GENETIKA, Vol

GENETIKA, Vol. 57, 1(2025)

Solomon AKINYOSOYE, Morufat BALOGUN, Samuel OLAKOJO, Johnson ADETUMBI

DELOVANJE GENA I HETEROZA ZA SVOJSTVA KVALITETA HIBRIDA KUKURUZA U VLAŽNIM AGRO-EKOLOGIJAMA NIGERIJE [Izvod] [Rad] [AKINYOSOYE data supplement]

Fariborz SHEKARI, Naser SABAGHNIA, Amin ABBASI and Ramin BALJANI

PROCENA VAŽNIH OSOBINA KOJE UTIČU NA PRINOS Carthamus tinctorius L. [Izvod] [Rad]

V.M. RASHMI, Parveen SHARMA, Manpreet KAUR, Akhilesh SHARMA, Nimit KUMAR, Aparajita DWIVEDI, Sanjay Kumar SANADYA

GENETIČKI DIVERZITET I STRUKTURA POPULACIJE GENOTIPOVA PARADAJZA (Solanum lycopersicum L.) [Izvod] [Rad]

Faiza TAWAB, Adnan NASIM, Saleha TAWAB

ANALIZA GENETSKOG DIVERZITETA PAKISTANSKIH ODABRANIH LOKALNIH SORTI PIRINČA KORIŠĆENJEM RAPD MARKERA [Izvod] [Rad]

Shruti KUMARI, S. K. CHAKRABARTY, Praloy Kumar BHOWMICK, Paul DEBASHIS

MOLEKULARNO PROFILISANJE I PROCENA GENETSKE RAZNOLIKOSTI PIRINČA (Oryza sativa L.) KORIŠĆENJEM SSR MARKERA [Izvod] [Rad]

Sibel IPEKESEN i Behiye Tuba BICER

UTICAJ ZASENJIVANJA NA PERFORMANSE RASTA USEVA I PARAMETRE PRINOSA VINOVE LOZE U RAZLIČITIM FAZAMA RAZVOJA [Izvod] [Rad]

Natalija Anastasova GEORGIEVA, Valentin Ivanov KOSEV, Vera Miloševa POPOVIĆ

IZGLEDI ZA OPLEMENJIVANJE I PROUČAVANJE HETEROZISA ZA PRINOS I KOMPONENTE PRINOSA HIBRIDA BELE LUPINE (Lupinus albus L.) [Izvod] [Rad]

Vineta KAILA, SS KANDHOLA, Pankaj ŠARMA

ANALIZA STABILNOSTI I GENOTIP X SPOLJAŠNJA SREDINA ZA PARAMETRE PRINOSA SEMENA I ULJA KOD LINIJA SUNCOKRETA (Helianthus annuus L.) [Izvod] [Rad]

Lucia URBANOVÁ, Silvia FARKASOVÁ, Lenka KUČEROVÁ, Jana ŽIAROVSKÁ

PROFILI OTISKA PRSTIJA I EKSPRESIJE OARE-1 RETROTRANSPOZONA U MORFOLOŠKIM DELOVIMA SORTI Avena sativa [Izvod] [Rad]

Gurvir Kaur BRAR, Harmit Singh SARALČ, Sapna TAKUR

GENETSKA VARIJABILNOST I PCA RASTA I FIZIOLOŠKIH OSOBINA KOD IZVORA SEMENA Ulmus villosa [Izvod] [Rad]

Iram SHEHZADI, Sabika FIRASAT, Kiran AFSHAN, Maryam ZUBAIR, Haiba KAUL

FAKTORI RIZIKA, KLINIČKI ASPEKTI I FOKI POLIMORFIZAM GENA RECEPTORA VITAMINA D KOD PACIJENATA SA PREEKLAMPSIJOM U KOMBINOVANOJ VOJNOJ BOLNICI, MUZAFARABAD, AZAD KAŠMIR [Izvod] [Rad]

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 57 broj 1(2025), str: 1-22

Srbija

UDC 575.633.15

https://doi.org/10.2298/GENSR240518001A

Orginalni naučni rad

DELOVANJE GENA I HETEROZA ZA SVOJSTVA KVALITETA HIBRIDA

KUKURUZA U VLAŽNIM AGRO-EKOLOGIJAMA NIGERIJE

Solomon AKINYOSOYE^1,2*, Morufat BALOGUN¹, Samuel OLAKOJO²,

Johnson ADETUMBI²

¹Departman za zaštitu useva i biologiju životne sredine Univerziteta Ibadan, Ibadan, Nigerija

