i procena performansi hibrida je od suštinskog značaja u oplemenjivanju patlidžana (Solanum melongena). Pedeset pet F1 hibrida izvedenih iz 11 × 11 poludialelnog ukrštanja je procenjeno na osnovu agronomskih i morfoloških deskriptora na dve lokacije. Takođe su izračunate različite genetske komponente varijacije za sve proučavane osobine. Gotovo sve osobine su pokazale značajne ekološke efekte osim broja glavnih stabljika po biljci i proizvodnje plodova po biljci. Vrednost srednjih kvadrata za GCA bila je veća od vrednosti SCA za sve varijable osim proizvodnje ploda po biljci, što pokazuje da je aditivno delovanje gena preovladavalo na obe lokacije. Pored toga, Bejkerov odnos za osobine koji se ispituju kretao se od 0,66 do 0,98, što pokazuje da aditivni efekat preovlađuje među procenjenim osobinama. Dominantni genetski efekti (b) bili su manji od aditivnih genetskih efekata (a) svih proučavanih osobina osim proizvodnje plodova po biljci. Dobijene su pozitivne vrednosti dominantnosti (H1 i H2) za sve proučavane osobine, što je dokazalo značaj neaditivnih komponenti u nasleđivanju ovih karaktera. Štaviše, vrednost h2/H2 bila je manja od jedan za sve proučavane osobine, što otkriva da je jedna glavna genska grupa bila uključena za sve oso bine. Stoga je naznačeno da bi se hibridno oplemenjivanje moglo efikasno koristiti za povećanje proizvodnje i poboljšanje kvaliteta patlidžana.

Autor za kontakt: Debi Rani Datta, Laboratorija za klimatski pametnu proizvodnju prehrambenih useva, Institut za tropsku poljoprivredu i sigurnost hrane, Univerzitet Putra Malezija, Serdang 43400, Selangor, Malezija, Istraživački centar uljarica, Bangladeški institut za poljoprivredna istraživanja, Gazipur-1701, Bangladeš, phone: +8801717559076, E-mail: debi.datta@yahoo.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 56, broj 3(2024), str:443-458

Srbija

UDC 575.630.11

https://doi.org/10.2298/GENSR240312001B

Orginalni naučni rad

PROCENA PRINOSA I KARAKTERISTIKA RAZLIČITIH HLEBNIH PŠENICA (Triticum aestivum L.) U SREDINAMA KOJI SE NAVODNJAVAJU

Merve BAYHAN

Odsek za žitarice, Poljoprivredni fakultet, Dicle Univerzitet, 21280, Diyarbakir,

Turska

Izvod

Postizanje cilja povećanja prinosa useva i efikasnosti korišćenja vode kroz bolje režime padavina predstavlja veliki izazov u polusušnim i aridnim regionima. Cilj ovog istraživanja bio je da se proceni performansa i agronomske osobine i efikasnost korišćenja vode (VKE) genotipova hlebne pšenice u uslovima kiše i navodnjavanja. Ova studija je sprovedena u oblasti istraživanja i primene Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta Dikle u Dijarbakiru, Turska. Kao ogledni materijal korišćeno je devet genotipova pšenice. Primetno je da je prva godina istraživanja pokazala smanjene vrednosti za većinu osobina u uslovima kiše u poređenju sa uslovima navodnjavanja, što je trend koji je bio manje izražen u drugoj godini i varirao je u zavisnosti od klimatskih uslova. Značajni nalazi uključuju visoke performanse sorti Dinc i Vafia, koje su pokazale značajna poboljšanja u prinosu zrna uz dodatno navodnjavanje. Vreme klasanja, indeks normalizovane razlike vegetacije, indeks površine lista, visina biljke i težina hiljadu zrna identifikovani su kao ključni faktori koji utiču na prinos zrna. U prvoj godini, genotipovi DZ17-1 i Empire, a druge godine, genotipovi DZ17-1, Ceihan-99 i Dinc pokazali su najveći potencijal prinosa zrna. Posebno, sorta Empire je pokazala vrhunske performanse u suvim uslovima, naglašavajući njenu otpornost na sušu. Ovo istraživanje je pokazalo linearnu vezu između prinosa zrna i efikasnosti korišćenja vode u uslovima kiše i navodnjavanja, pri čemu je DZ17-1 postigao najveći prinos. Ovi nalazi naglašavaju važnost odabira odgovarajućih genotipova pšenice i strategija za navodnjavanje kako bi se ublažili efekti suše na proizvodnju pšenice.

