DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA

Lj. Topisirović, G. Jovanović, M. Kojić, Đ. Fira, Irena Pastar, Ivana Strahinić, Nataša Golić, Ivana Tonić, Olga Momčilović, B. Jovčić, Jelena Lozo i Maja Vukasinović:

Karakterizacija bakterija mlečne kiseline izolovanih iz različitih ekoloških niša

M. Savić, Jelena Vujović, Branka Vasiljević i G. Ljubijankić:

Pronalaženje bioaktivnih jedinjenja – novi imunosupresori

Ivana Strahinić, Irena Pastar, Đ. Fira, M. Kojić, Jelena Lozo i Lj. Topisirović:

Karakterizacija bakteriocina prirodnih izolata laktobacila

B. Jovčić, M. Kojić i Lj. Topisirović:

Sposobnost agregacije kao osobina bitna za primenu BMK kao probiotika

Adaptibilnost i stabilnost genotipova

M. Ivanović, N. Vasić i M. Rošulj:

Osnove linearnih i multivarijacionih modela u proceni stabilnosti genotipova

M. Dimitrijević i Sofija Petrović:

Interakcija genotip/spoljna sredina. 1. Izvori varijacije i modeli

Savić Tatjana, Marina Stamenković-Radak i M. Anđelković:

Uticaj različitih koncentracija skroba na neke komponente adaptivne vrednosti AMY-genotipova Drosophila subobscura

M. Dimitrijević i Sofija Petrović:

Interakcija genotip/spoljna sredina. 2. Nekontrolisana varijacija

N. Čačić, L. Kovačev, Snežana Mezei i Nevena Nagl:

Adaptabilnost i stabilnost ns sorti šećerne repe u različitim agroekološkim uslovima gajenja

J. Miladinović, Milica Hrustić, Svetlana Balešević-Tubić i M. Tatić:

Adaptabilnost i stabilnost novih genotipova soje

V. Sikora i J. Berenji:

Stabilnost i adaptabilnost komponenti visine u sortimentu sirka metlaša [Sorghum bicolor (L.) Moench]

Jelica Gvozdanović-Varga, Mirjana Vasić i J. Červenski:

Uticaj genotipa i spoljne sredine na prinos i kvalitet jesenjeg belog luka

Sofija Petrović, M. Dimitrijević i Marija Kraljević-Balalić:

Stabilnost visine stabljike divergentnih genotipova pšenice

S. Dražić:

Stabilnost genotipova gajenog lekovitog bilja – familija Apiaceae

M. Zorić, Jelica Gvozdanović-Varga, Mirjana Vasić i Marija Kraljević-Balalić:

AMMI analiza krupnoće zrna pasulja (Phaseolus vulgaris L.)

Predrag Kalajdžić, Marko Anđelković i Marina Stamenković-Radak:

Efekat različitih koncentracija olova na neke komponente fitnesa kod Drosophila subobscura

I. Tomišić, Marina Stamenković-Radak, G. Rašić, T. Savić i M. Anđelković:

Razvojna stabilnost kod interpopulacijskih hibrida Dorosophila

Primena biotehnologije u oplemenjivanju organizama

Snežana Mladenović Drinić, Dragana Ignjatović Micić, Iva Erić, Violeta Anđelković, D. Jelovac i Kosana Konstantinov:

Biotehnologija u oplemenjivanju kukuruza

V. Isajev, M. Mataruga, Mirjana Šijačić-Nikolić, Snežana Mladenović Drinić i Kosana Konstantinov:

Primena novih tehnologija u oplemenjivanju četinara

Branka Vasiljević:

Sekundarni metaboliti aktinomiceta – molekularno genetički pristup

Vesna Lazić-Jančić, Dragana Ignjatović-Micić, Ksenija Marković i S. A. Quarrie:

Novi pristupi i dostignuća u razumevanju gena uključenih u ekspresiju ekonomski značajnih osobina kukuruza

Iva Erić, Snežana Mladenović Drinić, G. Stanković:

Utvrđivanje genetičke divergentnosti ZP hibrida kukuruza iz različitih ciklusa selekcije primenom genskih markera

B. Kobiljski:

Primena molekularnih markera u oplemenjivanju pšenice. Realnost ili zabluda?

Slađana Nidžović, R. Bošković, Ž. Tešović i M. Lukić:

Genetički polimorfizam ACC sintaze i ACC oksidaze kod selekcija jabuke stvorenih u Čačku

M. Ivanović i Mirjana Koprivica:

Reakcija lančanog umnožavanja (PCR) i njena primena u identifikaciji fitopatogenih gljiva

Snežana Gošić-Dondo, Snežana Mladenović Drinić, Slavica Stojkov, Kosana Konstantinov i Gorica Cvijanović:

Bakterije kao biokontrolni elementi u zaštiti kukuruza od bolesti izazvanih fitopatogenim gljivama

Ivana Strahinić, Irena Paštar, Đ. Fira, Nataša Golić, G. Jovanović i Lj. Topisirović:

Potencijali primene bakterija mlečne kiseline kao živih vakcina

Nevena Nagl, I. Atanasov, K. Rusanov, Svetlana Paunović i L. Kovačev:

Stvaranje transgene otpornosti na rizomaniju

Radomirka Nikolić i Nevena Milić:

Morfološke promene kod atipičnih biljaka žutog zvezdana dobijenih u toku gentičke transformacije sa Agrobacterium

Danica Mićanović, T. Mendum, D. Knežević, Vera Raičević i Veselnka Zečević:

Determinacija nif H gena

Ksenija Marković, Dragana Ignjatović-Micić, Vesna Lazić-Jančić, G. Saratlić i S.A .Quarrie:

Identifikacija hromozomskih regiona odgovornih za ekspresiju gena uključenih u kontrolu visokog sadržaja ulja u zrnu kukuruza

Dejana Panković, Gordana Zdjelar, S. Jocić, Nada Lačok, Z. Sakač, D. Škorić:

Primena PCR markera u ispitivanju otpornosti suncokreta prema plamenjači

S. Bojović, Ph. Heizmann i M. Barbero:

RAPD genetička struktura populacija crnog jasena u Srbiji i Crnoj Gori

Vladislava Galović:

Određivanje DNK polimorfizma i genetičke udaljenosti genotipova kukuruza (Zea mays L.) AFLP metodom

Ljiljana Vapa, Dragana Obreht, S. Denčić, Mihajla Davidović:

Značaj proteinskih markera u oplemenjivanju žitarica

Ankica Kondić-Šipka i B. Kobiljski:

Proizvodnja haploida pšenice primenom različitih in vitro metoda

Branka Ljevnaić i Ankica Kondić-Šipka:

Androgeneza različitih genotipova pšenice (Triticum aestivum L.) u kulturi in vitro

Zorica Jestrović, M. Pavlović, Ankica Kondić i S. Denčić:

Regeneracija kalusa iz embriona različitih vrsta roda Triticum

Vesna Manojlović-Đorđević, I. Stančić, S. Petrović i Jelica Živković:

In vitro i in vivo indukcija tetraploida šećerne repe

Dragana Vasić, Vesna Marjanović-Jeromela i R. Marinković:

Kultura mikrospora uljane repice

Lidija Šenerović, Nada Stanković i Milica Ševo:

Unapređenje proizvodnje penicilin acilaze iz Providencia rettgeri korišćenjem različitih ekspresionih sistema

Jelena Bošković, Željana Mićanović, M. Bošković i Vladan Pešič:

Molekularna selekcija na otpornost prema patogenima kod strnih žita

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

KLONIRANJE ŽIVOTINJA I ČOVEKA

J. Berenji

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Kloniranje tj. stvaranje identičnih genetičkih kopija jednog organizma nije ništa novo u živom svetu (npr. vegetativno razmnožavanje biljaka ili jednojajčani blizanci kod životinja i čoveka). Najviše korišćena metoda za plansko kloniranje raznih vrsta životinja (žabe, ovce, miša, mačke, goveda, svinje, zeca, konja, itd.) je transfer nukleusa koja se bazira na premeštanju ćelijskog jedra diferencirane telesne ćelije u prethodno enukleoriranu jajnu ćeliju. Nakon fuzije i početnih ciklusa ćelijske deobe produkt se implantira u matericu surogat majke, koja na kraju trudnoće rađa klon. Cilj reproduktivnog kloniranja je stvaranje željenog broja potomstva unapred poznate nasledne osnove (npr. za umnožavanje domaćih životinja koje se ističu izvanrednim produkcionim karakteristikama ili za obezbeđivanje potomstva neplodim bračnim parovima). Terapeutsko kloniranje je primena kloniranja u lečenju (npr. za stvaranje „rezervnih organa” ili za ksenotransplantacije). Prvo uspešno urađeno plansko kloniranje koje je izazvalo snažnu reakciju javnog mnjenja po celom svetu bilo je kloniranje ovce Doli 1996 godine. Kada je postalo jasno da sledeći korak može biti kloniranje čoveka, razvila se svestrana diskusija „za” i „protiv” pre svega na etičkoj, moralnoj i religioznoj osnovi. Budućnost treba da pokaže da li je ideja o kloniranju čoveka („Homo xerox”) prometejski poduhvat ili faustovski košmar.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

ZAŠTITA INTELEKTUALNE SVOJINE U OPLEMENJIVANJU BILJAKA

G. Drinić i Snežana Drinić-Mladenović

Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Zemun Polje

Zaštita biljnih sorti, kao specifičnog oblika intelektualne svojine, regulisana je preko Međunarodne unije za zaštitu biljnih sorti. Konvencija UPOV o zaštiti biljnih sorti doneta je 1961, a sa revizijama izmenjena 1972, 1978. i 1991. godine. Konvencijom su definisana prava oplemenjivača, a svaka biljna sorta može se zaštiti ako je nova, originalna, uniformna i stabilna. Prema Sporazumu o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine Svetske trgovinske organizacije iz 2002. godine sorta se može štititi patentom, efikasnim sui generis sistemom i njihovom kombinacijom. Kod patenata cilj je zaštititi stvaraoca genetičkog konstrukta, a kod zaštite prava oplemenjivača jedinstvenu kombinaciju genotipa koja čini biljni varijetet. Patentni sistem je teže primenjiv u zaštiti sorata, jer proces njihovog stvaranja je u principu neponovljiv, što je u suprotnosti sa osnovnim načelima ovog vida zaštite. I kod patentnog i prava oplemenjivača predviđeni su izuzeci koji su definisani kao privilegija oplemenjivača, što je vrlo značajno za dalji razvoj procesa oplemenjivanja biljnih vrsta. Revizijom Konvencije UPOV iz 1991. godine uveden je koncept „Izvedene sorte” po kome je definisano pravo korišćenja postojećih sorata kao početnih materijala u oplemenjivanju uz autorizaciju od vlasnika sorte.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

NACIONALNI INVENTAR GENETIČKIH RESURSA

D. Jelovac, V. Pekić i M. Penčić

Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Zemun Polje

Na osnovu trogodišnjeg projekta uspostavljanja evropske informatičke infrastrukture biljnih genetičkih resursa, započetog 2000. godine formiran je evropski katalog za Internet pretraživanje (EURISCO). Informacije sadržane u nacionalnim inventarima čine osnovu EURISCO baze koja predstavlja ulaznu tačku za pretraživanje uzoraka biljnih genetičkih resursa. Dodatni podaci o karakterizaciji i evaluaciji nalaze se u centralnim evropskim bazama za pojedine vrste ili u bazama podataka pojedinih banaka gena. Konvencijom o biodiverzitetu evropske zemlje su postale obavezne da kreiraju inventar sopstvenih biljnih genetičkih resursa. Naša zemlja, kao potpisnik te konvencije, kreirala je nacionalni inventar. Podaci koji se nalaze u EURISCO bazi predstavljaju važan izvor informacija za nacionalne banke gena, naučna istraživanja i oplemenjivanje organizama.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

SPONTANI SRODNICI PŠENICE U PRIMORSKOM DELU CRNE GORE

M. Dimitrijević i Sofija Petrović

Poljoprivredni fakultet, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

U 2002. godini izvedena je istraživačka ekspedicija s ciljem ispitivanja i prikupljanja genetičke varijabilnosti roda Aegilops, divljeg srodnika pšenice u mediteranskom regionu, na teritoriji Crne Gore. U radu su prikazani rezultati istraživanja u primorskom delu Crne Gore, gde je ustanovljena značajna genetička varijabilnost ispitivanog roda na većem broju lokaliteta.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

KLASTER ANALIZA EKSPRESIJE GENA U USLOVIMA STRESA

Violeta Anđelković, M. Babić, N. Delić i G. Stanković

Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Beograd-Zemun

Nove tehnike, zajedno sa dostignućima u analitičkoj i kompjuterskoj tehnologiji, omogućile su sistematsko ispitivanje molekularnih procesa u biološkim sistemima.

Klaster analiza se široko primenjuje od starne biologa, u programima sekvencioniranja genoma i filogenetskim proučavanjima.

U proučavanju ekspresije gena korišćenjem „microarray” tehnike, cilj klaster analize je da se bolje organizuju, ali ne i zamene izvorni podaci: geni su vizuelno organizovani na osnovu statističkih transformacija i proračuna, a prema načinu ekspresije u uslovima toplotnog i vodnog stresa u zrnu kukuruza. Pored grupisanja gena sa sličnim načinom ekspresije, svaki gen je predstavljen različitim intenzitetom crvene, tj.zelene boje u zavisnosti od toga da li je utvrđeno povećanje ili smanjenje ekspresije gena u uslovima stresa u odnosu na kontrolu.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

GENETIČKA DOBIT OD SELEKCIJE KOD SINTETIČKIH POPULACIJA KUKURUZA

(Zea mays L.)

G. Stanković, N. Delić, M. Babić, Violeta Anđelković i Slavica Stanković

Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Beograd-Zemun

U ovom radu ispitivana je genetička varijabilnost, genetička dobit od selekcije i heritabilnost za prinos zrna i druge kvantitativne osobine kod ZP i ZP/USA sintetičkih populacija kukuruza, na bazi S₁ i HS (L-75) potomstava. Cilj je bio da se prouči efikasnost uvođenja strane germplazme u domaće populacije. Genetička dobit od selekcije (), kao pokazatelj uspeha primenjenog metoda selekcije, izračunata je po formuli Spraque and Eberhart, (1976) = cks²_g/ys_f, a heritabilnost u širem smislu je izračunata po formuli h² = (s²_g/s²_f) * 100. U populaciji ZP/USA - S₁ je, inkorporacijom strane germplazme, stvorena tri puta veća genetička varijabilnost za osobinu prinos zrna, što je dovelo i do povećanja heritabilnosti u širem smislu za 12% u poređenju sa populacijom ZP – S₁. Prisustvo novih alela u populaciji ZP/USA – S₁ doprinelo je povećanju genetičke dobiti od selekcije za osobine prinos zrna (DG=0.695) i procenat vlage u zrnu (DG=0.418) za intenzitet selekcije od 5%. Povećanje genetičke varijabilnosti ukazuje da populacija ZP/USA predstavlja dobar početni materijal za dalju selekciju, odnosno da je inkorporacija strane germplazme u domaći materijal opravdala očekivanja.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

METODE UKRŠTANJA I NJIHOVA EFIKASNOST U OPLEMENJIVANJU PŠENICE

L. Panković¹ i I. Mihaljev²

¹ Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

² Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Analiza pedigrea priznatih sorti kod nas i u svetu pokazuje da je metod prostog ukrštanja najčešće korišćen. Visina stabljike i indeks intenzivnosti sorte pokazuju da je metod sukcesivnih ukrštanja najefikasniji kod oplemenjivanja na ova dva parametra. Analiza otpornosti pšenice prema lisnoj rđi i pepelnici pokazuje da su višestruka ukrštanja efikasnija od prostog ukrštanja. Sadržaj proteina bio je statistički značajno veći kod genotipova dobijenih trojnim i povratnim ukrštanjima u odnosu na ostale metode. Sukcesivna ukrštanja bila su superiornija u ispoljavanju veće sedimentacione vrednosti ali je uticaj godine i lokaliteta izražen. Kod izbrašnjavanja i vrednosnog broja sredine hleba ne mogu se značajnije favorizovati pojedini metodi ukrštanja. Prinos zrna per se samo po trendu je istakao genotipove iz prostih ukrštanja. Ceo eksperiment i statistička analiza ukazuju da se superiorni genotipovi po prinosu brže dobijaju metodom prostog ukrštanja ali sa slabijim kvalitetom i otpornošću na bolesti.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

PATERN ANALIZA MULTILOKACIJSKIH OGLEDA

M. Babić, N. Delić, Violeta Anđelković, G. Stanković, Vojka Babić

Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Beograd-Zemun

Značajna interakcija genotipa i spoljne sredine za kvantitativna svojstva, kao što je prinos zrna, umanjuje upotrebljivost srednje vrednosti svih lokaliteta za izbor superiornih genotipova.

Zbog različitog doprinosa genotipova ovoj interakciji, selekcionarima su potrebni parametri koji opisuju doprinos pojedinačnog genotipa. Iako su učinjeni značajni napori i predloženi brojni modeli, do sada nije nađen parametar koji bi zadovoljavao sledeće uslove:

- parametar bi trebao biti ponovljiv u nezavisnim eksperimentima

- parametri moraju biti takvi da mogu biti ocenjeni u serijama u toku kratkog vremenskog perioda, i veoma je značajno dobiti pouzdane procene parametara na osnovu jednogodišnjih eksperimenata

- parametar bi trebao biti relativno nezavisan od konkretnih genotipova u setu.

Kako se mere bliskosti pojavljuju u parovima, gde mere sličnosti i različitosti koriste isti tip informacija, moguće je upotrebiti združene tehnike klasifikacije i ordinacije. One dopunjuju jedna drugu u GE analizi.

Pri analizi spoljašnjih sredina treba primeniti iste transformacije podataka korišćene pri analizi genotipova.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

KVALITET PŠENICE U RAZLIČITIM AGROEKOLOŠKIM USLOVIMA

N. Hristov¹, N. Mladenov¹ i E. Hernandez²

¹ Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

² International Maize and Wheat Improvement Center (CIMMYT), Wheat Program, Meksiko

Tehnološki kvalitet pšenice ima veoma važnu ulogu za dobijanje kvalitetnih finalnih proizvoda mlinarske, odnosno pekarske industrije. Kvalitet pšenice zavisi od velikog broja faktora. Izbor genotipa i primenu agrotehnike kontroliše čovek, dok se uticaj ekoloških faktora nalazi van ljudske kontrole. Ovi faktori mogu modifikovati kvalitetne karakteristike pšenice, kako na različitim lokalitetima tako i u različitim godinama. Dvadeset sorti ozime pšenice, stvorenih u oplemenjivačkim centrima u Novom Sadu i Kragujevcu, gajeno je u toku 1998, 1999. i 2000. na pet lokaliteta (Novi Sad, Inđija, Sremska Mitrovica, Kragujevac i Žitorađa). Sadržaj proteina u zrnu (N x 5.7) utvrđen je metodom Kjeldala a zapremina hleba volumomerom, uz korišćenje semena uljane repice. Za analizu interakcije genotip x spoljna sredina, primenjen je AMMI model. Na osnovu AMMI analize, većina genetipova nije istovremeno pokazala zadovoljavajuću stabilnost za sadržaj proteina i zapreminu hleba. Ipak, za dalji rad u oplemenjivanju, kao roditeljske komponente za unapređenje oba svojstva, mogu se koristiti sorte NSR-5 i Kremna, samo za povećanje sadržaja proteina sorte Milica i Gruža, odnosno za povećanje zapremine hleba, sorte Prima i Renesansa.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

VARIJABILNOST KOMPONENATA PRINOSA PŠENICE NA DEGRADIRANOM ZEMLJIŠTU

Dimitrijević, Sofija Petrović, M. Belić, V. Hadžić i Ljiljana Nešić

Poljoprivredni fakultet, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Deset sorti pšenice je ispitivano za varijabilnost komponenata prinosa na degradiranom zemljištu tipa solonjeca u kontrolnoj varijanti i uz primenu dva nivoa meliorativnih mera, kao i na černozemu. Meliorativne mere su se sastojale u primeni 25 t i 50 t fosfogipsa po hektaru. U radu je prikazana varijacija komponenata prinosa i to visina stabljike, masa biljke, masa zrna po biljci i žetveni indeks. Intenzivne sorte pšenice iskazale su najviše srednje vrednosti posmatranih osobina, na černozemu, ali i različitu reakciju na meliorativne mere na solonjecu.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

VARIJABILNOST SADRŽAJA B I Pb KOD Triticum sp.

Marija Kraljević-Balalić¹, Olja Ljubotin¹, R. Kastori¹ i N. Mladenov²

¹Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

²Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Stvaranje genotipova pšenice, efikasnih u usvajanju B, naročito u semiaridnim i aridnim oblastima, jedini je pravilan pristup u povećanju prinosa na zemljištima sa visokom koncentracijom B. Cilj ovog rada je bio da se ispita genetička varijabilnost i divergentnost u sadržaju B i Pb, kod 30 genotipova Triticum sp., u cilju odabiranja roditelja za hibridizaciju. Ogled je postavljen po slučajnom blok sistemu u tri ponavljanja. Koncentracija B u listovima pšenice u fazi klasanja, određivana je kolorimetrijski, a Pb primenom standardne AAS. Komponente prinosa analizirane su u fazi pune zrelosti. Statistička obrada podataka (srednje vrednosti, varijabilnost, korelacije i klaster analiza, primenom Euklidovih distanci), urađena je u programu SPSS for Windows 8.0. Postojale su signifikantne razlike u srednjim vrednostima između ispitivanih genotipova za koncentraciju B i Pb. Koeficijent varijacije ukazuje na postojanje genetičke varijabilnosti za koncentraciju B (V=9.30%) i Pb (V=17.88%). Prikazane su korelacije između sadržaja B, Pb i komponenti prinosa pšenice. Genotipovi Evropa 90, Peking 11, Nevesinjka i Kalyan Sona, koje pripadaju istom klasteru, a imaju najnižu koncentraciju B u listovima, mogli bi se koristiti u programu hibridizacije, kao dobri izvori germplazme.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

UTICAJ AGROEKOLOŠKIH USLOVA NA FRAKCIONI SASTAV I KLIJAVOST SEMENA DVE ZAJEČARSKE SORTE PŠENICE

R. Sabovljević¹, B. Petrović²,Zlatoljupka Stanković², Divna Marković¹ i Đ. Goranović³

¹Poljoprivredni fakultet, Beograd – Zemun

²Institut „Srbija”' CPTI Zaječar

³Zavod Topčider-Jugoinspekt Beograd

U radu je izvršeno ispitivanje uticaja lokacije proizvodnje semenskog useva na krupnoću, masu i klijavost semena dve zaječarske sorte pšenice (leda i kraljevica). Za rad je uzeto seme iz frakcija 2,20-2,85mm i 2,85-3,25mm. Iz ovih frakcija su izdvojene podfrakcije 2,50-2,75mm i 3,00-3,25mm koje su na gravitacionom separatoru razdvojene na četiri frakcije mase. U laboratoriji je ispitana masa 100 semena i ukupna klijavost semena (peti dan) na konstantnoj temperaturi 20°C u filter-papiru. Za obe osobine semena, po eksperimentalnim varijantama, utvrđena je ukupna varijabilnost (X; C.V.) i prosti korelacioni koeficijenti (r). Rezultati rada pokazuju da agroekološki uslovi proizvodnje semenskog useva imaju značajan uticaj na osobine semena obe sorte pšenice, ali različitog obima. Korelacije između mase i klijavosti semena menjaju se pri razdvajanju na frakcije mase ali različito po sortama i lokacijama proizvodnje semenskog useva.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

MEĐUZAVISNOST STAY GREEN SVOJSTVA U POPULACIJAMA KUKURUZA

G. Bekavac, N. Vasić, Božana Purar i Aleksandra Nastasić

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Stay green je sinonim dobrog zdravstvenog stanja biljaka u kasnijim fazama vegetacije, tolerantnosti prema suši, bolestima i insektima. Uprkos superiornosti hibrida koji se karakterišu ovim svojstvom u odnosu na tzv. non-stay green hibride, literaturni podaci o međusobnim odnosima stay green-a i nekih drugih svojstava su još uvek prilično skromni. Cilj rada bio je da se identifikuju svojstva koja determinišu stay green i prinos zrna kukuruza.

Za rad su odabrana S1 potomstva dve sintetičke populacije kukuruza (P1-SG i P2-SG). Najjači direktan efekat na stay green, ustanovljen je za sadržaj vode u listu. Iako je stepen saglasnosti između stay green-a i prinosa zrna bio veoma nizak (r_P1=-0.055; r_P2=0.003, u P1-SG i P2-SG, respektivno), najjači pozitivan direktan efekat (P<0.01) na prinos zrna ustanovljen je za stay green (p_P1=0.634 i p_P2=0.560). Signifikantne genetičke korelacije (P<0.01) između sadržaja vlage u zrnu i stay green-a (r_P1=0.497 i r_P2=0.709) mogle bi predstavljati problem u praktičnom oplemenjivanju na stay green; ipak slab i nesignifikantan direktan uticaj sadržaja vlage u zrnu na stay green (p_4y=-0.041; p_4y=-0.064) upućuje na zaključak da oplemenjivanje na ovo svojstvo ne mora da dovede do nepoželjnih promena u dužini vegetacije.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

VARIJABILNOST I KORELACIJE KOMPONENTI RODNOSTI LINIJE – MAJKE I SASTAVA SEMENSKOG MATERIJALA F₁GENERACIJE HIBRIDA KUKURUZA

R. Sabovljević¹, Đ.Goranović², D.Jovanović³, Božana Aćimović¹ i M. Rošulj⁴

¹Poljoprivredni fakultet, Beograd-Zemun

²Zavod Topčider – Jugoinspekt Beograd

³DP PKB, RJ Vrbovsko

⁴Institut za kukuruz „Zemun Polje” Beograd-Zemun

Sastav semenskog materijala F₁ generacije meren je kao: broj i masa semena pljosnatog oblika (na klipu); broj i masa ostalog semena (na klipu); broj i masa semena pljosnatog oblika po redovima biljaka linije-majke (1+4 i 2+3). Poljski ogled je izveden tokom dve godine u pet ponavljanja. Odnos redova biljaka roditelja bio je 4:2. Sve osobine biljaka linije-majke obrađene su na ukupnu varijabilnost (X; C.V.). Urađena je trofaktorijalna analiza varijanse gde su faktori: linija-majka (hibridna kombinacija), godina istraživanja i način proizvodnje semenskog useva. Rezultati pokazuju da genotip linije-majke (hibridna kombinacija) ima statistički vrlo pouzdan pojedinačan uticaj na sve ispitivane osobine u svim varijantama istraživanja. Ostali faktori imaju veći značaj u interakcijama. Najača korelaciona povezanost utvrđena je između broja svih semena na klipu i broja pljosnatih semena na klipu (r=0,90 do 0,99) pri vrlo visokoj determinaciji (D=0,92 do 0,99).

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

PROMENE MORFO-FIZIOLOŠKIH OSOBINA SEMENA RODITELJSKIH LINIJA I F₁ HIBRIDNIH KOMBINACIJA KUKURUZA USLED STARENJA

Lana Đukanović¹, R. Sabovljević², M. Rošulj¹

¹Institut za kukuruz „Zemun polje” Beograd-Zemun

²Poljoprivredni fakultet, Beograd-Zemun

Materijal je seme šest inbridovanih linija i F₁ hibridno seme od četiri SC kombinacije. Starenje je teklo u različitim uslovima čuvanja semena (temperatura; vlažnost vazduha; način pakovanja). Ispitivane su morfofiziološke osobine semena: masa semena, vlažnost semena, brzina klijanja semena, ukupna klijavost semena, dužina plumule, dužina korena. Sva ispitivanja su izvršena u standardnim laboratorijskim uslovima (t=20/30°C naizmenično 16/8 sati) dok je osobina U.K. ispitivana i po cold-testu. Eksperimentalni podaci obrađivani su za svaki termin (godinu starenja semena) posebno. Podaci su obrađeni na ukupnu varijabilnost (X; C.V.); obrađeni su dvofaktorijalnom i trofaktorijalnom analizom varijanse; korelaciona analiza urađena je primenom jednačine višestruke regresije (D; r; direktni i indirektni efekti); urađena je klaster-analiza. Rezultati pokazuju da seme linija reaguje različito na tok starenja u poređenju sa hibridnim kombinacijama. Takođe, da uslovi pod kojima teče proces starenja uzrokuju različit obim promena kod istih linija i istih hibridnih kombinacija.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

SORTNE SPECIFIČNOSTI KROMPIRA NA PRINOS I SADRŽAJ NITRATA

R. Pavlović, Ljiljana Bošković-Rakočević i G. Dugalić

Agronomski fakultet, Čačak

Proizvodnja mladog krompira veoma je značajna, kako za ishranu ljudi zbog izražene nutritivne vrednosti, tako i zbog samog perioda korišćenja. Takođe, njegova proizvodnja je visoko profitabilna i ima veliki agrotehnički značaj koji se ogleda u plodoredu, jer omogućava dve žetve godišnje ostavljajući iza sebe zemljište dobre strukture sa visokim nivoom hraniva. U cilju obezbeđenja zdravstveno bezbednog povrća sa dozvoljenim sadržajem nitrata, neophodna je primena optimalnih količina azotnih đubriva. Polazeći od navedenih činjenica, cilj ovih istraživanja bio je utvrditi optimalne doze azota za postizanje visokih prinosa različitih sorti mladog kromira. Poljski ogledi obavljeni su u vegetacionoj sezoni 2003. godine, na zemljištu tipa aluvijum, na lokaciji Trbušani kod Čačka. Ogled je postavljen u četiri varijante sa rastućim dozama azota uz korišćenje pet sorti krompira: Adora, Lizeta, Kleopatra, Amorosa i Kondor. Dobijeni rezultati pokazuju da rastuće doze azota utiču na povećanje prinosa mladog krompira pri čemu je najveći efekat utvrđen kod sorte Kleopatra gde je zabeleženo povećanje od 52,8%. Najmanji efekat ispoljen je kod sorte Adora. U pogledu sadržaja nitrata utvrđene su razlike i između ispitivanog sortimenta i rastućih doza azota.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

DOSTIGNUĆA I DALJI PRAVCI U OPLEMENJIVANJU SUNCOKRETA

D. Škorić, S. Jocić, D. Jovanović

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Prethodne decenije postignuti su značajni rezultati u oplemenjivanju suncokreta u svetu i kod nas. Koristeći različite metode povećana je genetička varijabilnost gajenog suncokreta i omogućeno je stvaranje produktivnih hibrida suncokreta. U divljim vrstama pronađeni su izvori otpornosti prema rđi, plamenjači, Phomopsisu, Macrophomina, volovodu i ugrađeni u inbred linije gajenog suncokreta sa dobrim kombinirajućim sposobnostima za agronomska svojstva. Problem u oplemenjivanju predstavlja brza izmena rasnog sastava kod patogena (plamenjača, volovod i dr.).