² Institut za poljoprivredna istraživanja i obuku, Univerzitet Obafemi Avolovo, PMB 5029, Moor Plantation, Ibadan, Nigerija

Izvod

Kukuruz je osnovna hrana stanovništva podsaharske Afrike (SSA), ali mu nedostaje proteina. Kvalitetni proteinski kukuruz (QPM) je razvijen da sadrži esencijalne aminokiseline, uključujući lizin i triptofan, kako bi se ublažila pothranjenost kod SSA. Ova studija je sprovedena da bi se procenili efekti opšte i specifične kombinacione sposobnosti (GCA i SCA), delovanja gena i heterozisa među QPM hibrida za lizin i triptofan na tri lokacije u vlažnim agroekologijama Nigerije. Zrna iz punih srodnika deset linija, 45 hibrida dobijenih poludialelom i dve provere analizirana su na lizin i triptofan. Rezultati su pokazali da se sadržaj lizina i triptofana kretao od 2,71% - 0,73% (Kishi) do 3,41% - 0,96% (Ibadan). Akcije gena za ekspresiju lizina i triptofana varirale su u zavisnosti od lokacije; prema tome, aditivno delovanje gena je preovladavalo u nasleđivanju lizina i triptofana u Ibadanu i Ile-Ifeu, dok je neaditivno delovanje gena bilo uključeno u nasleđivanje ovih osobina kod Kišija. Inbri TZEEKI-8, TZEEKI3, TZEEKI-10, TZEEKI-12, TZEEKI-2 su bili najbolji kombinatori za lizin i triptofan. Hibridi TZEEKI-8×TZEEKI-16, TZEEKI-2×TZEEKI-12, TZEEKI 10×TZEEKI-7, TZEEKI-10×TZEEKI-12 i TZEEKI-8×TZEEKI-12 bili su ocenjeni kao pet top hibrida, sa pozitivnim i značajnim heterozisom u odnosu na standard sa rasponom od 12,8%-16,7% za lizin i 15,4%-20,0% za triptofan u odnosu na standard na različitim lokacijama. Veza između prinosa zrna sa lizinom i triptofanom bila je negativna i značajna na različitim lokacijama. Stoga, oplemenivanje za visoko prinosne QPM genotipove sa visokim sadržajem lizina i triptofana u isto vreme, zahteva pažljivo praćenje sadržaja lizina i triptofana u laboratoriji.

Autor za kontakt: Solomon Akinyosoye,Departman za zaštitu useva i biologiju životne sredine Univerziteta Ibadan, Ibadan, Nigerija, phone:+2347039657868, e-mail: stakinyosoye@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 57, broj 1(2025), str: 23-35

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2501023S
Orginalni naučni rad

PROCENA VAŽNIH OSOBINA KOJE UTIČU NA PRINOS Carthamus tinctorius L.

Fariborz SHEKARI, Naser SABAGHNIA^*, Amin ABBASI and Ramin BALJANI

Departman za biljnu proizvodnju i genetiku, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Maragehu, Iran

Izvod

Studija je procenila genetsku raznolikost i odnose između osobina kod 64 genotipa Carthamus tinctorius. dobijenih iz Nacionalne banke biljnih gena Irana. Koristeći alfa lattice dizajn sa dva ponavljanja, merene su različite agromorfološke karakteristike. Analiza parnih asocijacija otkrila je pozitivno značajne međusobne odnose prinosa sa ostalim merenim karakteristikama, osim za težinu 1000 semena. Ovo sugeriše da su se ove osobine generalno kretale u istom smeru, pozitivno utičući na prinos semena. Da bi se steklo nijansiranije razumevanja međuzavisnosti osobina, korišćena je sekvencijalna analiza putanje. Ova analiza je identifikovala kapitulu svake biljke i seme svake kapitule kao ključne karakteristike prvog reda koje značajno utiču na prinos semena. Svi direktni efekti identifikovani putem sekvencijalne analize putanje ocenjeni su kao značajni, što naglašava robusnost nalaza. Analiza je dalje kategorisala karakteristike kao varijable drugog ili trećeg reda prema uticajima na prinos semena. Površina lista, suva težina biljke i težina 1000 semena identifikovane su kao varijable drugog reda, što ukazuje na njihov indirektni uticaj na prinos semena. Pored toga, visina biljke, procenat ulja, prečnik bočnog kapituluma i biološki prinos kategorisani su kao karakteristike trećeg reda, što dodatno proširuje razumevanje složenih odnosa između osobina. Ključni zaključak iz studije je potencijalna upotreba kapituluma svake biljke i semena svakog kapituluma kao efikasnih kriterijuma selekcije za poboljšanje prinosa Carthamus tinctorius. Ovi nalazi pružaju vredne uvide za programe oplemenjivanja Carthamus tinctorius, vodeći selekciju genotipova sa poboljšanim prinosom semena na osnovu ovih identifikovanih osobina.

