GENETIKA, Vol

GENETIKA, Vol. 57, 3(2025)

Zahra GARAGEIZI, Masud ŠEIDAI, Zahra NURMOHAMADI, Naser KALHOR

PRELIMINARNI IZVEŠTAJ O POPULACIONO GENETIČKOJ ANALIZI DVA CRISP2 GENA SNP-a U VEZI SA ASTENOSPERMIJA NEPLODNOSTI: RAČUNARSKI I FILOGENETSKI PRISTUPI [Izvod] [Rad]

Gaurav KHOSLA, B S GILL i Pankaj SHARMA

GENETIČKA KORIST OD VIŠE-RODITELJSKIH UKRŠTANJA U ODNOSU NA DVORODITELJSKA UKRŠTANJA KOD SOJE [Izvod] [Rad]

Mirjana JOVOVIĆ, Verica MILOVIĆ, Zoranka MALEŠEVIĆ, Marko PETKOVIĆ

UTICAJ PRIMENE HUMIČNE KISELINE NA SORTE PARADAJZA U USLOVIMA PLASTENIKA [Izvod] [Rad]

Abul Awlad KHAN

INDEKSI TOLERANCIJE NA SUŠU: PROCENA GENETSKIH PARAMETARA I PRIMENA U RAZDVAJANJU TOLERANTNIH GENOTIPOVA PŠENICE [Izvod] [Rad]

SHWETA i Mohit KUNDAL

GENETIČKA VARIJABILNOST OSOBINA KLIJANACA Bauhinia vahlii Wight & Arn. [Izvod] [Rad]

Natalija ANASTASOVA GEORGIEVA, Valentin IVANOV KOSEV, Vera M. POPOVIĆ, Jelena GOLIJAN PANTOVIĆ, Jela IKANOVIĆ

ODGOVORI BELE LUPINE NA STRESNE USLOVE ŽIVOTNE SREDINE U ORGANSKOM UZGOJU [Izvod] [Rad]

Hameed Akande BASHIRU i Saidu Oyarekhua OSENI

GENETSKI UTICAJ POLIMORFIZAMA RECEPTORA HORMONA RASTA (GHR) NA TELESNU TEŽINU ZEČEVA: META-ANALIZA [Izvod] [Rad]

Manisha THAKURi Hament THAKUR

OPLEMENJIVANJE POVRĆA ZA ORGANSKU POLJOPRIVREDU: MOGUĆNOSTI I PERSPEKTIVE [Izvod] [Rad]

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 57 broj 3(2025), str: 333-350

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR240903002G

Orginalni naučni rad

PRELIMINARNI IZVEŠTAJ O POPULACIONO GENETIČKOJ ANALIZI DVA CRISP2 GENA SNP-a U VEZI SA ASTENOSPERMIJA NEPLODNOSTI: RAČUNARSKI I FILOGENETSKI PRISTUPI

Zahra GARAGEIZI¹, Masud ŠEIDAI²*, Zahra NURMOHAMADI¹, Naser KALHOR³

¹Odeljenje za biologiju, Odeljenje za nauku i istraživanje, Islamski univerzitet Azad, Teheran, Iran

²Fakultet za nauke o životu i biotehnologiji, Univerzitet Šahid Behešti, Teheran, Iran

³Odeljenje za mezanhimalne matične ćelije, Akademski centar za obrazovanje, kulturu i istraživanje, odeljenje u Komu, Iran

Izvod

Astenospermija (AZS) je uzrok neplodnosti kod muškaraca kod koje je smanjena pokretljivost spermatozoida. SNP-ovi CRISP2 gena mogu biti uključeni u ovu vrstu neplodnosti i brojne studije asocijacije za ove SNP-ove se sprovode u različitim delovima sveta. Ova studija je sprovedena da bi se ispitala povezanost između dva SNP-a gena CRISP2, naime, rs1301440109 i rs-760204944, sa astenospermijom u iranskim uzorcima. Za ovu studiju, 83 neplodna muškarca sa dijagnozom astenospermije i 40 plodnih muškaraca sa normalnim kariotipom i analizom sperme je proučavano korišćenjem tera-arms metode. Sprovedene su različite metode izračunavanja na genetskim podacima, sekvencama, kao i na kliničkim karakteristikama vezanim za karakteristike sperme. Genotipizacija proučavanih uzoraka pokazala je prisustvo dva različita alela u oba SNP-a. Prikazana je učestalost dobijenih genotipova i alela, pri čemu su T aleli najčešći aleli u oba proučavana SNP-a. Logistička regresija je pokazala samo značajnu povezanost između rs1301440109 i neplodnosti. Sekvenciranje ciljnih SNP-ova zajedno sa njihovim susednim sekvencama, u poređenju sa predačkim sekvencama, pokazalo je značajnu divergenciju sekvenci za autohtone jedinke sa pozitivnom značajnom Tadžimasovom D statistikom koja pokazuje adaptivnu promenu u ovim sekvencama za rs 1301440109. Linearna diskriminantna analiza (LDA) je razlikovala jedinke slučaja i kontrolne jedinke u rs1301440109, na osnovu proučavanih kliničkih karakteristika. Analiza redundantnosti (RDA) nije pokazala značajnu povezanost između dobijenih genotipova i geografskih varijabli.

