TREĆI SIMPOZIJUM SELEKCIJE ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA

Desimir Knežević, NevenaDjukić, Veselinka Zečević, Danica Mićanović, Gordana Šurlan-Momirović, Dušan Urošević, Gordana Branković i Srdjan Jordačijević:

Genetička analiza visine stabla i mase zrna po klasu kod pšenice (Triticum aestivum L.)

Dragana Obreht, Srbislav Denčić, Borislav Kobiljski, Mihajla Đan i Ljiljana Vapa:

Evaluacija pekarskog kvaliteta pšenice primenom mikrosatelita

Dejan Dodig, Saša Stanković, Slađana Milićević-Nikodijević i Miroslava Jović:

Novopriznate zaječarske sorte strnih žita

NevenaĐukić, Desimir Knežević i Veselinka Zečević:

Genetička uslovljenost tehnološkog kvaliteta Triticum durum

Jadranka Luković i Marija Kraljević-Balalić:

Analiza morfoloških karakteristika klasa pšenica različitih nivoa ploidnosti

Jadranka Luković, Lana Krstić, Biljana Kiprovski i Miroslava Kodranov:

Uticaj nivoa plodnosti na strukturne karakteristike rahisa pšenice

Ankica Kondić-Špika, Nikola Hristov i Borislav Kobiljski:

In vitro skrining tolerantnosti genotipova pšenice prema niskim temperaturama

Milomirka Madić, Desimir Knežević i Aleksandar Paunović:

Varijabilnost i nasleđivanje bokorenja kod hibrida ječma

Aleksandar S. Paunović, Milomirka Madić i Desimir Knežević:

Genotipska variranja prinosa zrna jarog ječma u zavisnosti od gustine setve

Dušan Urošević, Danica Mićanović, Veselinka Zečević i Desimir Knežević:

Osobine nove sorte ozimog dvoredog ječma ²Grom²

Kamishev Konstantin:

Dani – nova bugarska sorta pirinča

Jelena Srdić i Zorica Pajić:

Nasleđivanje i korelacije osobina samooplodnih linija kukuruza

Vojka Babić, Milosav Babić, Mile Ivanović i Marija Kraljevic-Balalić:

Specifične interakcije u ogledu prinosa kukuruza

Milosav Babić, Vojka Babić, Nenad Delić, Goran Stanković i Goran Drinić:

Interakcija u multilokacijskim ogledima

Mile Sečanski i Tomislav Živanović:

Kombinacione sposobnost dužine klipa silažnog kukuruza

Nebojša Deletić, Slaviša Stojković i Vladan Đurić:

Uticaj komponenti prinosa na prinos zrna u različitim ciklusima rekurentne selekcije kukuruza

A. Radojčić, Goran Drinić i Snežana Drinić Mladenović:

Kombinacione sposobnosti za prinos zrna šest samooplodnih linija kukuruza

Jelena Vančetović, Snežana Mladenović Drinić, Dragana Ignjatović-Micić i Dušan Stanisavljević:

Populacija belog zubana „beli rani brzak“ iz banke gena instututa za kukuruz „zemun polje“ sadrži ga gen

Milomir Filipović, Snežana Mladenović Drinić i Milena Simić:

Ponašanje srednjeranih hibrida kukuruza različitog tipa zrna u različitim uslovima gajenja

Zorica Pajić, Jelena Srdić i Milomir Filipović:

Odnos rodnosti i zapremine kokičavosti hibrida kukuruza kokičara (Zea mays L. everta)

Milorad Perčić, Jadranka Luković i Ivana Maksimović:

Strukturni odgovor tkiva liske šećerne repe na uslove kratkotrajnog vodnog deficita

Nikola Čačić, Snežana Mezei, Lazar Kovačev, Nevena Nagl i Milorad Rajić:

Korišćenje in vitro metoda u održavanju očeve komponente triploidne hibridne sorte šećerne repe

Živko Ćurčić i Lazar Kovačev:

Kombinacione sposobnosti za prinos korena i sadržaj šećera kod šećerne repe

Nastasija Mrkovački, Snežana Mezei, Nikola Čačić i Lazar Kovačev:

Kako povećati potencijal za prinos šećerne repe upotrebom ns-betafixina

Snežana Mezei, Lazar Kovačev, Nikola Čačić, Nevena Nagl i Željka Stojaković:

Održavanje oprašivača sorte lara rekurentnom selekcijom

Jovanka Atlagić, Ana Marjanović-Jeromela i Radovan Marinković:

Citogenetska ispitivanja citoplazmatske muške sterilnosti kod uljane repice

Sanja Kereši, Marija Kraljević-Balalić, Đorđe Malenčić i Jegor Miladinović:

Genetička divergentnost genotipova soje (Glycine max L.) za sadržaj fenolnih jedinjenja

Vesna Perić, Iva Erić, Snežana Drinić-Mladenović i Mirjana Srebrić:

Genetička divergentnost roditeljskih linija soje i prinos zrna u potomstvu

Radovan Sabovljević, Vladan Plazinić, Srđan Anđelović i Milorad Rošulj:

Uticaj ekoloških uslova na korelacije morfološko-proizvodnih osobina tri sorte soje

Galina Antonova, Vesselina Nikolova, Valentina Petkova i Nasya Tomlekova:

Hemijska mutageneza kupusa Brassica oleracea var capitata L. I preživljavanje i varijabilnost morfoloških svojstava M₁ generacije

Veselina Nikolova, Antonova Galina, Nasya Tomlekova i Valentina Petkova:

Hemijska mutageneza kupusa Brassica oleracea var capitata L. ІII. efekat etil metan sulfonata na mikrosporogenezu i fertilnost polena

Nasya Tomlekova, Vesselina Nikolova, Valentina Petkova i Galina Antonova:

Hemijska mutageneza kupusa Brassica oleracea var capitata L. ІV. DNK polimorfizam

Radovan Marinković, Dragan Škorić i Ana Marjanović-Jeromela:

Nena – sorta ozime uljane repice

Ana Marjanović-Jeromela, Radovan Marinković i Dragana Miladinović:

Kombinirajuće sposobnosti linija uljane repice (Brassica napus L.)

Igor Balalić, Nenad Dušanić i Jovan Crnobarac:

Prinos zrna i ulja suncokreta u zavisnosti od roka setve

Jovanka Atlagić i Sreten Terzić:

Citogenetska ispitivanja heksaploidne vrste helianthus tuberosus i njenih f₁ i BC₁F₁ hibrida sa gajenim suncokretom, H. annuus

Sreten Terzić, Jovanka Atlagić i Dejana Panković:

Provera uspešnosti međuvrsnog ukrštanja populacija divlje vrste Helianthus annuus L. sa gajenim suncokretom

Radovan Marinković, Dejan Jovanović i Ana Marjanović – Jeromela:

Genetika prečnika glave i mase 1000 semena: heritabilnost, broj delujućih faktora i korelacije

Emiliya Nacheva:

Ispitivanje komponenti prinosa u selekcionom materijalu krompira

Dejan Cvikić, Bogoljub Zečević, Nenad Pavlović i Slaven Prodanović:

Iskorišćavanje mutanata (nor i rin gena) u oplemenjivanju paradajza (Licopersicon esculentum MILL.)

Velichka Todorova i Galina Pevicharova:

Rubin – nova sorta paprike za mlevenje

Todor Tudžarov:

Proizvodne karakteristike eksperimentalnih hibrida paprike

Nenad Pavlović, Dejan Cvikić, Milan Zdravković, Radiša Đorđević i Slaven Prodanović:

Varijabilnost i koeficijent heritabilnosti prosečnog sadržaja suve materije u lukovicama crnog luka (Allium cepa L.)

Radiša Đorđević, Bogoljub Zečević, Jelena Damnjanović, Nenad Pavlović i Milan Zdravković:

Uticaj afila gena na visinu formiranja prvih mahuna kod graška Pisum sativum L.

Jelica Gvozdanović-Varga, Mirjana Vasić i Janko Červenski:

Kombinacione sposobnosti za masu ploda lubenica

Dejan Sokolović, Jasmina Radović, Zoran Lugić, Zorica Tomić i Snežana Babić:

Komponente prinosa semena populacija engleskog ljulja (Lolium perenne L.)

Jasmina Radović, Zoran Lugić, Goran Jevtić i Ratibor Štrbanović:

Genetička varijabilnost za komponente prinosa semena lucerke (Medicago sativa L.)

Olivera Ilić i Dragan Đukić:

Korelacioni odnosi komponenti prinosa semena lucerke

Sanja Vasiljević, Aleksandar Mikić, Vojislav Mihailović, Slobodan Katić, Zoran Lugić, Gordana Šurlan-Momirović, Tomislav Živanović, Dragan Milić i Imre Pataki:

Osobine domaćih sorti crvene deteline (Trifolium pratense L.) prema protokolu UPOV-a

Vojislav Mihailović, Aleksandar Mikić, Slobodan Katić, Đura Karagić, Pero Erić i Branko Ćupina:

Uticaj morfoloških osobina na prinos zrna proteinskog graška (Pisum sativum L.)

Vladanka Mikić, Jasmina Radović, Zoran Lugić i Dragi Lazarević:

Korelacije između komponenti prinosa zelene krme lucerke (Medicago sativa L.) u zavisnosti od godine života

Slavica Čolić, Gordan Zec, Dejan Marinković i Snežana Đurović:

Varijabilnost morfoloških i pomoloških osobina genotipova badema iz populacije slankamenačkog brega

Milisav Mitrović, Rade Miletić, Milan Rakićević, Miladin Blagojević i Ivana Glisić:

Biološko-pomološke osobine nekih selekcija oraha iz prirodne populacije

Milisav Mitrović, Rade Miletić, Milan Rakićević, Miladin Blagojević i Žaklina Karaklajić-Stajić: Proučavanje populacija i klonska selekcija šumske i mečje leske

Milica Fotirić, Dragan Nikolić i Vera Rakonjac:

Komponente varijabilnosti i heritabilnost pomoloških i hemijskih osobina klonova višnje sorte montmorensi

Gordan Zec, Slavica Čolić, Dejan Marinković i Zoran Janković:

Uticaj genotipa roditelja na osetljivost hibridnih sejanaca breskve prema prouzrokovaču kovrdžavosti lista Taphrina deformans (Berk.) Tul.