Autor za kontakt: Naser Sabaghnia, Departman za biljnu proizvodnju i genetiku, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Maragehu, Iran, E-mail: sabaghnia@maragheh.ac.ir

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 57, broj 1(2025), str: 37-52

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2501037R

Orginalni naučni rad

GENETIČKI DIVERZITET I STRUKTURA POPULACIJE GENOTIPOVA PARADAJZA (Solanum lycopersicum L.)

V.M. RASHMI¹, Parveen SHARMA¹, Manpreet KAUR¹, Akhilesh SHARMA¹,

Nimit KUMAR¹, Aparajita DWIVEDI², Sanjay Kumar SANADYA^2*

¹Departman za povrtarstvo i cvećarstvo, CSK Himačal Pradeš Poljoprivredni univerzitet, Palampur (Himačal Pradeš)-176062 Indija

²Departman za genetiku i oplemenjivanje biljaka, CSK Himačal Pradeš Poljoprivredni univerzitet, Palampur (Himačal Pradeš)-176062 Indija

Izvod

U ovoj studiji, morfološki i molekularni markeri su korišćeni za procenu genetske raznovrsnosti 35 genotipova paradajza. Međutim, samo 26 genotipova paradajza je korišćeno za sprovođenje klister analize. Zbog bolesti fuzarijumskog uvenuća, devet genotipova paradajza je uginulo. Na osnovu analize, genotipovi paradajza su grupisani u dvanaest klastera, gde je klaster III sa osam genotipova sledio klaster I sa sedam genotipova. Maksimalna međuklasterna udaljenost primećena je između klastera V i X, što ukazuje na postojanje širokog spektra genetske raznovrsnosti. Molekularna raznolikost i populaciona struktura 35 genotipova paradajza analizirane su korišćenjem polimorfnih markera jednostavnog sekvencijalnog ponavljanja (SSR). Ukupno je identifikovano 74 alela sa prosekom od 2,05 alela po lokusu, dok se sadržaj informacija o polimorfizmu prajmera kretao od 0,07 do 0,46 sa srednjom vrednošću od 0,32. Frekvencija glavnih alela i heterozigotnost kretale su se od 0,50-0,96 i 0,07-0,52, respektivno. Dendrogram je grupisao genotipove u dve glavne grupe A i B sa 27 i 8 genotipova, respektivno, ali grupa A je imala dva podklastera. Koeficijent sličnosti kretao se od 0,50 do 0,88, sa maksimalnom sličnošću između genotipa BT-20-3 (crveni oblik jajeta) i BT-20-3 (žuti okrugli) i NBHIA-5 i Punjab Upma, dok je minimalna između Swarna Rattan i KSP-1154-5. Struktura populacije otkrila je tri podpopulacije sa nekim primesama. Analiza glavnih koordinata pokazala je da su genotipovi ravnomerno raspoređeni duž dve ose na oba dijagrama sa 35,44% kumulativne varijacije. Razumevanje genetske raznolikosti i polimorfizma populacija paradajza pomoći će u poboljšanju iskorišćavanja genetskih resursa paradajza.

Autor za kontakt: Sanjay Kumar Sanadya,Departman za genetiku i oplemenjivanje biljaka, CSK Himačal Pradeš Poljoprivredni univerzitet, Palampur (Himačal Pradeš)-176062 Indija, Phone No.: +91 9460037450, E-mail: sanjaypbg94@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 57, broj 1(2025), str: 53-62

