GENETIKA, Vol

GENETIKA, Vol. 58, 1(2026)

Vukašin POPOVIĆ, Slobodan VLAJIĆ, Adam TAKAČ

GENOTIPSKE RAZLIKE U KOMPONENTAMA PRINOSA PLODA I SEMENA KOD PLAVOG PATLIDŽANA (Solanum melongena L.) U UMERENIM AGROEKOLOŠKIM USLOVIMA [Izvod] [Rad]

Hassan Shirafkan AJIRLO, Shahram MEHRI, Hosein SOLIMANZADEH, Saadollah Alizadeh AJIRLO
MIKORIZNA REAKCIJA NA RAZLIČITE NIVOE FOSFORA NA KOLONIZACIJU KORENA, AGRONOMSKU EFIKASNOST I KVALITET ZRNA KIKIRIKIJA (Arachis hypogaea L) [Izvod] [Rad]

Paul Apagu JOHN, Mohammed KABIR, Adetunji Oroye IYIOLA-TUNJI, Iliya MALLAM

GENETSKA RAZNOVRSNOST I DIFERENCIJACIJA NEKIH NIGERIJSKIH AUTOHTONIH RASA GOVEDA NA GENSKOM LOKUSU IGF-1 [Izvod] [Rad]

Karanveer KAUR, Ajmer S. DHATT and Jiffinvir Singh KHOSA

ANALIZA GENETSKE VARIJABILNOSTI, NASLEDNOSTI I ASOCIJACIJE KARAKTERISTIKA BUNDEVE GOLICA (Cucurbita pepo subsp. pepo var. styriaca) [Izvod] [Rad]

Shailja J. VYAS i.Anjali KULKARNI

GENOTIPSKA ANALIZA GENA CSN2 KOD GOVEDA: VALIDACIJA POLIMORFIZMA A1/A2 SANGEROVIM SEKVENCIRANJEM [Izvod] [Rad]

Chinedu Endurance MBAH, Oluwatomiwa Jubilee SUNBARE-FUNTO, Oluwatosin Akinola AJIBADE, Yogesh K. AHLAWAT, Olubukola Monisola OYAWOYE
ISKORIŠTAVANJE AUTOHTONIH PGPR ZA POBOLJŠANJE DOSTUPNOSTI FOSFORA U ZEMLJIŠTU I RASTA KUKURUZA [Izvod] [Rad]

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 58 broj1(2026), str: 1-10

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2601001P

Orginalni naučni rad

GENOTIPSKE RAZLIKE U KOMPONENTAMA PRINOSA PLODA I SEMENA KOD PLAVOG PATLIDŽANA (Solanum melongena L.) U UMERENIM AGROEKOLOŠKIM USLOVIMA

Vukašin POPOVIĆ*, Slobodan VLAJIĆ, Adam TAKAČ

Odeljenje za povrtarske i alternativne biljne vrste, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija

Izvod

U trogodišnjem ogledu na polju ispitivane su komponente prinosa ploda i semena kod tri morfološki različite sorte plavog patlidžana (Solanum melongena L.): Domaći Srednje Dugi (DSD), Kineski zmijoliki (CS) i Violeta Lunga di Romagna (VLR), u agroekološkim uslovima severne Srbije. Kod svih ispitivanih osobina, uključujući visinu biljke, morfologiju ploda, broj plodova po biljci, prinos ploda i semena po biljci i po hektaru, kao i odnos mase ploda i mase semena, zabeležene su statistički visoko značajne razlike između sorti. Sorta VLR ostvarila je najviši prinos ploda (33,5 t ha⁻¹), zahvaljujući krupnim plodovima, dok je sorta DSD imala najveći prinos semena (420,0 kg ha⁻¹) i najpovoljniji odnos mase ploda i semena (67,9 g g⁻¹). Korelaciona analiza ukazala je na jake međusobne zavisnosti između komponenti prinosa. Prinos ploda pozitivno je korelirao sa masom ploda i količinom biljne mase po gramu semena, dok je prinos semena pokazao negativne korelacije sa visinom biljke i dužinom ploda. Dobijeni rezultati potvrđuju da varijabilnost genotipa značajno utiče na raspodelu biomase i proizvodni potencijal, što ima važne implikacije za izbor sorte u cilju ostvarivanja većeg prinosa ploda ili semena.