Autor za kontakt: Masoud Sheidai, Fakultet za nauke o životu i biotehnologiji, Univerzitet Šahid Behešti, Teheran, Iran, email: msheidai@yahoo.com,

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 57, broj 3(2025), str: 351-361

Srbija

UDC 575.633
https://doi.org/10.2298/GENSR240817004K
Orginalni naučni rad

GENETIČKA KORIST OD VIŠE-RODITELJSKIH UKRŠTANJA U ODNOSU NA DVORODITELJSKA UKRŠTANJA KOD SOJE

Gaurav KHOSLA, B S GILL i Pankaj SHARMA

Odeljenje za oplemenjivanje bilajka & Genetiku

Punjab Poljoprivredni Univerzitet, Ludhiana, Indija

Izvod

Napredne oplemenjivačke linije iz sedam različitih ukrštanja procenjene su randomizovanim blok dizajnom tokom Karif 2016. i 2017. godine radi proučavanja genetskih parametara. Visoka heritabilnost u širem smislu (Hbs) i genetski napredak kao procenat srednje vrednosti (GAPM) primećeni su za prinos semena po biljci, biomasu po biljci i broj mahuna po biljci, što prikazuje aditivno dejstvo gena, pa bi selekcija zasnovana na ovim osobinama bila pouzdanija. Višeroditeljska ukrštanja su generalno imala veće procene heritabilnosti i genetskog napretka u poređenju sa dvoroditeljskim ukrštanjima. Genetička korist (U) za osobine koje doprinose prinosu, kao što su mahune po biljci, težina 100 semena, bila je veća kod ukrštanja 2, dok su dvoroditeljska ukrštanja imala visoku genetsku korist za prinos semena i biološki prinos po biljci. Osetljivost roditeljskih linija mogla je dovesti do niže genetske koristi kod višeroditeljskih ukrštanja. Izbor raznovrsnih roditelja koji će se koristiti u programu oplemenjivanja treba sprovesti uzimajući u obzir podložnost roditeljskih linija različitim biotskim i abiotskim faktorima odgovornim za gubitak prinosa.

Autor za kontakt: Gaurav Khosla, Odeljenje za oplemenjivanje bilajka & Genetiku, Punjab Poljoprivredni Univerzitet, Ludhiana, Indija, email: goruvkhosla@gmail.com, (+9198159-65404)

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 57, broj 3(2025), str: 363-375

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR250411007J

Orginalni naučni rad

UTICAJ PRIMENE HUMIČNE KISELINE NA SORTE PARADAJZA U USLOVIMA PLASTENIKA

¹Mirjana JOVOVIĆ, ¹Verica MILOVIĆ, ²Zoranka MALEŠEVIĆ, ³Marko PETKOVIĆ

¹Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Istočnom Sarajevu, Bosna i Hercegovina