Srbija

UDC 575.633
https://doi.org/10.2298/GENSR2501053T
Orginalni naučni rad

ANALIZA GENETSKOG DIVERZITETA PAKISTANSKIH ODABRANIH LOKALNIH SORTI PIRINČA KORIŠĆENJEM RAPD MARKERA

Faiza TAWAB^1*, Adnan NASIM², Saleha TAWAB²

¹Ženski univerzitet Shaheed Benazir Bhutto, Larama Peshavar, Pakistan

²Poljoprivredna istraživanja Hajber Pahtunhva,Pakistan

Izvod

Procena genetske raznovrsnosti je veoma važna za unapređenje mnogih vrsta useva, uključujući pirinač. Studija je sprovedena radi procene genetske raznovrsnosti koja preovlađuje među deset komercijalno uzgajanih sorti pirinča u Pakistanu koristeći devet markera nasumično amplifikovane polimorfne DNK (RAPD). Svih devet prajmera je bilo u stanju da proizvede ukupno 444 amplikona sa prosekom od 49,33 amplikona po prajmeru. Ukupno je generisano 356 polimorfnih amplikona koji su pokazali 80,18% polimorfizma sa prosečnim brojem od 39,55 polimorfnih traka po prajmeru. RAPD marker, GL C-12, proizveo je maksimalan broj traka (76 kod svih sorti), dok je GL G-14 generisao minimalan broj traka (26) u genomskom pulu. Visok nivo genetskog polimorfizma na nivou DNK primećen je kod deset sorti Oryza sativa sa prosečnom genetskom udaljenošću u rasponu od 28% do 64% na osnovu matrice prosečnih koeficijenata različitosti nakon UPGMA. Dendrogram konstruisan korišćenjem informacija o matrici prosečnih koeficijenata različitosti svih deset sorti na osnovu podataka devet RAPD prajmera svrstao je sorte u dve kategorije. Klaster analiza je grupisala šest sorti pirinča, tj. Sarshar, TN-1, Jajai-77, JP-5, Pakhal i Shadab, u jednu grupu, što ukazuje na sličnosti između ovih sorti, dok su četiri sorte pirinča RI-DR-92, Shaheen Basmari, NIR-9 i Sada Hayat bile različite od šest sorti grupisanih zajedno. Klaster analiza koja je smestila RI-DR-92 i Sarshar u različite grupe potvrđuje maksimalnu genetsku udaljenost između dve sorte, što je prikazano genetskom udaljenošću (64%) procenjenom u procentima. Dendrogram je pokazao da su RI-DR-92 i Sarshar i JP-5 i Sada Hayat veoma udaljeni jedna od druge i da se mogu ukrštati kako bi se proširila genetska baza Oryza sativa. Pored toga, informativniji prajmeri mogu se konvertovati u mesta označena sekvencama (STS) i amplifikovane regione karakterisane sekvencama (SCAR) za amplifikaciju specifičnih alela, što može dalje pomoći u analizi genoma pirinča.

Autor za kontakt: Faiza Tawab, Ženski univerzitet Shaheed Benazir Bhutto, Larama Peshavar, Pakistan, Phone: +923336544951, E-mail: drfaizatawab@sbbwu.edu.pk

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 57, broj 1(2025), str: 63–75

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2501063K

Orginalni naučni rad

MOLEKULARNO PROFILISANJE I PROCENA GENETSKE RAZNOLIKOSTI PIRINČA (Oryza sativa L.) KORIŠĆENJEM SSR MARKERA

Shruti KUMARI¹, S. K. CHAKRABARTY¹, Praloy Kumar BHOWMICK2, Paul DEBASHIS³

¹Odeljenje za nauku i tehnologiju semena, ICAR - Indijski institut za poljoprivredna istraživanja, Nju Delhi, Indija

²Odeljenje za genetiku, ICAR - Indijski institut za poljoprivredna istraživanja, Nju Delhi, Indija

Izvod

Procena genetskih resursa za osobine vigora semena je ključna za identifikaciju genotipova i osobina pogodnih za poboljšani razvoj sorti. Za procenu genetske raznolikosti između 44 indijske sorte pirinča korišćeni su SSR markeri. Od 41 SSR markera 38 markera je 100% polimorfno, a tri markera, RM 204, RM 20 i RM 125, su monomorfna za jedan alel, ali je drugi alel bio polimorfan. Od ukupno 141 detektovanih alela, 138 je bilo polimorfno. Broj alela po lokusu varirao je od 2 do 5 sa prosekom od 3,43 alela po lokusu. Ukupna veličina amplifikovanih proizvoda varirala je od 50 baznih parova (bp) (RM 240) do 600 bp (RM 13). Vrednost polimorfnog informacionog sadržaja (PIC) svakog markera kretala se od 0,013 do 0,967, sa prosekom od 0,430. Na osnovu UPGMA dendrograma zasnovanpog na SSR polimorfizmu, sorte pirinča su klasifikovane u pet glavnih klastera (I do V) na osnovu njihovih vrednosti genetske sličnosti i perioda zrelosti, u rasponu od ranih do veoma kasnih. Klaster I je sadržao tri sorte ranog zrenja, klaster II 21 sortu iz grupe ranog i srednjeg zrenja, a klaster III 18 sorti kasnog i veoma kasnog zrenja. Klasteri IV i V su imali po jednu sortu iz grupe srednjeg i veoma kasnog zrenja. Rezultati mogu ubrzati stvaranje visokoproduktivnih sorti sa poboljšanom energetskom snagom semena, uz povećanje prinosa, uz istovremeno poboljšanje prilagodljivosti biljnih sorti promenljivim uslovima okoline.