Biljana Markovska, Zvonimir Božinović, Srebra Ilić-Popova i Violeta Dimovska:

Ispitivanje vitalnosti polena, mejoze i stepena oplođivanja kod nekih sorti vinove loze

Nataša Nikolić, Andrej Pilipović, Slobodanka Pajević, Borivoj Krstić i Saša Orlović:

Uticaj olova na metabolizam azota i produkciju biomase klonova topole (Populus sp.)

Slobodanka Pajević, Nataša Nikolić, Andrej Pilipović, Borivoj Krstić i Saša Orlović:

Fotosintetičke karakteristike klonova topole (Populus sp.) u zavisnosti od kontaminacije olovom

Saša Orlović, Slobodanka Pajević, Bojana Klašnja, Zoran Galić i Andrej Pilipović:

Varijabilnost fizioloških i parametara rasta klonova vrba (salix alba l.)

Radmila Knežević i Mirjana Šijačić-Nikolić:

Fenotipska individualna selekcija javorolisnog platana na staništima Beograda

Mirjana Šijačić-Nikolić, Jelena Milovanović, Vladan Ivetić i Radmila Knežević:

Komparativna analiza razvoja različitih provenijencija bukve u juvenilnoj etapi razvića

Saša Orlović, Andrej Pilipović, Zoran Galić, Petar Ivanišević i Nenad Radosavljević:

Rezultati testiranja klonova topola u poljskim ogledima

Mihailo Tošić:

Novi dekorativni kultivar žutolisne bukve (Fagus silvatica L. 'Luteofolia')

Mihailo Tošić i Biljana Nikolić:

Morfo-fiziološke osobine polena piramidalne jele Abies alba MILL. var. elegantissima TOŠIĆ

Mihailo Tošić:

Novi dekorativni kultivar belog bora (Pinus silvestris L. 'Variegata')

Oplemenjivanje mikroorganizama

J. Lević, S. Stanković, D. Ivanović, R. Jevtić, V. Krnjaja i A. Obradović:

Nacionalne kolekcije mikroorganizama značajne za poljoprivredu

M. Nikolić, B. Jovčić, K. Veljović, N. Golić i Lj. Topisirović:

Ispitivanje osobine autoagregacije kod bakterija mlečne kiseline (BMK)

M. Busarčević, J. Lozo, Đ. Fira, N. Golić i Lj. Topisirović:

Laktobacili kao izvor novih antimikrobijalnih supstanci

M. Tolinački, I. Strahinić, J. Begović, M. Kojić i Lj. Topisirović:

Kriptični plazmidi kao polazna osnova za konstrukciju vektora u bakterijama mlečne kiseline

Oplemenjivanje životinja

B. Miščević, R. Lazarević, M. Petrović, S. Aleksić, S. Josipović, P. Radetić, V. Pantelić i D. Ostojić:

Efekat ukrštanja na ispoljavanje heterozisa u proizvodnji junećeg mesa

S. Košarčić, M. Kovačević i D. Košarčić:

Promene u kariotipu domaćih životinja otkrivene na farmama u Vojvodini i njihov uticaj na reprodukciju

W. Tomek i T. Smiljaković:

Stupnjevi fosforilacije inhibitora translacije 4E-BP1 za vreme in vitro sazrevanja goveđih jajnih ćelija

M. Mladenović, N. Nedić i S. Rašić:

Selekcija medonosne pčele u Srbiji

Biotehnologija

LJ. Topisirović:

Uloga molekularne biotehnologije u oplemenjivanju

D. Saftić-Panković:

Primena molekularnih markera u oplemenjivanju suncokreta

B. Kobiljski, S. Denčić i J. Pilipović:

Molekularna analiza alelne varijabilnosti u lokusu Rht8 gena sorti i linija pšenice poreklom iz SCG

M. Brdar, M. Kraljević-Balalić, I. Maksimović i B. Kobiljski:

Tolerancija NS linija pšenice na visoke koncentracije bora

J. Srdić, S. Mladenović-Drinić i Z. Pajić:

Karakterizacija samooplodnih linija kukuruza na osnovu molekularnih markera, heterozisa i porekla

D. Ignjatović-Micić, A. Nikolić, S. Mladenović Drinić, J. Vančetović i V. Lazić-Jančić:

Identifikacija tipova citoplazmatične sterilnosti kukuruza primenom specifičnih prajmera mtDNK

Velichka Rodeva, Stanislava Grozeva i Velichka Todorova:

In vitro odgovor bugarskih sorti paprike (Capsicum annuum L.)

S. Marić, R. Bošković, M. Lukić:

Polimorfizam ETR1 gena kod autohtonih sorti jabuke

Vladislava Galović, Snežana Mladenović Drinić, Julijana Navalušić i Marija Zlokolica:

Metode karakterizacije i lična karta agronomski značajnih biljnih vrsta

Ksenija Taški-Ajduković, Mirjana Milošević, Zorica Nikolić i Milka Vujaković:

Upotreba metoda reakcije lančane polimerizacije (PCR) u agrobiotehnologiji

Zorana Kotaranin i Borislav Kobiljski:

Alelni polimorfizam domaćih genotipova pšenice primenom 4 mikrosatelitska markera

Dragana Kačavenda i Borislav Kobiljski:

Detekcija alelne varijabilnosti u lokusima pšenice značajnim za otpornost na Fusarium ssp. primenom molekularnih markera – mikrosatelita

Nevena Mitić, Dejan Dodig i Radomirka Nikolić:

Variranje in vitro odgovora pšenice, uticaj genotipa i spoljne sredine

Branka Ljevnaić, Ankica Kondić-Špika, Borislav Kobiljski i Srbislav Denčić:

Androgeneza heterozigotnih genotipova pšenice i citološke karakteristike zelenih regeneranata

OlgicaGrujić, Jelena Pejin i NovoPržulj:

Ispitivanje jarih i ozimih sorti pivskog ječma iz selekcionih ogleda žetve 2005. godine kao sirovine za proizvodnju slada

Snežana Drinić Mladenović, Dragana Ignjatović Micić, Ana Nikolić i Kosana Konstantinov:

Genetička karakterizacija biljnih vrsta proteinskim markerima

Ana Nikolić, Snežana Mladenović Drinić i Dragana Micić-Ignjatović:

Poređenje koeficijenta sličnosti na osnovu rapd markera kod soje

Nevena Nagl, Ivana Čabarkapa, Snežana Mezei i Lazar Kovačev:

Regeneracija šećerne repe iz eksplantata kotiledona i hipokotila u uslovima in vitro

Dragana Miladinović, Ana Marjanović Jeromela i Radovan Marinković:

Kultura tkiva i genetske transformacije uljane repice

Dejana Saftić-Panković, Branislava Rakić, Ana Marjanović-Jeromela i Radovan Marinković:

Primena PCR markera u ispitivanju sposobnosti prezimljavanja kod populacija uljane repice (Brassica napus L.)

Zorica Nikolić, Mirjana Vasić, Mirjana Milošević, Ksenija Taški-Ajduković, Milka Vujaković i Jelica Gvozdanović-Varga:

Karakterizacija sorti pasulja na osnovu proteinskih markera

Ljiljana Tubić, Snežana Zdravković-Korać, Dušica Ćalić, Ivana Dragićević i Branka Vinterhalter:

Cvetanje i produkcija semena kod spanaća (Spinacia oleracea L.) in vitro

Nasya Tomlekova, Bistra Atanasova, Emilia Nacheva i Velichka Todorova:

DNA fingerprint useva iz familije Solanaceae

Tatjana Lazić i Đurđina Ružić:

Adventivna organogeneza in vitro iz lista kupine cv čačanska bestrna

Dušica Ćalić, Snežana Zdravković-Korać, Ljiljana Radojević i Branka Vinterhalter:

Sazrevanje androgenih embriona divljeg kestena (Aesculus hippocastanum L.)

Miroslava V. Veličković:

Pokazuju li složeni listovi divljeg kestena osetljivost prema sredinskom stresu kao što je zagađenje?

Radomirka Nikolić, Nevena Mitić i Slavica Ninković:

Genetička transformacija Lotus corniculatus L. pomoću Agrobacterium tumefaciens "super-binarnog" vektora i direktna regeneracija biljaka iz kotiledona

Slađana Jevremović, Milana Trifunović, Marija Nikolić, Angelina Subotić i Ljiljana Radojević:

Variranje boje cveta posle dugotrajne micropropagacije hrizantema

Semenarstvo

M. Milošević i M. Vujaković:

Stanje i perspektive semenarstva u Srbiji

D. Knežević, N. Đukić, V. Zečević, D. Mićanović, A. Paunović i M. Madić:

Seme – izvor različitosti i identiteta biljnih vrsta

M. Mirić:

Novi metodološki parametri u semenarstvu

S. Sredojević, V. Dragičević, M. Milivojević, M. Srebrić, P. Piper i M. Vrvić:

Stanje slobodne energije kod pšenice sa različitom klijavošću

M. Pavlov, P. Jovin i L. Đukanović:

Mogućnosti proizvodnje semena ZP hibrida kukuruza za domaći promet i izvoz

B. Aćimović, R. Sabovljević, D. Marković Simić, Đ. Goranović i S. Milosavljević:

Uticaj oblika i veličine semena kukuruza na varijabilnost i korelacije promena tokom klijanja

J. Ikanović, R. Sabovljević, Đ. Goranović, M. Davidović i D. Poštić:

Uticaj temperature na varijabilnost i korelacije promena tokom klijanja semena kukuruza šećerca

B. Marinković i J. Crnobarac:

Značaj gustine, međurednog razmaka i udaljenosti reda „majke“ od reda „oca“ u proizvodnji semenskog kukuruza

Lj. Stanisavljević i Ž. Tomanović:

Proizvodnja semena lucerke pomoću solitarne pčele Megachile rotundata (fab.) (hymenoptera: megahilidae) u Srbiji