Autor za kontakt: Merve Bayhan, Odsek za žitarice, Poljoprivredni fakultet, Dicle Univerzitet, 21280, Diyarbakir,Turska, e-mail address: mervebayhan21@gmail.com,Mobile phone: +90 546 766 76 09

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 56, broj 3(2024), str:459-474

Srbija

UDC 575.633.15
https://doi.org/10.2298/GENSR2403459M
Orginalni naučni rad

VARIJABILNOSTI PARAMETARA MOKROG MLEVENJA I SVOJSTAVA SKROBA RAZLIČITIH GENOTIPOVA KUKURUZA (Zea mays L.)

Danka MILOVANOVIĆ¹, Valentina NIKOLIĆ¹, Beka SARIĆ¹, Marijana SIMIĆ¹

Slađana ŽILIĆ¹

¹Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Beograd-Zemun

Izvod

Skrob je primarna komponenta zrna kukuruza koja se akumulira u endospermu i čini oko 70% suve materije. U ovoj studiji okarakterisan je skrob deset odabranih genotipova kukuruza (šest žutog zrna, tri voskovca i jedan genotip crvenog zrna) kako bi se utvrdila mogućnost njegove primene u prehrambenoj industriji. Prinos skroba i nusproizvoda (kukuruzni gluten, klica, mekinje), procenat iskorišćenja skroba, kao i in vitro svarljivost skroba i njegove strukturne osobine i sposobnost želatinizacije utvrđeni su nakon sprovedenog laboratorijskog procesa mokrog mlevenja. Procenat iskorišćenja skroba kretao se od 70,31% (ZP 6073wx) do 90,84% (ZP 299). Skrob sedam standardnih genotipova žutog zrna imao je normalan sadržaj amiloze (20-24%), dok su tri voštana genotipa imala očekivani sadržaj amilopektina od 100%. Amilopektinski skrob genotipa ZP 6066wx imao je najveću moć bubrenja (SP) (13,12 g/g) i najveći indeks rastvorljivosti (WSI) (20 g/100g), dok je genotip sa standardnim crvenim zrnom imao najveću vrednost indeksa apsorpcije vode (WAI) (12,75 g/g). Rezultati pokazuju da ispitivani kukuruzni skrob ispunjava kriterijume kvaliteta za hranu, pa je pogodan za širok spektar primena u prehrambenoj industriji.

Autor za kontakt: Valentina Nikolić, Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Slobodana Bajića 1, 11185 Beograd-Zemun, Srbija, tel: +381 648406448; e-mail: valentinas@mrizp.rs

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 56, broj 3(2024), str: 475-487

Srbija

UDC 575.633.15
https://doi.org/10.2298/GENSR2403475K
Orginalni naučni rad

ODNOS IZMEĐU STAT1 I PPARGC1A GENA I SVOJSTVA PROIZVODNJE MLEKA KOD GAOLAO KRAVA

Deepak KALE*, Jaya SINGH, Pranjal KHANDARE, Yogesh SATHE and Dinesh PATIL

Departman za genetiku i oplemenjivanje životinja, Nagpur Veterinary College, Maharashtra Animal and Fishery Sciences University (MAFSU), Nagpur-440006, Maharashtra, Indija