Autor za kontakt: Dr. S. K. Chakrabarty, Odeljenje za nauku i tehnologiju semena, ICAR - Indijski institut za poljoprivredna istraživanja, Nju Delhi, Indija, E-mail: shyamal kumar chakrabarty@icar.org.in

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 57, broj 1(2025), str:77-96

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2501077I

Orginalni naučni rad

UTICAJ ZASENJIVANJA NA PERFORMANSE RASTA USEVA I PARAMETRE PRINOSA VINOVE LOZE U RAZLIČITIM FAZAMA RAZVOJA

Sibel IPEKESEN* i Behiye Tuba BICER

Dicle Univerzitet, Poljoprivredni fakultet, Departman za ratarske biljke, Diyarbakir, Turska

Izvod

U radu je ispitan uticaj različitih tretmana senčenja (puno sunčevo svetlo, blago senčenje: 40%, srednje senčenje: 75% i jako senčenje: 90%) na prinos i parametre rasta useva vinove loze. Eksperiment je sproveden na Univerzitetu Didžle, Poljoprivrednom fakultetu, u Dijarbakiru, Turska, tokom prolećne sezone 2023. godine u poljskim uslovima. Eksperiment je organizovan po randomizovanom kompletnom blok dizajnu sa tri ponavljanja. U studiji su ispitane neke osobine kao što su visina biljke, broj internodija po biljci, površina lista po biljci, broj listova po biljci, suva materija, SPAD vrednost, vlažnost zemljišta, broj mahuna po biljci, težina svežeg ploda, širina ploda, dužina grozda, a izračunati su i neki parametri rasta. U tu svrhu, biljke su ubrane šest puta u intervalima od 10 dana i mereni su parametri rasta i prinosa. Shodno tome, tretmani senčenjem su povećali težinu svežih plodova, širinu i dužinu ploda u poređenju sa punim sunčevim svetlom, dok je jako senčenje (90%) značajno smanjilo visinu biljke. Stopa rasta useva je imala tendenciju da se smanji u uslovima senčenja u fazama cvetanja i stvaranja ploda. Međutim, stopa rasta useva je očigledno bila veća pri slabom intenzitetu svetlosti (lagano senčenje; 6,46 g m-2 dan-1 i jako senčenje; 5,14 g m-2 dan-1) nego pri punoj sunčevoj svetlosti (3,35 g m-2 dan-1) u fazi stvaranja ploda. Puna sunčeva svetlost je bila najosetljiviji tretman na uslove okoline, stoga je relativna stopa rasta drastično smanjena tokom faza rasta useva. Zaključno, relativna stopa rasta useva gajenih pod punom sunčevom svetlošću bila je značajno niža nego kod useva gajenih pod drugim tretmanima. Ukratko, svetlost i temperatura su ubrzali razvoj useva pod punom sunčevom svetlošću, dok je primena senke produžila trajanje razvoja useva. Kao rezultat toga, smatra se da srednji i nizak nivo senčenja produžavati trajanje vegetacije useva, posebno u sušnim i polusušnim klimatskim područjima izloženim nestašici vode i visokim temperaturama.

Autor za kontakt: Sibel Ipekesen, Dicle Univerzitet, Poljoprivredni fakultet, Departman za ratarske biljke, Diyarbakir, Turska,, Phone: +905341176694, E-mail: sibelisikten@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 57, broj 1(2025), str:97-112

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2501097G
Orginalni naučni rad

IZGLEDI ZA OPLEMENJIVANJE I PROUČAVANJE HETEROZISA ZA PRINOS

I KOMPONENTE PRINOSA HIBRIDA BELE LUPINE (Lupinus albus L.)