²Akademija strukovnih studija Šumadija, Aranđelovac, Srbija,

³Agronomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu, Srbija

Izvod

Rakcije dva hibrida paradajza (Licopersicon esculentum L) Ralli F1 i Pink Rock F1 na različite doze (0, 0,5, 1,0 i 1,5 g L^-1) primjene huminske kiseline (HA) u zemljištu su procijenjene u pogledu svojstava prinosa i kvaliteta plodova, u uslovima plastenika. Naši rezultati ukazuju da je natapanje zemljišta različitim koncentracijama huminske kiseline uticalo na povećanje efikasnosti oba kultivara za proizvodnju kvalitetnih plodova u zaštićenom okruženju. Primjena različitih koncentracija biostimulansa nije imala statistički značajan uticaj na masu, dužinu, prečnik i prinos ploda, kao ni na sadržaj limunske i jabučne kiseline, bez obzira na sortu paradajza. Nasuprot tome, primjena različitih koncentracija biostimulansa uticala je na sadržaj ukupnih kiselina, ukupnih šećera, suve materije i vitamina C. Proizvod a1b3 je najkvalitetniji proizvod prema analiziranim parametrima. Kultivar a2 dao je kvalitetniji proizvod u odnosu na kultivar a1, bez upotrebe biostimulansa (b1). Uočen je visok negativni koeficijent korelacije između vitamina C i ukupnih kiselina (r = -0,82), vitamina C i jabučne kiseline (r = -0,88), ukupnih šećera i ukupnih kiselina (r = -0,69), i ukupnih šećera i oksalne kiseline (r = -0,82). PCA analiza je pokazala da statistički značajni odgovori analiziranih parametara više zavise od promjene koncentracije biostimulansa nego od kultivara

Autor za kontakt: Mirjana Jovović, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Istočnom Sarajevu, Bosna i Hercegovina, e-mail:mirjanamojevic@gmail.com, +38765094774

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 57, broj 3(2025), str: 377-397

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2503377K
Orginalni naučni rad

INDEKSI TOLERANCIJE NA SUŠU: PROCENA GENETSKIH PARAMETARA I PRIMENA U RAZDVAJANJU TOLERANTNIH GENOTIPOVA PŠENICE

Abul Awlad KHAN*

Bangladeš Institut za pšenicu i kukuruz, Odeljenje za pšenicu

Nashipur, Dinajpur-5200, Bangladeš

Izvod

Učestalost i jačina suše jedno su od glavnih ograničenja u proizvodnji pšenice i prinosu zrna u Bangladešu. Stoga je cilj ovog rada bio da se proceni upotreba indeksa tolerancije na sušu za skrining genotipova prolećne pšenice sa stabilnošću za određeno okruženje. Shodno tome, poljski eksperimenti su sprovedeni sa 35 genotipova pšenice tokom 2020-2021. godine u Bangladeškom istraživačkom institutu za pšenicu i kukuruz u Radžšahiju u dva okruženja: uslovima napajanja kišom i navodnjavanja. Indeksi Tol, SSI, SSPI, SDI i STI pokazali su umerenu do visoku heritabilnost, a genetski napredak ukazuje na moguće poboljšanje kroz selekciju. Genotipske (rg) i fenotipske (rp) korelacije, zajedno sa analizom glavnih komponenti (PCA), pokazale su da se indeksi MP, HM, GMP, STI, YI i DI mogu smatrati boljim prediktorom potencijalnog prinosa i u okruženjima bez stresa i u okruženjima sa stresom od suše. Pored toga, indeksi Tol, SSI, SSPI, SDI, YSI i RDI mogli bi da razdvoje visoko osetljive i nisko osetljive genotipove koji se mogu preporučiti za optimalno okruženje, odnosno stresno okruženje. Konačno, genotipovi G-10, G-16, G-20 i G-33 su odabrani kao izvor tolerancije na sušu i mogli bi se koristiti ili u programu oplemenjivanja za poboljšanje sorti ili prosleđivati na napredna višelokaciona ispitivanja u područjima sklonim sušama.

Autor za kontakt: Abul Awlad Khan, Bangladeš Institut za pšenicu i kukuruz, Odeljenje za pšenicu Nashipur, Dinajpur-5200, Bangladeš, email: aakhanwrc@gmail.com, Tel: 02588817745

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 57, broj 3(2025), str: 399–406

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR240826005S
Orginalni naučni rad

GENETIČKA VARIJABILNOST OSOBINA KLIJANACA Bauhinia vahlii Wight & Arn.