Izvod

Trenutna istraživanja genomike krava naglašavaju identifikaciju polimorfizama unutar gena kandidata i njihovu povezanost sa ekonomskim osobinama. Sadašnja studija je planirana da otkrije polimorfizme unutar 3’UTR regiona STAT1 gena i intron-9, 3’UTR i egzon-24 regiona gena kandidata PPARGC1A u populaciji goveda Gaolao. Studija je obuhvatila 220 do 286 nepovezanih životinja rase Gaolao. Izolovana je genomska DNK i zabeležena su test dnevna svojstva. Polimorfizmi gena su istraženi korišćenjem alata za sekvenciranje PCR-RFLP, PCR-SSCP i direktnog DNK sekvenciranja. PCR-RFLP skrining u 3'UTR regionu STAT1 gena otkrio je polimorfizam na STAT1G1 -PagI lokusima sa frekvencijom za alel A 0,1573 i frekvencijom za alel C 0,8427 na lokusu. Studija asocijacije je otkrila značajnu razliku u osobinama proizvodnje mleka u % masti (5,16±0,83*) i % proteina (3,23±0,04*) za „AC“ genotip u poređenju sa CC genotipovima. Skrining u intron-9 regionu gena PPARGC1A na PPARGCA1G2-HaeIII lokusu otkrio je učestalost za alele A 0,5116, a za alel B 0,4884. Analiza asocijacije je otkrila neznatne razlike između genotipova u pogledu prinosa mleka i komponenti. PPARGC1AG5-SSCP u fragmentu od 414 bp regiona egzona-24 otkrio je polimorfizam sa učestalošću obrasca A=0,25 i uzorka B=0,75 u 56 uzoraka goveda Gaolao. Direktno sekvencioniranje obrasca A i B potvrdilo je prisustvo SNP G-A na 194. poziciji u sekvenci od 325 bp. Rezultati tekuće studije ukazuju na postojanje varijacija unutar različitih regiona funkcionalno važnih STAT1 i PPARGC1A gena kandidata. Identifikovani polimorfizmi i povezanost unutar STAT1 i PPARGC1A gena kandidata mogu biti korisni u selekciji i uzgoju za poboljšanje rase goveda Gaolao.

Autor za kontakt: Dr. Deepak Kale, Departman za genetiku i oplemenjivanje životinja, Nagpur Veterinary College, Maharashtra Animal and Fishery Sciences University (MAFSU), Nagpur-440006, Maharashtra, Indija. E-mail: deepakkaleccmb@gmail.com, Phone: 91-9604747652

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 56, broj 3(2024), str: 489-502

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2403489E
Orginalni naučni rad

UTICAJ ETIL METAN SULFONATA (EMS) I GAMA ZRAČENJA NA MUTAGENU INDUKCIJU

U SORTAMA SOČIVA

Abdullah EFE^1* i Behiye Tuba BICER²

¹GAP Međunarodni poljoprivredno istraživački i trening centar, Departman za useve, Diyarbakir, Turska

² Dicle Univerzitet, Poljoprivredni fakultet, Katedra za ratarstvo, Diyarbakir, Turska

Izvod

Nestanak lokalnih sorti i činjenica da introdukcione sorte pokazuju skoro iste genetske karakteristike počeli su da otkrivaju ograničenja u oplemenjivanju sočiva u jugoistočnoj Anadoliji u Turskoj, gde je sprovedena ova studija i koja je takođe važan centar porekla. Studije mutacija se koriste da bi se otkrile različite genetske karakteristike sočiva, koje imaju usku genetsku osnovu. U ovom istraživanju četiri sorte sočiva su tretirane sa 100, 200 i 300 Gi gama zraka i 20, 40, 60, 80 i 100 mM Etil metansulfonata (EMS). Uticaj gama doza i koncentracija EMS na indeks klijanja, srednje vreme klijanja i abnormalnu klijavost među sortama su bili različiti, a visoke doze su generalno odlagale parametre klijanja. Visokim koncentracijama EMS smanjene su osobine sadnica i korena, dok su gama doze pokazivale nedosledne razlike među sortama. Utvrđeno je da je LD50 za gama zračenje 266,68 Gi kod sorte Koc-21, što predstavlja najnižu vrednost među ispitivanim varijetetima. GR50 je pokazao da su koncentracije EMS-a pogodne za stvaranje mutanata. Vrednosti GR50 za gama tretmane nisu mogle da se odrede u korišćenim dozama i varijetetima, a visoke doze gama su bile neophodne da bi se stvorile efikasne populacije mutanata. EMS tretmani su pokazali značajne mutagene efekte sa dozom od 40 mM u terenskim eksperimentima. Najefikasnija doza bila je 80 mM, sa većim dozama (100 mM) koje su dovele do povećanog korigovanog mortaliteta, ali ne i do proporcionalno veće mutagene efikasnosti.