Natalija Anastasova GEORGIEVA¹, Valentin Ivanov KOSEV¹, Vera Miloševa POPOVIĆ^2*

¹Institut za krmno bilje, Pleven, Poljoprivredna akademija, Bugarska

²Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija

Izvod

Studija je sprovedena u periodu 2019-2023 godine sa sortama bele lupine (NORT486, BGR6305 i VAT) i njihovim hibridima (NORT486 × BGR6305; BGR6305 × NORT486; BGR6305 × VAT; VAT) × BGR6305 u generaciji. Definisani su sledeći parametri: efekat heterozisa u F1, inbred depresija, stepen dominacije u F1 i F2, transgresija, dominacija, epistaza, koeficijent nasleđivanja u širem i užem smislu, koeficijent efektivnosti mase genotipova po fenotipskom ponašanju utvrđeno je svojstvo, citoplazmatski efekat. Najveći pozitivni hipotetički (17,76%-94,73%) i pravi heterozis (11,0-81,76%) pronađen je kod ukrštanja BGR6305 × NORT486 i BGR6305 × VAT u pogledu visine biljke, broja semena, težine semena po biljci, mase 1000 semena i BGR6305× VAT – za broj mahuna (97,09%, 90,61%). U F1 hibrida BGR6305 × NORT486 i BGR6305 × VAT pozitivno je dominiralo nasleđivanje visine biljke, težine semena i mase 1000 semena. Negativna dominacija i prevlast utvrđena je u VAT × BGR6305 za visinu biljke (-7,41) i masu 1000 semena (-0,69) i u NORT486 × BGR6305 i BGR6305 × NORT486 za broj mahuna (-1,95, -2,99). Kod većine hibrida, epistatičke interakcije gena su igrale veću ulogu u nasleđivanju osobina. Genotipski je određena fenotipska ekspresija osobina visine biljke, broja mahuna i broja semena u BGR6305 × VAT, kao i težine semena po biljci u BGR6305 × VAT i VAT × BGR6305. Da bi se postigli brži rezultati u ovim akcesijama, potrebno je izvršiti višestruku individualnu selekciju u ranim hibridnim potomstvima (F2 - F3). Što se tiče mase 1000 semena, uspeh oplemenjivanja (kroz masovnu selekciju) se može postići u kasnijim hibridnim generacijama.

Autor za kontakt: Vera Popović, Institute of Field and Vegetable Crops, Maksima Gorkog 30, Novi Sad, Serbia, E-mail: drvvpopovic@gmail.com; vera.popovic@ifvcns.ns.ac.rs

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 57, broj 1(2025), str: 113-128

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2501113K
Orginalni naučni rad

ANALIZA STABILNOSTI I GENOTIP X SPOLJAŠNJA SREDINA ZA PARAMETRE PRINOSA SEMENA I ULJA KOD LINIJA SUNCOKRETA (Helianthus annuus L.)

Vineta KAILA, SS KANDHOLA, Pankaj ŠARMA

Odeljenje za uljarice, Katedra za oplemenjivanje biljaka i genetiku, Poljoprivredni univerzitet Pendžab, Ludijana, Pendžab, Indija

Izvod

Analiza stabilnosti je sprovedena za 44 genotipa suncokreta procenjene tokom četiri sezone 2018-2021., korišćenjem modela aditivnih glavnih efekata i multiplikativne interakcije (AMMI), koji otkriva značajne interakcije između genotipa i spoljašnje sredine za prinos semena po biljci. Na osnovu AMMI analize, utvrđeno je da je 14 genotipova stabilno za prinos semena, dok je 15 identifikovano sa stabilnim prinosom ulja u različitim sredinama. Stabilni genotipovi za obe osobine prema AMMI analizi bile su OPH96, OPH98, SF3R, P147R, P107R, OPH118, OPH73, HRAHA5, P121R, P150R, P140R i SF1R. Slično tome, analiza genotipa x spoljašnja sredina (G x E) na istom skupu genotipova je sprovedena na osnovu GGE modela, što je dovelo do diskriminacije sredina, kao i identifikacije stabilnih genotipova i za prinos semena i za prinos ulja. Superiorni genotipovi identifikovani korišćenjem GxE biplota bili su OPH137, OPH76, OPH102 i OPH122. Superiorni genotipovi na osnovu indeksa faktorske analize bile su OPH 102, OPH 75, OPH 86, OPH 76, P150R2, OPH 122 i OPH 150.