R. Sabovljević, R. Jevđović, M. Davidović, Đ. Goranović i D. Marković Simić:

Uticaj temperature na korelacije između mase semena, klijanja i nicanja pet vrsta lekovitih biljaka

Nikolay Dimitrov Panayotov:

Uticaj folijarnog đubriva Masterbland na prinos i kvalitet semena paprike

Z. Ilić, Lj. Šunić, L. Milenković i J. Gvozdanović-Varga:

Uticaj vremena setve na prinos i kvalitet semena crnog luka (Allium cepa L.) u proizvodnji sistemom „SEME-SEME”

Z. Stanković, D. Marković, R. Sabovljević, Đ. Goranović i S. Milosavljević:

Uticaj temperature na klijanje frakcija semena duvana sorte Gilanska Jaka

Mladen Mirić, Dragojlo Selaković, Predrag Jovin i Zdravko Hojka:

Masa 1.000 semena u teoriji i praksi

Lazar Panković i Gojko Mladenović:

Semenska proizvodnja strnih žita u uslovima promene klime

Gojko Mladenović i Lazar Panković:

Semenarstvo novosadskih sorti strnih žita u periodu 1995-2005. godina

Predrag Jovin, Milovan Pavlov, Lana Đukanović, Dragiša Lopandić, Zdravko Hojka i Đalović Ivica:

Uticaj gustine setve na prinos i broj semena u semenskom kukuruzu

Ljubića Prijić, Branka Kresović, Mioljub Mišović i Mile Sečanski:

Režim sušenja i klijavost semena kukuruza

Lidija Stefanović i Milena Simić:

Reakcija roditeljskih komponenti ZP hibrida kukuruza na delovanje herbicida

Dragiša Lopandić, Jovo Stojčić, Slavko Radanović i Josif Dubovina:

Proizvodnja sjemena ZP hibrida kukuruza u Republici Srpskoj: stanje i mogućnosti

Milka Vujaković, Mirjana Milošević, Zorica Nikolić i Ksenija Taški-Ajduković:

Uticaj navodnjavanja na klijavost i životnu sposobnost semena soje (Glycine max. (L.) MERR.)

Srđan Anđelović, Radovan Sabovljević, Vladan Plazinić i Milorad Rošulj:

Uticaj gustine semenskog useva na varijabilnost komponenti rodnosti semena kod tri sorte soje

Mirjana Srebrić, Ljubiša Prijić i Irina Božović:

Lana – sorta soje (Glycine max L.) bez kunitz-tripsin inhibitora

Živoslav Marković, Jasmina Zdravković, Bogoljub Zečević, Mirjana Mijatović i Željko Radošević:

Jasmin crveni - nova sorta paradajza cherry tipa

Dejan Cvikić, Bogoljub Zečević, Nenad Pavlović i Radiša Đorđević:

Mona F₁– novi hibrid paprike (Capsicum annuum L.) centra za povrtarstvo

Milan Zdravković, Jasmina Zdravković, Vesna Todorović, Nenad Pavlović i Dejan Cvikić:

Ispitivanje kvaliteta i klijavosti semena pasulja - boranije

Mirjana Vasić, Jelica Gvozdanović-Varga i Adam Takač:

Uporedni opisi sorata pasulja po deskriptorima IPGR-u i UPOV- a

Radiša Đorđević, Bogoljub Zečević, Dejan Cvikić, Jelena Damnjanović i Milan Damjanović:

Gorostas – srednje rana sorta graška (Pisum sativu. L.), centra za povrtarstvo

Radovan Sabovljević, Dobrivoja Poštić i Predrag Jovanić:

Korelacije između promena tokom klijanja krtola semenskog krompira različitog porekla

Ljubomir Šunić, Zoran Ilić i Mihal Đurovka:

Proizvodnja semena crnog luka u zavisnosti od vremena sadnje izvodnica

Jasmina Zdravković, Ljiljana Stanković, Vesna Todorović, Nenad Pavlović i Milan Zdravković:

Prinos semena salate u različitim rokovima setve

Radovan Sabovljević, Zlatoljupka Stanković, Borivoje Petrović, Đorđe Goranović, Dragan Biserčić i Saša Petrović:

Uticaj nekih postupaka u doradi na osobine semena cvekle

Dragoljub Beković:

Uticaj međurednog rastojanja i ekoloških uslova na prinos semena lucerke (Medicago sativa L.)

Lana Đukanović, Marija Milivojević, Jasna Vujinović i Batrić Radenović:

Dugovečnost semena krmne galege (Galega orientalis LAM.)

Batrić Radenović:

Gajenje krmne galege (Galege orientalis lAM) sorte Ju Margarita, Mag - 1/97 u agroekološkim uslovima Srbije i Crne Gore

Vesna Vujačić i Marija Bodroža-Solarov:

Hemijski sastav semena introdukovanih vrsta iz roda Amaranthus spp.

Gordan Zec, Slavica Čolić, Dejan Marinković, Dragan Nikolić i Zoran Janković:

Varijabilnost osobina stabla sejanaca vinogradske breskve

Vasilije Isajev i Vladan Ivetić:

Genetičko-fiziološke osnove dormantnosti semena lišćara

Vladan Ivetić i Vasilije Isajev:

Unapređenje klijavosti semena bukve (Fagus moesiaca /DOMIN, MALY/ CZECZOTT)

Mirjana Šijačić-Nikolić, Jelena Milovanović i Dragica Vilotić:

Varijabilnost morfoloških svojstava semena različitih matičnih stabala ginka sa zelenih površina Beograda

Radmila Knežević i Mirjana Šijačić-Nikolić:

Model generativne semenske plantaže za namensku proizvodnju sadnica javorolisnog platana

Vera Lavadinović, Vasilije Isajev i Aleksandar Lučić:

Kvalitet uroda u semenskim objektima četinara Srbije, osnov za izdvajanje semenskih zona

Milka Vujaković, Janoš Berenji, Radosav Sekulić i Mirjana Milošević:

Uticaj tretiranja insekticidom na energiju klijanja i klijavost semena uljane tikve

Štampano u Zborniku abstrakta „TREĆI SIMPOZIJUM SELEKCIJE ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA DRUŠTVA GENETIČARA SRBIJE I ČETVRTI NAUČNOSTRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA DRUŠTVA SELEKCIONARA I SEMENARA SRBIJE“

Zlatibor, 16–20. maja 2006

OPLEMENJIVANJE KUKURUZA – DOSADAŠNJI REZULTATI I DALJI PRAVCI

Goran Drinić i Goran Stanković

Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Zemun Polje

Kukuruz (Zea mays L.) se ubraja u najznačajnije gajene biljne vrste u svetu. U 2001. godini je postao prvi usev u svetu po proizvedenoj količini zrna. U poslednjih 100 godina proizvodnja kukuruza se uvećala sedam puta u svetu, a u Srbiji za poslednjih 50 godina dva i po puta. Tokom treće dekade 20. veka došlo je do uvođenja hibridnog kukuruza u proizvodnu praksu u SAD. Moderno oplemenjivanje i gajenje hibridnog kukuruza u našoj zemlji započeto je početkom 1953. godine, a prvi domaći hibrid (ZP 755) je priznat 1964. godine. Doprinos oplemenjivanja u povećanju proizvodnje kukuruza prema nizu istraživanja iznosi oko 50%. Intenzivan rad na oplemenjivanju rodnijih inbred linija tokom poslednjih 40 godina doprineo je bržem rastu njihove rodnosti per se u odnosu na hibride i do smanjenja heterozisa za oko 2% po dekadi.

Tokom 90-tih godina 20. veka informacione i tehnologija rekombinantne DNK omogućile su dalje unapređenje programa oplemenjivanja kukuruza. Početkom 21. veka nastavljen je dalji rad na povećanju genetičkog potencijala rodnosti, tolerantnosti prema abiotičkim i biotičkim stresnim faktorima, bolje prilagođenosti za gajenje u većim gustinama po jedinici površine. Jedan od novih trendova u oplemenjivanju kukuruza može biti uslovljen energetskom krizom, kao što je potreba za većom upotrebom kukuruza u proizvodnji etanola.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

POLA VEKA HIBRIDNOG SIRKA

Janoš Berenji¹ i Jeff Dahlberg²

¹ Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

²National Sorghum Producers, Lubbock, Texas, USA

Prve komercijalne hibridne sorte sirka za zrno su uvedene u proizvodnju u SAD 1956. godine. Proizvodnja sirka u razvijenim zemljama sveta (SAD, Australija, Evropa) praktično u celosti je bazirana na F₁ hibridnim sortama.

Heterozis se pre svega ogledava u većem prinosu zrna i boljoj adaptabilnosti. U nepovoljnim uslovima spoljne sredine hibridne sorte obezbeđuju ne samo veći već i stabilniji prinos zrna. Jedna od najvažnijih komponenti heterozisa za prinos zrna je povećanje broja zrna po biljci. Hibridi rastu intenzivnije u poređenju sa njihovim roditeljima. Procesi koji nisu vezani za intenzitet deobe ćelija (sadržaj skroba ili proteina u zrnu) ne pokazuju heterozis.