Autor za kontakt: Abdullah EFE, GAP Međunarodni poljoprivredno istraživački i trening centar, Departman za useve, Diyarbakir, Turska, E-mail: abdullah.efe@tarimorman.gov.tr, phone:+90534283422

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 56, broj 3(2024), str: 503-516

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR2403503A

Original research article

KOMPLEKSNA PROCENA POPULACIJE NENETSKIH IRVASA KORIŠĆENJEM INDIKATORA FENOTIPA U ZAVISNOSTI OD POLIMORFIZMA GENA PRODUKTIVNOSTI MESA

Marina ABRAMOVA ^1*, Anna ILINA ^1.2, Evgenij EVDOKIMOV ^1,2,

Aleksandar KONOVALOV¹

¹ Federalni istraživački centar za proizvodnju krme i agroekologiju Vilijams, Lobnja, Rusija

² P.G. Demidov Jaroslavski državni univerzitet, Jaroslavlj, Rusija

Izvod

Cilj rada bio je proučavanje genetičke strukture populacije irvasa autohtone nenetske rase i procena morfometrijskih parametara u nastalim genetskim grupama. Pirsonov hi-kvadrat (ch2) test je korišćen za procenu statističke značajnosti razlika između empirijske i teorijske frekvencije genotipova. Teorijske frekvencije pojavljivanja su izračunate na osnovu Hardi-Veinbergovog zakona. Z-test je korišćen za identifikaciju delimičnih razlika između empirijske i teorijske raspodele. Za obradu podataka i statističku analizu korišćen je softver Pithon 3.9.7, GenAlEk 6.51. Populacija proučavana prema STR profilima podeljena je u tri nezavisne grupe (I, II, III) veličine 33, 53, 16 jedinki, respektivno. Genetska diferencijacija između identifikovanih subpopulacija je bila slaba, ali statistički značajna (Fst = 0,022, p = 0,01). Najveća diferencijacija se primećuje između subpopulacija I i III (Fst = 0,025, p = 0,03), dok su razlike između I - II i II - III manje izražene (Fst = 0,017, Fst = 0,015). U subpopulacijama I i II, svi lokusi su polimorfni; u subpopulaciji III, samo 93,75% lokusa je polimorfno. Prosečan broj alela po lokusu je 6,44±0,63, 6,56±0,60, 5,25±0,54, respektivno, za subpopulacije I, II, III. Efektivni broj alela za subpopulacije je 3,73±0,44, 3,55±0,38, 3,40±0,40, respektivno. Šenonov indeks informacija za tri subpopulacije je na istom nivou i iznosi 1,38±0,13, 1,36±0,12, 1,27±0,13. Raspodela po Hardi-Vajnbergovom zakonu i empirijska raspodela grla prema genotipovima gena hormona rasta AA, AB i BB se statistički značajno razlikuju i iznose 36.603:47.795:15.603 i 22:77:1, respektivno. Dakle, ova ravnoteža je odsutna u proučavanoj populaciji i primećuje se pomeranje u distribuciji frekvencija alela. Genetski drift, procesi migracije ili pritisak selekcije mogu posredovati u takvoj promeni. Za gen za miostatin nisu nađene statistički značajne razlike između teorijski očekivane i empirijske distribucije genotipova. Ženke sa GHAA genotipom imale su veću živu težinu od svojih vršnjaka sa GHAB genotipom. Proučavanjem spoljašnjih merenja i fizikalnih indeksa irvasa u kombinaciji sa polimorfizmom gena somatotropina utvrđeno je da osobe sa GHAA genotipom nadmašuju svoje vršnjake sa GHAB genotipom, dok je uočena niska varijabilnost indikatora za ove osobine. U ispitivanom uzorku i pol i starosne grupe utvrđena je prilično visoka vrednost Gregorijevog indeksa (0,86...0,99), što je tipično za junad. Dobijeni rezultati mogu poslužiti kao osnova za razvoj sistema genetičke procene u uzgoju irvasa i ukazati na prioritetne grupe životinja za dalji uzgoj.