Autor za kontakt: Vineeta Kaila, Odeljenje za uljarice, Katedra za oplemenjivanje biljaka i genetiku, Poljoprivredni univerzitet Pendžab, Ludijana,Pendžab, Indija, +91 8427564490, vineetakaila@pau.edu

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 57, broj 1(2025), str: 129-144

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2501129U
Orginalni naučni rad

PROFILI OTISKA PRSTIJA I EKSPRESIJE OARE-1 RETROTRANSPOZONA

U MORFOLOŠKIM DELOVIMA SORTI Avena sativa

Lucia URBANOVÁ¹, Silvia FARKASOVÁ¹, Lenka KUČEROVÁ², Jana ŽIAROVSKÁ^2*

¹Slovački univerzitet poljoprivrede u Nitri, Istraživački centar AgroBioTech, Nitra, Slovačka Republika

²Slovački univerzitet poljoprivrede u Nitri, Fakultet za agrobiologiju i prehrambene resurse, Institut za nauke o biljkama i životnoj sredini, Nitra, Slovačka Republika

Avena sativa L. je najtipičnija gajena vrsta ovsa, visoko cenjena kao dobar izvor esencijalnih hranljivih materija. Njen genom sadrži veliku masu ponavljajućih elemenata (86,95%), uključujući Ty1-copia LTR-retrotranspozone. Njihova aktivacija u stresnom okruženju kod duvana okarakterisana je kao odbrambeni odgovor. Genomska aktivnost OARE-1 je proučavana PBS i IRAP tehnikama DNK markera, a transkriptomska aktivnost OARE-1 je merena qPCR metodom kod tri sorte ovsa, uključujući analizu pet morfoloških delova. Obe tehnike DNK markera su bile u stanju da opišu različite profile, PBS sa 49 lokusa i PIC vrednošću od 0,303, IRAP sa 218 lokusa i prosečnom PIC vrednošću od 0,291. Dobijeni su veoma varijabilni profili otisaka prstiju i nije potvrđena specifičnost sorte. Najviši nivo ekspresije OARE-1 pokazali su uzorci korena, a najniži nivoi OARE-1 ekspresovani su uzorcima pleve.

Autor za kontakt: Jana Žiarovská, Slovak University of Agriculture in Nitra, Faculty of Agrobiology and Food Resources, Institute of Plant and Environmental Sciences; Tr. A. Hlinku 2, 94976, Nitra, Slovak Republic, tel: +421 37 641 4444, e-mail: jana.ziarovska@uniag.sk

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 57, broj 1(2025), str: 145-157

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2501145B

Orginalni naučni rad

GENETSKA VARIJABILNOST I PCA RASTA I FIZIOLOŠKIH OSOBINA KOD IZVORA SEMENA Ulmus villosa

Gurvir Kaur BRAR, Harmit Singh SARALČ*, Sapna TAKUR

Odeljenje za šumarstvo i prirodne resurse, Poljoprivredni univerzitet Pendžaba, Ludijana-141004, Pendžab, Indija

Izvod

Studija je ispitivala performanse rasta i fiziološku varijabilnost među različitim izvorima semena vrste Ulmus villosa, sa ciljem identifikacije najproduktivnijeg i najprilagođenijeg lokaciji izvora semena u poljskim uslovima u Pendžabu. Seme sakupljeno iz pet izvora u Himačal Pradešu - Suket (Mandi), Džidi (Mandi), Kumi (Mandi), Kulu i Nauni (Solan) je prvobitno procenjeno u rasadniku, a potomci sa najboljim rezultatima su presađeni (avgust 2019) za poljsku procenu. Što se tiče rasta i fizioloških osobina, zabeležene su značajne varijacije među izvorima semena, gde su potomci S1 (Suket) i S3 (Kumi) nadmašili ostale izvore u svim osobinama i mogu se iskoristiti za superiornu selekciju potomstva. Umerena heritabilnost je dobijena za većinu osobina rasta i fizioloških osobina i pronađena je maksimalna za indeks zapremine i hlorofil a. Slično tome, genetski dobitak je zabeležen maksimalno za hlorofil a, a zatim za indeks zapremine. Veoma značajne pozitivne genotipske i fenotipske korelacije su takođe primećene za indeks zapremine sa DBH i visinu biljke; visinu biljke sa DBH; broj grana sa brojem listova po biljci; i ukupan hlorofil sa hlorofilom b. Analiza glavnih komponenti identifikovala je DBH i indeks zapremine kao glavne doprinose raznolikosti među izvorima semena, što sugeriše ove osobine kao prioritete za buduće genetsko poboljšanje vrste.