Autor za kontakt: Vukašin Popović, Odeljenje za povrtarske i alternativne biljne vrste, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Maksima Gorkog 30, Novi Sad, Srbija, tel +381214898100, E-mail: vukasin.popovic@ifvcns.ns.ac.rs

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 58, broj 1(2026), str: 11-28

Srbija

UDC 575.630

https://doi.org/10.2298/GENSR2601011A
Orginalni naučni rad

MIKORIZNA REAKCIJA NA RAZLIČITE NIVOE FOSFORA NA KOLONIZACIJU KORENA, AGRONOMSKU EFIKASNOST I KVALITET ZRNA KIKIRIKIJA (Arachis hypogaea L)

Hassan Shirafkan AJIRLO¹, Shahram MEHRI²*, Hosein SOLIMANZADEH³,

Saadollah Alizadeh AJIRLO⁴

¹Katedra za poljoprivredu, PaMC, Islamski univerzitet Azad, Parsabad Mogan, Iran

²Katedra za poljoprivredu, PaMC, Islamski univerzitet Azad, Parsabad Mogan, Iran

³Katedra za poljoprivredu, PaMC, Islamski univerzitet Azad, Parsabad Mogan, Iran

⁴Katedra za pejzažno inženjerstvo, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Tabrizu, Iran

Izvod

Arbuskularne mikorizalne gljive (AMG) su ključne komponente održivih poljoprivrednih sistema, poboljšavajući usvajanje hranljivih materija i produktivnost biljaka, posebno u zemljištima sa deficitom fosfora (P). Ova studija je istraživala interaktivne efekte tri vrste AMG (Glomus mosseae, G. intraradices i G. etunicatum), četiri nivoa primene fosfora (25, 50, 75 i 100 kg P₂O₅ ha⁻¹) i dve sorte kikirikija (Goli i NC7) na kolonizaciju korena, rast, prinos i kvalitet semena u poljskim uslovima u polusušnoj ravnici Mogan, Iran. Faktorijalni eksperiment je sproveden u randomizovanom kompletnom blok dizajnu sa tri ponavljanja. Rezultati su otkrili značajne interakcije između vrsta AMG i nivoa fosfora u svim merenim osobinama. Glomus moseae je postigao najveću kolonizaciju korena (35,6% pri 25 kg fosfora/ha⁻¹), ali je kolonizacija opadala sa povećanjem P. Glomus etunicatum je konstantno povećavao visinu biljke, indeks hlorofila i prinos grma na svim nivoima fosfora, sa značajnim povećanjem prinosa od 11% u odnosu na kontrolu pri najnižoj količini fosfora. Glomus intraradices je pokazao pozitivan, fosfor zavisan odgovor, maksimizirajući sadržaj ulja i prinos pri 100 kg fosfora/ha⁻¹. Neinokulirane biljke su pokazale najveću koncentraciju fosfora u tkivu pri 100 kg fosfora/ha⁻¹, što ukazuje na smanjenje mikoriznog puta pod visokom dostupnošću fosfora. Glomus etunicatum je takođe smanjio broj nezrelog semena, promovišući zrelost semena. Rezultati pokazuju da efikasnost AMF-a zavisi od vrste i konteksta. G. etunicatum je veoma efikasan u uslovima niske do umerene plodnosti fosfora, što ga čini idealnim za sisteme sa niskim unosom fosfora, dok G. intraradices najbolje funkcioniše u uslovima visoke plodnosti fosfora. Integrisana strategija upravljanja hranljivim materijama, umereno đubrenje fosforom (45–60 kg ha⁻¹) u kombinaciji sa ciljanom inokulacijom AMF-a, može optimizovati produktivnost kikirikija, poboljšati kvalitet semena i promovisati održivo zemljište.