Proizvodnja hibridnog F₁ semena u komercijalnim razmerama je omogućena otkrićem citoplazmatsko-genetske muške sterilnosti (CMS). U sistemu CMS postoje tri komponente: A-linija (majčinska linija hibrida), B-linja (održivač sterilnosti) i R-linija (restaurator fertilnosti - oprašivač hibrida). Većina hibrida sirka za zrno su dvolinijski, ali su poznati i trolinijski hibridi silažnog sirka i sudanske trave. U oplemenjivanju hibridnog sirka dominira tzv. A₁ tip citoplazme. Postoje napori za uvođenje i drugih CMS sistema radi umanjenja rizika od genetičke ranjivosti. Prema iskustvu oplemenjivača, OKS igra presudnu ulogu u heterotičnim hibridnim kombinacijama ali se ne može zanemariti ni PKS. Dalje poboljšanje performansi A- i B-linija je jedan od ključeva stvaranja još uspešnijih F₁ hibridnih sorti sirka.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

OPLEMENJIVANJE ŠEĆERNE REPE – DOSADAŠNJI REZULTATI I DALJI PRAVCI

Lazar Kovačev, Nikola Čačić, Snežana Mezei i Nevena Nagl

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Zahvaljujući rezultatima fundamentalne nauke, mnogo češće nego kod drugih gajenih biljaka, kod šećerne repe je nekoliko puta dolazilo do kompletne promene genetičke kompozicije gajenih sorti šećerne repe. Svaka promena dovodila je do povećanja genetičkog potnecijala rodnosti za najvažnije kvantitativne karakteristike ili do povećanja ekonomičnosti i profitabilnosti proizvodnje. Oplemenjivanje šećerne repe u Naučnom institutu za ratarstvo i povrtarstvo je uglavnom vrlo efikasno pratilo evropske i svetske trendove u smislu stvaranja sorti koje po svojim karakteristikama nisu zaostajale za sortama multinacionalnih kompanija. U zadnjih nekoliko dekada povećanje potencijala rodnosti koje se duguje isključivo poboljšanom genotipu iznosi 2% godišnje što pretstavlja nesumnjivo veliki uspeh genetičara i oplemenjivača šećerne repe.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

OPLEMENJIVANJE SUNCOKRETA ZA POSEBNE NAMENE

Dejan Jovanović

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Potražnja konzumnog (proteinskog) tipa suncokreta i sve veća mogućnost korišćenja proteina iz semena suncokreta u prehrambenoj i konditorskoj industriji, otvara nove pravce i ciljeve u oplemenjivanju. Postojanje značajnih tržišta u Evropi (Nemačka, Španija i dr.), povoljni klimatski i zemljišni uslovi, znanje i umeće naših ratara su dobra polazna osnova za dalje širenje i povećanje proizvodnje konzumnog tipa suncokreta. U uvodnom delu rada prikazana je proizvodnja, značaj i upotrebna vrednost suncokreta. Posebno je dat prikaz ciljeva oplemenjivanja konzumnog tipa suncokreta i rezultati ostvareni na povećanju sadržaja proteina i smanjenju sadržaja ulja u semenu, sadržaja ljuske i mase 1000 semena, kao i proizvodnja. Stvorene su inbred linije i hibridi suncokreta sa smanjenim sadržajem ulja i povećanim sadržajem proteina u semenu. Tržišni faktori imaju jak uticaj na komercijalne efekte proizvodnje.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

SADAŠNJI RAD NA GENETSKIM RESURSIMA POVRĆA U SRBIJI

Mirjana Vasić¹, Jelica Gvozdanović-Varga¹, Janko Červenski¹, Milan Zdravković1, Dejan Cvikić², Nenad Pavlović², Đorđe Moravčević¹ i Zoran Ilić¹

[1]Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

²Institut SRBIJA, Centar za povrtarstvo, Smederevska Palanka

3 Poljoprivredni fakultet, Zemun

4 Poljoprivredni fakultet, Priština-Lešak

U okviru međunarodnog projekta u oblasti genetskih resursa SEEDNet-a konstituisana je radna grupa za rad sa povrtarskim vrstama u Republici Srbiji. Evidentirano je postojeće stanje u ovoj oblasti. Planira se inventarisanje stanja kolekcija povrtarskih biljaka. Na osnovu dosadašnjih iskustava i znanja za rad u oblasti genetskih resursa određeni su prioriteti za rad. Opstanak u prirodi divljih vrsta bliskih gajenom povrću je ugrožen, te će se, kao prvi korak, identifikovati lokaliteti na kojima se nalaze, a to je prvenstveno u Vojvodini. Najvažnije vrste kod kojih će se vršiti skupljanje starih sorti i populacija su lukovi, leguminoze (boranije, pasulji, bobovi) kupusnjače, vrežaste (tikve, dinje i lubenice), salata, plodovito (paprika, paradajz). S obzirom da je tu deo posla urađen ranije definisani su lokaliteta sa kojih još nije vršeno prikupljanje materijala i planirana ekspedicija. Pošto se rad na genetičkim resursima većinom odvija u oplemenjivačkim institucijama predviđeno je i čuvanje selekcionisanog materijala i sorata izvora gena za pojedine osobine. Poseban akcenat biće na podizanju javne svesti o značaju rada u ovoj oblasti. Stare sorte i populacije gajiće se u bašti na salašu i biće dostupne zainteresovanima.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

REZULTATI OPLEMENJIVANJA VOĆAKA U CENTRU ZA VOĆARSTVO

I VINOGRADARSTVO U ČAČKU

Milisav Mitrović, Dobrivoje Ogašanović, Žarko Tešović, Radunka Plazinić, Slađana Marić, Milan Lukić, Sanja Radičević, Vladan Milinković i Aleksandar Leposavić

Institut SRBIJA, Centar za voćarstvo i vinogradarstvo, Čačak

Centar za voćarstvo i vinogradarstvo u Čačku ima dugu tradiciju oplemenjivačkog rada na stvaranju novih sorti jabučastih, koštičavih, jezgrastih i jagodastih vrsta voćaka. Kao rezultat kontinuiranog i sistematskog rada priznate su dve sorte jabuke (Malus x domestica Borkh.), četiri sorte kruške (Pirus communis L.), jedna sorta dunje (Cydia oblonga Mill.), jedanaest sorti šljive (Prunus domestica L.), tri sorte breskve (Prunus persica var. vulgaris L.), dve sorte kajsije (Prunus armeniaca L.), dve sorte trešnje (Prunus avium L.), dve sorte višnje (Prunus cerasus L.), tri sorte oraha (Juglans regia L.), tri sorte jagode (Fragaria ananassa Duch.), tri sorte maline (Rubus ideaus L.), jedna sorta kupine (Rubus caesius L.) i jedna sorta ribizle (Ribes nigrum L.). Centar takođe poseduje i veći broj perspektivnih selekcija navedenih vrsta voćaka koje su u postupku priznavanja, kao i veliki broj selekcija koje se intenzivno proučavaju.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

REZULTATI I PRAVCI OPLEMENJIVANJA VIŠEGODIŠNJIH KRMNIH LEGUMINOZA I TRAVA U CENTRU ZA KRMNO BILJE

Zoran Lugić, Jasmina Radović, Dejan Sokolović i T. Vasić

Institut SRBIJA, Centar za krmno bilje, Kruševac

U radu su prikazani rezultati oplemenjivanja ekonomski najvažnijih višegodišnjih krmnih vrsta (lucerke, crvene deteline, žutog zvezdana i bele deteline) i višegodišnjih krmnih trava. Najčešće korišćene metode oplemenjivanja ovih biljnih vrsta su masovna selekcija, fenotipska rekurentna selekcija, polikros metoda i hibridizacija, odnosno kombinacije ovih ili drugih metoda. Lucerka i crvena detelina kao najvažnije leguminozne krmne biljke odlikuju se visokim potencijalom za prinos suve mase (15-17 tha^-1), dok je prinos žutog zvezdana i bele deteline niži i kreće se od 10 do 12tha^-1. Najvećim sadržajem sirovih proteina odlikuje se bela detelina 266 gkg^-1 i lucerka, dok najveći prinos proteina ostvaruje lucerka i crvena detelina (3,5 tha^-1). Višegodišnje trave su vrlo važne krmne vrste u proizvodnji kabaste stočne hrane naročito na zemljištima niže plodnosti i u brdsko-planinskim područjima. Iz domaćeg i introdukovanog početnog materijala primenom različitih metoda oplemenjivanja tokom zadnjih trideset godina kreirano je 14 sorti. Prinos krme višegodišnjih trava se u zavisnosti od vrste kreće od 12 do 15,5 tha^-1 sa sadržajem sirovih proteina od 14 do 17%. Domaće sorte su široko rasprostranjene i proizvođači im daju prednost u odnosu na inostrane sorte.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

Deskripcija savremenih evropskih sorti pšenice prema UPOV

Slaven Prodanović¹, Gordana Šurlan-Momirović¹, Violeta Ranđelović¹, Marija Sovrlić¹,

Nenad Đurić² i Dušan Stanisavljević¹

¹Poljoprivredni fakultet, Zemun

²Institut PKB Agroekonomik, Padinska Skela

Deskriptor po UPOV-u (International Union for the Protection of new Varieties of Plants) sadrži uputstva za sprovođenje DUS testova, koji se odnose na različitost, uniformnost i stabilnost genotipova. U ovom radu opisali smo karakteristike savremenih evropskih sorti pšenice na osnovu UPOV deskriptora koji se primenjuje za sve sorte Triticum aestivum L.. Osnovna kolekcija sastojala se od 500 sorti pšenice, od kojih je opisano 55 sorti za 12 osobina. Poljski ogledi sa ispitivanim sortama pšenice izvedeni su u Institutu „PKB-Agroekonomik” u Padinskoj Skeli, tokom 2004/05. godine. Utvrđena je velika divergencija između ispitivanih sorti: svi genotipovi imali su različite vrednosti ocena osobina. Frekvencije vrednosti ocena osobina ukazuju na dominantne pravce selekcije pšenice u evropskim zemljama. Naznačeno je koje oblike osobina favorizuje savremeno oplemenjivanje pšenice.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

OTPORNOST SORTI PŠENICE PREMA NISKIM TEMPERATURAMA

Nikola Hristov, Novica Mladenov, Borislav Kobiljski i Ankica Kondić-Špika

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Proizvodnja pšenice u različitim regionima, kao i ostvarivanje visokih i stabilnih prinosa, u velikoj meri zavisi od tolerantnosti gajenih sorti na stres izazvan niskim temperaturama. Pored genetički uslovljene reakcije, od velikog je značaja postepeno prilagođavanje biljaka efektu niskih temperatura. U dvogodišnjem periodu (2004–2005), analizirano je 23 sorte pšenice iz različitih etapa oplemenjivanja. Testiranje je izvršeno u hladnim komorama na temperaturi –15˚C u trajanju od 24, 36, 48 i 60 časova. Sve sorte su podeljene u tri grupe u zavisnosti od godine priznavanja. U prvoj grupi, u kojoj se uglavnom nalaze introdukovane sorte, procenat preživelih biljaka na svim tretmanima iznosio je u proseku 87%. Različito poreklo sorti koje se nalaze u ovoj grupi, značajno je uticalo na međusobne razlike u otpornosti prema niskim temperaturama. U drugoj grupi, koju čine domaće sorte gajene na velikim površinama 70-ih godina, procenat preživelih biljaka iznosio je 88,1%. Većina sorti koje čine treću grupu, trenutno je zastupljena u velikoj meri na proizvodnim površinama u našoj zemlji. Kod ovih sorti, otpornost prema niskim temperaturama se nalazi na nivou prethodne grupe, pri čemu je procenat preživelih biljaka iznosio 87,4%. Visoke temperature u periodu kaljenja biljaka, uslovile su veća oštećenja, odnosno veći procenat izmrzlih biljaka u drugoj godini ispitivanja. Cilj ovog rada je bio da se utvrdi, da li je u procesu oplemenjivanja došlo do unapređenja otpornosti pšenice prema niskim temperaturama.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