Značajni rezultati su postignuti i kod stvaranja hibrida za posebne namene. Stvoreni su hibridi sa visokim sadržajem oleinske kiseline u ulju (> 80 %). Pored toga radi se na izmeni tokoferola u ulju (umesto alfa, ugrađuju se beta, gama i delta). Stvoren je velik broj hibrida konzumnog tipa.

Glavni pravci u oplemenjivanju suncokreta u narednom periodu biće usmereni na povećanje genetske varijabilnosti, adaptabilnosti, otpornosti prema bolestima, insektima i stresu (suši). Pored divljih vrsta, kao izvori poželjnih gena poslužiće nove metode biotehnologije, koje treba da obezbede određene poželjne gene i da ubrzaju proces oplemenjivanja suncokreta.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

KOMPONENTE FENOTIPSKE VARIJABILNOSTI ZA PREČNIK GLAVE SUNCOKRETA (Helianthus annuus L.)

Nada Hladni¹, D. Škorić1 i Marija Kraljević-Balalić²

¹Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

²Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Suncokret je u mnogim zemljama u svetu i kod nas osnovna biljka za proizvodnju jestivog ulja. Visina biljke, veličina, forma i položaj glave na stablu, broj listova, njihova veličina, trajanje i raspored na biljci imaju važnu ulogu u definisanju optimalne arhitekture hibrida suncokreta (Škorić, 1975, 1989, 2002). U cilju praćenja načina nasleđivanja i efekta gena prečnika glave suncokreta u F₁ i F₂ generaciji izvršena su dialelna ukrštanja isključujući recipročna sa šest genetski divergentnih inbred linija suncokreta. Dobijene su značajne razlike u srednjim vrednostima za ispitivano svojstvo. Prečnik glave se u F₁ generaciji nasleđivao superdominantno jedino se u četiri ukrštanja javila dominacija, dok se u F₂ generaciji nasleđivao dominantno, a superdominacija se zadržala u četiri kombinacije. Glavni deo genetske varijanse čini dominantna komponenta, a način nasleđivanja prečnika glave je super-dominacija uzevši u obzir sve kombinacije ukrštanja u obe generacije (F₁ i F₂). Ova istraživanja mogu biti od značaja u stvaranju visokoprinosnih genotipova suncokreta.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

POPULACIONA DIVERGENTNOST I KOMBINACIONA SPOSOBNOST DIPLOIDNIH MULTIGERMNIH POPULACIJA ŠEĆERNE REPE OTPORNIH ILI TOLERANTNIH PREMA RIZOMANIJI

L. Kovačev, N. Čačić, Snežana Mezei i Nevena Nagl

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Postojanje genetičke divergentnosti, kako unutar tako i između različitih populacija neophodno je da bi se povećao genetički potencijal rodnosti, poboljšale kvantitativne osobine i otpornost prema najznačajnijim bolestima. U hibridizaciji šećerne repe multigermne diploidne populacije koriste se ili kao oprašivači za stvaranje F₁hibrida ili kao donori poželjnih gena za najvažnije kvantitativne i kvalitativne karakteristike. Njihova uloga i značaj u oplemenjivačkim programima od posebnog je interesa. U našoj zemlji više od 60% površina pogodnih za gajenje šećerne repe zahvaćeno je rizomanijom. U radu je ispitivano dvadeset multigermnih populacija različitih po stepenu otpornosti–tolerantnosti. Cilj istraživanja je bio da se utvrdi da li se ispitivane populacije koje se razlikuju po poreklu i stepenu otpornosti međusobno i genetički razlikuju, zatim da li postoji intra populaciona divergentnost zbog mogućnosti daljeg poboljšanja populacije i da se ispitaju opšte i specifične kombinacione sposobnosti u ukrštanjima s četiri genetički divergentne citoplazmatsko nuklearne muško sterilne linije. Primenom odgovarajućih statističkih metoda utvrđena je kako inter- tako i intra populaciona divergentnost diploidnih populacija.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

OSOBINE SEMENA KAO POKAZATELJ SRODNOSTI - GENOTIPSKE OSNOVE HIBRIDA ŠEĆERNE REPE

S. Petrović¹, R. Sabovljević², D. Biserčić³, Divna Marković² i Zlatoljupka Stanković⁴

¹Zavod za šećernu repu „Selekcija”, Aleksinac

²Poljoprivredni fakultet, Beograd-Zemun

³DPP „Mitrosrem”, Sremska Mitrovica

⁴Institut „Srbija”, CPTI Zaječar

Ispitivane su osobine semena šećerne repe pet triploidnih kombinacija i tri anizoploidne kombinacije. Ispitivane su osobine semena: ukupna masa klubeta-ploda (m₀), masa semena u plodu (m₁), masa klubeta (m₃), energija – brzina klijanja (E.K.) i ukupno klijanje (U.K.). Seme je uzeto iz dve frakcije veličine klubeta: 3,25-3,50 mm i 4,25-4,50 mm. Temperature za ispitivanje klijanja bile su: t₁=5°/15°C (naizmenično 12/12 sati); t₂=20°C const. Ispitivanja su vršena u deset ponavljanja (10x100 semena). Eksperimentalni podaci obrađeni su na ukupnu varijabilnost (X, C.V.), dvofaktorijalnom analizom varijanse (za osobine m₀ i m₁,trofaktorijalnom analizom varijanse (za osobine E.K. i U.K.) korelacionom analizom (proste korelacije za osobine m₀ i m₁; višestruka regresija za osobine U.K.i E.K.) i grupisanjem po osnovi razlika (klaster-analiza). Klaster analiza pokazuje najveću uslovljenost genotipskom konstitucijom sorte (triploidi i anizoploidi) i grupom hibridnih kombinacija (AL – triploidni hibridi i NS – triploidni hibridi).

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

TIP LISTA I PRINOS ZRNA STOČNOG GRAŠKA

V. Mihailović i A. Mikić

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Cilj trogodišnjeg ogleda (2000-2002) bilo je ispitivanje prinosa zrna devet genotipova graška različitog tipa lista. Jedan od njih (Акациевидная форма) imao je bagremasti (Aftl), četiri (NS-junior, moravac, javor i amino) normalni (AfTl) i četiri (jezero, 4(1993), CD i Primeroy) afila (afTl) tip lista. Praćene su prosečna visina biljke (VB), visina prve mahune (VPM), broj internodija (BI), broj mahuna po biljci (BMB), broj zrna po biljci (BZB), masa biljke (MB), prinos zrna po biljci (PZB) i jedinici površine (PZP), žetveni indeks (ŽI) i masa hiljadu zrna (MHZ). Utvrđeno je postojanje značajnih razlika u komponentama prinosa zrna, kako između grupa sa različitim tipom lista, tako i među genotipovima u okviru iste grupe. Sorte AfTl genotipa odlikovale su se najvećim vrednostima VB (75,2 cm), VPM (43,5 cm), BI (18,9), BMB (8,7), BZB (34,2), MB (15,89 g) i PZP (6,97 g). Genotipovi afTl fenotipa imali su najveći ŽI (0,56), PZP (2980 t/ha) i MHZ (255 g). Sorta NS-junior odlikovala se najvećim vrednostima VB (120,4 cm), VPM (68,6 cm), BI (22,2), BMB (11,3), BZB (42,5) i MB (17,95 g). Najveći PZB (8,56 g) postigla je sorta javor, dok je najveći ŽI određen kod genotipa 4(1993) (0,60). Najveći PZP ostvarila je sorta Primeroy (4298 kg/ha), a najveća MHS izmerena je kod moravca (301 g).

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

SORTNA ISPITIVANJA NOVIH HIBRIDA PARADAJZA

R. Pavlović i Ljiljana Bošković-Rakočević

Agronomski fakultet, Čačak

Paradajz predstavlja veoma značajnu kulturu za našu zemlju sa razvijenom proizvodnjom na većim površinama i značajnim učešćem u ukupnoj potrošnji povrća. Proizvodnja se organizuje na otvorenom polju i u zatvorenom prostoru. Znatne površine su u plastenicima bez dopunskog zagrevanja, čija je osnovna namena da biljke štite od slabijih kratkotrajnih mrazeva i u stvaranju što povoljnijih temperaturnih uslova. Poslednjih godina, u našoj zemlji uočena je velika raznolikost korišćenog sortimenta, što se različito odražava na postizanje prinosa. U plasteničkoj proizvodnji, zbog visokih troškova, jedan od glavnih faktora je izbor sorte, odnosno hibrida sa njihovim karakteristikama u pogledu komponenti prinosa, otpornosti i kvaliteta plodova. Na osnovu navedenih činjenica, i u cilju uvođenja novog sortimenta u proizvodnju obavljena su ova istraživanja, da bi se utvrdile sortne specifičnosti i dale preporuke za njihovo širenje u proizvodnoj praksi. Ogledi su izvedeni u vegetacionoj sezoni 2003. godine u plastenicima bez dopunskog zagrevanja, sa većim brojem genotipova paradajza, u mestu Trbušani kod Čačka. Rezultati istraživanja pokazuju značajne razlike u pogledu komponenti prinosa ispitivanog sortimenta.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

ANALIZA GLAVNIH KOMPONENATA (PCA) OSOBINA PASULJA

(Phaseolus vulgaris L.)

Mirjana Vasić i Jelica Gvozdanović-Varga

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Ispitivana je divergentnost kolekcije pasulja. Posmatrane su boja i oblik zrna pasulja kao kvalitativne i 13 kvantitativnih osobina (tri komponente visine biljke, pet direktnih komponenti prinosa i pet hemiskih osobina zrna). Analizom glavnih komponenata (PCA) utvrđeno je koje su od ispitivanih osobina odlučujuće u diferenciranju genotipova. Glavne komponente su formirane na osnovu korelacione matrice. Prikaz glavnih komponenti vršen je preko nerotiranih i preko rotiranih vrednosti korelacija osobina s glavnim osama. Prikazan je procentualni udeo pojedinih glavnih komponenata u ukupnoj varijabilnosti, kao i kumulacija varijabilnosti. Za objašnjenje varijabilnost kolekcije dovoljno je bilo sedam glavnih komponenata. Prva glavna komponenta govori o produktivnosti genotipa, druga o obliku zrna, treća o krupnoći zrna, četvrta o pogodnosti genotipova za žetvu, a ostale tri o hemijskom sastavu zrna.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

MORFOLOŠKO-PROIZVODNE OSOBINE EKSPERIMENTALNIH HIBRIDA I RODITELJSKIH KOMPONENTI CVEKLE

R. Sabovljević¹, Zlatoljupka Stanković², B.Petrović², S.Petrović ³ i D.Biserčić ⁴

¹Poljoprivredni fakultet u Beogradu-Zemunu

²Institut „Srbija"”CPTI Zaječar

³Zavod „Selekcija” Aleksinac

⁴DPP „Mitrosrem” Sremska Mitrovica

U poljskim ogledima ispitivane su morfološko-proizvodne osobine eksperimentalnih hibrida cvekle. Komponenta majka je stvorena višestrukim povratnim ukrštanjima i odabiranjima, a stabilizovana je kao CMS varijanta. Oprašivači su takođe stabilizovani višestrukim povratnim ukrštanjima i odabiranjima. Ispitivanjima su obuhvaćena ukupno četiri eksperimentalna hibrida (F₁generacija,uslovno uzeto TC hibridnih kombinacija), po dve hibridne kombinacije jedne majke sa dva različita oprašivača. Jedan od kriterijuma u odabiranjima i ukrštanjima bio je i učešće jednosemene klubadi u ukupnom broju klubadi na biljkama-majkama. Morfološko-proizvodne osobine obuhvatale su: broj listova na biljci, prečnik korena, masa korena, broj prstenova na preseku korena, boja lisne drške i liske, boja preseka korena, dužina zadebljalog korena, oblik korena, suva materija u soku (digestija), masa lista po biljci u tehnološkoj zrelosti korena. Sve osobine obrađene su na ukupnu varijabilnost (prosek; C.V.). Za pojedine osobine izvršena je korelaciona analiza primenom jednačine višestruke regresije.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

VARIJABILNOST I KORELACIJE OSOBINA BILJAKA I SEMENA KOD PET VRSTA LEKOVITIH BILJAKA

R. Jevđović¹, R. Sabovljević² i Divna Marković²

¹Institut za proučavanje lekovitog bilja „Josif Pančić”, Beograd

²Poljoprivredni fakultet, Beograd-Zemun

U istraživanjima su obuhvaćene sledeće vrste lekovitih biljaka: bela slačica (Sinapis alba L.), piskavica (Trigonella foenum-graecum L.), heljda (Fagopyrum esculentum Moench), neven (Calendula officinalis L.) i crni slez (Malva silvestris L.). Izvršena su trogodišnja ispitivanja u poljskim uslovima. Ogledi su bili na površinama Instituta „Josif Pančić” u Pančevu. Kod svih pet vrsta lekovitih biljaka materijal su sorte-populacije, koje se održavaju masovnom selekcijom u svakoj generaciji. Obuhvaćene su neke morfološke osobine biljaka (visina stabla, broj grana), neke proizvodne osobine (broj plodova po biljci, broj i masa semena po biljci) i osobine semena (krupnoća semena, klijavost semena). Istraživanja su obuhvatila pojedinačne biljke i radne uzorke iz materijala. Eksperimentalni podaci obrađeni su za svaku godinu posebno i za sve tri godine zajedno. Eksperimentalni podaci obrađeni su na ukupnu varijabilnost (X; C.V.), analizom varijanse, korelacionom analizom (primenom jednačine višestruke regresije) i klaster-analizom. Rezultati pokazuju različite vrednosti, za iste osobine, u odnosu na botaničku vrstu, godinu-sezonu istraživanja i za sve tri godine istraživanja.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

SPONTANI SRODNICI PŠENICE U KONTINENTALNOM DELU CRNE GORE

Sofija Petrović i M. Dimitrijević

Poljoprivredni fakultet, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

U 2002. godini izvedena je istraživačka ekspedicija sa ciljem ispitivanja i prikupljanja genetičke varijabilnosti roda Aegilops, divljeg srodnika pšenice u mediteranskom regionu, na teritoriji Crne Gore. U radu su prikazani rezultati istraživanja u kontinentalnom delu Crne Gore (dolina Zete, Rijeka Crnojevića, Rumija i oblast oko Skadarskog jezera), gde je ustanovljena značajna genetička varijabilnost ispitivanog roda na većem broju lokaliteta.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

VARIJABILNOST OSOBINA KLASA PŠENICE NA DEGRADIRANOM ZEMLJIŠTU

Sofija Petrović, M. Dimitrijević, M. Belić, V. Hadžić i Ljiljana Nešić

Poljoprivredni fakultet, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Deset sorti pšenice je ispitivano za varijabilnost komponenata prinosa klasa na degradiranom zemljištu tipa solonjeca u kontrolnoj varijanti i uz primenu dva nivoa meliorativnih mera, kao i na černozemu. Meliorativne mere su se sastojale u primeni 25 t i 50 t fosfogipsa po hektaru. U radu je prikazana varijacija komponenata prinosa klasa i to dužina klasa, masa klasa, broj i masa zrna po klasu. Intenzivne sorte pšenice su iskazale najviše srednje vrednosti posmatranih osobina, na černozemu, ali i različitu reakciju na meliorativne mere na solonjecu.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

BOKORENJE KOD PŠENICE

Veselinka Zečević, D. Knežević i Danica Mićanović

IIP „SRBIJA”-Beograd, Centar za strna žita, Kragujevac

U radu je ispitivana varijabilnost, komponente fenotipske varijanse i heritabilnost za produktivno bokorenje kod 50 genotipova pšenice. Istraživanja su obavljena u ogledu koji je izveden po slučajnom blok sistemu u toku dve godine. Ispitivane sorte pšenice ispoljile su visoko značajne razlike u srednjim vrednostima za produktivno bokorenje. Prosečno za obe godine, najveća vrednost za ovo svojstvo utvrđena je kod sorte Zlatna Dolina (12,5), a najmanja kod Zemunke i Pobede (8,0). Standardnom devijacijom i koeficijentom varijacije ustanovljena je visoka varijabilnost produktivnog bokorenja u obe godine ispitivanja. Prosečno za obe godine i sve sorte, koeficijent varijacije je bio dosta visok (V=23,6%). Znatno veća varijabilnost od prosečne utvrđena je između pojedinih sorti. Sorta Minister Dwarf (V=30,8%) pokazala je najveću varijabilnost ovog svojstva u obe godine istraživanja. Najmanja varijabilnost ovog svojstva utvrđena je kod Skopljanke (V=14,3%). Heritabilnost u širem smislu za ovo svojstvo iznosila je h2=59,2%. Na osnovu komponenti fenotipske varijanse ustanovljen je sličan udeo genotipa (24,6%), interakcije genotip/godina (24,0%) i godine (20,7%) u ukupnoj varijabilnosti ovog svojstva. Visoke vrednosti za udeo godine i interakcije ukazuju na jaku zavisnost ovog svojstva od faktora spoljne sredine.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

GENETIČKA USLOVLJENOST TEHNOLOŠKOG KVALITETA PŠENICE

D. Knežević¹, Veselinka Zečević¹, Nevena Ðukić² i Danica Mićanović¹

¹ IIP SRBIJA, Centar za strna žita, Kragujevac

² Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Kragujevcu, Kragujevac

Kvalitet je kompleksno genetički determinisano svojstvo. Veliki je broj parametara koji učestvuju u određenu kvaliteta. U ovom radu je predstavljena analiza sedimentacije proteina i volumena hleba kod 20 genetički različitih sorti pšenice. Metodom elektroforeze analiziran je sastav glijadina i glutenina. Ispitivana je povezanost glijadina i glutenina koji su kodirani Gli-1 i Glu-1 alelima sa komponentama kvaliteta. Ustanovljeno je da sorte (KG.56, KG.56S, Rodna i Tara) koje imaju Gli-B1b, Gli-D1b, Glu-D1d imaju visoke vrednosti sedimentacije proteina i volumena hleba. Takođe je ustanovljena pozitivna korelacija između Gli-D2a i sedimentacije proteina, kao i između Gli-B1l i volumena hleba (Srbijanka, Ravanica, Jugoslavija, Balkan i dr.). Identifikovani Gli-1 i Glu-1 aleli mogu se koristiti kao markeri za kvalitet u oplemenjivanju pšenice. Međutim, analizirane komponente tehnološkog kvaliteta nisu genetički određene samo sa Gli-1 i Glu-1, već i drugim faktorima (Gli-2, Gli-3, proporcijom sadržaja glijadina/glutenina itd.) koje treba više proučiti.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

VARIJABILNOST PRINOSA I KVALITETA SORTI OZIME PŠENICE U LOKALITETU KRAGUJEVAC

M. Pavlović¹, Zorica Jestrović¹, M. Kuburović² i D. Knežević¹

¹Institut za istraživanja u poljoprivredi „Srbija”, Centar za strna žita Kragujevac

²Agronomski fakultet, Čačak

Prinos zrna, morfološke osobine i pokazatelji tehnološkog kvaliteta kod 22 sorte i 1 linije ozime pšenice su analizirani i upoređivani sa sortama pobeda i partizanka u dvogodišnjim istraživanjima. Prosećni prinosi zrna u obe godine su se kretali od 6.04 – 7.36 t/ha. Sorte pšenice rusija, lazarica i lira pokazale su visoko značajno veći prinos u odnosu na pobedu. Prosečan prinos zrna za ispitivane sorte se razlikovao po godinama. Ustanovljena je razlika od 2.82 t/ha između prosečnih prinosa u dve godine ispitivanja, što ukazuje na veliki uticaj agroekoloških uslova. Spoljašnji faktori su bitno uticali na varijabilnost visine stabljike: razlike su iznosile i do 30 cm zavisno od godine. Prosečna visina biljaka je iznosila od 72.0 cm (KG 100) do 97.0 cm (kraljevica). Razlike u vremenu klasanja između godina u proseku su iznosile 5 dana. Ispitivane sorte su imale hektolitarsku masu zrna iznad 80 kg pri čemu se ističe sorta košuta (86.60 kg). Prema krupnoći zrna ističu se sorte kraljevica i matica. Visoke vrednosti sedimentacije proteina iznad 50 ml imale su sorte KG 56-S, rodna, rusija i bistrica, dok je sadržaj proteina bio najveći kod studenice (11.23%). Na osnovu dobijenih rezultata može se videti veoma jak uticaj agroekoloških uslova za ispoljavanje morfofizioloških i produktivnih osobina kod ispitivanih genotipova.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

NASLEĐIVANJE POJEDINIH KOMPONENATA PRINOSA OZIMOG JEČMA

Milomirka Madić¹ i Marija Kraljević-Balalić²

¹ Agronomski fakultet, Čačak

² Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Pet divergentnih genotipova ozimog dvoredog ječma (Vada, Đerdap, NS-293, Jagodinac i Sladoran) je odabrano za dialelna ukrštanja, da bi se ocenio način nasleđivanja, efekat gena i komponente genetičke varijanse za broj i masu zrna po klasu u F₁ generaciji.

Ocena načina nasleđivanja data je na bazi signifikantnosti razlika sredina vrednosti hibrida u odnosu na roditeljski prosek. Za utvrđivanje komponenti genetičke varijanse i regresionu analizu podataka korišćena je metoda Jinks (1954), Hayman (1954) i Mather and Jinks (1971).

Između srednjih vrednosti roditelja i potomstva su postojale značajne razlike za oba ispitivana svojstva. Broj i masa zrna po klasu u većini kombinacija ukrštanja nasleđivale su se uglavnom dominantno ili superdominantno. Komponente genetičke varijanse, prosečan stepen dominacije i linija regresije ukazali su na superdominaciju kod nasleđivanja ovih osobina. Dobijene vrednosti heritabilnosti za broj i masu zrna po klasu su bile u veoma širokom dijapazonu.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

KORELACIJE I "PATH" KOEFICIJENT ANALIZA ZA PRINOS I KOMPONENTE PRINOSA OZIMOG JEČMA

Milomirka Madić, A. Paunović i D. Đurović

Agronomski fakultet, Čačak

Da bi se što preciznije utvrdile uzročno posledične veze između direktnih i indirektnih komponenti prinosa zrna kod ozimog ječma primenjen je metod proste korelacije i analiza koeficijenata putanje. Proučavane su korelacije između prinosa zrna, žetvenog indeksa, visine stabljike, broja i mase zrna po klasu i biološkog prinosa, u kojem je prinos zrna predstavljao zavisno, a ostala svojstva nezavisno promenljive varijable. Između biološkog prinosa i prinosa zrna dobijena je najveća pozitivna korelacija (0,73), koja predstavlja i rezultat visokog direktnog efekta biološkog prinosa na prinos zrna (0,56) i visokih indirektnih efekata preko svih ispitivanih osobina. Takođe je u pozitivnoj korelaciji sa prinosom bio i broj zrna po klasu.

Visoka pozitivna korelacija ustanovljena je između žetvenog indeksa i prinosa zrna kako metodom prostih koeficijenata (0,70) tako i metodom parcijalnih koeficijenata putanje (0,44). Direktan efekat visine stabljike na prinos je znatno slabiji nego što bi se moglo zaključiti samo na osnovu koeficijenata korelacije, jer visina stabljike je indirektno uticala na prinos preko biološkog prinosa, nešto manje preko žetvenog indeksa i broja zrna. Masa zrna po klasu nije pokazala značajnu međuzavisnost sa visinom prinosa.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

KORELACIONA POVEZANOST IZMEĐU OSOBINA LINIJE MAJKE I HIBRIDNOG SEMENA F₁ GENERACIJE HIBRIDA KUKURUZA ZPTC 196

Jasmina Milenković¹, R. Stanisavljević¹, R. Sabovljević² i Ivana Stojanović¹

¹Institut za istraživanja u poljoprivredi “SRBIJA”

Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja Zaječar,

²Poljoprivredni Fakultet, Beograd

Proizvodnja semena hibrida kukuruza (Zea mays L.) u području Zaječara i okoline ograničena je ekološkim uslovima. Nedostatak padavina i visoke temperature u letnjem periodu, ne dozvoljavaju proizvodnju semena hibrida kasnije vegetacije. Međutim, smanjena količina padavina u periodu od avgusta do septembra, uz povoljne toplotne uslove, omogućava fiziološki zreo i zdrav naturalni semenski materijal, ali samo ako linija majka ima kraći vegetacioni period (FAO 200-300). U radu je ispitivan uticaj osobina klipa (dužina klipa, broj semena na klipu, masa semena na klipu, broj semena u frakciji, masa semena u frakciji), na frakcioni sastav i klijavost naturalnog semenskog materijala hibridnog semena kukuruza ZPTC 196. U primenjenoj korelacionoj analizi obuhvaćeni su svi eksperimentalni uslovi (dve godine, redovi biljaka linije majke, sa navodnjavanjem i bez navodnjavanja). Rezultati istraživanja su pokazali da je primenjeni pristup korelacione analize za frakcioni sastav klipa (broj i masa semena po frakcijama) skoro sveobuhvatan, dok za klijavost semena po frakcijama, verovatno, nisu obuhvaćeni svi faktori koji utiču na tu osobinu.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

UTICAJ LINIJE-MAJKE NA AGROTEHNIČKU VREDNOST OSOBINA HIBRIDNOG SEMENA KUKURUZA

Maja Ječmenica¹, R. Sabovljević², Gordana Demić¹, S.Antonić³, Đ. Goranović⁴

¹Ministarstvo poljoprivrede i vodoprivrede Republike Srbije

²Poljoprivredni fakultet, Beograd-Zemun

³DP „Semenarstvo”, Šabac

⁴Zavod Topčider-Jugoinspekt, Beograd

Materijal je F₁hibridnoseme kukuruza dve SC kombinacije. U obe SC kombinacije ista je linija- majke, a očevi–oprašivači su različiti. Iz naturalnog semenskog materijala izdvojena je kontrola, dve frakcije oblika semena (pljosnato i okruglo-deformisano) i četiri frakcije veličine semena (sitno; srednje-sitno; krupno; srednje krupno). U laboratorijskim uslovima izvršena su ispitivanja osobina semena: masa suvog (m₀); masa suvog klijanca (m₁); gubitak mase pri klijanju (Δm); ukupna klijavost semena petog dana (%). Ispitivanje klijavosti izvršeno je pri tri temperature: t₁=20°/30°C (naizmenično 16/8 sati); t₂=10°/20°C (naizmenično 12/12 sati); t₃=20°C const. Eksperimentalni podaci za m₀ i Δm obrađeni su dvofaktorijalnom analizom varijanse (faktori: godina-vegetacioni period i hibridna kombinacija). Urađena je korelaciona analiza primenom jednačine višestruke regresije za (%). Nezavisno promenljive osobine su: m_0,m₁ i Δm. Korelaciona analiza urađena je za svaku hibridnu kombinaciju i temperaturu posebno i za frakcije semena i kontrolu posebno. Rezultati pokazuju različit uticaj linije-majke na osobine hibridnog semena kukuruza.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

REZULTATI ISPITIVANJA NEKIH ZP I NS HIBRIDA KUKURUZA

M. Biberdžić¹, D. Lazović¹, B. Marković², S. Barać¹ i S. Stojković¹

¹Poljoprivredni fakultet Priština sa sedištem u Lešku

²Zavod za poljoprivredu, Prokuplje

U radu su prikazani rezultati makro ogleda sa nekim ZP i NS hibridima kukuruza. Ogled je izveden 2001 i 2002 godine u području Toplice. Zemljište na kome je ogled izveden je tipa smonice u ogajnjačavanju. Predkultura je bila ozimi ječam. Setva je obavljena početkom Maja meseca. U makro ogledu je bilo uključeno 19 ZP i NS hibrida kukuruza različite dužine vegetacije.

Rezultati ogleda pokazuju da je u berbi nedostajalo od 12-26 % biljaka u odnosu na broj posejanih. Sadržaj vlage u berbi se kretao od 20,7 do 28,8 %. Prosečan prinos je iznosio od 4,73 (NS dunav) do 6,47 t/ha (NS zenit).

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

PRODUKTIVNOST ULJANIH LINIJA KUKURUZA IZ RAZLIČITIH CIKLUSA SELEKCIJE

J. Boćanski¹, Aleksandra Nastasić² i R. Popov²

¹Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

²Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Rekurentna selekcija poboljšava osobine populacije povećanjem frekvencije poželjnih alela. Kod kukuruza (Zea mays L.) se očekuje da visoka frekvencija poželjnih alela u populaciji ima uticaj na poboljšanje osobina inbred linija i hibrida izvedenih iz ove populacije. Većina sadašnjih programa oplemenjivanja imaju za cilj uporedno poboljšanje većeg broja osobina. U oplemenjivanju kukuruza na specifična svojstva (sadržaj i kvalitet ulja) nužno je, takođe povećavati i prinos zrna i ostale agronomski važne osobine.

U radu ispitivan je doprinos fenotipske rekurentne selekcije povećanju sadržaja ulja u sintetičkoj populaciji NSU1 i u hibridima, koji su stvoreni na bazi linija poreklom iz ove populacije. U proteklom periodu urađeno je 16 ciklusa rekurentne selekcije na povećan sadržaj ulja. Početna populacija imala je prosečan sadržaj ulja 4,79%, a nakon 15 ciklusa selekcije sadržaj ulja iznosi 12.94%.