Autor za kontakt: Shahram Mehri, Katedra za poljoprivredu, PaMC, Islamski univerzitet Azad, Parsabad Mogan, Iran, email sh.mehri@iau.ac.ir & sh.mehri2000@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 58, broj 1(2026), str: 29-41

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR2601029J

Orginalni naučni rad

GENETSKA RAZNOVRSNOST I DIFERENCIJACIJA NEKIH NIGERIJSKIH AUTOHTONIH RASA GOVEDA NA GENSKOM LOKUSU IGF-1

Paul Apagu JOHN¹*, Mohammed KABIR², Adetunji Oroye IYIOLA-TUNJI³, Iliya MALLAM⁴

¹Centar za napredna istraživanja biotehnologije, Naučno-tehnološki kompleks Šeda, FCT, Abudža, Nigerija

²Odeljenje za stočarstvo, Univerzitet Ahmadu Belo, Zarija, država Kaduna, Nigerija

³Nacionalne službe za poljoprivredno savetovanje i vezu sa istraživanjem, Univerzitet Ahmadu Belo, Zarija, država Kaduna, Nigerija

⁴Odeljenje za stočarstvo, Državni univerzitet Kaduna, kampus Kafančan, Kaduna, država Kaduna, Nigerija

Izvod

Studija je sprovedena radi utvrđivanja genetske raznolikosti i diferencijacije kod odabranih autohtonih rasa goveda u Nigeriji na lokusu gena insulin-sličnog faktora rasta 1. Devedeset šest (96) goveda (n = 24 po rasi) je namerno uzorkovano u državama Adamava, Taraba, Gombe i Sokoto. Uzorci krvi su prikupljeni od životinja putem jugularne venepunkcije. DNK je ekstrahovana pomoću kompleta za prečišćavanje DNK, a kvalitet i količina su procenjeni pomoću NanoDrop-1000 UV spektrofotometra. Genomska DNK je ekstrahovana iz pune krvi i genotipizovana za IGF-1 fragment korišćenjem PCR-RFLP sa SnaBI restrikcionim enzimom korišćenjem Zymo Quick DNA TMMini prep kompleta. Prikupljeni podaci su podvrgnuti F statističkoj analizi korišćenjem softverskog paketa GenAIEx. Analiza molekularne varijanse (AMOVA) goveda otkrila je 61% varijanse unutar populacije, 30% varijanse je pripisano među pojedincima, a 9% među populacijama. Genotip TT je bio najviši, zatim genotip CT, dok je genotip CC bio najmanji. Kompletan polimorfizam je primećen na lokusu gena IGF-1, a protok gena N (nm) kroz sve populacije za svaki lokus je bio (2,595), a koeficijent inbridinga unutar populacije (FIS) po populaciji je bio (0,310). Očekivana heterozigotnost (0,444) i nepristrasna očekivana heterozigotnost (0,454) su takođe izgledale preovlađujuće kod rase goveda Sokoto Gudali u poređenju sa drugim rasama. Marker polimorfizma dužine restrikcionih fragmenata (RFLP) otkrio je visok nivo genetskih varijacija i raznolikosti na lokusu gena IGF-1 među populacijom proučavanih goveda.

Autor za kontakt: John Paul Apagu, Centar za napredna istraživanja biotehnologije, Naučno-tehnološki kompleks Šeda, FCT, Abudža, Nigerija, email johnpaulapagu@gmail.com; pa.john@shestco.gov.ng

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 58, broj 1(2026), str: 43-53

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2601043K
Orginalni naučni rad

ANALIZA GENETSKE VARIJABILNOSTI, NASLEDNOSTI I ASOCIJACIJE KARAKTERISTIKA BUNDEVE GOLICA (Cucurbita pepo subsp. pepo var. styriaca)