Autor za kontakt: Marina Abramova, Federalni istraživački centar za proizvodnju krme i agroekologiju Vilijams, Lobnja, Rusija, E-mail: abramovam2016@yandex.ru

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 56, broj 3(2024), str: 517–534

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR2403517P

Orginalni naučni rad

GENETSKA PREDISPOZICIJA ZA PARODONTALNO OBOLJENJE

Ana PEJČIĆ^1*, Ivan MINIĆ^1,2, Milena KOSTIĆ³, Marija BRADIĆ-VASIĆ^1,2,
Džemil KURTAGIĆ^1,2

¹Katedra za parodontologiju i oralnu medicinu, Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu, Niš, Srbija

² Katedra za parodontologiju i oralnu medicinu, Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu, Niš, Srbija

³ Katedra za protetiku, Medicinski fakultet, Univerzitet u Nišu, Srbija, Niš, Srbija

Izvod

Deset uzoraka dinje uključujući osam rezistentnih linija gde spade i jedna linija Cucumismelo var. momordica i dve osetljive linije su ukrštene sa jednom muški sterilnom linijom da bi se dobilo 45 F1 kroz poludijalelni dizajn. Ovi genotipovi su ocenjeni za osobine prinosa, kvaliteta i otpornosti na bolesti u randomiziranom blok dizajnu sa tri ponavljanja. Objedinjena ANOVA za eksperimentalni dizajn otkrila je značajnost sredina kvadrata, osim za β -karoten i TSS soka, i tretman × sredina, osim za indeks oblika ploda i TSS soka. Procene GCA su pokazale da je roditelj Punjab Sunehri bio dobar kombinator za površinu šupljine semena (-8,80), debljinu mesa (0,12), debljinu kore (0,42), čvrstinu (0,61), suvu materiju (1,02) i β karoten (0,80), dok je SM-2012-12 bio dobar roditelj za prinos ploda (4,74), broj plodova vinove loze-1 (3,43), prosečnu masu ploda (0,06) i incidencu fuzarioznog uvenuća (-0,51), a KP4HM-15 je bio dobar za prosečnu masu ploda (0,01), broj dana do prvog sazrevanja ploda (-2,31), TSS (1,21), pH (0,13), titrabilnu kiselost (-3,13), sadržaj askorbinske kiseline (5,89) i β -karotena (0,06). Heterobeltoza se kretala od -87,2 do 927,08% za osobine prinosa i kvaliteta, dok je za fuzarioznu incidencu imala vrednost -100 do 69,23%. Studija ukazuje na mogućnost prenošenja incidence fuzarioznog uvenuća u superiorni hortikulturni genotip. Hibridi KP4HM-15 × Kajri Sel. 1, Kajri Sel.1 × MM-202 i MM-314 × KP4HM-15 su identifikovani kao obećavajući na osnovu fenotipskih performansi, efekata SCA i otpornosti na bolest fuzarioznog uvenuća. Ovi hibridi se mogu dalje ocenjivati na više lokacija kako bi se procenila njihova pogodnost za komercijalno puštanje u promet.

Autor za kontakt: Ana Pejcic, Katedra za parodontologiju i oralnu medicinu, Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu, Niš, Srbija, Nis, Srbija, Bulevar dr Z. Djindjica 81, 18000 Nis, Serbia, phone: +381642572178, E-mail: dranapejcic@hotmail.com

Povratak na sadržaj