Ostvareni prinos zrna inbred linija u ukrštanjima sa testerom zavisio je od potencijala za rodnost inbred linija i agroekoloških uslova u godini ispitivanja. Linije u završnoj fazi ispitivanja davale su prinos i preko 10 t/ha.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

POJEDINAČNI I ZDRUŽENI UTICAJ KOMPONENTI PRINOSA NA PRINOS ZRNA KOD DVA SINTETIKA KUKURUZA

N. Deletić i N. Gudžić

Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Prištini, Lešak

U radu su ispitivane dve sintetičke populacije kukuruza, stvorene kombinacijom linija dobijenih iz domaćih populacija, od kojih je jedna (SynPEŽL) žutog zrna, a druga (SynPEBL) belog zrna. Nakon izračunavanja genotipskih korelacionih koeficijenata, urađena je višestruka regresiona i path analiza. Izračunati su direktni uticaji nezavisno promenljivih (komponente prinosa, visina biljke i klipa, procenat poleglih i slomljenih) na prinos zrna, kao i indirektni uticaji svake nezavisno promenljive. Izračunati su i koeficijenti višestruke determinacije za sve kombinacije nezavisno promenljivih (od 7x7 do 2x2). Kod SynPEŽL populacije su direktni uticaji bili značajni za sva svojstva osim broja redova zrna, ali su za procenat poleglih i slomljenih, te visinu i dužinu klipa bili negativni. Kod SynPEBL populacije visina klipa i broj redova zrna su pokazali značajan pozitivan direktan uticaj na prinos, a visina biljke negativan. Postojao je i veliki broj značajnih indirektnih uticaja u obe populacije. Koeficijenti višestruke determinacije su bili značajni za sve kombinacije nezavisno promenljivih u SynPEŽL populaciji i za većinu kombinacija u SynPEBL populaciji.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

VARIJABILNOST I POVEZANOST KOMPONENTI PRINOSA KOD DVE SINTETIČKE POPULACIJE KUKURUZA

N. Deletić i N. Gudžić

Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Prištini, Lešak

U radu su ispitivane dve sintetičke populacije kukuruza, stvorene kombinacijom linija dobijenih iz domaćih populacija, od kojih je jedna (SynPEŽL) žutog zrna, a druga (SynPEBL) belog zrna. Nakon samooplodnje oko 500 biljaka iz svake populacije, odabrano je po 96 S₁ familija za komparativne oglede. Ogledi su postavljeni po Nested Design metodu, u četiri seta, na lokalitetima Peć i Zemun Polje. SynPEBL populacija je imala više srednje vrednosti, u proseku, ispitivanih svojstava u odnosu na SynPEŽL populaciju, ali su te razlike bile značajne za visinu biljke i klipa, te za komponente prinosa. Genetske varijanse su bile značajno veće u SynPEŽL populaciji za svojstva prinos zrna, dužina klipa i broj zrna u redu. Fenotipske varijanse su pratile isti trend. Dobijene su visoke vrednosti heritabilnosti u širem smislu za većinu ispitivanih osobina u obe populacije. Genotipske korelacije između prinosa i ostalih osobina su bile visoko signifikantne za sva svojstva, izuzev procenta poleglih i slomljenih biljaka kod SynPEBL populacije. Značajne negativne genotipske korelacije su utvrđene u SynPEŽL populaciji između mase 1000 zrna sa jedne strane i broja redova zrna, te broja zrna u redu sa druge strane. Očekivana genetska dobit od selekcije na prinos je bila viša u SynPEŽL populaciji.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

GENETIČKA DIVERGENTNOST VISINE STABLA SIRKA METLAŠA

[Sorghum bicolor (L.) Moench]

V. Sikora i J. Berenji

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

U trogodišnjim ogledima proučavana je kolekcija germplazme od 227 genotipova sirka metlaša, pri čemu je analizirana visina stabla. Izračunate su srednje vrednosti i pokazatelji varijacije. Analiza varijanse pokazuje da za visinu stabla postoji visoko značajna varijabilnost između genotipova. Minimalna visina stabla u ogledu je iznosila 35 cm, maksimalna 284 cm, standardna devijacija 8,82 cm a koeficijent varijacije 6,4 %. Genetička divergencija između proučavanih genotipova sirka metlaša, ustanovljena je primenom hijerarhijske klaster analize. Korišćen je Wardov metod, pri čemu je razlika između grupa izražena preko Euklideanove distance. Od proučavanih genotipova je na dendrogramu izdvojeno osam grupa. Genotipovi uključeni u isti klaster imaju slične varijacione intervale za analizranu osobinu i nizak stepen genetičke divergencije. Genotipovi iz različitih klastera ispoljavaju visoku alelnu divergenciju.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

NAJNOVIJA DOSTIGNUĆA U OPLEMENJIVANJU LANA I SUNCOKRETA

Vesna Stanković, Dijana Dijanović, I. Mihajlović

Institut za istraživanja u poljoprivredi »Srbija«, Beograd

Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja Zaječar, Zaječar

Rad na oplemenijvanju suncokreta u Centru za poljoprivredna i tehnološka istraživanja, Zaječar, započeo je 80-tih godina. Pored oplemenjivanja na glavne komponente prinosa i visok genetski potencijal za prinos u oplemenivačkim programima konzumnih genotipova suncokreta postoje i specifični ciljevi: povećanje sadržaja proteina, smanjenje sadržaja ulja, povećanje mase 1000 semena, smanjenje udela ljuske, uniformnost u boji i veličini semena. Najnovija dostignuća u oplemenijavnju suncokreta Centra Zaječar su hibrid konzumnog tipa Proteinac 94 (priznat 1998. god.), hibrid Junior (priznat 2001. god.) i sintetička proteinska sorta Zenit (priznata 2003. god.). Početkom 90-tih godina otpočelo se sa radom na proučavanju agronomskih svojstava postojećeg sortimenta uljanog lana, kao i na pripremi za oplemenjivački rad kolekcionisanjem materijala. Glavni cilj oplemenijvanja lana je dobijanje visokoprinosnih sorti sa braon i žutom bojom semena koje mogu da se koriste kako za ekstrakciju ulja tako i za konzum. U toku rada stvoren je izvestan broj linija uljanog lana sa pozitivnim svojstvima. 2003. godine priznata je sorta lana sa žutom bojom semena - Zlatko.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

OPLEMENIJVANJE SUNCOKRETA ZA KONZUMNU UPOTREBU

Dijana Dijanović, Vesna Stanković, I. Mihajlović

Institut za istraživanja u poljoprivredi „Srbija”, Beograd

Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja Zaječar, Zaječar

Suncokret (Helianthus annuus L.) za konzumnu upotrebu privlači pažnju u celom svetu a takođe i u našoj zemlji. Potrošnja ovog proizvoda je u osetnom porastu jer njegovo korišćenje dobija sve veću primenu: suncokret u ljusci, oljuštena jezgra koje mogu biti pržena, nepržena, soljena ili nesoljena sa dodatkom raznih začina. Jezgro suncokreta koristi se za pripremanje preko 100 različitih prehrambenih proizvoda: specijalnih vrsta hlebova, kolača, sladoleda, čokolada. U skladu sa zahtevima tržišta ciljevi oplemenjivanja konzumnog suncokreta su visoka produktivnost, veći sadržaj proteina, manji sadržaj ulja, povećana masa 1000 semena, manji udeo ljuske, laka gricljivost kao i tolerantnost na dominantne bolesti u reonu gde se gaje. U Centru za poljoprivredna i tehnološka istaživanja Zaječar do sada su stvorena 4 genotipa proteinskog suncokreta (dve sorte i dva hibirda). U radu su prikazani rezultati ostvareni na povećanju sadržaja proteina, mase 1000 semena, smanjenju sadržaju ulja i ljuske kod 90 novih hibridnih kombinacija. Hibridne kombinacije su dobijene ukrštanjem CMS i restorer linija.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

POVRATNA UKRŠTANJA U INTERSPECIES HIBRIDIZACIJI SUNCOKRETA

Jovanka Atlagić¹, Dejana Panković¹ i Ana Pekanović²

¹Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

²Biološki fakultet, Beograd

Pri unošenju „poželjnih” svojstava (otpornost na prouzrokovače bolesti) iz divljih srodnika u gajeni suncokret unose se i „nepoželjna” (grananje, mali prečnik glave, nizak sadržaj ulja i dr.). Da bi se prevazišao ovaj problem koriste se povratna ukrštanja (F₁ interspecies hibridi x gajeni suncokret). S druge strane u povratnim ukrštanjima se vrlo često gube „poželjna” svojstva. Primenom citoloških analiza (mejoza i vitalnost polena) i metoda molekularnih markera (RAPD) izvršena je procena koji deo genoma roditeljskih vrsta je prisutan kod interspecies hibrida F₁ i BC₁F₁ gen. Rezultati pokazuju da se % nepravilnosti u mejozi povećava od F₁ do BC₁F₁ gen., kao i pojavu aneuploida i sterilnosti kod ukrštanja heksaploidne vrste H. rigidus i gajenog suncokreta. Genetička udaljenost između roditelja je iznosila 83%. Između H. rigidus i F₁ hibrida 54 i 61%, a između H. annuus i H. rigidus 70-76%. U BC₁F₁generaciji genetička udaljenost od H. annuus je iznosila od 58-66%, a od H. rigidus 69-76%.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

FENOTIPSKA I GENOTIPSKA VARIJABILNOST DUŽINE KRUNICE CEVASTOG CVETA I SADRŽAJA NEKTRA KOD NEKIH GENOTIPOVA SUNCOKRETA

J. Joksimović, J. Atlagić, Z. Sakač, V. Miklič i N. Dušanić

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Najznačajniji parametri atraktivnosti za oprašivače kod suncokreta su sadržaj nektra i dužina krunice cevastog cveta. Fenotipska i genotipska varijabilnost ovih svojstava je izučavana kod 4 komercijalno važna hibrida i njihovih roditeljskih komponenti u ogledu sa 3 doze đubrenja, u dve godine. Rezultati istraživanja pokazuju da je na varijabilnost dužine krunice cevastog cveta bio najznačajniji uticaj godine (85,38-97,46%), ako se ona posmatra za pojedinačne genotipove. Pošto su godine istraživanja bile ekstremno različite fenotipska varijansa je izračunata za hibride i roditeljske komponente za svaku godinu posebno. U takvim okolnostima za sve kombinacije ukrštanja najveći udeo u fenotipskoj varijansi za dužinu krunice cevastog cveta je imao genotip: 57,27-61,11% (NS-H-45); 64,51-84,84% (Velja); 96,74-97,20% (NS-H-702) i 13,92-73,17% (NS-H-111). Slično je bilo i sa fenotipskom varijabilnošću za sadržaj nektra, jer je takođe bio najznačajniji uticaj genotipa i to: 39,77-48,25% kod NS-H-45; 39,06-42,51% kod Velja; 31,97-72,36% kod NS-H-702 i 62,13-94,96% kod NS-H-111.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

NAČIN NASLEĐIVANJA I HERITABILNOST DUŽINE KRUNICE CEVASTOG CVETA I SADRŽAJA NEKTRA KOD NEKIH GENOTIPOVA SUNCOKRETA

Jovanka Atlagić, J. Joksimović, Z. Sakač, V. Miklič i N. Dušanić

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Pošto su dužina krunice cevastog cveta i sadržaj nektra najvažniji parametri atraktivnosti genotipova suncokreta za oprašivače i praćeni su kod roditeljskih linija i F₁ hibrida bilo je interesantno utvrditi način nasleđivanja i heritabilnost za ova dva svojstva. Srednje vrednosti za dužinu krunice cevastog cveta su se kretale od 7,23-10,22 mm. Razlike su bile značajne između većine ispitivanih genotipova. Na ekspresiju dužine krunice cevastog cveta su značajno uticale godine. U nasleđivanju ovoga svojstva ispoljila se parcijalna dominacija roditelja sa manjom dužinom krunice cevastog cveta (NS-H-702) i to u slučaju utvrđivanja načina nasleđivanja u odnosu na roditelje, dok u odnosu na roditeljski prosek nije bilo moguće utvrditi način nasleđivanja ni u jednoj hibridnoj kombinaciji. Srednje vrednosti za sadržaj nektra su se kretale od 2,08-15,54 mg/20 cvetova i razlike su bile značajne kod većine ispitivanih genotipova. U nasleđivanju sadržaja nektra se ispoljila parcijalna dominacija roditelja sa manjom srednjom vrednošću za ovo svojstvo (NS-H-702), dok se kod hibrida NS-H-45 ispoljio negativni heterozis.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

GENETIČKA DIVERGENTNOST GENOTIPOVA OZIME ULJANE REPICE

(Brassica napus L.)

Ana Marjanović-Jeromela¹, R. Marinković¹,

Marija Kraljević-Balalić², Dragana Vasić¹, J. Crnobarac²

¹Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

²Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Zahvaljujući napretku u oplemenjivanju uljana repica je postala jedna od najvažnijih sirovina za dobijanje ulja i proteina. Da bi se unapredilo njeno dalje korišćenje u oplemenjivačkim programima i proizvodnji semena, potrebno je izvršiti dokumentovanje, karakterizaciju i grupisanje genotipova u okviru kolekcije. U ovom radu prikazani su rezultati analize 30 genotipova poreklom iz različitih naučnih instituta i selekcionih kompanija, namenjenih za gajenje u evropskim agroekološkim uslovima. Ogled je izveden na lokalitetu Rimski Šančevi tokom tri vegetacione sezone. Genetička divergentnost za fenotipska svojstva i komponente prinosa semena je određena pomoću hijerarhijske klaster analize, gde je Euklidijsko rastojanje tretirano kao metričko rastojanje.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

KOMPONENTE GENETIČKE VARIJABILNOSTI NEKIH KVANTITATIVNIH SVOJSTAVA OZIME ULJANE REPICE (Brassica napus L.)

M. Radovan, Ana Marjanović-Jeromela i Dragana Vasić

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Analiza komponenti genetičke varijanse, rađena prema Hayman (1954) i heritabil-nost u užem (h²a) i širem (h²b), smislu rađena prema Mather i Jinks (1971), urađeni su za broj listova i grana po biljci i prečnik stabla.

Neaditivna komponenta genetičke varijanse bila je veća od aditivne komponente kod sva tri proučavana svojstva. Dominantni i recesivni geni nisu bili podjednako raspoređeni kod roditeljskih genotipova, a preovladavali su geni sa dominantnim efektima. Odnos (H₁/D)^1/2 je bio veći od jedinice kod sva tri navedena svojstva.

Izračunate vrednosti za heritabilnost u užem smislu (h²a) ukazuju da su prečnik stabla i broj grana po biljci niskonasledno svojstvo, a broj listova po biljci visoko-nasledno svojstvo. Heritabilnost u širem smislu (h²b) bila je visoka kod sva tri proučavana svojstva.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

GENETIČKA DIVERGENTNOST GENOTIPOVA SOJE NA OSNOVU PROTEINSKIH MARKERA

Ana Nikolić, Mira Srebrić, Snežana Mladenović-Drinić

Institut za kukuruz „Zemun polje”, Zemun Polje

Soja (Glycine max) je samooplodna biljka ograničene genetičke varijabilnosti tako da se genetička identifikacija ne može izvršiti samo na osnovu morfoloških karakteristika. Saznanja dobijena primenom molekularnih markera mogu se korisiti za analizu genetičkog diverziteta, utvrđivanje stepena genetičke varijabilnosti između različitih genotipova, kontrolu genetičke čistoće, praćenje vijabiliteta i genetskih promena nastalih usled skladištenja semena u dugom vremenskom intervalu, identifikaciju i verifikaciju starih i novoprikupljenih genotipova. U ovom radu proteinski markeri su korišćeni za utvrđivanje genetičke divergentnosti genotipova soje različitog porekla. Ukupni proteini semena razdvojeni su SDS-PAA elektroforezom. Svi analizirani genotipovi imaju specifičnu proteinsku sliku. Prisustvo odnosno odsustvo proteinskih traka na gelu transformisano je u binarne podatke na osnovu kojih smo izračunali genetičku distancu i indeks sličnosti. Urađena je klaster analiza korišćenjem UPGMA metode. Dobijeni rezultati se uglavnom slažu sa podacima dobijenim na osnovu porekla i morfoloških karakteristika ovih genotipova. Potpuniji opis genotipova na osnovu molekularnih markera može da doprinese uspešnijem oplemenjivanju i bržem uvođenju nove germplazme u postojeći genski pul soje.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

POBOLJŠANJE POPULACIJE OPRAŠIVAČA KOD ŠEĆERNE REPE KORIŠĆENJEM UMNOŽAVANJA I PREZERVACIJE IN VITRO

Snežana Mezei, N. Čačić, L. Kovačev, N. Nagl

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Kao oprašivač u stvaranju monogermnih triploidnih hibrida šećerne repe koriste se multigermne tetraploidne populacije. Tetraploidne populacije su donori dva genoma u triploidnom hibridu. U istraživanjima je korišćena očeva komponenta priznate hibridne sorte «Crvenka mz». Utvrđeno je postojanje intra populacione varijabilnosti najvažnijih kvantitativnh svojstava i kombinacionih sposobnosti kod tetraploidnog oprašivača. U cilju akumulacije superiornih genotipova u populaciji oprašivača korišćen je metod rekurentne selekcije na posebne kombinacione sposobnosti. Tester je bila majčinska komponenta sorte, monogermna diploidna linija citoplazmatski muško sterilna. Zbog autosterilnosti multigermnih tetraploida nije moguće samooplodnjom proizvesti seme, te su korišćene metode kulture tkiva za prezervaciju genotipa. Odabrani su genotipovi čiji su hibridi pokazali bolje proizvodne karakteristike u prinosu korena, sadržaju šećera i prinosu šećera u odnosu na ishodnu sortu. Umnožen je dovoljan broj klonova od izabranog, superiornog materijala stimulacijom rasta aksilarnih pupoljaka u kulturi in vitro. Pored boljih kombinacionih sposobnosti za najvažnija proizvodna svojstva, novodobijena populacija oprašivača poboljšana je u odnosu na izvornu populaciju u masi korena i sadržaju suve materije.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

OCENA RAZLIČITIH GENOTIPOVA KAO DONORA POŽELJNIH ALELA ZA POPRAVKU PRINOSA DUVANA (Nicotiana tabacum L.)

S. Dražić¹, T. Živanović² i S. Prodanović²

¹Institut za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić”, Beograd

²Poljoprivredni fakultet, Zemun

Na bazi srednjih vrednosti iz dvogodišnjih ogleda u četiri ponavljanja ispitivane su linije SA 130, Bols 334, Berlej 5 i TN 90 kao donori poželjnih alela za poboljšanje svojstava (visina biljke duvana, broj listova po biljci, površina lista i prinos lista) roditelja elitnog hibrida Bols335 x TN86. Analizom po metodu Dudley (1987) utvrđeno je da navedene linije mogu poslužiti kao potencijalni donori. Potencijalni donori su u analizi često pokazali da imaju u svojoj germplazmi i nepoželjne alele, epistazu ili superdominaciju, što otežava praktično oplemenjivanje dovodeći selekcionera u situaciju da proceni ili podceni vrednost potencijalnog donora. Analiza srodnosti donora i roditelja hibrida, vrednosti parametara za klase lokusa na kojima se nalaze poželjni geni pokazali su da najčešći način zasnivanja početne populacije za selekciju je povratno ukrštanje hibrida roditelja i potencijalnog donora poželjnih alela sa jednim od roditelja sa kojima je donor srodniji, a retko povratno ukrštanje sa donorom.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

FENOTIPSKA DIVERGENTNOST GENOTIPOVA PAPRIKE (Capsicum annuum L.)

T. Živanović¹, S. Krstanović² i Gordana Šurlan Momirović¹

¹Poljoprivredni fakultet, Beograd

²INI Agroekonomik, Padinska Skela

Ispitivano je sedam osobina (dužine i širine ploda, debljine perikarpa ploda, broja komora ploda, broja plodova po biljci, mase ploda i mase perikarpa) kod osamnaest genotipova paprike. Utvrđene su značajne razlike u njihovim vrednostima, odnosno velika varijabilnost svojstava između proučavanih genotipova. Za procenu stepena njihove divergencije korišćena je hijerarhijska klaster analiza. Na dendrogramu su se izdvojila tri klastera, odnosno tri grupe sorti različitih kompleksa fenotipskih karakteristika. Povezivanje genotipova u iste grupe bilo je prvenstveno u funkciji njihovog prinosa, a samim tim je ispoljena i sličnost sorti unutar grupa po vrednostima njihovih komponenti rodnosti. Poznavanje oblika divergencije ovih genotipova ima značaj u oplemenjivanju paprike, za planiranje hibridizacije.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

PROUČAVANJE MUŠKE STERILNOSTI KOD PAPRIKE (Capsicum annuum L.) I STVARANJE F₁ HIBRIDA

D. Cvikić, B. Zečević i N. Pavlović

Centar za povrtarstvo, Smed. Palanka

U našoj zemlji do sada su uglavnom gejene sorte i domaće populacije paprike, dok vodeće zapadne zemlje odavno u proizvodnji koriste F₁hibride. Upravo zato cilj ovoga rada je ispitivanje muške sterilnosti i stvaranje prvih F₁hibrida u našoj zemlji. Od početnog materijala (dobijenog iz Mađarske) koji je u sebi sadržao mušku sterilnost, procesom selekcije stvorene su tri linije koje se karakterišu osobinama potrebnim za uspešan razvoj hibrida paprike. U sve tri linije inkorporiran je gen ms3 koji uslovljava mušku sterilnost cvetova paprike, a takođe selekcionisane linije poseduju sasvim zadovoljavajuće karakteristike plodova sa aspekta tržišnih zahteva. Tokom prošle i ove godine urađena je serija ukrštanja između novo stvorenih linija sa genom za mušku sterilnost i odabranih genotipova iz Kolekcije paprike u cilju utvrđivanja kombinacionih sposobnosti i stvaranja kombinacija ukrštanja kod kojih bi došlo do pojave heterozisa za neku od poljoprivredno značajnih osobina. Nakon analize podataka za najvažnije osobine paprike izdvojile su se 4 čiste linije iz kolekcije koje poseduju veoma dobre vrednosti za OKS i PKS. Hibridi dobijeni ukrštanjem ovih linija sa linijama sa ugrađenim ms3 genom odlikuju su visokim prinosom, kvalitetnim plodovima u tipu šipke i izraženom ranostasnošću.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

PROIZVODNE OSOBINE I PODOBNOST NOVIH SORTI PAPRIKE ZA PLASTENIČKU PROIZVODNJU

R. Pavlović i Ljiljana Bošković-Rakočević

Agronomski fakultet, Čačak

Proizvodnja paprike u našoj zemlji zasniva se na velikim površinama zbog visoke hranljive i biološke vrednosti, što uslovljava njen veliki privredni i nutritivni značaj. U ishrani stanovništva izražena je masovna potrošnja paprike, i to u svežem i prerađenom stanju. Paprika je kultura koja se redovno gaji u plasteničkoj proizvodnji, posebno ljuta paprika koja predstavlja jednu od najrentabilnijih kultura u ovom vidu proizvodnje. U proizvodnoj praksi zastupljeno je dosta sorti i hibrida sa različitim proizvodnim karakteristikama. U cilju ispitivanja podobnosti novog sortimenta ljutih paprika za plasteničku proizvodnju, postavljen je eksperiment sa većim brojem novih genotipova kod kojih su praćene neke produktivne osobine. Ogled je izveden u plastenicima poluvisokog tipa, bez dopunskog zagrevanja, na zemljištu tipa smonica. Rezultati istraživanja pokazuju veliku raznolikost, kako u pogledu morfoloških karakteristika biljke i ploda, tako i u pogledu postignutog prinosa.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

NASLEĐIVANJE KOMPONENATA PRINOSA U DIALELNOM UKRŠTANJU DIVERGENTNIH GENOTIPOVA PARADAJZA (Lycopersicum esculentum Mill.)

T. Živanović¹, S. Krstanović², R. Đorđević³ i Gordana Šurlan Momirović¹

¹Poljoprivredni fakultet, Beograd

²INI Agroekonomik, Padinska Skela

³Centar za povrtarstvo, Smederevska Palanka

Na osnovu dialelnog ukrštanja (bez recipročnih) šest divergentnih genotipova paradajza utvrđen je način nasleđivanja i određene komponente genetičke varijanse za dužinu i širinu ploda, debljinu perikarpa ploda, broj komora ploda, broj plodova po biljci, masu ploda i masu plodova po biljci. Istraživanja su zasnovana na podacima dobijenim u F₁ generaciji. Analizom komponenata varijanse ocenjeno je da glavni udeo u nasleđivanju komponenata prinosa ima aditivno delovanje gena. Izračunate visoke vrednosti za heritabilnost takođe ukazuju na značajnije učešće aditivnih gena. Na osnovu dobijenih rezultata zaključeno je da bi u oplemenjivanju paradajza na prinos trebalo vršiti izbor genotipova sa visoko izraženim srednjim vrednostima za dužinu i širinu ploda, broj plodova po biljci i masu ploda.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

IZBOR OSOBINA ZA OCENU GENETIČKE DIVERGENTNOSTI GENOTIPOVA PARADAJZA (Lycopersicum esculentum Mill.)

T. Živanović¹, S. Krstanović², i Gordana Šurlan Momirović¹

¹Poljoprivredni fakultet, Beograd

²INI Agroekonomik, Padinska Skela

Na osnovu sedam komponenata prinosa (dužine i širine ploda, debljine perikarpa ploda, broja komora ploda, broja plodova po biljci, mase ploda i mase plodova po biljci) šest genotipova paradajza je metodom hijerarhijske klaster analize svrstano u četiri klastera. Kao potvrda da je na osnovu ovih karakteristika dobijen dendrogram fenotipskih distanci koji na pravi način prikazuje prisutne razlike između genotipova, poslužile su vrednosti posebnih kombinacionih sposobnosti (PKS) i vrednosti heterozisa kod 15 hibrida F₁ generacije, dobijenih dialelnim ukrštanjem šest roditeljskih genotipova. Utvrđeno je da su dobri hibridi sa visokim PKS i visokim efektima heterozisa nastali ukrštanjem divergentnih genotipova iz različitih klastera. To je u skladu sa činjenicom da se povoljne rekombinacije gena i visok heterozis dobijaju ukrštanjem divergentnih roditelja. Pošto je metod uspešno primenjen i proveren na šest genotipova, smemo predpostaviti da se može primeniti i za karakterizaciju i klasifikaciju celokupne kolekcije germplazme paradajza, čime se olakšava oplemenjivanje ove biljne vrste.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

EKSPRESIJA rin GENA NA PROLONGIRANO SAZREVANJE PLODOVA PARADAJZA (Lycopersicum esculentum Mill.)

Jasmina Zdravković, M. Damjanović, M. Zdravković i R. Đorđević

Institut SRBIJA, Centar za povrtarstvo, Smederevska Palanka

Program selekcije paradajza koji je imao za cilj dobijanje hibrida sa povećanom čvrstinom ploda, zasnovan je na unošenju rin gena u perspektivne selekcione materijale. Čvrstina ploda koju smo dobili unošenjem ovog gena, zasniva se na usporenom sazrevanju, a time je dobijen duži vremenski period posle berbe kada plodovi mogu da preživljavaju (shelf life). Kod genotipova u heterozigotnom obliku (rin/+) period preživljavanja plodova je znatno duži nego kod plodova koji imaju uniformno sazrevanje (+/+).

Efekat delovanja rin gena na »shelf life« ispitivan je na četiri eksperimantalna hibrida (K-56, K-18, K-64 i K-15 – rin/+ genetske konfiguracije) u komparaciji sa genotipom Atina F1 (uniformno sazrevanje, +/+), selekcionisanom linijom K-91 (rin/ rin) i Fino F1(DRS) nepoznate genetske konstrukcije i dobre čvrstine ploda. »Shef life« je praćen na osnovu gubitka mase zrelih i zelenih plodova tokom čuvanja – od berbe do konačnog propadanja. Gubitak mase ploda praćen je na 7 dana, tokom 2 meseca.

Eksperimentalni hibridi pokazali su dobre agrotehničke karekteristike srednje ranog paradajza namenjenog za proizvodnju na otvorenom polju. U “shelf life” periodu, najmanje je propadao genotip K-15 kako kod grupe zelenih tako i kod grupe zrelih plodova.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

VARIJABILNOST I KOEFICIJENT HERITABILNOSTI PROSEČNOG PRINOSA LUKOVICA CRNOG LUKA (Allium cepa L.)

N. Pavlović, M. Zdravković i M. Ivanović

Institut za istraživanja u poljoprivredi "Srbija", Centar za povrtarstvo, S. Palanka

U cilju ispitivanja prosečnog prinosa lukovica crnog luka, postavljen je ogled na oglednom polju Centra za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci u toku 1997 i 1998 godine. Ogled je izveden po slučajnom blok sistemu u pet ponavljanja. Za istraživački materijal korišćeno je deset sorata, različitog geografskog porekla. Utvrđene vrednosti ispitivanih svojstava su obrađene analizom varijanse dvofaktorijalnog ogleda - model 2. (Hadživuković, 1991). Komponente fenotipske varijanse, genotipski i fenotipski koeficijent varijacije i heritabilnost u širem smislu izračunate su prema Singh i Chaudhary (1976).

Značajna varijabilnost dobijena je za prinos lukovica u obe godine istraživanja. Ispitivana osobina imala je varijansu genotipa veću od varijanse faktora spoljašne sredine i koeficijent fenotipske varijacije veći od koeficijenta genetičke varijacije.

Veći udeo genetičke u ukupnoj fenotipskoj varijabilnosti potvrđuje i izračunata vrednost koeficijenta heritabilnosti.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

NAČIN NASLEĐIVANJA OBLIKA GLAVICE KOD KUPUSA

(Brassica oleracea var. capitata L.)