Karanvir KAUR¹*, Adžmer S. DHAT² i Džifinvir Sing KHOSA³

¹Odsek za povrtarstvo, Poljoprivredni univerzitet Pendžaba, Ludijana, Indija

²Direktor istraživanja, Poljoprivredni univerzitet Pendžaba, Ludijana, Indija

Izvod

Golica bundeve su evoluirale zahvaljujući jednoj recesivnoj mutaciji i njihova konzumacija ima brojne zdravstvene koristi. Genetska varijacija golica je ograničena zbog jakog selekcijskog pritiska za određene vrste semena i njihovog gajenja u uskom geografskom regionu. U tom kontekstu, razvili smo segregacijske populacije iz kultivara sa i bez ljuske i odabrali 44 linije bez ljuske kako bismo proširili genetsku bazu golica bundeva. U ovoj studiji, 46 populacija golica bundeva je okarakterisano u smislu genetske varijabilnosti, nasleđivanja i analize asocijacije karakteristika. Morfološka i biohemijska karakterizacija otkrila je značajnu varijabilnost za oblik rasta, kvalitet (osim suve materije), prinos ploda, semena i ulja. Analiza glavnih komponenti (PCA) otkrila je jedanaest značajnih PC koje su objasnile 82,014% ukupne varijacije. Klaster analiza grupisala je ispitivane populacije u pet klastera. Oblik rasta, prinos ploda, semena i ulja pokazuju visoku pozitivnu korelaciju sa drugim osobinama.

Autor za kontakt: Karanveer Kaur, Odsek za povrtarstvo, Poljoprivredni univerzitet Pendžaba, Ludijana, Indija,141 004,email id: karnibrar103@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 58, broj 1(2026), str: 55–65

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2601055V

Orginalni naučni rad

GENOTIPSKA ANALIZA GENA CSN2 KOD GOVEDA: VALIDACIJA POLIMORFIZMA A1/A2 SANGEROVIM SEKVENCIRANJEM

Shailja J. VYAS¹ i.Anjali KULKARNI²*

¹Odeljenje za genetiku, Institut za integrisane studije i istraživanja u biotehnologiji i srodnim naukama Ašoka i Rite Patel (ARIBAS), Univerzitet Čarutar Vidja Mandal (CVM), Gudžarat, Indija

²Koledž za čiste i primenjene nauke Natubhai V. Patel (NVPAS), Univerzitet Čarutar Vidja Mandal (CVM), Gudžarat, Indija

Izvod

Varijante b-kazeina mleka, posebno A1 i A2, privukle su pažnju zbog svog uticaja na svarljivost i potencijalnih zdravstvenih efekata. Gen CSN2, koji se nalazi na hromozomu 6, kodira b-kazein, a polimorfizam jednog nukleotida (SNP) u eksonu 7 razlikuje alele A1 (histidin) i A2 (prolin). Varijanta A1 je povezana sa oslobađanjem b-kazomorfina-7 (BCM-7), koji je kontroverzno povezan sa zdravstvenim problemima kao što su dijabetes tipa 1 i kardiovaskularne bolesti, dok se mleko A2 smatra lakšim za varenje i pogodnijim za osetljive potrošače. Cilj ove studije bila je genotipizacija odabranih rasa goveda za CSN2 varijantom korišćenjem PCR i Sangerovog sekvenciranja. Prikupljeni su uzorci krvi, a genomska DNK je ekstrahovana metodom fenol-hloroform. Region od 121 bp eksona 7 je amplifikovan korišćenjem gen-specifičnih prajmera, nakon čega je usledila elektroforeza i Sangerovo sekvenciranje za detekciju SNP-a. Analiza hromatograma otkrila je tri genotipa: A1A1, A1A2 i A2A2, pri čemu su heterozigoti najzastupljeniji. Sangerovo sekvenciranje se pokazalo kao precizan i pouzdan alat za potvrđivanje genotipova, posebno u razlikovanju heterozigotnih stanja i izbegavanju dvosmislenosti uobičajenih u konvencionalnim PCR metodama. Primećena distribucija alela poklapa se sa prethodnim nalazima kod autohtonih i egzotičnih rasa goveda i podržava sve veći naglasak na A2 mleku u programima uzgoja. Buduća ispitivanja uključuju genotipizaciju većih stada, proučavanje korelacija između varijanti b-kazeina i osobina proizvodnje mleka i primenu selekcije uz pomoć markera (MAS) za uspostavljanje A2A2-dominantnih linija, što bi poboljšalo i kvalitet mleka i tržišnu vrednost za proizvodnju mleka usmerenu na zdravlje.