STRATEGIJA AKUMULACIJE GENA ZA DUGOTRAJNU OTPORNOST PREMA PATOGENU LISNE RĐE PŠENICE

JelenaBošković¹, MomčiloBošković² i ŽeljanaPrijić¹

¹Fakultet za biofarming, Sombor

²Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Lisna rđa koju prouzrokuje Puccinia recondita Rob. ex Desm. F. sp. tritici Eriks.&Henn je jedna od najznačajnih bolesti pšenice širom sveta. Smatra se da metod gajenja otpornih sorti predstavlja najekonomičniji način za smanjenje šteta u prinosu, a posebno sa aspekta zaštite životne sredine. Više od 50 gena za otpornost prema patogenu lisne rđe (Lr geni) izolovano je, opisano i selekcijom preneto u jednu sortu Thacher. Ovim metodom se postiže dugotrajnija otpornost posebno primenom kombinacije različitih Lr gena otpornosti. U našem selekcionom programu primenjena je strategija akumulacije gena otpornosti upotrebom nekoliko jakih gena otpornosti za dobijanje dugotrajnije otpornosti prema patogenu lisne rđe.

Posle nekoliko godina testiranja Međunarodnih rasadnika rđa pšenice, izdvojeno je osam genetički različitih izvora otpornosti i ukršteno sa rekurentnim roditeljima Princ i Starke. Hibridne kombinacije prvog povratnog ukrštanja testirane su sa tri međunarodne kulture patogena i nasleđivanje otpornosti pokazalo u hibridnim potomstvima prisustvo jednog, dva ili tri gena otpornosti. Osam najboljih hibridnih linija izdvojeno je i ukršteno ponovo sa jedino efektivnim izogenim linijama koje su sadržavale gene otpornosti Lr9, Lr19 i Lr24. Dvadeset kombinacija ukrštanja ponovo je testirano sa tri različita patotipa Puccinia recondita tritici, a odnosi cepanja su potvrdili akumulaciju upotrebljenih gena otpornosti.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

MODELI ZA PROCENU INTERAKCIJE GENOTIP/SPOLJNA SREDINA NA HALOMORFNOM ZEMLJIŠTU

Miodrag Dimitrijević, Sofija Petrović, Milivoj Belić, Vladimir Hadžić i Marija Kraljević-Balalić

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

U proceni interakcije genotip/spoljna sredina, kao i pri kvantifikovanju i analizi varijabilnosti ogleda uopšte, koristi se nekoliko modela. Najčešći modeli su analiza varijanse, model Eberhart and Russell i AMMI model. Svaki od ovih modela ima svoje specifičnosti, koje su vezane pre svega za način tretiranja izvora varijacije. Poznato je, takođe, da eko-sredine slabije produktivnosti uvećavaju pogrešku, umanjuju razlike u reakciji između genotipova i smanjuju ponovljivost uslova tokom godina. U radu je ispitivan uzorak od šest sorti pšenice u tri vegetaciona perioda na halomorfnom zemljištu tipa solonjec na lokalitetu Kumane (Banat). Interakcija genotip/spoljna sredina procenjena je ANOVA-om, modelom Eberhart and Russell i AMMI modelom i upoređeni su rezultati pojedinih komponenti prinosa na kontroli i solonjecu u uslovima melioracije od 25t i 50t fosforgipsa po hektaru.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

VARIJABILNOST KOMPONENTI TEHNOLOŠKOG KVALITETA OZIME PŠENICE

Veselinka Zečević¹, Desimir Knežević², Danica Mićanović¹i Dušan Urošević¹

¹Institut SRBIJA, Centar za strna žita, Kragujevac

² Poljoprivredni fakultet, Priština-Lešak

U radu je ispitivana varijabilnost parametara tehnološkog kvaliteta (sedimentacija, sadržaj i kvalitet glutena i reološke osobine testa) kod deset kragujevačkih sorti pšenice (KG-56, Srbijanka, Studenica, Takovčanka, KG-56S, KG-100, Toplica, Levčanka, Gruža i Tara). Sorte su gajene na oglednom polju Centra za strna žita, Kragujevac tokom četiri vegetacione sezone. Sedimentacija je urađena po metodi Zeleny, sadržaj i kvalitet glutena po standardnoj metodi, a reološke osobine testa su određene na farinografu. Analizom varijanse je utvrđena značajna zavisnost ispitivanih komponenti kvaliteta od genotipa i ekoloških faktora. Ustanovljeno je da su sve sorte imale sedimentaciju na nivou prve kvalitetne klase, a najveća prosečna vrednost utvrđena je kod sorte KG-56S (61,8 ml). Sadržaj vlažnog glutena se kretao u rasponu od 25,6 % (KG-100) do 36,3 % (Gruža). Sorte su ispoljile vrlo dobar i stabilan reološki kvalitet brašna i testa, koji je bio na nivou A₂, B₁ i B₂ kvalitene grupe. Analizom komponenti fenotipske varijanse ustanovljeno je da, za sve ispitivane osobine kvaliteta, najmanji udeo varijanse pripada godini, a znatno veća varijansa pripada sorti i interakciji sorta x godina, što ukazuje da na ispoljavanje kvaliteta pšenice veći uticaj ima genotip, a znatno manji ekološki faktori.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

KOMBINACIONE SPOSOBNOSTI I RECIPROČNO UKRŠTANJE INBRED LINIJA ZA PRINOS I DRUGA KVANTITATIVNA SVOJSTVA KUKURUZA

Slavko Radanović

Poljoprivredni institut Republike Srpske, Banja Luka

U procesu oplemenjivanja kukuruza oplemenjivač se susreće sa problemom selekcije inbred linija iz hibridnog potomstva na bazi fenotipa, ali i problemom izbora odgovarajućih inbred linija, kao roditelja sa dobrim kombinacionim sposobnostima. Zbog toga je potrebno ispitati njihove kombinacione sposobnosti metodom dialelnih ukrštanja.

U ovom radu, koristeći metod dialelne analize tokom dvogodišnjih istraživanja, ispitivane su kombinacione sposobnosti pet inbred linija kukuruza uključujući i recipročna ukrštanja. Proučavana su svojstva: prinos zrna, dužina klipa, prečnik klipa, broj redova zrna na klipu, broj zrna u redu, visina biljke i visina klipa.

Pošlo se od pretpostavke da pojedine ispitivane inbred linije kukuruza posjeduju relativno bolje opšte i posebne kombinacione sposobnosti u poređenju sa drugim linijama i da postoje razlike između direktnog i recipročnog ukrštanja nekih proučavanih svojstava.

Ustanovljene su značajne vrijednosti opštih i posebnih kombinacionih sposobnosti, kod svih sedam ispitivanih svojstava, u obe proučavane godine. Recipročno ukrštanje je značajno uticalo na efekat posebnih kombinacionih sposobnosti za sva proučavana svojstva, osim za prečnik klipa.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

Linija x tester analiza morfoloških svojstva i njihova međuzavisnost sa prinosom i sadržajem ulja suncokreta

(Helianthus annuus L.)

Nada Hladni¹, Dragan Škorić¹ i Marija Kraljević-Balalić²

¹Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

²Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Jedan od primarnih zadataka oplemenjivanja suncokreta je stvaranje inbred linija putem interspecijes hibridizacije radi dobijanja visokoprinosnih i stabilnih hibrida promenjenog izgleda koji u uslovima intenzivne agrotehnike omogućavaju povećanje broja biljaka po jedinici površine.

Za linija x tester analizu korišćeno je sedam novih divergentnih (A) citoplazmatski sterilnih inbred linija nastalih interspecijes hibridizacijom, tri Rf-restorer linije kao testeri i 21 hibrid F₁ generacije. Dobijene su značajne razlike u srednjim vrednostima za sva ispitivana svojstva. Izračunate su visoko značajne vrednosti OKS i PKS za dužinu lisne drške (DLD) i ukupne lisne površine po biljci (ULP). Glavnu ulogu u nasleđivanju oba svojstva ima neaditivna komponenta genetske varijanse. To potvrđuje i odnos OKS/PKS u F₁generaciji koji je manji od jedinice i iznosi 0,34 za DLD i 0,07 za ULP. Najveći prosečan doprinos u ekspresiji ovih svojstava imale su A-linije majke 49,89% za DLD i 57,06% za ULP. Ustanovljena je pozitivna međuzavisnost prinosa semena sa DLD (0,374*) i ULP (0,630**). Između sadržaja ulja i ULP ustanovljena je negativna međuzavisnost (-0,520**). Ova istraživanja mogu biti od značaja za stvaranje novih visoko prinosnih genotipova suncokreta na bazi interspecijes hibridizacije.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

UTICAJ EKOLOŠKIH USLOVA NA VISINU PRVOG RODNOG KOLENCA KOD TRI SORTE SOJE

Vladan Plazinić¹, Srđan Anđelović¹, Radovan Sabovljević² i Milorad Rošulj³

¹SELSEM-INR Uljarice, Beograd

²Poljoprivredni fakultet, Zemun

³Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Zemun Polje

Ispitivanja su vršena tokom tri godine (1999, 2000. i 2001.godina) sa tri sorte soje (Dragana, Nera i Volođa), u tri gustine useva (300.000, 400.000 i 600.000 biljaka po hektaru). U svakoj godini za svaku gustinu posebno i za svaku sortu ispitivano je po dvadeset biljaka iz poljskog ogleda. Merene su sledeće osobine biljaka: visina prvog rodnog kolenca, visina biljke, broj kolenca i broj grana na biljci.