J. Červenski, Đ. Gvozdenović, Mirjana Vasić i Dušanka Bugarski

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

U radu je korišćeno sedam 7 divergentnih sorata kupusa, različitih oblika glavica, između kojih je izvedeno ukrštanje po principu potpunog dialela, uključujući i recipročna. Dobijeno je 42 F₁ hibrida u plasteničkim uslovima ukrštanja i poljskim uslovima gajenja Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Zavoda za povrtarstvo. Cilj rada je bio da se utvrde srednje vrednosti, komponente varijabilnosti i način nasleđivanja kod dve morfološke osobine oblika glavice kupusa, visine i prečnika glavice. U našem istraživanju superdominacija za visinu glavice se pojavila čak 23 puta, dok je kod prečnika glavice bila prisutna samo 16 puta. Negativan heterozis se nije pojavio ni u jednoj kombinaciji, kao ni parcijalna dominacija slabijeg roditelja. Rezultati ipak pokazuju značajne razlike ispitivanih svojstava, što je pogodno za dalju selekciju i ispitivanje kupusa.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

KORELACIJE PRINOSA I KOMPONENTI PRINOSA GAŠKA (Pisum sativum L.) AFILA

I NORMALNOG TIPA LISTA

R. Đorđević, Jasmina Zdravković, B. Zečević, D. Cvikić

Institut za istraživanja u poljoprivredi SRBIJA

Centar za povrtarstvo, Smederevska Palanka

U cilju utvrđivanja korelativnih vrednosti prinosa i komponenti prinosa graška Afila i normalnog tipa lista, urađena su trogodišnja ispitivanja (1993. – 1995.). Ispitana je korelativana povezanost kod 8 afila linija i 4 roditeljske sorte, na prinos i komponente prinosa (broj mahuna po biljci, broj zrna u mahuni, broj zrna po biljci i apsolutna masa zrna). Na osnovu dobijenih rezultata za korelacione koeficijente između prinosa i komponenti prinosa, utvrđena je visoko korelativna povezanost (r = 0,82 – 0,95), dok apsolutna masa nije u korelativnoj povezanosti sa prinosom (r = 0,19) i zbog svoje niske vrednosti, ne predstavlja komponentu prinosa. Utvrđene korelativne vrednosti za sve ispitivane genotipove i roditelje kretale su se u granicama rezultata istraživanja prethodnih autora koji su radili na materijalu sa normalnim tipom lista. To znači da bezlisnost ne utiče direktno na promenu korelativnih vrednosti.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

UTICAJ GENETIČKIH PARAMETARA NA NASLEĐIVANJE VISINE PRVE MAHUNE PO BILJCI BORANIJE (Phaseolus vulgaris L).

M. Zdravković, Jasmina Zdravković i N. Pavlović

Institut za istraživanja u poljoprivredi "Srbija"

Centar za povrtarstvo, Smed. Palanka

U cilju istraživanja načina nasleđivanja, efekta gena, kombinacionih sposobnosti i komponente genetičke varijanse, ispitivano je šest divergentnih genotipova boranije (Supernor, Darija, Grinkrop, Palanačka rana, Šumadinka i Zora) i njihovo F₁ potomstvo dobijeno dialelnim ukrštanjem - bez recipročnih. Analiza genetičkih komponenti varijacije je urađena po metodu Jinks-a (1954) i Hayman-a (1954).

Za osobinu visine formiranja prve mahune dobijena je visoko značajna varijansa srednjih vrednosti roditelja i hibrida. Izračunate vrednosti dominantih komponenti (H₁iH₂)su veće od aditivne komponente (D), što ukazuje da u nasleđivanju broja mahuna/biljci u F₁generaciji preovladavaju dominantni geni. Prosečan stepen dominacije ( ) je veći od jedan i ukazuje na superdominaciju. Najveća vrednost posebnih kombinacionih sposobnosti je utvrđena kod kombinacije Šumadinka x Zora. Heritabilnost u širem smislu iznosi 90% i ukazuje na visok udeo genetičkih faktora u nasleđivanju broja mahuna po biljci.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

UTICAJ SAMOOPLODNJE NA PRODUKTIVNE OSOBINE LUCERKE

(Medicago sativa L.)

Jasmina Radović, Z. Lugić, Vladanka Pudlo i D. Sokolović

Institut za istraživanja u poljoprivredi »Srbija«, Centar za krmno bilje, Kruševac

Lucerka je izuzetno varijabilna biljna vrsta prvenstveno zbog prirodne autotetraploidnosti, autosterilnosti i entomofilnog načina oprašivanja. Samooplodnja kod ove biljne vrste izaziva inbreeding depresiju zbog smanjenja genske frekvencije. Uticaj samooplodnje na važnije proizvodne i morfološke osobine lucerke ispitivan je na pojedinačnim biljkama porodica i samooplodnim linijama prve, druge i treće generacije, koje vode poreklo od istog genetičkog materijala.

Jasno je uočljiv negativan uticaj samooplodnje na praćene parametre u obe godine istraživanja. Najveće vrednosti za sve osobine su ostvarene kod materijala koji nije samooplođen. Inbridovanje je već kod S₁ linija dovelo do značajnog pada prinosa zelene i suve materije (do 53,2%), broja izdanaka po biljci (do 26.4%) i visine biljaka (do 12,64%), dok je negativan uticaj samooplodnje bio nešto manje izražen za broj internodija po stabljici i veličinu lista(do 7,28%). Smanjenje srednjih vrednosti za sve praćene osobine je nastavljeno i kod S2 i S3 linija ali u nešto slabijem intenzitetu. Primetno je smanjenje varijabilnosti za praćene osobine u zavisnosti nivoa samooplodnje, pa se koeficijent varijabilnosti za prinos suve materije kretao od 38,1% kod porodica do 24,9% kod S₃linija, za izdanke 36,8% do 14,7% kod S₃.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

OPLEMENJIVANJE NA PRINOS I KOMPONENTE PRINOSA SUVE MATERIJE LUCERKE SELEKCIJOM U POLUSRODSTVU

S. Katić, V. Mihailović, Đ. Karagić, D. Milić i Sanja Vasiljević

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

U cilju izučavanja mogućnosti korišćenja metoda selekcije u polusrodstvu na prinos i komponente prinosa lucerke, zasejane su 1993. godine sorte NS Banat ZMS II, Europe i Orca. Odabrane su biljke prema bujnosti i udelu lišća, a seme je dobijeno u uslovima slobodne oplodnje. Izdvojene su četiri polusrodne populacije, od čega po jedna iz sorti NS Banat ZMS II i Europe i dve iz sorte Orca.

Seme odabranih polusrodnih populacija i roditeljskih (originalnih) sorti zasejano je u komparativni ogled u 2001. godini. Prinos suve materije u prvoj (2001.) godini bio je značajno veći kod popravljenih polusrodnih populacija, iz sorte Orca za 1497 kg/ha, a iz Europe 879 kg/ha. Polusrodna populacija od sorte NS Banat ZMS II imala je 410 kg/ha manji prinos suve materije, ali veći udeo lišća u prinosu i veći broj kraćih internodija. U drugoj godini života biljaka lucerke (2002.), nisu dobijene značajne razlike u prinosu i morfološkim osobinama između ispitivanih polusrodnih populacija.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

EFEKTIVNOST RAZLIČITIH METODA SELEKCIJE U OPLEMENJIVANJU CRVENE DETELINE

Sanja Vasiljević¹, Gordana Šurlan-Momirović², D. Lukić1, T. Živanović²,

S. Katić¹, V. Mihailović¹, D. Milić¹, A. Mikić¹

¹Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

²Poljoprivredni fakultet, Zemun-Beograd

Glavni zadatak u oplemenjivanju crvene deteline, druge po značaju višegodišnje krmne leguminoze je stvaranje sorti koje daju visok prinos krme, odličnog kvaliteta. Zadaci postavljeni pri stvaranju sorti crvene deteline rešavaju se primenom različitih metoda selekcije. Dosadašnja istraživanja su pokazala da su najznačajnije metode koje se koriste u oplemenjivanju crvene deteline: masovna selekcija, individualna selekcija, rekurentna fenotipska selekcija, polikros metod, hibridizacija i poliploidija. Masovna selekcija je jedan od najstarijih metoda, koji se pokazao veoma efikasnim za popravku osobina sa visokom heritabilnošću. Kao veoma efikasne metode za povećanje sadržaja proteina su se pokazale individualna selekcija i hibridizacija. Rekurentna fenotipska selekcija se pokazala veoma efikasnom u selekciji na rezistentnost prema nekim bolestima i štetočinama, kao i u stvaranju genotipova tolerantnih na preparat 2,4-D. Osnovna ideja primene polikros metoda je izdvajanje klonova sa dobrim OKS, koji mogu da se iskoriste za stvaranje poboljšanih sintetičkih sorti. S obzirom da u prirodi nisu pronađene tetraploidne forme crvene deteline u oplemenjivačkom radu se naročit značaj pridaje indukovanoj poliploidiji, prevashodno u cilju povećanja prinosa krme.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

PREDSELEKCIONO PROUČAVANJE AUTOHTONIH POPULACIJA ENGLESKOG LJULJA (Lolium perenne L.) POMOĆU MULTIVATRIJACIONE ANALIZE

D. Sokolović¹ i N. Ralević²

¹Institut Srbija, Centar za krmno bilje, Kruševac

²Poljoprivredni fakultet, Beograd-Zemun

Usled specifičnih klimatskih uslova oplemenjivanje engleskog ljulja je u Srbiji usmereno na povećanje otpornosti na stresne abiotičke faktore, sušu i visoke temperature, uz postizanje visokih prinosa i kvaliteta suve materije. Početni materijal su najčešće autohtone populacije koje su prilagođene našim agroekološkim uslovima.

U radu su prikazana predselekciona proučavanja deset autohtonih populacija engleskog ljulja poreklom iz Srbije i sorta Ilirka kao standard. Proučavano je 27 osobina u tri godine i dobijene vrednosti su obrađene analizom varijanse i analizirane multivarijaciskim metodama (klaster analiza, metoda K-sredina i faktorska analiza). Utvrđeno je da je varijabilnost između populacija značajno prisutna, a da na takvu distribuciju populacija najviše utiču fenološke osobine i morfološke osobine dužina terminalne internodije, suva masa vegetativnih izdanaka, broj klasića na klasu i iskorišćenost cvetnog mesta. Faktorskom analizom je utvrđeno da prva tri latentna faktora opisuju skoro 70% varijabilnosti što broj osobina najbitnijih za različitost populacija svodi na 14.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

REAKCIJA SOJA NS 355 (Pleurotus ostreatus) NA RAZLIČITE PODLOGE

Dušanka Bugarski, Đ. Gvozdenović, Nada Milošević i A. Takač

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Proizvodnja bukovače je naglo porasla u zadnje dve decenije i dalje je u usponu. Ovo je ostvareno zbog njene hranljive vrednosti, medicinskog efekta i jednostavne proizvodnje. Za njenu proizvodnju se koristi supstrat priremljen od ostataka celuloznog materijala iz poljoprivredne proizvodnje, kao što su slama, stabljike kukuruza, stabljike graška i soje, ljuspice suncokreta, strugotine idr. Ovaj materijal se obično ne koristi više, često se spaljuje zbog njegove male vrednosti.

Zbog povećane proizvodnje bukovače, potrebno je ispitati faktore koji direktno utiču na prinos. Brzina rasta micelijuma je jedna od najznačajnijih karakteristika koja se koristi u komercijanoj proizvodnji. Brz porast micelijuma smanjuje mogućnost infekcije, kao i cenu proizvodnje, smanjivanjem grejanja prostorija tokom inkubacije, a time i skraćenjem celog proizvodnog ciklusa.

Cilj ovog rada bio je da se ispita početni i krajnji rast micelijuma soja NS-355 u zavisnosti od temperature, ugljenih hidrata i pH vrednosti hranljive podloge.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

UTICAJ PODLOGE NA RAZVOJ RAZLIČITIH SOJEVA Pleurotus ostreatus

Dušanka Bugarski, Đ. Gvozdenović, J. Červenski i Jelica Gvozdanović-Varga

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Proizvodnja bukovače u našoj zemlji se povećava iz godine u godinu, što je rezultat njene znatno jeftinije proizvodnje u odnosu na šampinjone s jedne strane, a lekovitog dejstva i širokih kulinarskih mogućnosti s druge strane.

Dosadašnja ispitivanja pokazala su da kvalitet micelijuma direktno utiče kako na prinos pojedinih sojeva bukovače, tako i na dinamiku prorastanja. Za proizvodnju micelijuma koriste se različite podloge, a njihov efekat na brzinu razvoja i kvalitet hifa je različit u zavisnosti kako od vrste, tako i od soja. S toga su ispitivanja vršena u iznalaženju što kvalitetnije podloge u različitim koncentracijama i izvorima ugljenih hidrata, pH vrednosti i temperatura prorastanja.

Ogled je postavljen u klima komori na temperaturi od 25°C na podlogama sa tri različite koncentracije ugljenih hidrata (0.1%, 0.2% and 0.3%) i pri pet pH vrednosti (5.0, 5.5, 6.0, 6.5, 7.0), u tri ponavljanja.

Zaključeno je da optimalan rast miselijuma specifičan za svaki soj i da zahteva različite uslove kako u pogledu pH vrednosti tako i koncentracije ugljenih hidrata u podlozi.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

VARIJABILNOST KVANTITATIVNIH SVOJSTAVA U POPULACIJI EHINACEE

(Echinacea purpurea (L.) Moench.)

S. Dražić

Institut za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić”, Beograd

Ispitivana je varijabilnost u populaciji ehinacee: dužina vegetacionog perioda, visina, prinos cvetnih glavica, herbe i korena.

Svojstva populacije su izražena preko sledećih parametara: srednja vrednost, standardna devijacija, koeficijent varijacije, varijaciona širina, asimetrija i spoljštenost krive normalne distribucije.

Konstatovana je varijabilnost ispitivanih svojstava, a posebno prinosa korena, cvetnih glavica i herbe. Distribucija frekvencija svojstava u populaciji je asimetrična u odnosu na normalnu distribuciju frekvencija.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

GENOTIPSKA VARIRANJA NEKIH POKAZATELJA ISKORIŠĆAVANJA AZOTA U BILJCI PŠENICE

S. Stojković¹, D. Đokić², Jovanka Stojanović² i M. Biberdžić²

¹Poljoprivredni fakultet Priština sa sedištem u Lešku

²Centar za strna žita, Kragujevac

U ogledu sa 20 jugoslovenskih sorti pšenice izučavana su genotipska variranja nekih pokazatelja iskorišćavanja azota u biljci. Cilj ovog rada je da se ukaže na mogućnosti da se na osnovu uprošćenih postupaka otkriju pojedina izučavana svojstva i procesi u različitim sortama pšenice u cilju korišćenja u hibridizaciji i odabiranju individua u hibridnom potomstvu. Utvrđeno je da vrednosti pokazatelja iskorišćavanja azota (žetveni indeks azota, reutilizacija azota i fiziološka efikasnost azota) variraju u zavisnosti od genotipske specifičnosti kao i od uslova spoljašne sredine. Tako je u prvoj godini ispitivanja žetveni indeks azota varirao u granicama od 74% kod sorte Nevesinjka do 88% kod sorte Gruža, dok u drugoj godini vrednosti su se kretale od 51% kod sorte Jarebica i Renesansa do 66% kod sorte Takovčanka. Pokazatelji akumulacije azota i njegovog iskorišćavanja u biljci mogu se koristiti kao agronomski i selekcioni kriterijumi za poboljšanje produktivnosti i kvaliteta zrna pšenice

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

SELEKCIJA PŠENICE NA SVOJSTVO AZOTOFIKSACIJE

Danica Mićanović¹, D. Knežević¹, Vera Raičević² i Veselinka Zečević¹

¹Institut za istraživanja u poljoprivredi SRBIJA, Centar za strna žita, Kragujevac ²Poljoprivredni fakultet Zemun, Beograd

Azotofiksacija je biološki proces u kome se elementarni azot redukuje do oblika koji je pristupačan biljci. Selekcija biljne vrste Triticum aestivum L. na ovo svojstvo nije do sada vršena iako je ovo pitanje od velike važnosti i za teoriju i za praksu. Razlog je najverovatnije postojeća složenost genotipa pšenice, kao i složenost genoma mikroorganizama koji sadrže nitrogenazu, odnosno nitrogenazni kompleks kodiran sa 17 nif-gena, koji reguliše proces azotofiksacije. Mi smo razvili orginalan naučni metod za selekciju pšenice na sposobnost azotofiksacije i selekciju diazotrofa za odgovarajuću sortu. Inokulacija semena pšenice se vrši u polukontrolisanim uslovima, prirodnom mikroflorom iz rizosfere, a zatim pasažom kroz tri sukcesivne serije biljaka se omogućava biljci da sama izvrši selekciju i umnožavanje diazotrofa iz svoje rizosfere. Merenjem aktivnosti nitrogenaze metodom gasne hromatografije redukcija acetilena u etilen utvrđuje se efektivnost izolovanih sojeva, a molekularno genetičkom metodom PCR identifikacija nif bakterija.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

KOLONIZACIJA, ADSORPCIJA I PREŽIVLJAVANJE Azotobacter chroococcum ZP-1/1 NA KORENU KUKURUZA

Vera Raičević¹, D. Kiković², Danica Mićanović³, G. Vasić¹ i B. Lalević¹

¹Poljoprivredni fakultet, Katedra za mikrobiologiju zemljišta i voda, Zemun

² Poljoprivredni fakultet, Priština

³Institut”Srbija” Centar za strna žita, Kragujevac

Pripadnici roda Azotobacter, iako tipični zemljišni mikroorganizmi, zauzimaju značajno mesto u rizosferi mnogih biljaka i kod nekih biljnih vrsta ili genotipova približavaju se asocijativnim azotofiksatorima. Azotobakter kolonizira rizosferu kukuruza, a uspeh te asocijacije zavisi od podudarnosti soja i biljke domaćina.

Cilj rada je bio praćenje kolonizacije, adsorpcije i preživljavanja Azotobacter chroococcum ZP - 1/1 u korenu kukuruza, kao i njegova nitrogenazna aktivnost.

Soj ZP-1/1 je izolovan iz černozema iz rizosfere kukuruza ZP-704. Ovaj soj odlikuje se visokom nitrogenaznom aktivnošću (122,5 nmola C₂H₄/h).

Azotobacter chroococcum ZP-1/1 spada u grupu sojeva koji intezivno koloniziraju koren kukuruza (1.07 x 10⁶). Maksimalna kolonizacija je uočena na mestu začetka korena i lista (eng”crown”). Broj ćelija adsorbovanih na 2 cm vrha glavnog korena iznosio je 1.59 x 10⁴. Zabeleženo je da ovaj soj može da preživljava i da se kreće od mesta uboda prema vrhu korena i nadzemnom delu. U tim uslovima obavlja fiksaciju azota. Najveća aktivnost je zabeležena na 1 cm od mesta uboda (530 nmola C₂H₄).

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

PRIMENA SOJEVA Azotobacter chroococcum U OPLEMENJIVANJU ŠEĆERNE REPE

Nastasija Mrkovački, Snežana Mezei, N. Čačić, L. Kovačev

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Odavno postoji ideja da se uz smanjenje upotrebe azotnih đubriva dobije dobar prinos kod šećerne repe. Količina mineralnog azota unetog đubrenjem može se smanjiti samo za onu količinu koju je hibrid šećerne repe sposoban da veže zahvaljujući odabranim sojevima roda Azotobacter. Naša prva istraživanja od 1991-1994 obuhvataju specifičnost odnosa sojeva Azotobacter chroococcum i biljaka šećerne repe u in vitro uslovima. Ispitivanja su obavljena na dva komercijalna hibrida šećerne repe iz čije je rizosfere izolovano 20 sojeva, od kojih je 12 odabrano za dalja istraživanja. U periodu 1996-1999 ispitivan je uticaj 3 superiorna soja Azotobacter chroococcum na proizvodne i tehnološke karakteristike hibridnih sorata šećerne repe. U ovim ispitivanjima utvrđen je pozitivan uticaj inokulacije semena šećerne repe azotobakterom na prinos korena, sadržaj i prinos šećera. Poznato je da povećano đubrenje šećerne repe azotnim mineralnim đubrivima utiče na povećanje prinosa korena, pad sadržaja šećera i pogoršanje tehnoloških karakteristika. Azotobakter utiče na porast prinosa korena i sadržaj šećera uz nepromenjene ili poboljšane tehnološke karakteristike.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

SORTNE SPECIFIČNOSTI KARFIOLA NA PRINOS I SADRŽAJ NITRATNOG AZOTA

R. Pavlović i Ljiljana Bošković-Rakočević

Agronomski fakultet, Čačak

Karfiol je veoma cenjena povrtarska vrsta zbog svoje hranjive vrednosti koja je najbolja u odnosu na druge kupusnjače. Iz tih razloga često se koristi u medicinske svrhe gde se prporučuje kao dijetalna hrana. Jestivi deo karfiola je bela, kompaktna glavica (ruža), nastala metamorfozom generativnih organa. U ishrani ljudi koristi se u svežem stanju i prerađen u prehrambenoj industriji (mariniranjem, sušenjem ili zamrzavanjem). U našoj zemlji poslednjih godina izražena je tendencija naglog širenja proizvodnje karfiola. Jedna od bitnih karakteristika ove vrste povrća je specifičnost u pogledu mineralne ishrane i visoki zahtevi za hranjivim materijama, posebno azotom. Primena pravilnih doza azota značajna je i u cilju sprečavanja akumulacije nitrata, jer karfiol spada u nitrofilno povrće. U tom cilju postavljen je eksperiment sa primenom različitih doza azota, kod dva genotipa karfiola kako bi se utvrdile razlike u pogledu prinosa i sadržaja nitrata na relaciji sorta-hibrid. Dobijeni rezultati pokazuju da je povećanje doze azota uticalo na povećanje prinosa karfiola, najviše do 59,5%, pri čemu je hibrid postigao veći prinos. Sadržaj nitarata u ruži karfiola u oba genotipa kretao se u intervalu 644-1596 mg/kg suve materije.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

POBEDA – VISOKOADAPTABILNA SORTA PŠENICE

S. Denčić i B. Kobiljski

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Sorta pšenice Pobeda registrovana je u Jugoslaviji 1990. i u Mađarskoj 1998. godine kao sorta ozime pšenice sa izuzetno dobrim kvalitetom (poboljšivač). Nalazi se u širokoj proizvodnji na značajnim površinama već 10 godina, u zadnjih sedam godina permanentno zauzima preko 15% od ukupnih površina pod pšenicom u našoj zemlji. Pobeda je nastala ukrštanjem sorti Sremica i Balkan i razumljivo je što poseduje odličan tehnološki kvalitet, s obzirom da obe ove sorte roditelji pripadaju takođe grupi odličnih sorti po kvalitetu. Pored dobrog kvaliteta Pobeda poseduje visok potencijal za prinos zrna i adaptabilnost na različite agroekološke uslove. Ovo je i osnovni razlog zašto je Pobeda zajedno sa sortom Evropa 90 dominantna u proizvodnji pšenice u poslednjoj deceniji kod nas. U mikroogledima sorta Pobeda je ostvarivala prinose preko 11 t/ha, u makroogledima preko 9 t/ha a u proiyvodnji na većim površinama preko 7.5 t/ha. U domenu kvaliteta, u godinama povoljnim za gajenje pšenice, Pobeda ostvaruje preko 13,5 % proteina, oko 45 sedimentacionu vrednost, preko 30% glutena, oko 280 sec broj padanja, A2 farinološku klasu i na sličnom nivou ostale parametre kvaliteta.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

PESMA – SORTA PŠENICE IZVANREDNOG KVALITETA

S. Denčić, B. Kobiljski i G. Mladenović

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Sorta pšenice Pesma priznata u Jugoslaviji 1995. godine i predstavlja našu najbolju sortu u pogledu tehnološkog kvaliteta. Zauzima oko 8-10% od ukupnih površina pod pšenicom, u Srbiji i Crnoj Gori, sa tendencijom povećanja. U povoljnim godinama za pšenicu, Pesma ostvaruje i veoma visoke prinose zrna i odličan kvalitet, dok u nepovoljnim uslovima raeguje negativno u prinosu dok kvalitet i u stresnim uslovima ostaje odličan Nastala je ukrštanjem genotipova Balkan i NS 51-37. Ostvarivala je prinose od preko 10 t/ha u mikroogledima, i preko 8,5 t/ha u makroogledima i širokoj proizvodnji. Po kvalitetu pripada grupi ekstra dobrih sorti, može u pogodnim godinama da ostvari i prko 15% proteina, više od 55 sedimentacionu vrednost, preko 35% sadržaj glutena, oko 1500 ml zapreminu hlaba, više od 82% izbrašnjavanje, A1 kvalitetnu grupu po farinogramu itd. S obzirom da predstoji vreme plaćanja pšenice po kvalitetu, sorta Pesma će biti jedna od najtraženijih sorti na našim prostorima.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

RENESANSA – SORTA OZIME PŠENICE VELIKIH POTENCIJALA

S. Denčić, B. Kobiljski i G. Mladenović

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Ozima sorta pšenice Renesansa je priznata u Jugoslaviji 1994. u Mađarskoj 2000. godine a očekuje se njeno priznavanje i u Rumuniji ove godine. Zastupljena je u proizvodnji pšenice u Srbiji i Crnoj Gori sa preko 20% a u Mađarskoj i Rumuniji na manjim površinama. Ova sorta je napravila najbrži prodor u proizvodnju kod nas. Samo nakon 3 godine posle priznavanja, bila je zastupljena sa oko 10 % u širokoj proizvodnji, što do sada nije bio slučaj ni sa jednom drugom sortom. Radi se o sorti sa visokim genetskim potencijalom za prinos, odličnim kvalitetom i veoma dobrom adaptabilnošću na razne agroekološke uslove. Nastala je ukrštanjem sorte Jugoslavija i linije NS 55-25. Ostavarivala je prinose od preko 11 t/ha u mikroogledima, i preko 8,5 t/ha u makroogledima i širokoj proizvodnji. Po kvalitetu pripada grupi odličnih sorti (poboljšivača), može u pogodnim godinama da ostvari i prko 14% proteina, više od 45 sedimentacionu vrednost, preko 30% sadržaj glutena, oko 1500 ml zapreminu hlaba, više od 80% izbrašnjavanje, itd.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

RUSIJA – SORTA OZIME PŠENICE

S. Denčić, B. Kobiljski i G. Mladenović

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Ozima sorta pšenice Rusija je priznata u Jugoslaviji 1993. a u Mađarskoj 2000. godine. Zastupljena je u proizvodnji pšenice u Srbiji i Crnoj Gori sa oko 2-3% a u Mađarskoj na manjim površinama, trenutno je u ekspanziji u obe navedene zemlje. Radi se o sorti sa visokim genetskim potencijalom za prinos, odličnim kvalitetom i veoma dobrom otpornošću na niske temperature. Nastala je ukrštanjem sorti Sremica i Novosadska rana 2. Rusija je ostavarivala prinose od preko 11 t/ha u mikroogledima, preko 8 t/ha u makroogledima i širokoj proizvodnji. U pogodnim godinama ostvaruje visoke parametre tehnološkog kvaliteta kao što su: proteini od preko 14 %, sedimantaciona vrednost preko 45, sadržaj glutena preko 32%, A2 kvalitetnu grupu u farinogramu, preko 80 % izbrašnjavanje, itd. Pobeda ima najveću nadzemnu biomasu i veoma veliki i sanažan korenov sistem što je prednost u godinama kada su prisutni razni klimatski stresovi.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

OZIMI DVOREDI JEČAM – MALIŠA

D. Dodig¹, Olgica Grujić², S. Stanković¹,

Slađana Milićević-Nikodijević¹ i Miroslava Jović¹

¹Institut za istraživanja u poljoprivredi „Srbija”, Beograd

Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja Zaječar, Zaječar

²Tehnološki fakultet, Novi Sad

Sorta Mališa stvorena u Centru za poljoprivredna i tehnološka istraživanja u Zaječaru, priznata je 2003. godine od strane Saveznog zavoda za biljne i genetičke resurse. Mališa po botaničkoj klasifikaciji pripada ozimim dvoredom ječmu Hordeum sativum, ssp. distichum var. nutans. Sorta Mališa nastala je ukrštanjem sorti Novosadski 183, Sonja, Kristal i linije OSK-4197/12-84. U proseku za sve lokalitete i sve tri godine (2000-2002) sorta Mališa (7880 kg ha-1) je imala veći prinos od standardne sorte (7451 kg ha-1). Sorta ima elastičnu stabljiku, u proseku nižu od standarda za 11 cm i bolju otpornost na poleganje. Intenzivnog je tipa. Od ostalih agronomskih svojstava treba istaći dobru otpornost na niske temperature i sušu. Tehnološki kvalitet zrna i slada ukazuje da se sorta Mališa može koristiti u pivarskoj industriji.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

OSOBINE NOVE SORTE OZIMOG DVOREDOG JEČMA „MAKSA”

D. Maksimović¹, D. Knežević² i D. Urošević²

¹Agronomski fakultet, Čačak

²I.I.P. ²Srbija², Centar za strna žita, Kragujevac

Ozimi dvoredi ječam (Hordeum vulgare ssp. distichum var. nutans) je važna ratarska biljka. Nova sorta ozimog dvoredog ječma stvorena je ukrštanjem roditeljskih sorti Rodnik x Novosadski 307. Sorta se odlikuje čvrstom, elastičnom stabljikom, žute boje čija je prosečna visina za tri godine ispitivanja iznosila 80,6 cm (6,2 cm niža od standardne sorte Novosadski 293). Dobre je otpornosti prema poleganju. Sorta ima dugačak klas sa finim osjem žute boje. Zrno je krupno u plevicama, žute boje. U mikroogledima jugoslovenske komisije sorta ²Maksa² dala je u toku tri godine ispitivanja prosečan prinos zrna 7888 kg/ha, što je za 437 kg/ha viši prinos od standardne sorte Novosadski 293 (7451 kg/ha). Pored visokog prinosa zrna sorta ²Maksa² odlikuje se i dobrim tehnološkim kvalitetom zrna i slada. Udeo zrna I klase iznosio je 88,9 %, masa 1000 zrna s.m. 41,91g a hektolitarska masa 76,50 kg/hl. Sadržaj belančevina u zrnu iznosio je 10,91 % s.m. Analiza slada pokazala je da je sadržaj ekstrakta iznosio 79,83 % s.m., Kolbach-ov broj 41,30 % a Hartong-ov na 45°C 35,53 %. Sorta ozimog dvoredog ječma ²Maksa² je srednje rana, otporna je prema najvažnijim izazivačima bolesti i štetočinama i relativne je otpornosti prema suši. Pogoduju joj intenzivni uslovi proizvodnje.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

MILDUR – NOVA SORTA JARE DURUM PŠENICE

M. Milovanović i V. Perišić

Institut za istraživanja u poljoprivredi „Srbija” Centar za strna žita, Kragujevac

Sorta jare durum pšenice Mildur odlikuje se srednje ranim stasavanjem, elastićnom stabljikom visine oko 89 cm i dobrom otpornošću prema poleganju, važnijim bolestima i štetoćinama, suši i drugim nepovoljnim klimatskim faktorima. Klasovi ove sorte su bele boje, zbijeni i osati, sa velikim brojem zrna po klasu. Zrno je krupno i tvrdo, sa masom 1000 zrna od oko 46 g i hektolitarskom masom od 80 – 82 kg, što je praćeno dobrim tehnološkim kvalitetom zrna i semoline (staklavost, visok sadr-žaj proteina i žutog pigmenta). Iz ovih osobina zrna proizilazi visoka upotrebna vrednost ove sorte, kao sirovine, u proizvodnji testenina.