SHWETA* i Mohit KUNDAL

Odeljenje za unapređenje drveća i Genetičke resurse, Koledž za šumarstvo, Dr. Yashwant Singh Parmar Univerzitet za hortikulturu i šumarstvo, Nauni, Solan, Himachal Pradesh, Indija

Izvod

Bauhinia vahlii Wight i Arn. pripadaja familiji Caesalpiniaceae i opšte je špoznata kao puzavica Maloo ili Toor. Ona je ejdna od važnih vrsta čiji se listovi koriste kao stočna hrana, a komercijalno se koristi kao donas i pattals. Dobro uspeva u sub-himalajnom regionu do 1500 metara iznad nivoa mora. Plodovi (mahune) su skupljeni iz različitih izvora semena sa Himachal Pradesh uključujući četiri distrinkta Solan, Sirmour, Hamirpur i Kangra. Analiza varijanse za različita svojstva sadnica je pokazala značajno variranje. Visoko značajna korelacija je nađena između prečnika i drugih svostva rasta kao što su dužina klijanaca, dužina internodija i broj listova u potomstvu polusrodnika. Geentičke procene za lisnu površinu majčinskog stabla i dužinu lista su pokazale obečavajući mogučnost za heritabilnost (0.35) i genetičku dobit (10.15). Procenjeno je da performanse rasta sadnica u rasadniku pokazuju merljivu genetičku dobit (16.17 %) i visoku heritabilnost (0.68) za dužinu lista. Ova studija je zaključila da četiri izvora semena Bhojnagar, Dharbanar, Kathar i Tauni Devi imaju većinu merljivih performansi za ključna svojstava kao što je lišće polusrodnikakao i potencijal rasta sadnica. Ovi izvori semena mogu dalje da se ispituju u poljskim uslovim za efikasniju selekciju superiornijih majčinskih stabala za buduće programe selekcije.

Autor za kontakt: Shweta, Odeljenje za unapređenje drveća i Genetičke resurse, Koledž za šumarstvo, Dr. Yashwant Singh Parmar Univerzitet za hortikulturu i šumarstvo, Nauni, Solan, Himachal Pradesh, Indija, email: shwetaramgarhia95@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 57, broj 3(2025), str:407-424

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR250328003A
Orginalni naučni rad

ODGOVORI BELE LUPINE NA STRESNE USLOVE ŽIVOTNE SREDINE

U ORGANSKOM UZGOJU

Natalija ANASTASOVA GEORGIEVA¹, Valentin IVANOV KOSEV¹, Vera M. POPOVIĆ²*,

Jelena GOLIJAN PANTOVIĆ³, Jela IKANOVIĆ⁴

¹ Institut za krmno bilje, Pleven, Poljoprivredna akademija, Bugarska,

²Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija,

³Univerzitet u Beogradu; Poljoprivredni fakultet, Zemun-Beograd, Srbija

⁴IPN- Institut za primenu nauke u poljoprivredi, Beograd, Srbija

Izvod

U ovoj studiji je izvršena komparativna procena 15 aksesia bele lupine u pogledu produktivnosti, stabilnosti, biohemijskog sastava i tolerancije na fuzariozno uvenuće u uslovima organskog gajenja. Rezultati su pokazali da se akcesia Lp 425 odlikuje najvišim vrednostima u pogledu visine biljke (90,3 cm), prosečne dnevne stope rasta (0,84 cm/dan), nadzemne biomase (48,23 g/biljci) i produktivnosti semena (20,93 g/biljci). Prema vrednostima parametra stabilnosti ISi, ekološku stabilnost su pokazali Lp 01 (15,00+) i Lp 425 (14,00+), iste karakteriše i kratak vegetacioni period (109 dana). Što se tiče kvaliteta semena, povećan sadržaj proteina su pokazali Lp 27/10, Lp 21 i Lp 125 (367,15-371,95 g/kg DM), a tolerancija na F. okisporum – Lp 251, Lp 27/7 i Lp 125. Utvrđena je kompleksna procena stabilnosti i stabilnosti vegetacije u pogledu glavnih karakteristika vegetacije, 425 (rang 1) kao najpogodniji za organski uzgoj. I pored relativno visokog procenta zaraženih biljaka i skora težine bolesti (u poređenju sa ostalima), Lp 425 je ostvario najveću produktivnost. Dobru ocenu, iako sa nižim rangom (2), dobio je Lp 01.