Autor za kontakt: Harmeet Singh Saralch, Odeljenje za šumarstvo i prirodne resurse, Poljoprivredni univerzitet Pendžaba, Ludijana-141004, Pendžab, Indija, e-mail harmeet@pau.edu

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 57, broj 1(2025), str: 159-176

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR2501159S
Orginalni naučni rad

FAKTORI RIZIKA, KLINIČKI ASPEKTI I FOKI POLIMORFIZAM GENA RECEPTORA VITAMINA D KOD PACIJENATA SA PREEKLAMPSIJOM U KOMBINOVANOJ VOJNOJ BOLNICI, MUZAFARABAD, AZAD KAŠMIR

Iram SHEHZADI¹, Sabika FIRASAT^1*, Kiran AFSHAN¹, Maryam ZUBAIR², Haiba KAUL³

¹Katedra za zoologiju, Fakultet bioloških nauka, Univerzitet Kuaid-i-Azam, Islamabad, Pakistan

²Katedra za akušerstvo i ginekologiju, Medicinski koledž Azad Džamu i Kašmir (AJK), Muzafarabad, AJK, Pakistan

³Odeljenje za genetiku, Univerzitet veterinarskih i animalnih nauka, kampus Ravi, Patoki, Pakistan

Izvod

Preeklampsija (PE) je poremećaj povezan sa trudnoćom. Trenutno istraživanje je sprovedeno radi proučavanja epidemiologije, kliničkih karakteristika i prediktivne uloge reproduktivnih i demografskih faktora rizika u razvoju preeklampsije (PE). Analizirana je varijanta FOKI sekvence VDR gena (rs2228570) kako bi se videla njena povezanost sa fenotipom preeklampsije. Studija je obuhvatila pacijente sa PE i kontrolne grupe odgovarajuće starosti regrutovane iz ginekološkog odeljenja Kombinovane vojne bolnice (CMH) u Muzafarabadu, Azad Kašmir, sprovedena je od avgusta 2021. do januara 2022. godine na Univerzitetu Kuaid-i-Azam u Islamabadu, Pakistan. Unapred dizajniran upitnik je korišćen za prikupljanje sociodemografskih informacija, kliničkih parametara, reproduktivnog zdravlja, porodične istorije hipertenzije i različitih faktora načina života kod pacijenata sa PE i kontrolne grupe. Za analizu podataka korišćen je SPSS 20. Metoda polimerazne lančane reakcije - polimorfizma dužine restrikcionih fragmenata (RFLP-PCR) je izvršena na ekstrahovanim uzorcima DNK pacijenata sa PE kako bi se ispitali genotipovi za VDR FOKI polimorfizam. Od 1933 trudnice koje su se porodile u CMH, Muzafarabad, od aprila do jula 2021. godine, kod 3,10% je dijagnostikovana PE. Za ovu studiju slučaja i kontrole regrutovano je ukupno 300 trudnica, od kojih je 60 bilo pacijentkinja sa PE, a 240 kontrolne grupe po godinama. SPSS analiza podataka pokazala je da su porodična istorija hipertenzije i prethodna istorija pobačaja snažno povezani sa visokim rizikom od PE (p<0,05), dok su višestruke trudnoće i pravilan unos suplemenata tokom trudnoće snažno povezani sa smanjenim rizikom od PE kod žena Ajkuoki King (p<0,05). Kliničke karakteristike, tj. sistolni krvni pritisak (SKP), dijastolni krvni pritisak (DKP), alkalna fosfataza (ALP), alanin transaminaza (ALT) i proteini u urinu, bili su značajno povišeni, dok je hemoglobin u krvi bio značajno niži kod pacijenata sa PE (p<0,0001). Učestalost manjeg alela FOKI polimorfizma bila je veća kod pacijenata sa PE, ali nije otkrivena značajna povezanost. PE je imala učestalost od 3,10% među trudnicama koje su se pojavile u CMH u Muzafarabadu. Identifikacija pozitivne povezanosti porodične istorije hipertenzije, prethodne istorije pobačaja sa pojavom PE i visoka učestalost

Autor za kontakt: Sabika Firasat, Katedra za zoologiju, Fakultet bioloških nauka, Univerzitet Kuaid-i-Azam, University Road, 45320, Islamabad, Pakistan. Phone:0925190644410, email:sabika.firasat@qau.edu.pk

Povratak na sadržaj