Sorta Mildur ima stabilne prinose, sa genetskim potencijalom za prinos zrna od oko 8 t/ha. Najbolji rezultati kod ove sorte postižu se setvom na plodnim zemljištima i primenom intenzivne agrotehnike ali se dobri prinosi zrna mogu ostvariti i na zemljištima marginalnih vrednosti.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

MERKUR – NOVA SORTA JARE DURUM PŠENICE

M. Milovanović i V. Perišić

Institut za istraživanja u poljoprivredi „Srbija” Centar za strna žita, Kragujevac

U skladu sa preovlađujućim ekološkim uslovima u Srbiji, u oplemenjivanju tvrde pšenice (Triticum durum Desf) poodavno je prisutna težnja ka stvaranju adaptabilnijih, rodnijih i kvalitetnijih sorata. Kao najvažniji kriterijumi pri selekciji novih genotipova figuriraju različite vrste otpornosti (prema niskim temperaturama, suši, poleganju, prouzrokovačima bolesti, itd.), visok prinos i kvalitet zrna i semoline (staklavost, sadržaj proteina i sadržaj žutog pigmenta).

Sorta jare durum pšenice Merkur, stvorena u Centru za strna žita – Kragujevac, ostvarenim rezultatima u ogledima Savezne komisije za priznavanje novih sorata zadovoljava sve postavljene kriterijume. Ova sorta se odlikuje visinom stabljike od 91,3 cm, veoma dobrom otpornošću prema poleganju, suši i prouzrokovačima bolesti. Zrno ove sorte karakteriše visoka staklavost (93 %), hektolitarska masa i masa 1000 zrna. Mora se naglasiti značajan udeo frakcije zrna sa krupnoćom većom od 2,8 mm. Iz ovoga proizilazi visok prinos krupice (semoline) sa sadržajem proteina od 14,8 % i sadržajem žutog pigmenta od 4,5 mg/kg, što ukazuje na visoku upotrebnu vrednost sorte Merkur kao sirovine u prerađivačkoj industriji za proizvodnju testenina.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

FAVORIT – NOVA SORTA OZIMOG TRITIKALEA

M. Milovanović i V. Perišić

Institut za istraživanja u poljoprivredi „Srbija”

Centar za strna žita, Kragujevac

Sorta Favorit pripada grupi heksaploidnog tritikalea (6x Triticosecale Wittmack) i predstavlja jednu od poslednjih u nizu sorata stvorenih intenzivnim radom na oplemenjivanju tritikalea u Centru za strna žita – Kragujevac. U trogodišnjim ogledima Savezne komisije za priznavanje novih sorata, sorta Favorit se, u poređenju sa standardom, odlikovala ranijim klasanjem, nižom stabljikom (95,7 cm) i većom tolerantnošću prema poleganju i prouzrokovačima bolesti, što je rezultiralo vrlo značajno većim prinosom zrna od sorte standarda (+ 760 kg/ha) i poželjnim tehnološkim kvalitetom zrna. Smatra se da tritikale, kao najmlađa vrsta strnih žita, poseduje najveći potencijal u pogledu prinosa, široke adaptabilnosti i kvaliteta zrna, a samim tim pruža i najviše mogućnosti za poboljšanje važnih agronomskih karakteristika. Moze se reći, na osnovu ostvarenih rezultata, da sorta Favorit predstavlja još jedan korak napred u naporima da se neiskorišćeni potencijal tritikalea prevede u zbilju i da se stavi na raspolaganje širem krugu korisnika. Namenjena je za intenzivne uslove proizvodnje i može se uspešno gajiti na plodnim i srednje plodnim zemljištima. Prema tehnološkim pokazateljima, najbolji rezultati u eksploataciji ove sorte mogu se postići upotrebom zrna u ishrani stoke.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

ZNAČAJNA SVOJSTVA NOVOG HIBRIDA KUKURUZA RUBIN-7

Zora Jeličić, M. Pavlović, Janja Kuzevski, S. Krstanović i Nada Erić

Institut PKB Agroekonomik, Beograd – Padinska Skela

Hibrid kukuruza Rubin-7 pripada grupi zrenja FAO 700. Karakteriše se visokim potencijalom rodnosti, u svojstvu prinosa zrna, što je iskazao u toku ispitivanja u ogledima Sortne komisije. U trogodišnjem posmatranju za period od 1999-2001. realizovao je prosečan prinos zrna 9,412 t/ha, više od standarda ZP 704 za 5 %, što je statistički bilo visoko značajno. Ocenu otpornosti prema bolestima iskazao je u visokom stepenu, prema Ustilago maydis 0,49, prema Fusarium spp. 013 i prema Exerohilum turcicum 1,25. Ocena tolerantnosti prema štetočini Ostrinia nubilalis je 3,33. Svi iskazani parametri i lep fenotip ovog hibrida ukazuju na vrednost Rubina-7.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

NOVOPRIZNATA SORTA ŠEĆERNE REPE “SELEKCIJE”,

ZAVODA ZA ŠEĆERNU REPU, ALEKSINAC U 2002. GODINI

S. Petrović¹, I. Stančić¹, J. Živić¹, Z. Veselinović¹, R. Sabovljević²

¹“Selekcija”, Zavod za šećernu repu, Aleksinac

²Poljoprivredni fakultet, Zemun

Rezultat kontinuiranog rada na selekciji u Zavodu za šećernu repu “Selekcija”, je novopriznata sorta šećerne repe Aleksinac R. Sorta je diploidni hibrid koji poseduje dobru plastičnost i izuzetno dobar kvalitet semena. Liska je ovalno izdužena, intenzivno zelene boje sa srednje izraženom lisnom nervaturom, blago naborana. Lisne drške srednje dužine, uske i obrazuju poluuspravnu rozetu. Koren je gladak, ovalan sa slabo izraženom brazdicom. Aleksinac R je novi genotip šećerne repe tolerantan na Rhizomaniju, sa ugrađenim genetičkim preduslovima za visok prinos korena, dobar sadržaj šećera i nizak sadržaj K, Na i alfa-amino azota. Sorta pripada NZ tipu. Priznata je 2002. godine.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

SORTE ŠEĆERNE REPE “ SELEKCIJE”- ZAVODA ZA ŠEĆERNU REPU

PRIZNATE U 2003.GODINI

Jelica Živić, S. Petrović, I. Stančić, Z. Veselinović

DP “SELEKCIJA”- Zavod za šećernu repu, Aleksinac

U radu su izneti osnovni rezultati hibridnih sorti šećerne repe priznatih od strane Saveznog zavoda za biljne i životinjske genetičke resurse. Ispitivanje sorata vršeno je u periodu od 2000-2002 godine na lokalitetima u Aleksincu i Somboru. Dobijeni rezultati poređeni su sa rezultatima koje je ostvarila standardna sorta Alina. Na osnovu razmatranja dobijenih rezultata trogodišnjih ispitivanja sorata, Komisija za priznavanje sorti šećerne repe priznala je četiri sorte aleksinačke selekcije pod imenima: Aleksija (ALH 001), Almara (ALH 002), Alprima (ALH 003) i Aldika (ALH 005). Po svojim proizvodnim i tehnološkim osobinama priznate sorte pokazale su statistički značajne razlike u odnosu na standard.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

VRANAC I CEPKO - NOVI HIBRIDI SUNCOKRETA KONZUMNOG TIPA

D. Jovanović i D. Škorić

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Novi dvolinijski – SC hibridi suncokreta konzumnog tipa Vranac i Cepko stvoreni su na bazi citoplazmatske muške sterilnosti i gena za restauraciju fertilnost. U njima su uspešno kombinovani geni odgovorni za visok genetički potencijal za prinos zrna i dobre tehničko-tehnološke osobine zrna. Hibrid Vranac pogodan je za ishranu, ljuštenje i proizvodnju jezgra. Srednje rani je hibrid, dužine vegetacije od 115 do 120 dana. Stabljika je čvrsta prosečne visine od 175 do 180 cm. Genetski potencijal za prinos semena je preko 4 t/ha. Sadržaj ulja u semenu kreće se od 44 do 48%. Sadržaj ljuske je od 25 do 28%. Hibrid Cepko pogodan je za ljuštenje i proizvodnju jezgra. Pogodan je za ishranu ptica. Srednje rani je hibrid čvrste stabljike, dužine vegetacije od 110 do 115 dana. Prosečna visina stabljike od 180 -185 cm. Genetski potencijal za prinos semena je preko 4.5 t/ha. Sadržaj ulja u semenu je manji od 42%. Sadržaj proteina u semenu preko 16%. Oba hibrida poseduju genetičku otpornost na plamenjaču (Pl₁), rđu i suncokretovog moljca. Tolerantni su na Phomopsis sp. Atraktivni su za oprašivače. Poseduju dobru adaptabilnost za različite ekološke uslove i tipove zemljišta. Preporučena gustina useva od 46 do 48000 biljaka po ha.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

NOVE SORTE SOJE

Milica Hrustić, M. Vidić, J. Miladinović i Đ. Jocković

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Soja se u našoj zemlji na značajnijim površinama gaji od sredine sedamdesetih godina prošlog veka. Istovremeno je u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu započeo rad na stvaranju domaćih sorti soje, pogodnih za gajenje u našim agroekološkim uslovima, jer je u početku gajen introdukovani sortiment. Osnovni cilj oplemenjivanja bio je stvaranje sorti visokog genetskog potencijala za rodnost, određene dužine vegetacije, otpornih na poleganje, pucanje mahuna i najznačajnije bolesti. Širenjem soje, pojavljuju se i specifični zahtevi, sorte izuzetno kratke vegetacije za postrnu setvu, sa povećanim sadržajem proteina, izmenjenim sastavom ulja, i drugi. Rezultat dosadašnjeg rada na oplemenjivanju soje u Institutu je 66 sorti priznatih u našoj zemlji i 10 u inostranstvu. Od sredine osamdesetih, oplemenjivanjem soje bave se i «Uljarice» Beograd, gde je do sada stvoreno 8 i Institut za kukuruz, Zemun Polje, gde su stvorene 3 sorte soje.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

NOVA SORTA OZIME ULJANE REPICE – SLAVICA

R. Marinković, D. Škorić, Ana Marjanović-Jeromela i Z. Sakač

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Novostvorena sorta ozime uljane repice koja je bila u ogledima Saveznog zavoda za biljne i životinjske genetičke resurse u periodu od 1999. – 2002. godine pod brojem 8955/99., a prijavljena pod oznakom NS-L-1 priznata je 01. aprila 2003. godine pod brojem III 01-5510/2. Novopriznata sorta je upisana u Registar novostvorenih sorata pod komercijalnim imenom SLAVICA.

Novostvorena sorta Slavica spada u grupu “00”. Ima zeljasto stablo, plavičasto zelene boje, visine 118-129cm sa 5-7 bočnih grana koje se pojvljuju na visini iznad 48cm. Na jednoj biljci se nalazi 7-11 listova i oko 480 ljuski sa 15-32 semenke čija je masa 1000 semena 4,3g. Ima dužinu vegetacije oko 284 dana. Poseduje visok genetički potencijal za prinos semena – preko 4 t/ha. Sadržaj ulja u semenu se kreće do 44%, a proteina 23%. Dobro podnosi niske temperature. Zbog niskog sadržaja eruka kiseline (ispod 1%) i glukozinolata (ispod 20 mikromola/g semena) ulje joj je pogodno za ljudsku ishranu, a ostaci posle ceđenja za stočnu ishranu.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

REZULTATI SELEKCIJE HMELJA

J. Sabo, Vladislava Galović i Ivka Ikić

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Rešenjem Saveznog zavoda za biljne i životinjske genetičke resurse Beograd br. 4/008-003/13 i br. 4/008-003/014 od 13.01.1998. godine klonovi hmelja (Humulus lupulus L.) K-6 i K-23 su priznati kao sorte »Aroma« i »Robusta«. Ove sorte su ženski, diploidni, polusestrinski genotipovi sa selekcionom oznakom Ah 5/71/42. Ženski roditelj bio je kultivar »Ahil« a muški roditelj hibridni genotip Nb 2/65/1. Ukrštanje je vršeno po metodi prostog ukrštanja, a zatim je sledilo klonsko umnožavanje odabranog potomstva. Sorte se odlikuju značajno višim potencijalom za prinos šišarica i za sadržaj aktivnih materija u odnosu na tradicionalnu domaću sortu »Bačka« i ostale evropske i američke aromatične sorte hmelja.

Zbog svojih dobrih proizvodnih, hemijskih i pivarskih osobina sote »Aroma« i »Robusta« uključeni su u proizvodnju i razna ispitivanja kako za vreme tako i posle priznavanja. Visoki i stabilni prinosi, postojanost aktivnih materija u šišaricama tokom skladištenja, dobro iskorišćenje prilikom spravljanja piva, kako u uslovima pilot pivare, tako i u industrijskoj proizvodnji piva, nametnuli su ove nove sorte kao okosnicu razvoja hmeljarstva u Jugoslaviji. Dalja ispitivanja pivarskih osobina, koja su potvrdila izuzetan kvalitet, postavila su ove sorte na nezaobilazno mesto i u jugoslovenskom pivarstvu.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

‘BDS NIŠ 1’ NOVA SORTA DUVANA TIPA BERLEJ

D. Jovanović¹, R. Sabovljević²

¹DIN “Fabrika Duvana” AD, Niš

²Poljoprivredni fakultet, Zemun – Beograd

Duvan tipa berlej ima svoje značajno mesto u recepturama brojnih vrsta cigareta u svetu i u nas. Osim odgovarajuće tehnologije u proizvodnji od velikog je značaja odgovarajući sortiment pogodan za naše uslove gajenja. Poslednjih godina na tome se dosta radilo i rezultat toga su stvorene nove sorte ovog tipa duvana. Jedna od njih je sorta BDS Niš1. Prinos ove sorte po ha u odnosu na stardandnu sortu berlej DKH– 28 je veći za 43,4%, bruto novčani prihod veći za 42% i manja osetljivost na virusna oboljenja (TMV, PVY, TSWV). Po hemijskom sastavu nema bitnih razlika u odnosu na standardnu sortu. Međutim nova sorta je pogodnija za proizvođače i obrađivače duvana.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

‘BDSM NIŠ 2’ NOVA SORTA DUVANA TIPA BERLEJ

D. Jovanović¹, R. Sabovljević², Ž. Kostić¹, M. Milojević¹ i D. Marjanović¹

¹DIN “Fabrika duvana” AD, Niš

²Poljoprivredni fakultet, Zemun – Beograd

Duvan tipa berlej ima svoje značajno mesto u recepturama brojnih vrsta cigareta u svetu i u nas. Osim odgovarajuće tehnologije u proizvodnji od velikog je značaja odgovarajući sortiment pogodan za naše uslove gajenja. Poslednjih godina na tome se dosta radilo i rezultat toga su stvorene nove sorte ovog tipa duvana. Jedna od njih je sorta BDSM Niš 2. Prinos ove sorte po ha u odnosu na standardnu sortu DKH 28 je veći za 35,5%. Bruto novčani prihod veći za 42% i manja osetljivost na virusna oboljenja (TMV, PVY, TSWV). U hemijskom sastavu nema bitnih razlika u odnosu na standardnu sortu. Nova sorta je stoga prihvatljivija u odnosu na standardnu, kako sa aspekta proizvođača tako i obrađivača.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

NOVA SORTA DUVANA TIPA PRILEP ‘DINOVKA 1’

Ž. Kostić¹, D. Jovanović¹, M. Uzunovski² i Gordana Miceska³

¹DIN “Fabrika duvana”AD, NIŠ

²Zemljodelski fakultet, Skoplje, Makedonija

³Institut za tutun, Prilep, Makedonija

Orijentalni duvan tipa prilep, bez obzira na njegovo smanjeno učešće u recepturama današnjih brendova cigareta, još uvek ima svoje značajno mesto. To je razlog što se na stvaranju novih sorti ovog tipa duvana ozbiljno radi. Rezultat toga je nova sorta Dinovka 1 koja je stvorena da nadomesti nedostatke sorte prilep 156/1 koja se masovno gaji u Srbiji. U odnosu na standardnu sortu prilep 156/1, Dinovka 1 je prinosnija za 6,3%, daje bolji randman klasa osušenog duvana, a time i veći novčani prihod po hektaru za 8,8%. U pogledu hemijskog sastava, značajnog sa aspekta pušačkih osobina, Dinovka 1 ima manji sadržaj nikotina, ukupni azot, azot belančevina i isti sadržaj rastvorljivih šećera i pepela, što ga čini veoma upotrebljivim u proizvodnji cigareta.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

NOVA SORTA DUVANA TIPA PRILEP DINOVKA 2

Ž. Kostić¹, D. Jovanović¹, N. Prolović¹, M. Uzunovski²

¹DIN “Fabrika duvana” AD, Niš

²Zemljodelski fakultet, Skoplje, Makedonija

U želji da se standardna sorta prilep 156/1, koja se masovno gaji u Srbiji, zameni prinosnijom i kvalitetnijom sortom, stvorena je nova sorta u tipu prilep Dinovka 2. Po prinosu ova sorta daje veći prinos u odnosu na prilep 156/1 za 11,1%, veći procenat viših klasa i unika 1/3 za 14%, a time i veći bruto novčani prihod po jedinici površine za 18,9%. U pogledu hemijskog sadržaja Dinovka 2 ima za 11% veći sadržaj nikotina, za 29% manji sadržaj ukupnog azota; veći sadržaj rastvorljivih čećera. Pušačke osobine Dinovke 2 su povoljne u svim pokazateljima: jačina, ukus, aroma i punoća pušenja. Otuda ova sorta je prihvatljivija od stardandne sorte prilep156/1 sa aspekta interesa proizvođača, obrađivača i prerađivača – fabrikacije.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

REZULTATI OPLEMENJIVANJA PAPRIKE U TIPU KAPIJE

Đ. Gvozdenović, Dušanka Bugarski, A. Takač i J. Červenski

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Paprika spada u vodeće povrtarske kulture kako po površinama na kojima se gaji tako i po načinu korišćenja. U našoj zemlji se gaji na oko 22.000 ha. Ima visoku hranljivu i biološku vrednost. Može se koristiti na različite načine, kao sveža, kisela, pečena, smrznuta, dodatak raznim jelima, a u industriji prestavlja sirovinu za različite vidove prerade. Spada u grupu visoko akumulativnih kultura jer ostvaruje visok dohodak po jedinici površine. Imajući u vidu potrebe i zahteve proizvodnje, potrošnje i prerade paprike, oplemenjivanje je usmereno na stvaranje visokoprinosnih sorti, odgovarajućeg tipa, oblika, boje i kvaliteta, a za odgovarajuće načine gajenja i korišćenja. Kao rezultat oplemenjivačkog rada na paprici u tipu kapije, u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, stvorene su sorte Una i Amfora. Rezultati istraživanja do kojih smo došli pokazuju da su obe sorte bile superiornije u pogledu morfoloških karakteristika ploda i prinosa, a da su po kvalitetu bile na nivou standarda. Ovakvi rezultati novostvorenih sorti u tipu kapije daju realnu osnovu za njihovo uspešno širenje u proizvodnji.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

PROIZVODNO TEHNOLOŠKE KARAKTERISTIKE NOVIH SORTI PAPRIKE CENTRA ZA POLJOPRIVREDNA I TEHNOLOŠKA ISTRAŽIVANJA –ZAJEČAR

Živka Đukić, G. Radovanović i Slavica Kodžopeljić

Institut za istraživanja u poljoprivredi „SRBIJA” -Beograd

Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja, Zaječar

U Centru za poljoprivredna i tehnološka istraživanja u Zaječaru već duži niz godina posebna pažnja u selekciji povrtarskog bilja posvećuje se paprici. Kao rezultat ovog rada 2002.godine, od strane Savezne komisije za priznavanje sorti, usledilo je priznavanje dveju sorti paprike. Jedna od njih je sorta Julija, slatka paprika sa plodovima u tipu kapije, a druga je Mina, ljuta paprika u tipu feferone.

Sorta Julija (ranije L-Za-10) je u okviru komisijskih dvogodišnjih ogleda ispitivana na lokalitetima Novi Sad, Smederevska Palanka i Zaječar, pri čemu su prinos i komponente prinosa bili na nivou standarda Župske rane i Zlatne medalje. U sortnim komparativnim ogledima, izvođenim u Centru u Zaječaru, u uslovima ekstremno visokih temperatura i niske relativne vlažnosti vazduha ova sorta je uvek davala više prinose od standarda.

Sorta Mina (ranije L-Za-1) je u sortnim ogledima pokazivala znatniju ranostasnost, viši prinos i tolerantnost.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

FUNKCIONALNA DIPLOIDIZACIJA I PRIRODNA I USMERENA EVOLUCIJA DRVEĆA

A. Tucović, V. Isajev i Mirjana Šijačić-Nikolić

Šumarski fakultet, Beograd

Udvostručavanje hromozomskih parova od vrste do vrste drveća i žbunja uslovljava pojavu novih vrsta sa osobinama koje poseduju višestruko uveličanu životnu vitalnost. Usled toga, drveće je veoma složene građe, dugovečno, adaptivno i veoma promenjivo unutar vrsta vaskularne građe. Ova pojava ima značajnu ulogu u spontanoj i usmerenoj evoluciji drveća i žbunja i označena je kao funkcionalna diploidizacija. Za objekat je odabran uzorak od 3138 vrsta drveća i žbunja. Kao metod istraživanja korišćena je specijska i infraspecijska cito-genetsko-ekološka analiza. Razlike između diploidnih vrsta su vrlo velike i iskazane su uslovno na 4 nivoa, prema osnovnim brojevima hromozoma: primarni, sekundarni (udvostručeni), tercijerni i kvaterni (mnogostruki). Naglo umnažanje parnih brojeva hromozoma karakteriše skrivenosemenice, kako dikotile tako i monokotile. Proces diploidizacije otklanja teškoće i stabilizuje biološku reprodukciju novoobrazovanih diploida, suprotstavljajući se svim nepovoljnim tendencijama, obezbeđujući prednost vrsta sa visokim hromozomskim brojevima. Autori pojavu diploidizacije uzimaju kao višestupni i dugotrajan evolucioni proces. Interes ka izučavanju diploidizacije porastao je sa otkrićem i opisom genetičke kontrole nad ponašanjem hromozoma u mejozi, tj. prevođenjem parova multivalenata u bivalente. Izučavanje funkcionalne diploidizacije od posebnog je značaja za strategiju, izbor metoda i tehnike oplemenjivanja šumskog drveća i žbunja.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

UTVRÐIVANJE HETEROTIČNOG EFEKTA U HIBRIDNIM KOMBINACIJAMA OMORIKE

Mirjana Šijačić-Nikolić i V. Isajev

Šumarski fakultet, Beograd

U oplemenjivanju biljaka posebno mesto ima izučavanje hibridne snage ili heterozisa. Kod drvenastih vrsta, utvrđivanje hibridnih kombinacija u kojima se ispoljava heterotični efekat, od velikog je značaja za masovnu proizvodnju hibridnog semena u specijalizovanim semenskim plantažama. Pojava i veličina heterotičnog efekta utvrđena je sizmeđu hibridnih kombinacija i roditeljskih individua dobijenih slobodnim oprašivanjem u generativnoj semenskoj plantaži omorike u Godoviku. Efekat heterozisa je analiziran za dužinu, širinu šišarica i prosečan broj smeneki po jednoj šišarici. Dobijeni rezultati pokazuju različit heterotični efekat, kako u odnosu na istu osobinu u različitim hibridnim kombinacijama, tako i u odnosu na različita svojstva jednog istog hibrida. Najveće vrednosti heterotičnog efekta konstatovane su za svojstvo prosečnog broja semenki po šišarici i, koji je bio u granicama od 1,64 do 124,63. Pored pozitivnog, evidentirane su i hibridne kombinacije sa negativnim heterotičnim efektom. Kombinacije sa visokim vrednostima heterotičnog efekata za analizirana svojstva, u daljem radu treba da posluže kao osnova za oplemenjivanje vrste.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

VARIJABILNOST PARAMETARA OŽILJAVANJA REZNICA CRNIH TOPOLA U POLJSKIM USLOVIMA

B. Kovačević¹, V. Guzina¹, Marija Kraljević-Balalić² i S. Orlović¹

¹ IRC Institut za topolarstvo i vanšumsko zelenilo, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

² Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Na osnovu trogodišnjih ogleda u poljskim uslovima, postavljenih sredinom aprila sa 13 genotipova američke crne topole, 2 genotipa iz half-sib potomstva američke crne topole i 3 genotipa eurameričke crne topole, ispitana je varijabilnost parametara ožiljavanja reznica (28 merenih i izvedenih parametara broja, ukupne dužine i pozicije korenčića prvog reda, kao i broja listova i izbojaka i visina najvišeg izbojka). Vađenje reznica je izvršeno u četiri roka: početkom i krajem maja, početkom juna i sredinom jula. Tokom proleća uticaj genotipa i pogreške kao izvora variranja opada, a uticaj godine raste.U prva tri roka za neke parametre učešće varijanse genotipa u ukupnoj varijansi prelazi 0,30, pa i 0,40 (ukupan broj i dužina korenčića za reznicu, ali i broj i ukupna dužina korenčića od 5 do 10 cm, kao i iznad 10 cm reznice od donjeg reza). Doprinos interakcije ukupnom variranju skoro nikad ne prelazi 0,20. Prvi i drugi rok vađenja u ogledima u poljskim uslovima bi mogli da se izdvoje kao rokovi sa najvećim uticajem genotipa na ukupno variranje ispitivanih parametara ožiljavanja, što može da bude od značaja za procenu potencijala genotipova za ožiljavanje u procesu oplemenjivanja i formiranja sortne tehnologije.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

OSOBINE SELEKCIONISANIH SEJANACA F₁ GENERACIJE JABUKE GRENI SMIT

M. Milutinović

Institut PKB „Agroekonomik”, Padinska Skela, Beograd

U radu su prikazani rezultati nekih pomoloških osobina selekcionisanih sejanaca F₁ generacije dobijenih slobodnom oplodnjom jabuke sorte greni smit. Zasad od 120 sejanaca podignut je u Boleču, PKB „Voćarske plantaže”.

Odabrani sejanci (5) s pozitivnim selekcionim osobinama za jabuku ispitivani su pod brojem: II/15; II/20; III/9; III/11 i III/16.

Ispitivanja su obavljena u periodu 1999–2002. godine. U osobini boje pokožice ploda sejanci su se razlikovali: II/15 žuto-zelena, dopunska crvena u pramenovima, II/20 zeleno-žuta, III/9 žuto-zelena dopunska žuta, III/11 zatvorenocrvena, III/16 žuto-zelena.

Masa ploda u proseku je varirala od 160 g (sejanac II/15) do 250 g (sejanac III/16).

Sadržaj rastvorljivih suvih materija u plodu iznosio je 13,6% (sejanac II/20) do 16,5% (sejanac II/15).

Sadržaj ukupnih kiselina u plodu varirao je od 0,28% (sejanac II/15) do 1,1% (sejanac III/16).