Eksperimentalni podaci obrađeni su na ukupnu varijabilnost (po varijantama istraživanja), trofaktorijalnom analizom varijanse (faktori su: sorta, gustina useva i godina-vegetacioni period) i korelacionom analizom (gde je zavisna osobina visina prvog rodnog kolenca, primena jednačine višestruke regresije). Na osnovu F-testa utvrđene su vrednosti LSD testa. Na osnovu jednačine višestruke regresije utvrđeni su koeficijenti višestruke determinacije (D), koeficijenti višestruke korelacije (R) i prosti koeficijenti korelacije (r). Korelaciona analiza urađena je za svaku sortu posebno i za svaku godinu istraživanja posebno. Varijabilnost svih ispitivanih osobina pokazuje različite vrednosti po sve tri osnove istraživanja (sorta, gustina useva, vegetacioni period) kao i različit raspored tih vrednosti. Visina prvog rodnog kolenca pokazuje izrazito visoku varijabilnost. Analiza varijanse pokazuje veoma značajan uticaj sva tri pojedinačna faktora i svih interakcija na ispoljavanje prvog rodnog kolenca. Vrednosti koeficijenata D i R menjaju se po godinama istraživanja i po sortama. Vrednosti koeficijenata R veoma su promenljive i neujednačene između osobina po sortama i godinama.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

OPLEMENJIVANJE LUCERKE NA VEĆI PRINOS SUVE MATERIJE

ZA RAZLIČITE INTENZITETE KOŠENJA

Slobodan Katić, Vojislav Mihailović, Dragan Milić, Đura Karagić i Sanja Vasiljević

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Intenzivnijom kosidbom dobija se ne samo veći prinosi već i bolji kvalitet suve materije. Glavni cilj oplemenjivanja lucerke je povećanje prinosa i kvaliteta suve materije. Cilj rada je bio da se oceni prinos polusrodnih porodica u različitim intenzitetima košenja.

Veći broj sorti gajen je u matičnjaku (0,5 m x 0.8 m). Najprinosnije biljke su odabrane u drugoj godini života. Dobijeno seme je korišćeno za setvu linija, a odabrano je 50 linija. Od ovih linija u drugoj godini života odabrano je 24 koje su svaka posebno ovršene. Dobijeno seme od ovih polusrodnih porodica posejano je gustoredo u ogled sa osnovnom parcelom 5 m² (5 m x 1 m) u 2 puta po 3 ponavljanja, radi ocene ranostasnosti i tolerantnosti na intenzivno košenje. Primenjen je intenzivan način košenja (5 otkosa u fazi butonizacije) i manje intenzivan (4 otkoca u fazi cvetanja). Prinosi suve materije sedam polusrodnih porodica nije zavisio od intenziteta košenja (5 košenja 12.848 kg/ha sena i 4 košenja 13.185 kg/ha sena). Međutim 15 porodica je dalo veće prinose suve materije u intenzivnijem načinu košenja (13.872 kg/ha sena). Samo dve porodice su bile prinosnije u manje intenzivnom načinu košenja, ali su one bile najmanje prinosne u celom ogledu (13.182 kg/ha sena).

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

REKONSTRUKCIJA REPRODUKTIVNIH PUTEVA KOD Poa pratensis L.

Sanja Prodanović¹, Slaven Prodanović¹ i Fritz Matzk²

Poljoprivredni fakultet, Zemun

IPK, Gatersleben, Nemačka

Skrivenosemenice se razmnožavaju preko semena seksualno ili aseksualno. Aseksualno obrazovanje semena označava se kao apomiksis i ova pojava predstavlja prirodni put kloniranja biljaka preko semena. Osnovna prednost apomiksisa je da omogućava fiksiranje heterozisa. Poa pratensis je aposporična pseudogama fakultativna apomiktična vrsta. Za rekonstrukciju načina obrazovanja semena kod Poa izvršen je skrining semena pomoću protočne citometrije. Skriningom pojedinačnih semena otkrivena su 4 reproduktivna puta, a skriningom smeše semena – osam reproduktivnih puteva. Metod je omogućio klasifikaciju F₁ potomstava u 12 reproduktivnih klasa. U radu će se predstaviti novi trendovi i rezultati u ovoj oblasti, od kojih neki mogu biti od značaja za unapređenje oplemenjivanja bilja.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

UTICAJ VRSTE PODLOGE ZA KALEMLJENJE NA KVALITET I PRINOS PARADAJZA

Anđelko Mišković, Žarko Ilin, Mihal Đurovka i Vladan Marković

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Kalemljenje paradajza predstavlja novu specijalnu agrotehničku meru, koja se izvodi sa ciljem pojačavanja intenziteta razvijenosti korenovog sistema i povećanja otpornosti na zemljišne štetočine. Tokom 2004. i 2005. godine na Poljoprivrednom fakultetu su se vršila ispitivanja uticaja nekoliko različitih podloga za kalemljenje, na kvalitet i prinos ploda paradajza. Kao podloge koriste se sledeći hibridi i vrste: Maxifort, Beaufort, Vigomax, Licopersicon esculentum var. cerasiformae, Licopersicon esculentum var. pruniformae i Licopersicon esculentum var. pyriformae. Za podlogu je izabran hibrid Jeremy, koji je predstavljao i kontrolnu varijantu.

Izmerene vrednosti pH su vrlo slične, sadržaj likopena je bio značajno veći u 2005. godini u svim posmatranim varijantama; najveći prinos u 2004. godini izmeren je u varijanti sa podlogom Vigomax, dok je u 2005. godini najveća vrednost bila u varijanti sa hibridnom podlogom Maxifort.

Na osnovu ovih rezultata može se preporučiti korišćenje hibridne podloge Maxifort i Vigomax, čijim korišćenjem će se uticati na povećanje prinosa, ali ne i na povećanje intenziteta boje. Bez obzira koju podlogu koristimo, neće doći do značajne promene pH vrednosti ploda.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

HEMIJSKA MUTAGENEZA KUPUSA Brassica oleracea var capitata L.

ІI. EFEKAT ETIL METAN SULFONATA NA EFIKASNOST FOTOSINTESKOG APARATA

Valentina Petkova, Vesselina Nikolova, Nasya Tomlekova, Galina Antonova i Ilia Denev²

¹Maritsa Vegetable Crops Research Institute, Plovdiv, Bulgaria

²Paisii Hilendarski Plovdiv University, Plovdiv, Bulgaria

Fiziološka ispitivanja sorte kupusa Ditmarsko, za određivanje uticaja tretiranja semena hemijskim mutagenom etil metan sulfonat (EMS) u koncentracijama 0,5%, 0,6% i 0,7% na efikasnost fotosintetskog aparata (PSA) dobijenih biljaka u tehnološkoj i generativnoj fazi (М₁ generacija) su sprovedena u Maritsa Institutu tokom 2004. i 2005. godine.

Efikasnost PSA je okarakterisana na osnovu parametra fluorescencije hlorofila (merene po PEA, Hansatech Ltd, UK) i sadržaju pigmenta plastida (određen spektrofotometrijski).

Određen stimulativni efekat EMS na efikasnost PSA je utvrđen. Efekat je bio više vidljiv tokom generativne faze biljaka u poređenju sa fazom tehnološke zrelosti. Ukupna količina sintetisanih pigmenata plastida u M₁ generaciji u odnosu na kontrolne biljke bila je veća za 22-46%. Vrednosti parametara fluorescencije hlorofila ukazuju na isto ili bolje fiziološko stanje M₁ biljaka u poređenju sa kontrolom. Nije dobijena srazmerna zavisnost između ispitivanih svojstava i koncentracije primenjenog EMS.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

EVALUACIJA AUTOHTONOG GENOFONDA CRNOG LUKA

(Allium cepa L.) U REPUBLICI MAKEDONIJI

Danail Jankulovski, Gјorgji Martinovski, Rukie Agič i Zvezda Bogevska

Fakultet za zemjodelki nauki i hrana, Skopje, Republika Makedonija

Korišćenje autohtonih biljnih resursa u stvaranju novih genotipova je sve aktuelnije. Kao rezultat geografsko-topografskih uslova i tradicije gajenja, Makedonija obiluje divergentnim populacijama povrća. Do sada je registrovano 43 populacije crnog luka od kojih 28 su ljuti, 13 slatke - letnje aršlame i 2 zimske aršlame.

Dužina vegetacionog perioda kod 17 populacija ljutih lukova (arpadzici) iznosi do 90 dana a kod 11 preko 90 dana. Oblik lukovice kod 20 populacija je pljosnat, 7 populacija imaju pljosnati do okrugli i jedna ima okrugli oblik. Boja pokrivnih ljuspi kod 13 je slamasto žuta, 14 imaju bakarnu a jedna ljubičastu. Masa lukovice se kreće od 90-130 g. Suva materija kod 10 populacija iznosi 9,0-14,5% a kod 18 od 15-17%.

Tipovi slatke - letnje aršlame imaju vegetacioni period od 170-175 dana kod 9 populacija, a kod 4, 180-190 dana. Oblik lukovice kod 10 populacija je pljosnat, a kod 3 pljosnat do okrugli. Boja lukovice je ljubičasto-crvena kod 4, slameno žuta kod 7 i 2 imaju bakarnu boju. Masa lukovice iznosi 210-230 g. Sadržina suve materije kod 8 populacija iznosi 10% a kod 5, 10-12%. Od 28 ljutih lukova u proizvodnji su 5, od slatkih 3 i od zimskih aršlama 1 populacija.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

PRIKAZ EKSPERIMENTALNIH HIBRIDA KUPUSA

(Brassica oleracea var. capitata L.)