Autor za kontakt: Anjali Kulkarni, Natubhai V. Patel, Koledž za čiste i primenjene nauke Natubhai V. Patel (NVPAS), Univerzitet Čarutar Vidja Mandal (CVM), Gudžarat, Indija, anjali.kulkarni@cvmu.edu.in

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 58, broj 1(2026), str:67-82

Srbija

UDC 575.633.15

https://doi.org/10.2298/GENSR2601067M

Orginalni naučni rad

ISKORIŠTAVANJE AUTOHTONIH PGPR ZA POBOLJŠANJE DOSTUPNOSTI FOSFORA U ZEMLJIŠTU I RASTA KUKURUZA

Chinedu Endurance MBAH^1*, Oluwatomiwa Jubilee SUNBARE-FUNTO¹, Oluwatosin Akinola AJIBADE², Yogesh K. AHLAWAT ^{3, 4, 5}, Olubukola Monisola OYAWOYE^1,2

¹Odeljenje za mikrobiologiju, Federalni univerzitet Oje-Ekiti, država Ekiti, Nigerija

²Odeljenje za mikrobiologiju, Laboratorija za industrijsku mikrobiologiju, Univerzitet Adeleke, Ede, država Osun, Nigerija

³Odeljenje za biotehnologiju, Univerzitetski centar za istraživanje i razvoj, Univerzitet Čandigar, Mohali, Pendžab, Indija

⁴Centar za uticaj i rezultate istraživanja, Institut za inženjerstvo i tehnologiju Univerziteta Čitkara, Univerzitet Čitkara, Radžpura, 140401, Pendžab, Indija

⁵Data Institut za visoko obrazovanje i istraživanje Mege, Varda, Maharaštra, Indija

Izvod

Ova studija je istraživala autohtone rizobakterije koje podstiču rast biljaka (PGPR) izolovane iz nigerijskog zemljišta zbog njihovog potencijala da poboljšaju dostupnost fosfora i podstaknu rast kukuruza (Zea mays L.). Pet bakterijskih izolata dobijenih iz zemljišta sakupljenog na polju Oje-Ekiti Federalnog univerziteta ispitano je na ključne osobine koje podstiču rast biljaka, uključujući rastvorljivost fosfata, proizvodnju indol-3-sirćetne kiseline (IAA), proizvodnju amonijaka i aktivnost hidrolitičkih enzima (a-amilaza i pektinaza). Dva obećavajuća izolata, IS-4 i IS-5, odabrana su za molekularnu identifikaciju. Među njima, IS-5 je pokazao najjače ukupne performanse u podsticanju rasta biljaka, pokazujući umerenu rastvorljivost fosfata (PSI = 2,90), najveću proizvodnju IAA, proizvodnju amonijaka i aktivnost pektinaze. IS-4 je izabran kao reprezentativni izolat iz preliminarnog skrininga. Sekvenciranje celog genoma identifikovalo je IS-5 kao Enterobacter hormaechei OYAS29, a IS-4 kao Acinetobacter sp. OYAS30. Eksperiment u saksiji je sproveden kako bi se procenio efekat Enterobacter hormaechei OYAS29 na dostupnost fosfora u zemljištu i rast kukuruza. Tretman sa OYAS29 je blago povećao dostupni fosfor u zemljištu sa 0,4905 ppm u kontroli na 0,4934 ppm. Inokulirane biljke kukuruza su takođe pokazale poboljšan rast u poređenju sa kontrolom, uključujući povećanje visine biljke (26,12%), obima stabljike (30,03%), dužine lista (24,78%), dužine korena (39,88%) i ukupne biomase (58,69%). Generalno, rezultati ukazuju da E. hormaechei OYAS29 ima snažan potencijal kao autohtoni PGPR za održivu proizvodnju kukuruza i poboljšanu dostupnost fosfora u zemljištu.

Autor za kontakt: Chinedu Endurance Mbah, Odeljenje za mikrobiologiju, Federalni univerzitet Oje-Ekiti, država Ekiti, Nigerija, email chinedumbah906@gmail.com, mbah.chinedu.181109@fuoye.edu.ng

Povratak na sadržaj