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

BIOLOŠKO-POMOLOŠKE OSOBINE PERSPEKTIVNIH HIBRIDA VIŠANJA

Sanja Radičević¹, R. Cerović¹i M. Nikolić²

¹ Institut za istraživanja u poljoprivredi SRBIJA

Centar za voćarstvo i vinogradarstvo, Čačak

² Poljoprivredni fakultet, Beograd

Oplemenjivački rad na višnji u Centru za voćarstvo u Čačku započeo je pre više od četrdeset godina. Primena metoda klasične planske hibridizacije rezultirala je stvaranjem preko 10 000 hibrida, uz korišćenje oko 110 roditeljskih parova. Kao rezultat dugogodišnjeg oplemenjivačkog rada stvorene su i priznate dve poznate sorte višnje: Šumadinka i Čačanski rubin. Kontinuirani rad na stvaranju sorti ove značajne vrste voća nastavlja se i dalje, sa osnovnim ciljevima: visoka rodnost, krupnoća i kvalitet ploda, kao i otpornost na najznačajnije prouzrokovače bolesti (Blumeriella jaapii). U ovom radu su prikazani dvogodišnji rezultati ispitivanja fenoloških i pomoloških karakteristika 13 perspektivnih hibrida višanja, čije su osobine poređene sa standardom (sorta Hajmanova konzervna). Po svojim izvanrednim privredno-biološkim karakteristikama mogu se izdvojiti hibridi: II/40, III/23, III/31, XII/57. Oni takođe zaslužuju da se u budućnosti nađu u domaćem sortimentu višnje, kao i u širokoj proizvodnoj praksi.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

SELEKCIJA VEGETATIVNIH PODLOGA ZA ŠLJIVU NA BAZI AUTOHTONOG GENETSKOG MATERIJALA

Gorica Paunović i P. Lučić

Agronomski fakultet, Čačak

U strukturi svih vrsta voćaka u nas, šljiva je neprikosnovena. Da bi se intenzivirao proces proizvodnje šljive potrebno je selekcionisati vegetativne podloge za šljivu. Zemlje koje imaju višegodišnje iskustvo u selekciji vegetativnih podloga ukazuju da se genetski resursi za ovaj vid selekcije primarno nalaze u germplazmi polikulturnih sorti. Naša zemlja raspolaže velikim fondom domaćih sorti i genotipova šljive, pa se može pretpostaviti da se na osnovu bogatstva tog materijala mogu stvoriti kvalitetne vegetativne podloge. Mogućnost selekcije vegetativnih podloga ispitana je kod 15 genotipova autohtonih šljiva različitih vrsta roda Prunus i to: Prunus domestica L., Prunus cerasifera Ehrh., Prunus insititia L. i Prunus spinosa L. U procesu proizvodnje vegetativnih podloga za šljivu korišćeno je nagrtanje kao jedan od načina vegetativnog razmnožavanja. Regenerativne sposobnosti su različite kod pojedinih vrsta roda Prunus. Veoma su male mogućnosti okorenjavanja kod genotipova poreklom od vrste Prunus cerasifera (2,61%, odnosno 2,66%). Male mogućnosti okorenjavanja su i u genotipova vrste Prunus insititia L. (1,85-4,17%). Relativno dobre regenerativne sposobnosti ima rod Prunus domestica L. Od deset ispitivanih genotipova tri genotipa ne daju okorenjene izbojke, dok kod sedam genotipova procenat matičnih žbunova sa reakcijom je jako varijabilan i kreće se u rasponu od 7,14% do 100%.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

UTICAJ GENOTIPA RODITELJA NA BUJNOST HIBRIDNIH SEJANACA JABUKE

Ž. Tešović, Slađana Nidžović i M. Lukić

Institut za istraživanja u poljoprivredi "Srbija",

Centar za voćarstvo i vinogradarstvo, Čačak

Savremena proizvodnja jabuke, pored ostalog, zahteva slabo bujne sorte za podizanje zasada sa malim rastojanjem između redova, a posebno u redu. Sorte male bujnosti se mogu kalemiti na vegetativne podloge koje ne zahtevaju naslon, što je ogromna ušteda pri podizanju savremenih zasada. Ovaj problem se može rešiti stvaranjem novih sorti kržljavog habitusa. Planskom hibridizacijom, različitih roditeljskih parova, dobijaju se hibridne populacije različite bujnosti. Ovim istraživanjima proučena je bujnost svih sejanaca iz tri hibridne populacije dobijene u potomstvu sledećih sorti: Cox's Orange Pippin x Čadel - 195 sejanaca, Cox's Orange Pippin x Idared - 337 i Jonathan x TSR13T84 – 255 sejanaca. Sejanci su gajeni u saksijama Jiffy-7, u potpuno sterilnom kompostu. Kod svakog sejanca određena je bujnost (merenjem njihove dužine) i broj internodija.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

UTICAJ RODITELJSKIH PAROVA JABUKE NA BROJ IZDVOJENIH PERSPEKTIVNIH SELEKCIJA IZ HIBRIDNIH POTOMSTAVA

Ž. Tešović, Slađana Nidžović i M. Lukić

Institut za istraživanja u poljoprivredi "Srbija",

Centar za voćarstvo i vinogradarstvo, Čačak

Broj izdvojenih perspektivnih selekcija poređen je između hibridnih populacija dve roditeljske kombinacije. Populacija od 200 hibridnih sejanaca dobijena je u potomstvu Red Jonathan x [Jonathan x (Jonathan x Cox's Orange Pippin)], a druga populacija od 111 hibridnih sejanaca dobijena je u potomstvu J/54/53/59 (Cox's Orange Pippin O.P.) x J/27/127/62 (Idared x Merton Worcester). Iz prve populacije izdvojeno je 5 perspektivnih selekcija, i to: J/1/55, J/2/31, J/1/71, J/1/54 i J/1/15, dok je iz druge populacije izdvojena jedna perspektivna selekcija - J/3/9. Izraženo u procentima prva populacija dala je 2,5% perspektivnih selekcija i druga 0,90%. Po jedan roditeljski genotip obe populacije sadrži u svom pedigreu sortu Cox's Orange Pippin.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

UPOREDNA PROUČAVANJA FENOLOŠKO-POMOLOŠKIH OSOBINA PERSPEKTIVNIH SELEKCIJA I STANDARDNIH SORTI JABUKE

Ž. Tešović, Slađana Nidžović i M. Lukić

Institut za istraživanja u poljoprivredi „Srbija”,

Centar za voćarstvo i vinogradarstvo, Čačak

Komercijalna proizvodnja jabuke postavlja stroge zahteve pri izboru sorti za gajenje: izvanredan ukus ploda, atraktivna boja pokožice ploda, spur, pendula ili kolumnar tip habitusa, otpornost prema zimskim mrazevima, prema prouzrokovačima najvažnijih bolesti i štetočina, što podrazumeva minimalnu upotrebu pesticida u proizvodnji kvalitetnog ploda i mogućnost dugog čuvanja bez pojave fizioloških bolesti. Postojeće sorte jabuke ne ispunjavaju pomenute zahteve, i rešenje je u stvaranju novih sorti. U Centru za voćarstvo i vinogradarstvo, u proteklom periodu na objektu Zdravljak-Čačak, iz hibridnih populacija izdvojene su 44 perspektivne selekcije jabuke. Uporedo sa standardnim sortama Idared, Gloster 69 i Čadel proučavane su najvažnije pomološke osobine izdvojenih selekcija (datum berbe i fizičke osobine ploda). Proučavane selekcije potiču iz šest populacija nastalih planskom hibridizacijom, i to: Idared x Gloster 69 – 17, Idared x Red Cox's (Cox's Orange Pippin O.P.) – 7, Idared x Čadel – 2, Red Cox's (Cox's Orange Pippin O.P.) x Čadel – 4, Idared x Golden Delicious – 2, i iz dve populacije nastale slobodnom oplodnjom sorti Idared i Čadel, i to: Idared O.P. – 6 i Čadel O.P. – 6.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

OSOBINE PLODA KRUŠKE SORTE BOSKOVA BOČICA PRI SLOBODNOM I KONTROLISANOM OPRAŠIVANJU

Milica Fotirić¹, D. Nikolić¹, M. Milutinović¹, Vera Rakonjac¹ i Slavica Čolić²

¹ Poljoprivredni fakultet, Beograd-Zemun

²INI ”PKB Agroekonomik”, Padinska Skela-Beograd

Za većinu sorti kruške je karakteristično da su autoinkompatibilne tako da je za uspešno gajenje i postizanje zadovoljavajućih prinosa potrebno u zasadu pored glavne sorte gajiti i sortu oprašivača. Poznavanje odnosa oplodnje je bitno i sa aspekta oplemenjivanja radi dobijanja optimalne količine hibridnih semenki. Da bi se utvrdio uticaj oprašivača na zametanje i osobine ploda sorte Boskova bočica izvršeno je njeno ukrštanje sa sortom Viljamovka. Pored kontrolisanog oprašivanja praćeno je i slobodno oprašivanje sorte Boskova bočica. Inicijalni i finalni broj zametnutih plodova iz kombinacije kontrolisanog oprašivanja (22,98%; 6,35%) bio je veći nego iz kombinacije slobodnog oprašivanja (18,04%; 6,19%). Visina ploda, širina ploda, masa ploda i dužina peteljke ploda sorte Boskova bočica su bile veće pri oprašivanju sa sortom Viljamovka (7,35cm; 5,84cm; 111,09g; 3,61cm) nego pri slobodnom oprašivanju (7,23cm; 5,54cm; 97,02g; 3,39cm). Bolji rezultati u pogledu broja i mase semenki takođe su dobijeni u slučaju kontrolisanog oprašivanja. Tako iz kombinacije kontrolisanog oprašivanja ukupan broj semenki po plodu je bio 7,87, a masa jedne semenke 0,038 g, dok je prilikom slobodnog oprašivanja ukupan broj semenki po plodu bio 7,34, a masa jedne semenke 0,031 g.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

KLIJAVOST POLENA I STEPEN ZAMETANJA PLODOVA

NEKIH PERSPEKTIVNIH SORTI BRESKVE

Vera Rakonjac, D. Nikolić i Milica Fotirić

Poljoprivredni fakultet, Beograd-Zemun

Kod 19 novointrodukovanuh sorti breskve (Goldcrest, Iris Rosso, Domiziana, Emilia, Aurelia, Padana, Mayfire, Weinberger, Crose del Sud, Pegaso, Venus, Nectaross, Andromeda, Vega, Sirio, Romea, Villa Adriana, Villa Ada i Villa Giulia) u toku 1996. i 1997. godine ispitivana je in vitro kljavost polena i inicijalni i finalni broj zametnutih plodova. Klijavost polena svih sorti je bila zadovoljavajuća (39,58%-82,01%). Prosečno za obe godine ispitivanja najveći inicijali broj zametnutih plodova imala je sorta Domiziana (77,18%), a najveći finalni broj zametnutih plodova sorta Romea (49,82%), dok je najmani inicijali i finalni broj zametnutih plodova imala sorta Nectaross (22,10%; 12,24%). Variranje klijavosti polena, prosečno za sve sorte, po godinama ispitivanja (65,03%; 63,32%) nije bilo tako izraženo kao variranje broja zametnutih plodova, pri čemu je inicijalni i finalni broj zametnutih plodova u 1996. godini (57,60%; 32,01%) bio skoro duplo veći nego u 1997. godini (34,46%; 14,32%). Na osnovu rezultata analize varijanse može se uočiti da je varijabilnost klijavosti polena kao i inicijalnog i finalnog broja zametnutih plodova bila značajno uslovljena i genetičkim i ekološkim faktorima kao i njihovom interakcijom.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

GENETIČKA I FENOTIPSKA VARIJABILNOST POMOLOŠKIH OSOBINA DŽANARIKE

(Prunus cerasifera Ehrh.)

Slavica Čolić, G. Zec, D. Marinković i Z. Janković

Institut PKB Agroekonomik, Padinska Skela

Džanarika (Prunus cerasifera Ehrh.) je jedna od najrasprostranjenijih voćaka u spontanoj populaciji naše zemlje. Njeni se plodovi uglavnom koriste za dobijanje rakije, a seme za proizvodnju podloga u voćarstvu S obzirom da je otporna prema izazivačima biljnih bolesti i štetočinama, ne štiti se hemijskim sredstvima, pa predstavlja bogat izvor i jeftinu sirovinu za dobijanje biološki vredne hrane. Cilj rada bilo je proučavanje genetičke i fenotipske varijabilnosti i korelacija pomoloških osobina 49 genotipova džanarike odabranih iz prirodne populacije Srbije. Genetička i fenotipska varijansa bile su najmanje za masu koštice, a najveće za masu ploda. Udeo genetičke varijanse u ukupnoj fenotipskoj varijansi bio je visok za masu ploda i koštice, visinu i širinu ploda, a nešto niži za dužinu peteljke. Najveći koeficijenti fenotipske i genetičke korelacije zabeleženi su između mase ploda i visine ploda. Spontana populacija džanarike u Srbiji i Crnoj Gori karakteriše se velikom varijabilnošću formi, što ima veliki značaj uza izbor početnog materijala u procesu oplemenjivanja.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

BIOLOŠKO-POMOLOŠKE OSOBINE SUPERIORNIH SELEKCIJA ORAHA

R. Miletić, M. Žikić, Nevena Mitić i Radomirka Nikolić

Institut SRBIJA, Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja, Zaječar

Pojava poznih prolećnih mrazeva je ograničavajući činilac uspevanja oraha. Iz ovih razloga posebna pažnja poklanja se selekciji oraha u godinama kada se nakon bubrenja pupoljaka pojave pozni prolećni mrazevi. To se posebno odnosi na 1998 i 2002, a delom i na 2001. godinu. U ovim godinama, na područjima gde su prolećni mrazevi bili posebno izraženi i gde su posledice bile posebno izražene, evidentirana su 32 stabla zadovoljavajuće rodnosti. Ova stabla su detaljnijije praćena narednih godina. Utvrđeno je da se u in situ uslovima pored ostalog odlikuju i kasnijim početkom vegetacije. Od ovog broja odabrana su 11 koja se posebno ističu. Odlikuju se bujnošću, vitalnošću, zadovoljavajućom otpornošću prema sivoj pegavosti lišća i rodnošću. Plodovi su kvalitetni sa povoljnim osobinama ljuske (gladka, tanka, svetle boje, lako se razdvaja) i jezgre (relativno gladka, svetle boje, ukusna). Masa plodova ovih selekcija je od 18,0 do 9,3 g, masa jezgre 8,6 do 4,1 g, a sadržaj jezgre od 55,0 do 47,0%. Jezgra sadrži 67,0 do 61,1% ulja, 19,3 do 14,5% sirovih proteina i 2,65 do 2,12% mineralnih materija. Sve evidentirane selekcije su okalemljene kako bi se kolekcionisanjem u istim uslovima izdvojile najbolje za komercijalno gajenje.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

POMOLOŠKO FENOLOŠKE OSOBINE NEKIH SELEKCIJA ORAHA

M. Mitrović, S. Milenković i V. Blagojević

Institut za istraživanja u poljoprivredi SRBIJA

Centar za voćarstvo i vinogradarstvo, Čačak

Na klonskoj selekciji oraha iz prirodne populacije u Centru za voćarstvo i vinogradarstvo u Čačku radi se skoro pet decenija, čime je uz introdukciju stvorena bogata kolekcija oraha koja je predmet mnogih proučavanja. Najvažniji pravci u odabiranju oraha su odabiranje genotipova otpornih na zimske mrazeve, srednje pozni do pozni po vremenu kretanja odlične rodnosti (rodne lateralne i racemozne cvasti), viskog kvaliteta ploda i otporni na ekonomski najznačajnije bolesti i štetočine.

U radu će biti prikazane fenološko pomološke osobine pet interesantnih genotipova sa različitim osobinama i to: XIV/96, XVIII/97 sa ranim listanjem, VIII/98 i XVI/98 srednje poznog listanja i XIX/87 sa poznim listanjem. Genotipovi imaju sledeće pomološke osobine ploda: XIV/96 ima prosečnu masu ploda 14,65 i 50,7% randman, XVIII/97 ima 13,7 g plod i 51,3% randman, VIII/98 masu ploda 11,25 i 46,4% randman, XVI/98 – 12,4 g plod i 45,8% randman, dok genotip XIX/87 je nešto sitniji čija je masa 10,8 g i randman 43,6%. Po tipu cvetanja većina ih je protandrična i to XIV/96, XVIII/97, VIII/98 i XVI/98, dok je genotip XIX/87 protaginičan. Zdravstveno stanje lista svih genotipova je odlično, praktično bez prisustva Gnomonia leptostyla.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

GENEKOLOŠKA SVOJSTVA MUNIKE (Pinus heldreichii Christ)

U JUGOZAPADNOJ SRBIJI

M. Tošić

D. Tucovića 41, Užice

U Srbiji muniku je prvi otkrio Josif Pančić, i to samo po jedno stablo u selima Negbini i Sjeništima na Zatiboru, pa su neki botaničari posumnjali da je ovaj bor tu prirodno nastao, čudeći se "od kuda tako daleko na istok bez veze". Posle skoro 90 godina, munika je nađena na još devet lokaliteta između Sjenice i Prijepolja (Tošić M., 1959, 1960 i 1975), gde su takođe pojedinačna ili grupe stabala, od kojih je najveća bila sa 55 stabala. Utvrđene su izvesne razlike u morfološkim osobinama i anatomskoj građi četina munike, na pojedinim lokalitetima (Tošić M., Vilotić D., Radošević G., 2003). Na razlike svojstava uticali su: (1) genetski faktori, koji proističu iz okolnosti da su stabla rasla u manjim grupama, u prostornoj izolaciji, te su rezultat drifta gena i ukrštanja u srodstvu i (2) razlike stanišnih uslova. U jugozapadnoj Srbiji sastojine munike su u davnoj prošlosti pretvaranjem u pašnjake i njive, svedene na manje grupe ili pojedinačna stabla, koja su zdrava i sa normalnim porastom, što ukazuje na mogućnost da se ovaj, biološki i privredno, značajan bor može uspešno vratiti na odgovarajuća staništa u svom prirodnom arealu. Predlaže se sadnja na kserotermnim staništima koja manje odgovaraju crnom boru, a munika bi uspešno obavila kako zaštitnu, tako i proizvodnu ulogu.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

VARIJABILNOST POMOLOŠKIH OSOBINA ŠUMATOVKE - KRUPNOPLODNA ŠUMATOVKA

R. Miletić, M. Žikić, Nevena Mitić i Radomirka Nikolić

Institut SRBIJA, Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja, Zaječar

Varijabilnost podrazumeva proces nastajanja razlika među jedinkama iste biljne vrste. Sprovedena su istraživanja u cilju utvrđivanja varijabilnosti pomoloških osobina jabuke sorte Šumatovka. Ovo je stara autohtona sorta koja se masovno gaji na području istočne Srbije. Njena posebna odlika je što uspeva i plodonosi bez posebne nege i obrade u uslovima gde su deficit padavina i suša posebno izraženi. Plodovi Šumatovke su u proseku sitni ili srednje krupnoće sa dužinom od 52,2 ± 4,7 mm (CV 9,0%), širinom od 52,4 ± 5,6 mm (CV 10,8%), dužinom peteljke 19,5 ± 3,2 mm (CV 16,4%) i masom plodova od 66,0 ± 20,6 g (CV 31,3%). Sadržaj ukupno rastvorljivih suvih materija u mezokarpu je 15,6 ± 1,92% (CV 12,31%), ukupnih šećera 14,3 ± 4,7% (CV 32,8%) i ukupnih kiselina 0,59 ± 0,11% (CV 18,6%). Posebno je obrađena Šumatovka krupnih plodova sa dužinom i širinom plodova od 72,0 mm i masom od 169,4 g. Pored toga ocenjivane su i mnoge druge osobine kao što su vitalnost, bujnost, dinamika rodnosti i pojava značajnijih parazita i štetočina.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

SELEKCIJA DRVEĆA SA UKRASNOM TEKSTUROM GRAĐE DRVETA

I VIŠENAMENSKE PLANTAŽE

A. Tucović i Dragica Vilotić

Šumarski fakultet, Beograd

Objekti istraživanja su sastojine i kulture, a metode selekcija i plantaže.Stabla sa ukrasnom teksturom trupaca javljaju se retko u sastojinama. Podesnost vrsta za proizvodnju plemenitih furnira iskazana je preko tzv. prioriteta oplemenjivanja. Višegodišnje izučavanje uzroka ukrasne teksture drveta ukazala su da ovakva stabla imaju po pravilu pored ukrasne teksture, slabiji rast ali i uvećanu adaptivnost na stresne faktore sredine. Sa odlikama ukrasnog furnira evidentirane su dve korelacione grupe morfoloških parametara - osobina na stablima ili trupcima: tipa maserica i tipa lignotuber - što osetno ubrzava kandidovanje, bonitiranje i registrovanje plus stabala, neophodnih za osnivanje plantaža.

Prikazan je model višenamenske plantaže ikričave crne topole, tipa maserica, koji je danas u osnivanju u saradnji sa Institutom za topolarstvo Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Prikazan model sa malim odstupanjima može se prilagoditi svakoj od evidentiranih vrsta. Izgradnja modela obezbeđuje značajno poboljšanje kvaliteta trupaca, skraćivanja ophodnje, uz višedecenijsko očuvanje, unapređenje i kanalianje (ex situ) genofonda plantaže (masovna i individualna selekcija).

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

EFEKTI SAMOOPLODNJE NA CVASTI, SEME I KLIJAVCE BAGRENCA

(Amorpha furicosa L.)

V. Ivetić i A. Tucović

Šumarski fakultet, Beograd

Mogućnost samooplodnje bagrenca uočena je u nas pri analizi plodova – semena bagrenca od drugog uroda. Materijal za ispitivanje reakcije stabala na autofekondaciju sakupljen je sa tri prostorno izolovana stabla i sa tri stabla iz subspontanih populacija na Adi Ciganliji. Uporedna morfološka analiza plodnih cvasti, plodova i sakupljenog semena – ukazuje da samooplodnja omogućava autofekondaciju, da utiče na osetno umanjenje plodova u cvastima, nižu klijavost semena, uvećava individualnu promenjivost klijavaca u samooplodnim linijama, a ispoljava i u slabijem preživljavanju klijavaca. Unutar samooplodnih linija moguće je izdvajanje sadnica, koje mogu imati neposrednu ulogu u oplemenjivanju vrste. Mogućnost autofekondacije od posebnog je značaja sa aspekta izučavanja izuzetne invazione sposobnosti bagrenca na plavnim šumskim staništima, a u okviru njegovog sekundarnog areala u Srbiji.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

VARIJABILNOST MORFOMTRIJSKIH KARAKTERISTIKA KLIJAVACA 40 LINIJA POLUSRODNIKA CRNOG BORA (Pinus nigra Arn.)

M. Mataruga¹, V. Isajev¹,²i A. Tucović²

¹Šumarski fakultet, Banja Luka

²Šumarski fakultet, Beograd

Morfometrijske osobine klijavaca (dužina hipokotila, korena, kotiledona i broj kotiledona) proučavane su kod 40 linija slobodnog oprašivanja koje potiču iz 5 provenijencija: Sutjeska, Višegra, Tara, Teslić i Durmitor. U svakoj provenijeniciji izdvojene su dve populacije i to: 5 linija slobodnog oprašivanja predstavlja populaciju sa stena i 3 linije slobodnog oprašivanja populaciju na najboljem staništu crnog bora.

U istraživanjima dinamike klijanja u prvim danima evidentirane su značajne razlike u intenzitetu klijavosti između populacija sa različitih stanišnih, tj. utvrđena je veća klijavost semena test stabala sa stena, koja je bila veća za oko 5%. Najznačajnija razlika se ogleda u veličini korenka, a isto tako i u dužini kotiledona. S obzirom na broj značajnih korelacija, pre svega dužine korenka sa osobinama jedno i dvogodišnjih sadnica (značajna međuzavisnosti sa 42 druga svojstva) u budućim istraživanjima i prilikom testiranja kvaliteta semena trebalo bi analizirati osobine klijavaca čime će se prognozirati uspesi proizvodnje sadnog materijala i njegovog korišćenja prilikom osnivanju kultura posebnih namena.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

VARIJABILITET GENERATIVNOG POTOMSTVA CRNOG BORA

SA ŽUTIM ČETINAMA (Pinus nigra Arn. var. aurescens Tošić)

M. Tošić

D. Tucovića 41, Užice

Stablo crnog bora sa žutim četinama (Pinus nigra Arn. var. aurescens Tošić), na pl. Tari je staro oko 55 godina, zdravo i sa dimenzijama kao i susedna stabla. Četine su nešto kraće, ali znatno deblje, sjajnije i mnogobrojnije, nego u tipičnog varijeteta i gusto obrastaju granu, ležeći celom dužinom uz nju, sa vrhovima okrenutim prema vrhu grane, što povećava estetska svojstva ovog varijeteta. Uzrok žute boje je unutrašnje, tj. genetske prirode, što je utvrđeno proučavanjem generativnog potomstva i vegetativnih kopija, dobijenih kalemljenjem. Boja klijavaca generativnog potomstva je veoma varijabilna i kreće se od zelene do potpuno žute. Ekstremno žuti klijavci, pošto nemaju hlorofila ne uspevaju da prežive, već kao osetljiviji na gljivična obolenja, polegnu u fazi pre nego što odrvene. Klijavci koji sadrže i minimum hlorofila, preživljavaju i normalno se razviju u veoma dekorativne biljke, kojima su sve nove četine (na početku vegetacije) potpuno žute, a kasnije postepeno dobijaju zelenu boju, da bi kao jednogodišnje bile zelenkasto žute, a višegodišnje žuto-zelene. Kombinacijom generativnog i vegetativnog razmnožavanja, uz potrebnu selekciju, omogućava se stvaranje i novih ukrasnih kultivara sa atraktivnim estetskim osobinama za potrebe pejzažne arhitekture.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

VARIJABILNOST NEKIH SVOJSTAVA ŽIRA HRASTA LUŽNJAKA

(Quercus robur L.)

N. Nikolić¹, B. Krstić¹, S. Orlović² i A. Pilipović²

¹ Departman za biologiju i ekologiju, Prirodno-matematički fakultet, Novi Sad

² Poljoprivredni fakultet, Institut za topolarstvo, Novi Sad

Cilj rada je bilo određivanje sadržaja suve materije, ukupnih mineralnih materija i vode u različitim delovima žira hrasta lužnjaka, kao i sadržaja sirovih masti u kotiledonima, radi utvrđivanja međugenotipske varijabilnosti. Analizirani materijal potiče iz semenske plantaže hrasta lužnjaka Banov Brod (Srem, Vojvodina, Srbija), odakle je za proučavanja odabrano sedamnaest genotipova. Rezultati ispitivanja ovih osobina ukazali su na postojanje signifikantnih razlika među proučavanim genotipovima. Sadržaj suve materije u kotiledonima kretao se od 1.37 g (genotip 35) do 3.10 g (genotip 28), dok je u perikarpu i semenjači varirao od 0.27 do 0.56 g. Genotip 35 se izdvojio od ostalih po najvećem sadržaju pepela. U proseku, kotiledoni su sadržali 2.30 % a perikarp i semenjača 1.56 % ukupnog pepela. Sadržaj vode se kretao od 57.25 % (genotip 30) do 72.24 % (genotip 6). Uzimajući u obzir sve genotipove, sadržaj sirove masti je iznosio 8.2 %. Rezultati su ukazali na postojanje značajne varijabilnosti proučavanih svojstava među genotipovima kao i mogućnost odabiranja genotipova sa poželjnim osobinama semena.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

PERSPEKTIVNI INTERSPECIES HIBRID VINOVE LOZE 9896

D. Nikolić i M. Milutinović

Poljoprivredni fakultet, Zemun

Iz kombinacije ukrštanja Muskat hamburg x SV 12-375, kao najperspektivniji u pogledu prinosa i kvaliteta grožđa i otpornosti na najvažnije gljivične bolesti izdvojen je hibrid 9896. Na osnovu ispitivanja važnijih morfoloških, agrobioloških i privredno-tehnoloških osobina utvrđeno je da hibrid 9896 ima otvoren oblik vrha mladog lastara, srednji intenzitet obojenosti vrha mladog lastara antocijanima i slabu gustinu poleglih malja na vrhu mladog lastara. Gustina uspravnih malja na nodusima lastara je slaba, a raspored rašljike na lastaru diskontinuiran. Razvijen list je krupan, sa tri režnja, zubcima pravougaonog oblika i otvorenim oblikom peteljkinog sinusa. Gustina poleglih malja između nerava na naličju razvijenog lista je odsutna ili vrlo slaba, a gustina uspravnih malja slaba. Cvet je morfološki i funkcionalno hermafroditan. Hibrid 9896 je namenjen za stonu upotrebu. Sazreva sredinom septembra. Prinosan je (4,2 kg/čokotu). Ima vrlo krupan grozd (325,5 g). Bobice su krupne (4,4 g), jajaste, plavo-crne boje i specijalnog – harmoničnog ukusa. Šira sadrži visoku količinu šećera (18,7%) i srednju količinu ukupnih kiselina (7,6 g/l). Veoma je otporan prema Plasmopara viticola, Oidium tuckeri i Botrytis cinerea.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

PRIMENA MOLEKULARNE GENETIKE U STOČARSTVU I VETERINARSKOJ MEDICINI

S. Jovanović i Ružica Trailović

Fakultet veterinarske medicine, Beograd

U toku nekoliko proteklih decenija učinjen je veliki napredak u proučavanju genoma vrsta domaćih životinja, pri čemu su otkriveni brojni genetski markeri. Polimorfni sistemi krvnih grupa i polimorfnih proteina su najranije uočeni genetski markeri, a zatim su istraživanja proširena na histokompatibilne antigene leukocita, a brzim napretkom molekularnih bioloških tehnika potstaknuto je istraživanje genoma različitih vrsta domaćih životinja i primena DNK markera. Različite klase DNK markera, poput mikrosatelita, primenjeni su u cilju determinacije genskih lokusa koji kontrolišu osobine od ekonomskog značaja (QTLs). Proučavanje genetskih markera individua i populacija može se primeniti u cilju kontrole gajenja i zdravstvenog stanja kod domaćih životinja, osnovnim istraživanjima i u planskoj selekciji (MAS)

Da bi se rezultati istraživanja mogli međusobno upoređivati i razmenjivati, kao i da bi primena dostignuća molekularne genetike bila koordinirana na međunarodnoj osnovi u Evropi je 1964 godine osnovano udruženje koje je preraslo u Međunarodno društvo za animalnu genetiku (ISAG), a čiji je cilj da omogući međunarodnu koordinaciju istraživanja i razmenu rezultata, kao i globalnu primenu novih dostignuća na polju identifikacije i poboljšanja različitih vrsta domaćih životinja.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

KARAKTERIZACIJA BAKTERIJA MLEČNE KISELINE IZOLOVANIH IZ RAZLIČITIH EKOLOŠKIH NIŠA

Lj. Topisirović, G. Jovanović, M. Kojić, Đ. Fira, Irena Paštar, Ivana Strahinić, Nataša Golić, Ivana Tonić, Olga Momčilović, B. Jovčić, Jelena Lozo i Maja Vukašinović

Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Beograd

Autohtoni sojevi bakterija mlečne kiseline (BMK) izolovani su iz fermentisanih mlečnih proizvoda dobijenih u kućnoj radinosti. Ovi proizvodi sakupljani su na specifičnim ekološkim lokalitetima, kao što su visoke planine (iznad 1200 m nadmorske visine), visoravni, rečne doline, ostrva, obala mora. Analiza BMK iz kolekcije prirodnih izolata pokazala je da ove BMK proizvode proteinaze, bakteriocine i egzopolisaharide. Takođe je pokazano da neki izolati laktokoka i laktobacila proizvode istovremeno dva ili tri bakteriocina. Pored toga, neki izolati proizvode istovremeno i proteinazu i bakteriocin. Detektovana je biosinteza specifičnih proteinaza u prirodnim izolatima (17 od 75 testiranih izolata je sintetisalo proteinaze). Izučavanje regulacije gena koji kodiraju proteinaze, bakteriocine i egzopolisaharide može omogućiti mnogo lakšu konstrukciju specifičnih starter kultura koje bi se mogle koristiti za dobijanje autohtonih fermentisanih proizvoda, odnosno fermentisanih proizvoda sa geografskim poreklom. Uvođenjem genetičkog inženjerstva u izučavanje gentičke organizacije BMK iz prirodnih staništa, dobio se sasvim novi kvalitet. Ovakva istraživanja omogućavaju korišćenje gentičkih potencijala ovih BMK za proširenje palete sireva i ostalaih fermentisanih proizvoda.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