Autor za kontakt: Valentin Kosev, Institut za krmno bilje, Pleven, Poljoprivredna akademija, Bugarska, valkosev@abv.bg, Vera Popovic, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Maksima Gorkog 30, Novi Sad, Srbija, email: vera.popovic@ifvcns.ns.ac.rs

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 57, broj 3(2025), str:425-442

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2503425B
Orginalni naučni rad

GENETSKI UTICAJ POLIMORFIZAMA RECEPTORA HORMONA RASTA (GHR) NA TELESNU TEŽINU ZEČEVA: META-ANALIZA

Hameed Akande BASHIRU* i Saidu Oyarekhua OSENI

Katedra za animalne nauke, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet Obafemi Avolovo,

Ile-Ife, 220282, Nigerija

Izvod

Regulacija rasta i metabolizma kod zečeva je pod uticajem receptora hormona rasta (GHR). Međutim, uprkos njegovom obećavajućem potencijalu kao kandidata za sekciju uz pomoć markera, veza između polimorfizama GHR gena i telesne težine pod različitim genetskim modelima ostaje neubedljiva. Ova studija je primenila sistematski pregled i meta-analizu kako bi procenila ovu vezu. Protokol je retrospektivno registrovan u okviru Open Science Framework-a. Prateći smernice Preferred Reporting Items for Systematic Review and Meta-analysis (PRISMA), analizirano je 17 tačaka podataka iz šest studija. Testiran je Hardi-Vajnbergov ekvilibrijum (HWE), a četiri genetska modela (ko-dominantni, dominantni, recesivni i prekomerno-dominantni) su prilagođena pomoću OpenMeta® Analyst softvera. Standardizovane srednje razlike (SMD) su procenjene korišćenjem Koenove d metode, sa heterogenošću procenjenom pomoću Q statistike, Tau-kvadrata (t²), H-kvadrata (H²) i I-kvadrata (I²). Egerov regresioni test je korišćen za procenu pristrasnosti objavljivanja, a analiza osetljivosti je sprovedena da bi se utvrdili efekti pojedinačne studije. Postojala je značajna povezanost (p<0,05) GHR gena sa telesnom težinom zečeva pod jednim od kodominantnih modela (CG vs GG). Međutim, ova povezanost nije bila značajna (p>0,05) pod svim ostalim genetskim modelima. Dalje, rezultati su pokazali da je GG genotip imao veću telesnu težinu od CG genotipa. Međutim, nije bilo razlike (p>0,05) između CC i CG i CC i GG genotipova. Ovo ukazuje na to da polimorfizam GHR gena ima ograničen uticaj na telesnu težinu i da njihov uticaj može zavisiti od specifičnih genetskih modela.

Autor za kontakt: Hameed Akande Bashiru, Katedra za animalne nauke, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet Obafemi Avolovo, Ile-Ife, 220282, Nigerija, Email: hbashiru@oauife.edu.ng, Phone: +2347037292065

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 57, broj 3(2025), str: 443-456

Srbija

UDC 575.630.
https://doi.org/10.2298/GENSR240909006T
Orginalni naučni rad

OPLEMENJIVANJE POVRĆA ZA ORGANSKU POLJOPRIVREDU: MOGUĆNOSTI

I PERSPEKTIVE

Manisha THAKUR¹i Hament THAKUR²

¹Škola za organsku poljoprivredu i ²Regionalna istraživačka stanica Balloval Saunkari, Poljoprivredni univerzitet Pendžab, Ludijana, Pendžab, Indija

Izvod

Oplemenjivanje povrća za organsku poljoprivredu je nauka i praksa razvoja novih sorti pogodnih za organske proizvodne sisteme. Glavni cilj je poboljšanje potencijala organske poljoprivrede kroz razvoj novih sorti. To je holistički pristup koji poštuje prirodne barijere ukrštanja i zasnovan je na fertilnim biljkama koje mogu uspostaviti održiv odnos sa zemljištem. Sorta pogodna za organsku poljoprivredu dobija se metodama oplemenjivanja koje su u skladu sa konceptom organske poljoprivrede i rezultat je sertifikovanog programa oplemenjivanja organskih biljaka. Oplemenjivanje sorti organskog povrća je neophodno za razvoj sektora organskog povrća i za kvalitet organskog povrća. Ali istovremeno je to ambiciozan poduhvat jer se još uvek ne realizuje u velikim razmerama i još uvek je u velikoj meri u razvoju. Oplemenjivanje povrća za organsku poljoprivredu zahteva sistematski pristup koji uzima u obzir složenost prirodnih ekosistema i deluje na više nivoa biljne biologije.

Autor za kontakt: Manisha Thakur, Škola za organsku poljoprivredu, Poljoprivredni univerzitet Pendžab, Ludijana, Pendžab, Indija, email: mnshthakur4@pau.edu

Povratak na sadržaj