Janko Červenski¹, Đuro Gvozdenović¹, Jelica Gvozdanović-Varga¹,

Zorica Nikolić² i Ferenc Balaž³

¹Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

²Nacionalna laboratorija za ispitivanje semena „Agro-Bio-Tech”, Novi Sad

³Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Kupus zauzima značajne površine u setvenoj strukturi povrća, i jedan od faktora unapređenja ove proizvodnje je odgovarajući sortiment. Tokom procesa oplemenjivanja ispituju se eksperimentalni hibridi u poređenju sa aktualno gajenim sortama i hibridima u proizvodnji. U ovom radu su prikazane karakteristike 18 genotipova kupusa, (9 eksperimentalnih hibrida, 4 sorte i 5 hibrida iz šire proizvodnje). Genotipovi kupusa u ogledu su različite dužine vegetacije, kao i različite mase glavice. Analiza varijabilnosti osobina vršena je PCA metodom, gde je na osnovu scree testa, odabrano dve glavne komponente kojima je definisano 57,7% varijabilnosti. Masa glavice i prečnik glavice su osobine na osnovu kojih su ispitivani hibridi razvrstani u kvantitativno različite grupe.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

KORELACIJE IZMEĐU MORFOLOŠKO-PROIZVODNIH OSOBINA PET VRSTA LEKOVITIH BILJAKA

Radosav Jevđović¹, Radovan Sabovljević², Marija Davidović³i Đorđe Goranović⁴

¹Institut za lekovito bilje „Josif Pančić”, Beograd

²Poljoprivredni fakultet, Zemun

³IPNP, Beograd

⁴Zavod Topčider – Jugoinspekt, Beograd

U proizvodnom poljskom ogledu ispitivane su biljke pet vrsta lekovitih biljaka (bela slačica, piskavica, heljda, neven, crni slez) iz pet botaničkih familija. Poljski ogledi izvođeni su tokom tri vegetaciona perioda (1999, 2000. i 2001. godina) na Oglednom polju u Pančevu. Vrste lekovitih biljaka bile su zastupljene sa jednom sortom - populacijom.

Na biljkama su merene sledeće morfološko - proizvodne osobine: visina stabla (biljke); dužina korena (glavnog); broj grana (na stablu); broj plodova na biljci (ukupno); broj semena na biljci (ukupno); masa semena na biljci (ukupno). Eksperimentalni podaci obrađeni su korelacionom analizom primenom jednačine višestruke regresije: određeni su koeficijent višestruke determinacije (D), prosti koeficijenti korelacije (r), direktni i indirektni efekti (PATH coefficient analysis). Zavisno promenljiva osobina je broj semena (ukupan) po biljci. Korelaciona analiza urađena je za svaku godinu istraživanja posebno i svaku vrstu lekovitih biljaka posebno.

Koeficijent višestruke determinacije (D) pokazuje vrlo visoke vrednosti u sve tri godine istraživanja za vrste bela slačica, heljda, piskavica. Za vrste neven i crni slez ovaj koeficijenat ima vrlo visoke vrednosti u dve godine istraživanja dok u jednoj godini ima niske vrednosti. Korelaciona zavisnost broja semena na biljci od merenih morfološko - proizvodnih osobina veoma je različita i promenljiva po godinama istraživanja i po botaničkim vrstama. Kod svih pet vrsta lekovitih biljaka, u sve tri godine istraživanja, između ukupnog broja semena na biljci i osobina visina stabla i dužina korena nema nikakve korelacije ili je to nepouzdana i slaba korelacija (pozitivna i negativna). Korelaciona zavisnost broja semena na biljci od broja grana na biljci različito se ispoljava po godinama istraživanja i vrstama lekovitih biljaka.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

VREDNOVANJE BILJNIH GENETIČKIH RESURSA

Milutin Penčić

Jugoslovenska inženjerska akademija, Beograd

Genetičkim resursima se zadnjih godina poklanja sve veća pažnja u svetu. Razloga za to ima više, a najvažniji je svakako da je civilizacijska svest definitivno dokučila da očuvanje života na zemlji zavisi od očuvanja biodiverziteta, a njegova prva i najosetljivija karika je genetička raznoobraznost (genetički resursi). Iz ove konstatacije bi moglo da se zaključi, da su genetički resursi i rad na njima i pravilno vrednovani. Međutim stvari ne stoje baš tako.

Njihova vrednost može da se razmatra sa dva aspekta: 1)Utvrđivanje opštedruštvene vrednosti i 2) utvrđivanje primenjene vrednosti.

Opštedruštvenu vrednost je teško izmeriti postojećim vrednosni sistemima. Možda jedino time, koliko su države angažovane na očuvanju biodiverziteta (broj institucija, programa, uloženih sredstava i sl.). Primenjena vrednost se može relativno lakše vrednovati kroz njihovo direktno korišćenje u proizvodnji ili u oplemenjivanju biljaka.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

Ekološka selekcija biljaka

Alexander Kilčevski¹i Vladan Pešić²

¹Institut za genetiku i citologiju BAN, Minsk, Belorusija

²Poljoprivredni fakultet, Zemun

Razvoj biljnih vrsta sa minimumom akumulacije polutanata (radionukleida, teških metala, nitrata) je najefikasniji način dobijanja ekološki bezbednog proizvoda. Specifična genetska varijabilnost unutar vrste, po pitanju sadržaja polutanata, omogućuje njihovo smanjenje,po sadržaju polutanata i po faktorima od 2 do 5 puta, kao rezultat genotipske selekcije.

Selekcioni proces čiji je cilj smanjenje akumulacije polutanata u biljnom proizvodu, treba da ima tri faze:

• procenu osnovnog materijala i odabir donora sa minimumom akumulacionih sposobnosti na kontaminiranom zemljištu;

• odabir genotipova sa visokim nivoom važnijih agronomskih karakteristika na nekontaminiranom zemljištu;

• poslednju fazu selekcije - uporedno testiranje na kontaminiranom zemljištu sa paralelnim procenjivanjem na kontrolnom (ekološkom) zemljištu.

Metod heterozisa je najefikasniji način smanjenja akumulacije polutanata - teških metala i nitrata kod paradajza.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

EKOLOŠKA SELEKCIJA BILJAKA SA ASPEKTA NOVIH POTREBA I TRENDOVA

Vladan Pešić¹, Alexander Kilčevski² i Aleksandar Radojčić³

¹Poljoprivredni fakultet, Zemun

²Institut za genetiku i citologiju BAN, Minsk, Belorusija

³Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Zemun Polje

Na samom kraju XX veka počela je da nas zaokuplja pažnja oko proizvodnje „zdrave hrane”. Izgleda da se interesovanje poklopilo sa činjenicom da način na koji smo do sada proizvodili hranu može da ima nesagledive posledice po planetu Zemlju.

Pod pojmom ekološka selekcija podrazumevamo principe i metode dobijanja sorata i hibrida s maksimalnom produktivnošću u regionalnim agroekološkim uslovima pri njihovom ekološkom gajenju i minimalnom akumulacijom polutanata u produkciji. Ona objedinjuje u sebi tri pravca oplemenjivanja:

Adaptivna selekcija

Selekcija energetski efektivnih sorti i hibrida

Selekcija sorata s minimalnom akumulacijom polutanata.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

ISPITIVANJE SAMOOPLODNOSTI SORTI ŠLJIVE (Prunus domestica L.)

METODOM FLUORESCENTNE MIKROSKOPIJE

Dragan Nikolić i Dragan Milatović

Poljoprivredni fakultet, Zemun

Sorte šljive (Prunus domestica L.) u pogledu odnosa oplodnje najčešće se dele na tri grupe: samooplodne, delimično samooplodne i samobesplodne. Sa aspekta proizvodnje i oplemenjivačkog rada najviše se cene samooplodne sorte, jer je prilikom gajenja delimično samooplodnih i samobesplodnih sorti potrebno obezbediti odgovarajuće oprašivače. U ovom radu ispitivana je samooplodnost kod 18 sorti šljive metodom fluorescentne mikroskopije. Na osnovu odnosa oplodnje sorte su podeljene u dve grupe: autokompatibilne i autoinkompatibilne. Kod autokompatibilnih sorti broj tučkova kod kojih su polenove cevčice stigle do plodnika varirao je od 32,00% (Ana Špet) do 91,18% (Vangenhajmova), a broj polenovih cevčica u osnovi stubića od 0,52 do 3,97. Sorte su smatrane autoinkompatibilnim ako su polenove cevčice zaustavljale rast u stubiću tučka uz formiranje karakterističnih zadebljanja na njihovim krajevima. Među proučavanim sortama 13 su se pokazale kao autokompatibilne: Vangenhajmova, Čačanska lepotica, Valjevka, Kalifornijska plava, Čačanska rodna, Italijanka, Stenli, Požegača, Herman, Blufri, Jelica, Rut geršteter i Ana Špet, a 5 kao autoinkompatibilne: Čačanska rana, Cimerova rana, Čačanska najbolja, Pacifik i Prezident.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

SELEKCIJA VEGETATIVNIH PODLOGA ZA ŠLJIVU

Gorica Paunović

Agronomski fakultet, Čačak

Značajne genetske resurse u voćarstvu predstavljaju autohtone sorte vezane za tradicionalno voćarstvo. Proučavanje autohtonih sorti voćaka predstavlja početni korak ka stvaranju osnove za njihovo oplemenjivanje.

Jedan od osnovnih preduslova intenziviranja i unapređenja proizvodnje šljive u našoj zemlji je selekcija vegetativnih podloga različitog stepena bujnosti. U mnogim zemljama većim proizvođačima šljive se na ovom problemu u poslednjim godinama intezivno radi. Značajni genetski resursi za ovaj vid selekcije primarno se nalaze u germplazmi autohtonih i polikulturnih sorti šljive. S obzirom na bogatstvo domaćih sorti i genotipova šljive sa kojima raspolaže naša zemlja, rad na stvaranju vegetativnih podloga na toj osnovi je izazov nauci, a i obaveza zemlje kao jednog od najvećih proizvođača šljive u svetu.

Mogućnost selekcije vegetativnih podloga za šljivu na bazi autohtonog genetskog materijala ispitivana je kod četiri vrste roda Prunus i to: P. domestica L. (sedam genotipova), P. cerasifera Ehrh. (dva genotipa), P. spinosa L.(jedan genotip) i P. institia L. (dva genotipa).