PRONALAŽENJE BIOAKTIVNIH JEDINJENJA – NOVI IMUNOSUPRESORI

M. Savić, Jelena Vujović, Branka Vasiljević, G. Ljubijankić

Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Beograd

Usmereni i sistematični programi otkrivanja i razvijanja novih antibiotika u mnogome su vođeni razvojem rezistencije kod patogena na lekove koji se uobičajeno koriste pri lečenju. Globalna trka u potrazi za novim lekovima ponovo je uvela na scenu ideju o biodiverzitetu. Viđen i proučavan na različitim organizacionim nivoima: genetičkom, individualnom i ekološkom, biodiverzitet aktinomiceta predstavlja nezaobilazni resurs za pronalaženje novih lekova. Istraživanja se odvijaju u dva paralelna pravca. Jedan obuhvata formiranje kolekcije aktinomiceta izolovanih iz različitih uzoraka zemljišta iz Srbije i Crne Gore. Drugi cilj je pretraga kolekcije u cilju nalaženja novih imunosupresora. Koristeći mogućnosti ciljno zasnovane tehnologije u pronalaženju lekova i genomskih proučavanja Saccharomyces cerevisiae, razvili smo jednostavan i brz test za otkrivanje bioaktivnih jedinjenja mehanizma delovanja kao imunosupresor FK506. Analizirali smo 90 aktinomiceta izolovanih iz različitih uzoraka zemljišta i identifikovali 4 soja koji proizvode bioaktivna jedinjenja mehanizma delovanja kao FK506.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

KaraKteriZaCIJA BAKTERIOCINA PRIRODNIH IZolatA LAKTOBACILA

Ivana Strahinić, Irena Pastar, Đ. Fira, M. Kojić, Jelena Lozo i Lj. Topisirović

Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Beograd

Važna osobina laktobacilla je njihov potencijal da sintetišu proteine sa antimikrobnim delovanjem, koji se nazivaju bakteriocini. Urađeno je istraživanje bakteriocina laktobacila izolovanih iz belog sira proizvedenog na tradicionalni način u domaćinstvima. Takvi laktobacili mogu biti izvor novih bakteriocina sa različitim antimikrobnim spektrom. Nađeno je da od 60 testiranih izolata laktobacila, izolovanih iz sireva različitog geografskog porekla, 7 proizvodni bakteriocine. Lb. paracasei BGSJ2-8 prozvodi bakteriocin SJ koji je mali termostabilan molekul (oko 5 kDa). On zadržava aktivnost posle tretmana od 1 h na 100⁰C i u opsegu pH od 2 do 11. Bakteriocin SJ ima uzan antimikrobni spektar. Soj Lb. paracasei BGBUK2-16 sintetiše bakteriocin 217 (oko 7 kDa). Bac217 zadržava aktivnost u pH opsegu od 3 do 12 ili posle tretmana od 15 min na 100⁰C. Bakteriocin 217 zadržava nepromenjenu antimikrobnu aktivnost posle čuvanja od 6 meseci na +4⁰C ili u frizeru do 12 meseci. Bac217 pokazuje antimikrobnu aktivnost protiv patogenih bakterija S. aureus i B. cereus. Pošto su bakteriocini proteini bezopasni po čoveka, geni koji kodiraju bakteriocine mogu biti korišćeni za konstrukciju novih starter kultura korišćenjem genetičkog inženjerstva.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

SPOSOBNOST AGREGACIJE KAO OSOBINA BITNA ZA PRIMENU BMK KAO PROBIOTIKA

B. Jovčić, M. Kojić i Lj. Topisirović

Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Beograd

Probiotici su kulture živih bakterija koje ispoljavaju pozitivan efekat na zdravlje domaćina. Brojne studije ukazuju da neki sojevi bakterija mlečne kiseline (BMK) poseduju probiotička svojstva. Neke probiotičke BMK formiraju višećelijske agregate bilo autoagregacijom (Agg), ili „clumping” fenomenom. Takođe je pokazano da ove bakterije mogu da se vezuju za epitelijalne ćelije intestinalne mukoze sprečavajući adheziju i aktivaciju patogena. Za neke sojeve BMK izolovane iz sireva tradicionalno pripremljenih u domaćinstvu primećeno je da poseduju sposobnost agregacije. Soj Lactococcus lactis BGMN1-5 sedimentira nakon 16 sati rasta u tečnoj kulturi, što je povezano sa prisustvom ekstracelularne proteinaze ovog soja. Stepen sedimentacije se povećava sa brojem domena odgovornih za vezivanje proteinaze za ćelijski zid. Sojevi Lactococcus lactis BGKP-1 i Lactobacillus paracasei BGSJ2-8 takođe pokazuju fenomen agregacije. Pokazano je da ćelije ovih sojeva, koje imaju sposobnost agregacije (Agg⁺), poseduju na ćelijskoj površini protein >200kD, dok kod Agg^-derivata ovaj protein nije prisutan.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

OSNOVE LINEARNIH I MULTIVARIJACIONIH MODELA U PROCENI STABILNOSTI GENOTIPOVA

M. Ivanović¹, N. Vasić¹ i M. Rošulj²

¹Institut za Ratarstvo i Povrtarstvo, Novi Sad

²Institut za Kukuruz „Zemun Polje”, Zemun, Beograd

Danas nam je na raspolaganju više regresionih modela za procenu stabilnosti genotipova. Kao pokazatelji fenotipske stabilnosti koriste se oba parametra: standardizovani regresioni koeficijent (b_i) i odstupanje od regresije (d²_di). U poslednjoj dekadi prošlog veka više su korišćeni multivarijacioni modeli za precizniju procenu stabilnosti, posebno AMMI model (linearni bazni efekti i složene interakcije). Ovaj modela za y_ij (i-ti genotip i j-ta životna sredina) razdvaja interakciju genotip x sredina (ge_ij=GEI) na dva dela. Prvi značajan za procenu performansi genotipa (uključujući i predikciju), a drugi čini ostatak ili „šum” (noise). Komponente GEI izračunavaju se primenom odgovarajućeg modela Analize glavnih komponenti (PCA), pomoću GEI matrica. U radu ćemo pokušati da objasnimo osnovni model analize zajedno sa primerom. Takođe, daćemo kraći osvrt na tzv. „razlike u vremenu i prostoru”, poimanja stabilnosti i/ili fenotipske plastičnosti sa stanovišta oplmenjivanja i prirodne selekcije.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

INTERAKCIJA GENOTIP/SPOLJNA SREDINA

1. IZVORI VARIJACIJE I MODELI

M. Dimitrijević i Sofija Petrović

Poljoprivredni fakultet, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Izučavanjem odnosa genotipova i faktora spoljne sredine stvoren je određen broj matematičkih modela, iako ponašanje pojedinih genotipova u različitim agroekološkim uslovima još uvek nije precizno definisano. U proceni interakcije genotip–spoljna sredina, izbor modela određuje i preciznost dobijenih rezultata, odnosno identifikovanja što većeg broja agronomski i statistički značajnih izvora varijacije. Većina modela koji se bave izučavanjem interakcije između genotipa i spoljne sredine se zasnivaju na izvorima varijacije nastalim pod dejstvom tretmana i slučajnih efekata koji mogu da se identifikuju kao slučajni i fiksni. Međutim, bez obzira koji statistički model za procenu interakcije se koristi postoji mišljenje da još uvek nema dovoljno dokaza da su dobijeni stabilni genotipovi u programima oplemenjivanja, što otvara prostor budućim istraživanjima.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

UTICAJ RAZLIČITIH KONCENTRACIJA SKROBA NA NEKE KOMPONENTE ADAPTIVNE VREDNOSTI AMY-GENOTIPOVA Drosophila subobscura

Savić Tatjana¹, Marina Stamenković-Radak² i M. Anđelković^1,2

¹ Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković”, Beograd

²Biološki fakultet, Univerziteta u Beogradu, Beograd

Permanentno aktuelna oblast istraživanja populacione genetike i ekologije je sagledavanje genetičke varijabilnosti prirodnih populacija različitih vrsta organizama i funkcionalno povezivanje sa fenotipskom raznovrsnošću. Interakcija genotipa i sredine može biti putem adaptivnog ili stabilnog odgovora genotipa na promenu sredine. Putem fenotipske plastičnosti sagledava se stepen realizacije navedenih alternativnih odgovora genotipa na sredinske promene.

a-amilaza je jedan od najčešće analiziranih gensko-enzimskih model sistema kod Drosophila zbog svoje strukturne i regulatorne polimorfnosti i relativno jasne biohemijske fenotipske ekspresije i fiziološke uloge.

U ovom radu je dat jedan od aspekata ovih istraživanja putem proučavanja normi reakcija različitih Amy genotipova Drosophila subobscura na različitim koncentracijama skroba u hranljivom medijumu, analizom varijabilnosti komponenti adaptivne vrednosti i specifične aktivnosti amilaze.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

INTERAKCIJA GENOTIP/SPOLJNA SREDINA

2. NEKONTROLISANA VARIJACIJA

M. Dimitrijević i Sofija Petrović

Poljoprivredni fakultet, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Problem nekontrolisane varijacije u velikoj meri opterećuje postojeće modele za vrednovanje interakcije genotip/spoljna sredina. Greške koje nastaju usled nekontrolisane varijacije u poljskim ogledima su osnovni uzrok pojave “šuma” (noise) u izvorima varijacije koji izaziva nepreciznost u procenama. “Šum” se pojavljuje u sumi kvadrata glavnih efekata, genotipa i ekosredine, jer u sebi nosi i ukupan prosek devijacija genotipa, kao i devijaciju sredine. U postojećim modelima se ne obraća dovoljno pažnje ovom problemu, tim pre jer je “šum” u najvećoj meri nemoguće eliminisati i na njega mora da se računa.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

ADAPTABILNOST I STABILNOST NS SORTI ŠEĆERNE REPE U RAZLIČITIM AGROEKOLOŠKIM USLOVIMA GAJENJA

N. Čačić, L. Kovačev, Snežana Mezei i Nevena Nagl

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Tokom 2001. i 2002 godine na 5 lokaliteta je ispitano 7 sorti šećerne repe različitog nivoa tolerantnosti prema rizomaniji. Utvrđen je prinos korena, sadržaj šećera i prinos šećera i po modelu Eberhart i Russell (1966) izračunata stabilnosti sorti. U zavisnosti od faktora spoljne sredine prinos korena je varirao od 44.96 t/ha do 95.00 t/ha, sadržaj šećera od 11.30% do 16.56% i prinos polarizacionog šećera od 5.08 t/ha do 13.54 t/ha. U sadržaju šećera prednost su pokazale sorte Mara i Lara. Visoku opštu adaptabilnost za prinos korena i prinos šećera pokazala je sorta Drena, dok je sorta Sara pokazala inad prosečnu stabilnost za ova svojstva.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

ADAPTABILNOST I STABILNOST NOVIH GENOTIPOVA SOJE

J. Miladinović, Milica Hrustić, Svetlana Balešević-Tubić i M. Tatić

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Rad na oplemenjivanju soje u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu svake godine rezultira stvaranjem većeg broja novih linija, koje se pored ispitivanja u sortnoj komisiji testiraju i u mreži makroogleda lociranih u svim važnijim rejonima gajenja soje u našoj zemlji. Time se testira reakcija novostvorenih genotipova soje na različite agroekološke uslove gajenja kako bi se za svaki region preporučila najpogodnija sorta. Adaptabilnost i stabilnost genotipova merena je koeficijentom regresije prinosa genotipa u odnosu na prosek prinosa svih genotipova u ispitivanim lokalitetima tokom 3 godine. Uslovi za proizvodnju soje bili su veoma različiti u sve tri godine, pa su i ispitivani genotipovi ispoljili različite nivoe stabilnosti budući da je srednja vrednost svih genotipova korišćena kao standard a genotipska stabilnost po definiciji važi samo u odnosu na druge testirane genotipove. Ipak, linija NS-L-330219 ispoljila je natprosečnu stabilnost (b<1) u sve tri godine, a najveći prinos ostvarila je u dve od tri godine.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

STABILNOST I ADAPTABILNOST KOMPONENTI VISINE U SORTIMENTU SIRKA METLAŠA [Sorghum bicolor (L.) Moench]

V. Sikora i J. Berenji

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Tokom deset godina u poljskim ogledima su vršena ispitivanja četrnaest sorti sirka metlaša, podeljenih u četiri grupe: stare domaće, sadašnje domaće, mađarske i američke sorte. U ispitivanjima su analizirane sledeće komponente visine: visina biljke, visina stabla i dužina metlice. Analizom varijanse su utvrđene značajne razlike za sva ispitivana svojstva. Najveću prosečnu visinu biljke (208 cm) i najdužu metlicu (126 cm) imala je sorta Neoplanta. Sorta Tisa je imala najmanju prosečnu visinu biljke (142 cm), najveću visinu stabla (98 cm) i najmanju dužinu metlice (55 cm). Najnižu prosečnu visinu stabla u celom ogledu je imala američka sorta Deer 418 (67 cm). Pored uticaja sorte na ispitivana svojstva analiziran je i uticaj godine kao i interakcija sorta x godina. Parametri stabilnosti su izračunati po metodi Eberharta i Rusella. Najbolju adaptabilnost svim uslovima je ispoljila sorta Sava. U manje povoljnim uslovima sredine, najstabilnija u pogledu komponenti visine je sorta Reform, dok je sorta Neoplanta plus specifično adaptirana povoljnijim uslovima.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

UTICAJ GENOTIPA I SPOLJNE SREDINE NA PRINOS I KVALITET

JESENJEG BELOG LUKA

Jelica Gvozdanović-Varga, Mirjana Vasić i J. Červenski

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Značajnu informaciju o genotipu za oplemenjivače i proizvođače kao krajnje korisnike, predstavlja njegov odgovor na promenljive faktore sredine, koji je izražen preko interakcije genotipa sa spoljnom sredinom. Prinos i kvalitet belog luka predstavljeni su masom lukovice, masom čenova i prinosom suve materije po lukovice. U radu je analizirana G x E interakcija 18 genotipova (13 populacija i 5 klonova) jesenjeg belog luka tokom tri vegetacione sezone.

Primenom AMMI modela ustanovljeni su glavni efekti genotipova za ispitivane osobine preko glavnog efekta sredine za genotipove i njihove interakcije. Najveći udeo interakcije ustanovljen je za masu čenova (27,68%), dok je za prinos suve materije 13,45% a za masu lukovice 6,18%. Za masu čenova visoko su značajne prve dve glavne komponente (IPCA). Za masu lukovice i prinos suve materije je značajna prva glavna komponenta, kojom je objašnjeno 77,52% odnosno 78,39% G x E interakcije. Korišćen je biplot da bi se grafički predstavila G x E interakcija.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

STABILNOST VISINE STABLJIKE DIVERGENTNIH GENOTIPOVA PŠENICE

Sofija Petrović, M. Dimitrijević i Marija Kraljević-Balalić

Poljoprivredni fakultet, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

U radu je ustanovljena široka varijabilnost visine stabljike, kao posledica korišćenja divergentnih sorata. Ispitivanje stabilnosti genotipova, zajedničkom regresionom analizom je pokazalo da se među najstabilnijim nalaze sorte prosečne visine stabljike od 65cm do 100cm. Analiza glavnih komponenata ističe da u objašnjenoj varijansi prvi faktor, PCA 1 pokriva najveći deo varijacije izazvane efektom sredine i genotipa. Dendrogrami, dobijeni klaster analizom, ukazuju da su genotipovi povezani u okviru grupe na različite načine, što govori o postojanju različitih hijerarhijskih nivoa.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

STABILNOST GENOTIPOVA GAJENOG LEKOVITOG BILJA – FAMILIJA APIACEAE

S. Dražić

Institut za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić”, Beograd

Ispitivana je stabilnost produktivnih svojstava (prinos ploda, sadržaj etarskog ulja) sorti gajenog lekovitog bilja, koje pripadaju vrstama familije Apiaceae. Ogled je izveden u pet lokaliteta 1996. godine. Za ocenu parametara stabilnosti primenjen je matematički metod po Eberhartu i Russelu (1996.).

Rezultati ispitivanja su pokazali da ispitivane sorte bolje reaguju na povoljnije uslove uspevanja i koeficijent regresije bi je veći od 1. Na osnovu parametara stabilnosti bi i Sd₁²; za prinos ploda peršun (sorta: Domaći lišćar) je bio stabilniji od ostalih, dok je mirođija (sorta: Domaća aromatična) bolje reagovala na nepovoljne uslove sredine. Morač (sorta: Vojvođanski) je bio stabilniji za sadržaj etarskog ulja.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

AMMI ANALIZA KRUPNOĆE ZRNA PASULJA (Phaseolus vulgaris L.)

M. Zorić, Jelica Gvozdanović-Varga¹, Mirjana Vasić¹ i Marija Kraljević-Balalić²

¹Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

²Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Krupnoća zrna pasulja je, uz njegovu boju i oblik, tržišni kvalitet pasulja. Da bi se zadovoljili različiti zahtevi tržišta moraju se stvarati sorte u svim trgovačkim klasama pasulja, od sitnog do najkrupnijeg zrna visokih agronomskih kvaliteta. U radu je analizirana specifičnost reakcije 24 genotipa pasulja različite krupnoće zrna na uslove uzgajanja tokom tri vegetacione sezone. Primenom AMMI modela izdvojeni su glavni efekti odgovorni za formiranje zrna određene krupnoće. Uticaj genotipa je 89,76%, uticaj godine 2,19%, a njihove interakcije 7,95%. Veliki deo varijabilnosti interakcije objašnjen je dvema visoko značajnim (primenom Gollob testa) glavnim komponentama. Najveći deo genotipova, uz pojedinačne specifične reakcije, ispoljio je visoku stabilnost. Tipovi interakcije pojedinačnih genotipova sa uslovima uspevanja u pojedinim godinama prikazani su grafički, kao i pomoću dva tipa biplot-grafikona (GE i G+GGE).

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

EFEKAT RAZLIČITIH KONCENTRACIJA OLOVA NA NEKE KOMPONENTE FITNESA KOD Drosophila subobscura

Predrag Kalajdžić¹, Marko Anđelković¹,² i Marina Stamenković-Radak¹

¹Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd

²Institut za biološka istraživanja "S. Stanković", Beograd

Adaptivna vrednost organizama menja se, u određenom stepenu, u zavisnosti od promena spoljašnje sredine. Jedan od vidova antropogenog uticaja je i unošenje različitih polutanata u ekološke sisteme, što dovodi do fizičkih i/ili hemijskih promena sredine.

Radi sagledavanja mogućih pravaca promene adaptivne vrednosti usled delovanja teških metala, praćene su brzina razvića i vijabilitet kod jedinki vrste Drosophila subobscura u laboratorijskim uslovima pri različitim koncentracijama olova. Praćenje navedenih komponenti adaptivne vrednosti vršeno je tokom većeg broja generacija, tako da se može posmatrati efekat akutnog i hroničnog delovanja polutanta. Dobijeni rezultati su razmatrani sa ekološko-genetičkih aspekata.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

RAZVOJNA STABILNOST KOD INTERPOPULACIJSKIH HIBRIDA Drosophila

I. Tomišić¹, Marina Stamenković-Radak², G. Rašić², T. Savić¹ i M. Anđelković¹,²

¹Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, Beograd

²Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd

Prirodne populacije neke vrste se među sobom razlikuju i po akumuliranim razlikama na genetičkom nivou. Pretpostavka je da kod hibrida nastalih ukrštanjem jedinki iste vrste sa različitih, međusobno udaljenih lokaliteta, može doći do poremećaja u ontogenetskoj homeostazi, odnosno razvojnoj stabilnosti jedinki. Pokazatelj promena u razvojnoj stabilnosti može biti fluktuirajuća asimetrija, tj. porast varijanse asimetrije pojedinih morfoloških, bilateralno simetričnih osobina.

U ovom radu korišćene su jedinke iz prirodnih populacija dve vrste, Drosophila melanogaster i Drosophila simulans, sa po dva različita lokaliteta. Analiziran je stepen uspešnosti u parenju između populacija unutar vrsta i varijabilnost fluktuirajuće asimetrije preko veličine krila u roditeljskoj generaciji i kod dobijenog potomstva. Akumulirane razlike između populacija ispoljavaju se u različitom stepenu na nivou predzigotne reproduktivne izolacije i fenotipske varijabilnosti hibrida.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

BIOTEHNOLOGIJA U OPLEMENJIVANJU KUKURUZA

Snežana Mladenović-Drinić, Dragana Ignjatović-Micić, Iva Erić,

Violeta Anđelković, D. Jelovac, Kosana Konstantinov

Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Beograd – Zemun

Biotehnologija obuhvata transformaciju, molekularno oplemenjivanje, genomiku, molekularnu dijagnostiku, bioinformatiku i primenjuje se kao dopuna klasičnim metodama oplemenjivanja kukuruza. Molekularni markeri se koriste za identifikaciju i zaštitu genotipova, utvrđivanje pripadnosti određenoj heterotičnoj grupi, MAS, ispitivanju heterozisa i uticaja stresnih faktora, mapiranju gena. Najbolje proučeni i najviše korišćeni u oplemenjivanju kukuruza su izozimi, RFLP, RAPD, AFLP, SSR. Takođe, biotehnologija uključuje niz metoda za prenos gena iz različitih organizama, npr. gen za otpornost na insekte i tolerantnost na herbicide i na taj način su stvorene genetički modifikovane biljke kukuruza. Osim komercijalno, genetički modifikovane biljke koriste se i kao model sistem za ispitivanje uticaja stranog gena na genom kukuruza. Razvoj informatike i biotehnologije rezultirao je u bioinformatici odnosno skupu aktivnosti od laboratorijskih informacionih sistema preko analize, interpretacije i integracije podataka do prosleđivanja podataka dobijenih sekvencioniranjem genoma i mapiranjem u postojeće baze podataka, kao i do ekspanzije „microarray” tehnike. U radu će biti prikazani rezultati primene biotehnologije u oplemenjivanju kukuruza dobijeni u Institutu za kukuruz.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

PRIMENA NOVIH TEHNOLOGIJA U OPLEMENJIVANJU ČETINARA

V. Isajev^1,2 M. Mataruga², Mirjana Šijačić-Nikolić¹

Snežana Mladenović-Drinić³ Kosana Konstantinov³

¹Šumarski fakultet, Beograd

²Šumarski fakultet, Banja Luka

³Institut za kukuruz, Zemun Polje

U radu je dat kratak pregled doprinosa novih tehnologija u oplemenjivanju omorike (Picea omorika Panč.) kontrolisanom hibridizacijom i u oplemenjivanju crnog bora (Pinus nigra Arn.), primenom individualne selekcije.

Elektroforegrami su prikazali postojanje različitih vrsta proteinskih frakcija-traka, koje su kod hibrida prikazali: trake zajedničke za oba roditelja, trake jednu od oca drugu od majke (kodominantnost ekspresije roditeljskih gena u hibridu), trake poreklom od majke, trake poreklom od oca i trake specifične za hibrid.

Analiza u solima rastvorljivih proteina semena crnog bora pokazala je da svi ispitivani genotipovi imaju specifičnu proteinsku sliku. Konstatovane su proteinske trake koje su u svim linijama prisutne, kao i one čije postojanje zavisi od linija slobodnog oprašivanja ili lokaliteta gde se individue nalaze. Takođe je konstatovan veoma mali broj rezultata kod kojih je identičan proteinski sastav u ponavljanjima iste linije polusrodnika što potvrđuje postojanje velike unutarlinijske varijabilnosti koja može biti posledica uticaja oca, kao i heterozigotnosti materinskih stabala.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

SEKUNDARNI METABOLITI AKTINOMICETA – MOLEKULARNO GENETIČKI PRISTUP

Branka Vasiljević

Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Beograd

Cilj ove prezentacije je da se predstave mogućnosti molekularne genetike u sintezi mikrobnih produkata za komercijalnu upotrebu. Posebna pažnja će biti posvećena sekundarnim metabolitima izolovanim iz aktinomiceta, zemljišnih, slatkovodnih i morskih mikroorganizama koji proizvode široku lepezu biološki aktivnih jedinjenja.

Članovi roda Actinomycetes, pored antibiotika, proizvode veliki broj korisnih sekundarnih metabolita koji mogu da se koriste u farmaceutskoj industriji, kao što su antitumorni agensi, imunosupresorska jedinjenja, antihelmitici, inhibitori enzima. Pored toga, proizvodi ovih bakterija imaju fungicidno, insekticidno i herbicidno delovanje koje može da se iskoristi u agrikulturi. Pretraživanje mikrobijalnih prirodnih proizvoda predstavlja važan put u otkrivanju i razvoju novih terapeutskih agenasa.

Molekularno genetički pristup, specijalno tehnike rekombinantne DNK su razvijene i široko korišćene u izučavanju biosinteze sekundarnih metabolita. Geni za biosintetske enzime su najčešće povezani sa genima odgovornim za rezistenciju koje ovi organizmi poseduju s obzirom da moraju da se zaštite od sopstvenih toksičnih produkata. Izučavanje organizacije i regulacije ovih gena može biti iskorišćeno za povećanje prinosa proizvodnih sojeva ili za razvoj novih proizvoda.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

NOVI PRISTUPI I DOSTIGNUĆA U RAZUMEVANJU GENA UKLJUČENIH U EKSPRESIJU EKONOMSKI ZNAČAJNIH OSOBINA KUKURUZA

Vesna Lazić-Jančić¹, Dragana Ignjatović-Micić¹, Ksenija Marković¹, Steve A. Quarrie²

¹Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Zemun, Beograd

²John Innes Centre, Norwich, Engleska

Ekonomski značajne osobine kukururuza su analizirane korišćenjem grupnih uzoraka i RFLP markera. Tolerantnost kukuruza prema suši i povećani sadržaj ulja u zrnu ispitivani su na kompozitnim populacijama kukuruza različite genetičke osnove. Grupni uzorci su formirani na osnovu visokog prinosa u uslovima stresa sušom, odnosno povećanja sadržaja ulja u zrnu u procesu rekurentne selekcije. Analizirani su prvi i poslednji ciklus selekcije. U analizi prinosa ispitivane su F3 familije sa najvišim odnosno najnižim prinosom u test-ukrštanjima. U navedenim istraživanjima identifikovane su najznačajnije razlike u frekvenciji RFLP alela, između kontrastnih grupa. Ove razlike su ukazale na hromozomske regione – potencijalne nosioce gena uključenih u ekspresiju ispitivanih osobina. Neki od identifikovanih RFLP lokusa nalaze se na istim hromozomskim regionima koji su nosioci QTL-a za tolerantnost na sušu, visok sadržaj ulja i visok prinos, objavljenim u literaturi. Identifikacija RFLP markera, blisko vezanih za gene nosioce ekspresije analiziranih osobina, može doprineti kako boljem razumevanju genetičke osnove istih, tako i dizajniranju efikasnijih programa selekcije kukuruza.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

UTVRĐIVANJE GENETIČKE DIVERGENTNOSTI

ZP HIBRIDA KUKURUZA IZ RAZLIČITIH CIKLUSA SELEKCIJE PRIMENOM GENSKIH MARKERA

Iva Erić, Snežana Mladenović-Drinić i G. Stanković

Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Zemun

Pet ciklusa je odredilo selekciju i oplemenjivanje hibridnog kukuruza u Jugoslaviji. Svaki ciklus selekcije karakteriše uvođenje sve rodnijih hibrida. Međutim, gajenje malog broja visokoprinosnih hibrida na velikim površinama može biti rizično, zbog veće osetljivosti ovakvih useva na stresne faktore sredine, što može dovesti do smanjenja prinosa. Poznavanje genetičke varijabilnosti hibrida kukuruza koji se gaje na jednom području je važno zbog procene rizika od štetnog delovanja faktora spoljašnje sredine, planiranja selekcionih strategija, identifikacije germplazme. Cilj ovog rada je karakterizacija 30 hibrida kukuruza iz pet različitih ciklusa selekcije Instituta za kukuruz „Zemun Polje” primenom proteinskih i RAPD markera i određivanje genetičke varijabilnosti hibrida unutar svakog ciklusa selekcije. Grupisanje hibrida iz različitih ciklusa selekcije primenom obe vrste genskih markera se generalno slaže sa pedigre informacijama. Izračunata genetička varijansa svakog ciklusa (na osnovu genskih markera) pokazuje da nije došlo do promene genetičke varijabilnosti u toku procesa selekcije. Ovaj podatak je važan radi očuvanja genetičke varijabilnosti germplazme u procesu selekcije i smanjenja rizika od štetnog delovanja stresnih faktora sredine.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

PRIMENA MOLEKULARNIH MARKERA

U OPLEMENJIVANJU PŠENICE. REALNOST ILI ZABLUDA?

B. Kobiljski

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

U konvencionalnom (klasičnom) oplemenjivanju se za identifikaciju važnih agronomskih svojstava koriste morfološki i/ili fenotipski markeri. U poslednjih nekoliko godina, učinjen je značajan napredak u primeni molekularnih markera u oplemenjivačkim programima na različitim biljnim vrstama. Do danas, utvrđeni polimorfizam i količina informacija dobijena različitim metodama molekularnih markera korišćena u MAS (Marker Assisted Selection - oplemenjivanje uz pomoć markera) istraživanjima (RFLP, AFLP i dr.) ili nisu opravdale njihovo korišćenje, ili su bile veoma skupe i opasne po zdravlje. Na sreću oplemenjivača pšenice (ali svih drugih biljnih vrsta), nova vrsta molekularnih markera - mikrosateliti, odskora su potvrdili da su najmoćnije sredstvo za MAS. Ali, usled nedovoljnog znanja, iskustva, nedostatka validnih informacija pa čak i tradicije i navika, mnogi oplemenjivači imaju negativan i odbojan stav prema uvođenju MAS u oplemenjivačke programe. U ovom radu, komentarisane su relevantne činjenice vezane za implementaciju MAS u oplemenjivačke programe, a posebno u oplemenjivačke programe pšenice, sa ciljem da se sumiraju prednosti i ograničenja MAS selekcije bazirane na korišćenju mikrosatelita.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

GENETIČKI POLIMORFIZAM ACC SINTAZE I ACC OKSIDAZE KOD SELEKCIJA JABUKE STVORENIH U ČAČKU

Slađana Nidžović¹, R. Bošković², Ž. Tešović¹, M. Lukić¹

¹Institut za istraživanja u poljoprivredi „Srbija”,

Centar za voćarstvo i vinogradarstvo, Čačak

²Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Beograd

Plod jabuke je klimakterično voće čije je dozrevanje praćeno naglim povećanjem brzine respiracije i sinteze etilena. Opšte je prihvaćeno da je etilen ključni regulator dozrevanja ploda jabuke, i da je blokiranje biosinteze etilena i njegovog dejstva jedan od primarnih mehanizama kojim se u kontrolisanoj atmosferi dužina čuvanja ploda jabuke produžuje. ACC sintaza i ACC oksidaza su ključni enzimi na biohemijskom putu sinteze etilena. Jedan od ciljeva oplemenjivanja jabuke je poboljšanje dužine vremena čuvanja plodova u skladištu. Na ovom programu se u Centru za voćarstvo i vinogradarstvo, u Čačku, radi već dugi niz godina. Kao rezultat dugogodišnjeg rada na selekciji jabuke, po svojim dobrim osobinama, izdvojeno je 9 selekcija, i to: J/2/14, J/1/20, J/60/7/63, J/2/12, J/1/7, J/11/31, J/54/53/59, Šumatovka 1 O.P. i Šumatovka 2 O.P. Plodovi navedenih selekcija odlikuju se različitim potencijalom čuvanja. Cilj ovog rada bio je da se, PCR metodom i restrikcionom analizom, identifikuju aleli gena koji kodiraju ACC sintazu i ACC oksidazu u ispitivanim selekcijama i da se testira povezanost između alelne konstitucije selekcija za ACC sintazu i ACC oksidazu i dužine čuvanja plodova u skladištu.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

REAKCIJA LANČANOG UMNOŽAVANJA (PCR)

I NJENA PRIMENA U IDENTIFIKACIJI FITOPATOGENIH GLJIVA

M. Ivanović¹ i Mirjana Koprivica²

¹Centar za povrtarstvo, Smed. Palanka

²Centar za voćarstvo, Čačak

Reakcija lančanog umnožavanja (PCR) je nova biološka metoda sa širokom primenom, između ostalog i u dijagnozi biljnih bolesti. PCR pruža nekoliko prednosti u odnosu na tradicionalne metode dijagnoze: organizme nije potrebno gajiti na hranljivim podlogama ili biljkama pre detekcije metodom PCR, ona je veoma osetljiva, specifična, brza i prilagodljiva.

Razvoj precizne i pouzdane detekcije oboljenja biljaka uzrokovanih gljivama poželjno je iz sledećih razloga: (i) rana detekcija nije laka kada su simptomi nespecifični, a mogu biti jasno vidljivi samo posle destruktivnih oštećenja biljaka, (ii) u biljaka sa vegetativnim razmnožavanjem „čist” biljni materijal je bitan da se spreči unos patogena i njegovo dalje širenje, (iii) neke patogene vrste često su udružene u komplekse, pa ih je teško pojedinačno detektovati (iv) neke vrste su karantinski organizmi, a za biljke, seme ili druge delove potrebno je garantovati da su bez njih pre izvoza ili prodaje.

U ovom radu prikazaće se detekcija i dijagnoza plamenjače krompira uzrokovane gljivom Phytophthora infestans i truleži korena maline prouzrokovane sa P. fragariae var. rubi primenom PCR.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

BAKTERIJE KAO BIOKONTROLNI ELEMENTI U ZAŠTITI KUKURUZA OD BOLESTI IZAZVANIH FITOPATOGENIM GLJIVAMA

Snežana Gošić-Dondo, Snežana Mladenović-Drinić, Slavica Stojkov,

Kosana Konstantinov i Gorica Cvijanović

Institut za kukuruz, Zemun Polje

Istraživanja u oblasti zaštite bilja novijeg datuma, usmerena su ka pronalaženju biopreparata i praćenju njihovog delovanja na neke patogene i štetočine. Pozitivne rezultate u zaštiti od fitopatogenih gljiva kukuruza ispoljile su saprofitne bakterije koje su uspešno zaustavile dalji razvoj parazita. U ovom radu ispitivan je antagonistički efekat saprofitnih bakterija, poreklom sa četiri biljne vrste, Bacillus licheniformis, Pseudomonas maltophila, Enterobacter cloacae, Enterobacter aerogens, Acinetobacter calcoaceticus, Staphilococcus spp., Bacillus spp., Pseudomonas fluorescens i Serratia liquefaciens prema fitopatogenim gljivama kukuruza: Bipolaris zeicola, Exserochilum turcicum, Fusarium oxysporum, Phaeocytostroma ambiguum, Mycrodochium bolleyi, Nigrospora oryzae, Fusarium croockwalense, Pythium sp. i Periconia sp.u in vitro i in vivo uslovima. Takođe su proučavani mehanizmi antagonističkog dejstva bakterija i ustanovljeni su sledeći: stvaranje antibiotika, kompeticija za hranu i sinteza specifičnih proteina. Ispitivanja u in vivo uslovima zasnivala su se na praćenju izostanka simptoma bolesti kao i stimulativnom delovanju bakterija na porast korena i nadzemnih delova. Dobijeni rezultati ukazuju da se saprofitne bakterije mogu koristiti za biološku kontrolu fitopatogenih gljiva.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

POTENCIJALI PRIMENE BAKTERIJA MLEČNE KISELINE

KAO ŽIVIH VAKCINA

Ivana Strahinić, Irena Paštar, Đ. Fira, Nataša Golić, G. Jovanović i Lj. Topisirović

Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Beograd

Konstrukcija vakcina za imunizaciju preko mukozne površine ima mnogobrojne prednosti u odnosu na sistemsku imunizaciju. Jedan od načina za dopremanje željenog antigena do mukoze je korišćenje živih bakterija kao vektora. Bakterije mlečne kiseline (BMK) se vekovima koriste u proizvodnji fermentisanih proizvoda za ljudsku ishranu. Za ove bakterije ni u jednom slučaju nije zabeleženo da izazivaju bolesti kod ljudi i zato predstavljaju idealne kandidate za konstrukciju živih vakcina. Mnogi sojevi BMK su korišćeni za eksprimiranje heterolognih antigena, kao npr. sojevi Lactococcus u kojima su eksprimirani antigeni bakterije Helicobacter pylori, kao i sojevi vrste Lactobacillus u kojima su eksprimirani HIV antigeni, antigeni antraksa, rotavirusa i tetanusa. Najviše podataka o živim vakcinama dobijeno je eksprimiranjem fragmenta C toksina tetanusa u različitim sojevima laktobacila. Unošenje laktobacila, koji su na svojoj površini eksprimirali ovaj antigen, u organizam dovelo je do uspešne aktivacije sistemskog i lokalnog imunog odgovora. PrtR proteinaza soja Lb. rhamnosus BGT10, nedavno okarakterisana u našoj laboratoriji, poseduje domen vezivanja za ćelijski zid pogodan za eksprimiranje heterolognih antigena na površini ćelije i konstrukciju živih vakcina.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

STVARANJE TRANSGENE OTPORNOSTI NA RIZOMANIJU

Nevena Nagl¹, I. Atanasov², K. Rusanov², Svetlana Paunović³ i L. Kovačev¹

¹Institut za raratstvo i povrtarstvo, Novi Sad

²AgroBioInstitut, Sofija, Bugarska

³Centar za voćarstvo i vinogradarstvo, Čačak

Gen za protein omotača virusa nekrotičnog žutila nerava repe, izazivača rizomanije, je izolovan iz inokulisanog biljnog materijala, odnosno korena šećerne repe i listova indikator biljaka Chenopodium quinoa i Tetragonia expansa. Izolovani fragmenti koji su sadržali gen sa i bez lider sekvence su klonirani u vektor za transformaciju biljaka pCAMBIA3301M, koji kao selektivni marker ima gen otpornosti na herbicid glufosina amonijum (bar gen). Napravljena su dva konstrukta: pC3301MCPL, koji sadrži gen za protein omotača i lider sekvencu i pC3301MCPS koji sadrži samo gen za protein omotača virusa rizomanije. Vektori su preneseni u Agrobacterium tumefaciens soj LBA4404, sa kojim je zatim izvršena transformacija šećerne repe. Do razvoja bočnih pupoljaka i pojave bokorenja na selektivnoj podlozi za mikropropagaciju je došlo kod 25% eksplantata, ali je pri povećanju koncentracije herbicida u podlozi samo jedan uzorak, transformisan vektorom pC3301MCPS, sačuvao morofgenetski potencijal za multiplikaciju. Prisustvo gena za protein omotača virusa rizomanije i bar gena, kod ovog privremenog transformanta, je dokazano PCR reakcijom.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

MORFOLOŠKE PROMENE KOD ATIPIČNIH BILJAKA ŽUTOG ZVEZDANA DOBIJENIH U TOKU GENETIČKE TRANSFORMACIJE SA Agrobacterium

Radomirka Nikolić i Nevena Mitić

Institut SRBIJA, Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja, Zaječar

Atipične biljke žutog zvezdana (Lotus corniculatus L. kultivar Bokor) sa izmenjenim morfološkim karakteristikama koje su uslovile odstupanje od normalnog fenotipa dobijene su regeneracijom iz transformisanog tkiva. Ono je dobijeno genetičkom transformacijom odsečaka korenova klijanaca sa Agrobacterium tumefaciens vektorom LBA4404/pBI121 na medijumu koji je sadržao 0.2 mg l^-1 BAP. Transformanti 2b i 4a su imali veoma izmenjen habitus uključujući skraćene internodije, izduženo lišće, pravilan raspored listova na stablu, zadebljale listove. Zapažena je nasledljivost ovako izmenjenih karakteristika u prvoj generaciji potomaka i razmatrana njihova genetička uslovljenost kod R₀ biljaka.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

DETERMINACIJA nif H GENA

Danica Mićanović¹, T. Mendum², D. Knežević¹, Vera Raičević³ i Veselinka Zečević¹

¹ Institut za istraživanja u poljoprivredi SRBIJA, Centar za strna žita Kragujevac

² IACR Rothamsted, Harpenden, Engleska

³ Poljoprivredni fakultet Zemun, Beograd

Determinacija nifH gena u izolatima rizosfere pšenice je urađena molekularno genetičkom metodom PCR korišćenjem automatskog DNK termo bloka. Urađeno je 40 ciklusa PCR sa odgovarajućim uslovima: inicijalna temperatura 95°Cu trajanju 0 min, sa denaturacionom temperaturom od 94°C u trajanju od 30 min, temperaturom kaljenja od 55°C za 1 min, spajanjem na 72°C za 30 min, i finalnim spajanjem na 72°C za 10 min. PCR suspenzija od 20 ml je sadržala 1 ml osnovne DNA, 2 ml od svakog prajmera (koncentracije 8 i 2 pmol/ml), 0,4 ml dNTPs 10 mM, 2 ml x 10 PCR buffer (10 mM Tris HCl pH 8.8, 0.8 ml MgCl₂25 mM_,0.1% Triton x100,50 mM KCl), 0.08ml of DNA 1U polymerase ispod sloja mineralnog ulja. Negativna kontrola je sadržala ceo reagens ali bez DNK. PCR produkt je postavljen u 1x TBE buffer sa 2.25 % Nusieve agaru sa 2.5 ml of x6 unesene boje (0.25% bromo phenol blue, 30% glycerol), bojenje je korišćenjem ethidium bromide u trajanju od 15 minuta, ispirano jedan sat u dH₂O i vizuelizacija sa UV illuminacijom 312 nm. Veličina molekula je utvrđena korišćenjem 123 bp DNA ladder. Gel je fotografisan sa Polaroidom tipa 665 tekućeg filma. Veličina determinisanog dela nif H gena je iznosila 20 bp.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

IDENTIFIKACIJA HROMOZOMSKIH REGIONA ODGOVORNIH ZA EKSPRESIJU GENA UKLJUČENIH U KONTROLU VISOKOG SADRŽAJA ULJA U ZRNU KUKURUZA

Ksenija Marković¹, Dragana Ignjatović-Micić¹,

Vesna Lazić-Jančić¹, G. Saratlić¹ i S. A. Quarrie²

¹Institut za kukuruz „Zemun polje”, Zemun-Beograd,

²John Innes Centre, Norwich, UK

Molekularni markeri pretstavljaju efikasno sredstvo u detekciji promena frekvencije alela na nivou lokusa koji kontroliše odgovor kvantitativne osobine podvrgnute selekciji. Ispitivali smo efekat devet ciklusa rekurentne selekcije za visok sadržaj ulja kod dve sintetičke populacije kukuruza stvorene u Institutu za kukuruz (YuSSSu i DS7u). Analizom grupnih uzoraka početnog i krajnjeg ciklusa selekcije moguće je identifikovati regione genoma - potencijalne nosioce gena odgovornih za promenu sadržaja ulja. Promene frekvencije RFLP alela su detektovane na hromozomima 1, 4, 6, 7, 8, 9, 10 kod jedne ili obe analizirane populacije. Da bi potvrdili ove rezultate, kao i da bi identifikovali genotipove nosioce poželjnih alela analizirane su pojedinačne biljke u okviru grupnih uzoraka. Ovi uzorci su analizirani samo sa RFLP markerima koji su detektovali značajne razlike među ciklusima, kod obe populacije. Rezultati analize grupnih i pojedinačnih uzoraka će biti detaljno prikazani.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

PRIMENA PCR MARKERA U ISPITIVANJU OTPORNOSTI SUNCOKRETA PREMA PLAMENJAČI

Dejana Panković, Gordana Zdjelar, S. Jocić,

Nada Lačok, Z. Sakač, D. Škorić

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Ispitivano je ukupno 20 genotipova suncokreta (većinom čistih linija). Biljke su ocenjene na otpornost prema plamenjači primenom metoda potapanja celog klijanca. Iz prvog para listova izolovana je genomska DNK. Određena je genetička udaljenost između 14 genotipova suncokreta primenom RAPD markera. Ukupno su dobijena 52 RAPD fragmenata, od ~ega je 67% bilo polimorfno. Genetička udaljenost je izracunata preko Simple Matching (SM) koeficijenta (21-58%), i preko Jaccard-ovog (J) koeficijenta (31-78%) sli~nosti. Grupnom analizom vrednosti genetičkih udaljenosti, prema UPGMA metodu, konstruirana su dva dendrograma, koji će se koristiti za odabir linija za ukrštanja. Nakon skrininga 50 RAPD i 15 SSR prajmera, dobijen je polimorfizam između otpornih i osetljivih genotipova sa jednim RAPD (UBC 119 fragment 900-1000 bp) i jednim SSR prajmerom (ORS37 fragment 600-700 bp). Dobijeni fragmenti se javljaju kod 50% otpornih genotipova. SSR fragment je prečišćen, kloniran i sekvencioniran. Rezulati ukazuju da se ne radi o kodirajućoj sekvenci. Dizajnirani su prajmeri, a ispitivanje nasleđivanja ovog SCAR markera i provera njegove povezanosti sa otpornošću prema plamenjaći je u toku.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

RAPD GENETIČKA STRUKTURA POPULACIJA CRNOG JASENA U SRBIJI I

CRNOJ GORI

S. Bojović¹, Ph. Heizmann2 i M. Barbero³

¹Institut za šumarstvo, Beograd

²Reconnaissance Cellulaire et Amélioration des Plantes, Ecole Normale Supérieure, Lyon, Francuska

³Institut méditerranéen d’écologie et de paléoécologie, Faculté des Sciences et Techniques de Saint Jérôme, Marseille, Francuska

Crni jasen (Fraxinus ornus L.) je vrsta drveća značajna za pošumljavanje i zaštitu zemljišta posebno u oblasti mediterana. Izražena varijabilnost ove vrste je preduslov dugoročne stabilnosti šumskih ekosistema koje izgrađuje. Upotreba biohemijskih i molekularnih markera u istraživanju genetičke varijabilnosti odnosno genetičke strukture drveća je trend savremene šumarske nauke. Nasumično umnožavanje DNK sekvenci ili RAPD markeri se posebno preporučuju u početnoj fazi otkrivanja genetičke varijabilnosti u populacijama drveća. Ovaj rad pruža informacije o genetičkoj strukturi 3 populacije crnog jasena (približno 150 odraslih stabala) na području Srbije i Crne Gore kroz rezultate koji se odnose na deskriptivnu statistiku, F-pokazatelje, genetičke distance i UPGMA klastere.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

ODREĐIVANJE DNK POLIMORFIZMA I GENETIČKE UDALJENOSTI GENOTIPOVA KUKURUZA (Zea mays L.) AFLP METODOM

Vladislava Galović

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Cilj rada bio je da se ispita mogućnost primene jedne od PCR baziranih molekularnih metoda - AFLPs u određivanju genetičke udaljenosti genotipova kukuruza na osnovu polimorfnosti njihovih DNK fragmenata. Genomska DNK izolovana je iz lista devet genotipova kukuruza po metodi Saghai-Maroof i sar. (1984) a AFLP metoda po Vos-u i sar. (1995). Na osnovu elektroforetskog razdvajanja PCR produkta na 5% poliakrilamidnom gelu i bojenja srebro-nitratom (Sambrook et al., 1989), dobijenog kao rezultat umnožavanja DNK fragmenata sa četiri kombinacije selektivnih oligonukleotidnih sekvenci (1. CGA/GAA, 2. CGA/GAG, 3. CGA/GTG, 4. CGA/GTT), dobijen je jedinstveni genetički profil i utvrđen DNK polimorfizam ispitivanih genotipova. Od ukupno 199 umnoženih fragmenata, 143 (71,9%) fragmenta su bila polimorfna. Najpolimorfnija prajmer kombinacija bila je CGA/GAG sa 44 (81,5%) polimorfna fragmenta. Statističkom obradom podataka u NTSYSpc v.2.0 programu i primenom Cluster analize (Jaccard-ov koeficijent sličnosti) utvrđena je genetička udaljenost (GD) između genotipova. Utvrđeno je da su najudaljeniji genotipovi kukuruza g1 i g6 (GD = 88%) a najbliži g1 i g8 (GD = 43%). Može se zaključiti da je AFLP molekularni sistem visoko informativan, pouzdan i primenljiv u identifikaciji genotipova kukuruza.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

ZNAČAJ PROTEINSKIH MARKERA U OPLEMENJIVANJU ŽITARICA

Ljiljana Vapa¹, Dragana Obreht¹, S. Denčić², Mihajla Davidović¹

¹ PMF, Departman za biologiju i ekologiju, Novi Sad

² Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Istraživanja strukture, funkcije i varijabilnosti rezervnih i funkcionalnih proteina žitarica ima velikog značaja u oplemenjivanju. Rezervni proteini pšenice, glutenini velike molekulske mase (HMW GS), čine samo 10% ukupnih proteina endosperma, ali imaju značajan efekat na visokoelastične osobine testa. Još jedan od rutinskih testova u oplemenjivanju pšenice je baziran na proteinskim markerima sekalinima, kodiranim genima raži sa lokusa Sec-1. Njihovo prisustvo u genomu pšenice je marker za detekciju prisustva 1B/1R substitucije ili 1BL/1RS translokacije, što kao posledicu ima negativne efekte na kvalitet hleba kao što su povećana lepljivost testa i nizak volumen hleba. Primenom SDS-PAG elektroforeze analizirana je kompozicija HMW GS i prisustvo 1BL/1RS translokacije u uzorku od 93 sorte pšenice poreklom iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, priznatih u periodu 1990 do 2000 godine. Otkriveno je prisustvo 11 alela HMW glutenina: 3 u lokusu Glu-A1, 5 u lokusu Glu-B1 i 3 u lokusu Glu-D1. 1BL/1RS translokacija prisutna je kod 31% sorti. U radu je analiziran značaj poznavanja kompozicije rezervnih proteina u oplemenjivanju pšenice na kvalitet.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

PROIZVODNJA HAPLOIDA PŠENICE PRIMENOM RAZLIČITIH IN VITRO METODA

Ankica Kondić-Špika i B. Kobiljski

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

U ovom radu prikazani su preliminarni rezultati uvođenja metode za proizvodnju dvostrukih haploida ukrštanjem pšenice i kukuruza, kao i poređenje njene efikasnosti sa, do sada korišćenom, metodom kulture antera. Ispitivanje je vršeno na pet F₂ kombinacija pšenice (Triticum aestivum L.). Svi ispitivani genotipovi su formirali embriogeno kalusno tkivo u kulturi antera, sa prosečnom frekvencijom od 13,4 kalusa na 100 izolovanih antera. Takođe, u ukrštanjima sa kukuruzom, formirani su embrioni kod svih genotipova, sa prosečnom frekvencijom od 2,3 embriona na 100 oprašenih cvetova. Metodom kulture antera proizvedene su ukupno 44 zelene biljke (prosečno 8,8 biljaka po genotipu), dok je metodom ukrštanja sa kukuruzom proizvedeno pet zelenih biljaka (jedna biljka po genotipu). Rezultati su pokazali da genotipovi koji poseduju dobru androgenu sposobnost, daju lošije rezultate u ukrštanjima sa kukuruzom i obrnuto, što ukazuje na različitu genetičku kontrolu ovih osobina. Takođe, to nam pruža mogućnost kombinovanja ove dve metode, u cilju proizvodnje linija dvostrukih haploida iz kompletnog selekcionog materijala. Primenom jedne od metoda, dobri rezultati mogu se dobiti samo kod pojedinih genotipova, koji imaju dobru reakciju na izabrani metod.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

ANDROGENEZA RAZLIČITIH GENOTIPOVA PŠENICE

(Triticum aestivum L.) U KULTURI IN VITRO

Branka Ljevnaić i Ankica Kondić-Špika

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Ispitivana je androgena sposobnost osam F1 hibrida pšenice (T. aestivum L) u kulturi in vitro. Za proliferaciju kalusnog tkiva korišćena je modifikovana Potato-2 indukciona hranljiva podloga, dok je za regeneraciju biljaka i njihovo ožiljavanje korišćena 190-2 podloga. Rezultati su pokazali da u pogledu androgene sposobnosti i sposobnosti za regeneraciju biljaka postoje značajne razlike između ispitivanih genotipova. Najveću androgenu sposobnost (11,5%) i sposobnost za regeneraciju biljaka (1,7%) imao je genotip NS-38-93 x Košuta. Najmanju androgenu sposobnost (0,9%) imao je genotip Hays-2 x Sremica, dok je najmanju sposobnost za regeneraciju zelenih biljaka (0,1%) posedovao genotip CHI-6 x Tiha. Prosečna androgena sposobnost za sve ispitivane genotipove iznosila je 3,2%. Kod svih ispitivanih genotipova, u proseku je regenerisano 1,8% biljaka u odnosu na ukupan broj izolovanih antera (0,5% zelenih i 1,3% albino). Iako regeneracija velikog broja albino biljaka predstavlja značajan limitirajući faktor, metoda kulture antera može se uspešno koristiti za proizvodnju homozigotnih potomstava, kod pojedinih genotipova, koji poseduju dobru androgenu sposobnost.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

REGENERACIJA KALUSA IZ EMBRIONA RAZLIČITIH VRSTA RODA Triticum

Zorica Jestrović¹, M. Pavlović¹, Ankica Kondić² i S. Denćić²

¹Institut za istraživanja u poljoprivredi “Srbija”, Centar za strna žita Kragujevac

²Institut za ratarstsvo i povrtarstvo, Novi Sad

Vrste iz roda Triticum sa različitim nivoima plodnosti: T. monococcum, T. dicoccoides, T. durum - sorta Korifla i T. aestivum - sorte Siete Cerros i Bezostaja 1 su analizirane u cilju određivanja frekvencije indukcije kalusa iz nezrelih (mlečna i voštana zrelost) embriona na modifikovanoj MS hranljivoj podlozi. Kod svih analiziranih genotipova formiranje kalusnog tkiva zapaženo je već nakon nekoliko dana gajenja u in vitro kulturi. Uočena je i pojava preranog obrazovanja zelenih lisnih primordija – atipični put embriogeneze, koji je izostao jedino kod heksaploida iz embriona mlečno zrelog zrna. Razvoj kalusnog tkiva kretao se u više pravaca: nediferencirani, sa ograničenim porastom; žuto-zeleni sa koleoptilom i začetkom razvoja lisnih primordija i kalusi sa razvijenim lisnim primordijama i primarnim korenčićima. Embrioni tetraploidne vrste izolovani u voštanom stadijumu zrelosti zrna odlikovali su se vrlo visokom frekvencijom indukcije kalusa (100%), sa najmanje nediferenciranih kalusa (4.08%). Iz embriona sorte Bezostaja 1 mlečne zrelosti zrna indukovano je 100% kalusa, od čega 92.16% regenerativnih, sa više razvijenih zelenih lisnih primordija (do 10 cm dužine) i korenčića, pa je sorta Bezostaja 1 u stadijumu mlečne zrelosti zrna najbolji donor embriona.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

IN VITRO I IN VIVO INDUKCIJA TETRAPLOIDA ŠEĆERNE REPE

Vesna Manojlović-Đorđević, I. Stančić, S. Petrović i Jelica Živić

DP “ Selekcija”- Zavod za šećernu repu, Aleksinac

U cilju dobijanja tetraploidnih multigermnih oprašivača šećerne repe od diploidnih oprašivača, radili smo indukciju tetraploida in vitro i in vivo. Indukcija tetraploida postignuta je delovanjem kolhicina. In vivo tetraploidi dobijeni su delovanjem kolhicina na klijance. Korišćene su koncentracije od (0,1%; 0,2%; 0,4%). Najefikasnija koncentracija je od 0,2%. Kod in vitro indukcije u podlogu za multifikaciju dodat je kolhicin (50 mg/l i 100 mg/l) u trajanju od 24, 48 i 72 časa. Najefikasniji tretman je visoka koncentracija kolhicina (100 mg/l) i kraće vreme trajanja tretmana (48 časova). Ploidni nivo kod tretiranih biljčica određen je brojanjem hloroplasta u ćelijama zatvaračicama stoma kod mladih listova. Kod diploidnih biljčica broj hloroplasta je od 13-18 a kod tetraploidnih od 24.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

KULTURA MIKROSPORA ULJANE REPICE

Dragana Vasić, Ana Marjanović-Jeromela i R. Marinković

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Kod uljane repice (Brassica napus L.), gajenje hibrida umesto sorata vodi ka povećanju prinosa i semena i ulja. Za uspešnu proizvodnju F₁ hibrida neophodno je imati dobre cms i Rf linije. Upotrebom kulture mikrospora moguće je proizvesti potpuno homozigotne genotipove za 8 meseci do 2 godine, u zavisnosti od tipa uljane repice.

Izolovali smo mikrospore iz različitih genotipova uljane repice poreklom iz NS kolekcije genotipova u cilju dobijanja homozigotnih Rf i cms linija. Mikrospore su izolovane iz 1-1,5 mm dugih neotvorenih pupoljaka i gajene u skladu sa protokolom Kott (1998). Ispitivan je uticaj podloge i drugih parametara kulture na razvoj mikrospora.

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

UNAPREĐENJE PROIZVODNJE PENICILIN ACILAZE IZ Providencia rettgeri KORIŠĆENJEM RAZLIČITIH EKSPRESIONIH SISTEMA

Lidija Šenerović, Nada Stanković i Milica Ševo

Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Beograd

Penicilin G acilaza (PAC) je enzim koji katalizuje hidrolizu penicilina na fenilsirćetnu kiselinu i 6-aminopenicilansku kiselinu - polazno jedinjenje u sintezi polusintetskih ß laktamskih antibiotika. U cilju brže, jednostavne i jeftine proizvodnje i prečišćavanja ovog industrijski važnog enzima bilo je od interesa ustanoviti ekspresioni sistem sa optimalnim karakteristikama. Zbog mnogih prednosti koje imaju u odnosu na E. coli, za ekspresiono-sekretorni model sistem izabrani su kvasci. Ekspesijom jedne kopije pac gena u pekarskom kvascu (Saccharomyces cerevisiae) ostvaren je prinos od 0,002 U/ml. Sa plazmida prisutnog u 50 kopija po ćeliji S. cerevisiae maksimalni postignuti prinos rekombinantne PAC bio je 1,5 U/ml. Zbog izražene nestabilnosti ekspresionih plazmida i zagušenja sekretornog aparata ćelije, dalje povećanje prinosa rPAC u pekarskom kvascu je vrlo ograničeno. Ekspresijom u metilotrofnom kvascu Pichia pastoris proizvodnja rPAC unapređena je usled ekspresije PAC sa vektora stabilno integrisanog u genom, povećane termostabilnosti enzima i boljih sekterornih mogućnosti P. pastoris. Klon sa jednom kopijom pac gena pokazao je aktivnost sekretovane PAC od 0,18 U/ml, dok je najveći do sada ostvareni prinos dobijen korišćenjem klona sa četiri kopije ovog gena (2,5 U/ml).

Povratak na sadržaj

Štampano u Zborniku abstrakta „DRUGI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 1–4. oktobra 2003

MOLEKULARNA SELEKCIJA NA OTPORNOST PREMA PATOGENIMA KOD STRNIH ŽITA

Jelena Bošković¹, Željana Mićanović¹, M. Bošković² i Vladan Pešić³

¹ Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd

² Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

³Poljoprivredni fakultet, Zemun-Beograd

Molekularna selekcija ima potencijalnu primenu u suzbijanju patogena kod strnih žita. Osnovna strna žita, pšenica, ječam, pirinač, kukuruz, sirak i ovas obolevaju od patogena koje je teško suzbiti konvencinalnom selekcijom ili drugim metodama. Geni za otpornost mogu da nose osobine koje ne pružaju zadovoljavajuću otpornost, kao što je fuzarioza klasa, koji je postao veliki problem u oblastima koje obiluju padavinama, regionima gde se gaje pšenica i ječam. Za druge patogene kao što su lisna rđa pšenice i ovsa; pepelnica ječma, pšenice i raži; patogen brzo proizvodi nove virulentnosti, koje prevazilaze gene otpornosti ubrzo nakon njihovog širenja. Programi istraživanja se odnose na gene koji mogu da smanje intezitet bolesti kod transgenih biljaka. Odgovarajući geni kodiraju proteine, a direktno deluju protiv patogena koji poseduju faktore patogeniteta, kao što su toksini ili pospešuju i poboljšavaju odbrambene reakcije. Ova istraživanja su u početnim fazama, ali rezultati ukazuju na to da klonirani geni mogu biti efikasni kada se unesu u strna žita i druge biljne vrste.

Povratak na sadržaj