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

BIOLOŠKO-POMOLOŠKE OSOBINE HIBRIDA KRUŠKE RANOG VREMENA ZRENJA

Mihajlo Nikolić¹ i Milisav Mitrović²

¹Poljoprivredni fakultet, Zemun

² Institut SRBIJA, Centar za voćarstvo i vinogradarstvo, Čačak

Oplemenjivanje kruške je dugotrajan i naporan posao sa neizvesnim rezultatima, mnogo složeniji nego kod ostalih višegodišnjih voćnih vrsta. Većina osobina kruške kao što su vreme zrenja, krupnoća i oblik ploda, slast i kiselost, vreme zrenja i dužina čuvanja plodova i druge nasleđuju se poligenski. Ako se tome doda i relativno dug juvenilni stadijum onda je razumljiv srazmerno mali broj sorti koji se godišnje stvori u svetu.

Jedan od brojnih ciljeva u oplemenjivanju kruške je i stvaranje sorti ranog vremena zrenja (jul-avgust) kada je izražen deficit ove voćne vrste na tržištu. U Centru za voćarstvo i vinogradarstvo u Čačku na oplemenjivanju kruške radi se više od četiri decenije, stvoreno je i proučeno preko 12.000 hibridnih biljaka F1 generacije. Od tog broja preko 50 je odabrano u grupu perspektivnih, a njih 10 je u drugoj fazi ispitivanja u uporednim ogledima. Među njima su i pet hibrida ranog vremena zrenja: IV/2 (sazreva krajem juna, srednje krupnoće i lepog izgleda), VI/30 (sazreva polovinom jula, krupan, lep i kvalitetan), V/15 (sredina jula, krupan, lepog izgleda i veoma rodan), IV/45 (zri početkom avgusta, vrlo rodan) i I/9 (crvene pokožice ploda, oblika viljamovke, belog mesa, veoma kvalitetan i rodan). Tri od jih su u mreži ogleda za priznavanje sorti: VI/30, V/15 i I/9.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

KLONSKA SELEKCIJA BUDIMKE, AUTOHTONE SORTE JABUKE

Evica Mratinić

Poljoprivredni fakultet, Zemun

U našem radu u uslovima in situ je primenjena individualna klonska selekcija Budimke, najraširenije autohtone sorte jabuke. Proučavanja su vršena u 16 opština Republike Srbije. U 8 opština uočena je i ova sorta, vrlo često pod različitim imenima, kao i sa manjim ili većim razlikama, u zavisnosti od lokaliteta gde je klon pronađen.

Ovim radom se želi ukazati na razlike između klonova Budimke, u zavisnosti od lokaliteta. Njihovim prenošenjem u ex situ status, uporednim ogledima u drugoj fazi će se utvrditi, da li su evidentirane razlike, naslednog karaktera (mutacije) ili se radi o nenaslednim promenama (modifikacijama), a najbolji klonovi će se preporučiti proizvodnoj praksi. Razlike među klonovima uočene u uslovim in situ, su u: masi ploda (koja se kretala od 100-200g), u obliku ploda (koji se kretao u okviru okruglog, preko izduženo-ovalnog, do kupastog), u poljskoj otpornosti prema Venturia inaequalis L. (od vrlo osetljivih do relativno otpornih), u hemijskom sastavu i kvalitetu ploda (sa variranjem suve materije od 12,10% do 19,20%, ukupnih šećera od 10,23% do 16,61% i ukupnih kiselina od 0,27% do 0,62%). Ukus ploda kod tri klona odstupa od tipičnog za Budimku i bio je slatkasto-nakiseo (kod klona Krupna kisela đula), kiselkasto-sladak (kod klona Crkvena Budimka) i izrazito kiselkast (kod klona Okrugla Budimka).

Svi klonovi su ispoljili alternativnost u rađanju, sem klona Okrugla Budimka, koji je ispoljio i sveukupno najbolje osobine.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

STANUŠINA – MAKEDONSKA AUTOHTONA SORTA I NJENI VARIETETI

Klime Beleski¹, Zvonimir Božinović², Violeta Dimovska¹ i Krum Boškov²

¹JNU Zemjodelski institut, Skopje, Republika Makedonija

²Fakultet za zemjodelski nauki i hrana, Skopje, Republika Makedonija

Stanušina je makedonska autohtona sorta koja se u tikveškom vinogorju gaji od davnina. Na osnovu botaničkog opisa i klasifikacije sorata Vitis vinifera L., ova sorta pripada ekološkoj, geografskoj grupi crnomorskih sorata (convarietas Pontica Negr.), balkanska podgrupa (subconvarietas balcanica).

Višekratno vegetativno razmnožuvanje, dugogodišnje gajenje bez selekcije dovelo je do povećanja heterogenosti i genetske degeneracije ove stare vinske sorte. Iz ove heteregene populacije izdvojili smo pored standardnog predstavnika još i dva različita varijeteta stanušina zelena (sa neobojenim zelenim bobicama) i stanušina rehuljava (sa neoplođenim bobicama).

Na osnovu liste primarnih i sekundarnih deskriptora, varijeteti u odnosu na standard razlikuju se u više karakteristika (list, cvet, grozd, bobica). U odnosu na proizvodne osobine, varijetet sa rehuljavim grozdovima ima nizak i varijabilan prinos grožđa (2.5 kg/loza). Vino varijeteta Stanušina zelena ima nižu tehnološku vrednost (alkohol 10,1 vol%; ekstrakt 20,9 g/dm³; ukupne kiseline 7,2 g/dm³, ukupni antocijani 11 mg/dm³). Zbog ovih negativnih karakteristika ova dva varijeteta nisu pogodna za dalje širenje. Klonskom selekcijom treba izdvojiti standardnog predstavnika ove sorte i gajiti na pogodnim lokacijama.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

Prinos I kvalitet grožđa I vina sorte Kaberne sovinjon u agroekološkim uslovima kutinskog vinogorja

Ivana Radojević¹, Snežana Stanković², Мiloš Ristić¹, Ivana Mošić¹ i Vesna Ranković¹

¹Institut SRBIJA, Centar za vinogradarstvo i vinarstvo, Niš

²Viša poljoprivredno-prehrambena škola, Prokuplje

U radu su prikazani dvogodišnji rezultati ispitivanja sorte Kaberne sovinjon. Ova sorta vinove loze vodi poreklo iz Francuske i namenjena je za proizvodnju visokokvalitetnih i vrhunskih crvenih vina. Centar za vinogradarstvo i vinarstvo u svom kolekcionom zasadu ima površinu zasađenu ovom sortom. Ispitivanja su obavljena u toku 2003. i 2004. godine. Prinos grožđa po hektaru je bio 6,04 t/ha, prosečna masa grozda 112,30 g, prosečan sadržaj sećera 22,17 %, i prosečan sadržaj ukupnih kiselina je 8,62 g/l. Izvršena je mikrovinifikacija grožđa i hemijska analiza vina. Rezultati analize pokazuju da vino poseduje zadovoljavajući kvalitet.

Na osnovu dobijenih rezultata istraživanja možemo reći da je sorta Kaberne Sovinjon ispoljila dobre agrobiološke i privredno-tehnološke karakteristike u Kutinskom vinogorju i da joj treba dati prioritet za masovno gajenje.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

VARIJABILITET I OPLEMENJIVANJE BUKVE (Fagus moesiaca /DOMIN, MALY/ CZECZOTT.) U SRBIJI

Vasilije Isajev

Šumarski fakultet, Beograd

Planska, genetička rekonstrukcija lokalnih populacija bukve podrazumevala je postizanje više ciljeva: uvećanje opšte snage porasta, odgajanje reproduktivnog materijala sa kvalitetnim tehnološkim osobinama; povećanje prirodne otpornosti prema bolestima i napadima insekata; povećanje otpornosti na nepovoljne abiotske faktore sredine.

U radu je dat pregled dela dobijenih rezultata pri proučvanju genetskog potencijala i varijabiliteta bukve u Evropi i Srbiji. Prikazani rezultati baziraju na višegodišnjim analizama individualne i grupne promenljivosti morfoloških i fizioloških svojstva bukve; istraživanjima putem testova provenijencija; prikazom iskustava u primeni rezultata obavljenih biohemijskih i molekularnih analiza na nivou selekcionisanih populacija i individua, iz različitih provenijencija.

Detaljno su prikazani rezultati dobijeni primenom sintetskih metoda oplemenjivanja bukve u Srbiji – primenom masovne i individualne selekcije, kontrolisane hibridizacije, indukovanjem mutacija i primenom heterovegetativnog razmnožavanja. Dobijeni rezultati, kao i proizveden materijal u sprovedenim aktivnostima, delom su fiksirani u osnovanim živim arhivima i u klonskoj semenskoj plantaži.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

MORFO-FIZIOLOŠKE OSOBINE SEMENA I KLIJAVACA MUNIKE

(Pinus heldreichii CHRIST) U JUGOZAPADNOJ SRBIJI

Mihailo Tošić¹ i Biljana Nikolić²

¹Dimitrija Tucovića 41, Užice

²Institut za šumarstvo, Beograd

Munika (Pinus heldreichii Christ), reliktni i subendemični bor balkanskog i apeninskog poluostrva, od prvog nalaza na Olimpu 1862. i Orjenu u Hercegovini 1863. godine, privlači pažnju botaničara i šumara. U Srbiji nju je prvi našao Pančić i to samo po jedno stablo u selima Negbini i Sjeništima na Zlatiboru i o tome pisao 1871. godine. Botaničari Beck G., Adamović L. i dr. sumnjali su da je munika ovde prirodno nastala, s obzirom na udaljenost do tada poznatih nalazišta. I Urošević K. se pitao: „od kuda (munika) tako daleko na istok bez veze?” Posle skoro 90 godina, munika je nađena i na devet lokaliteta između Sjenice i Prijepolja (Tošić M., 1959, 1960). To su isto pojedinačna stabla ili grupe, od kojih je najveća na Ozren pl. ispod vrha Revuša, gde je nađeno 55 stabala munike. Ovaj nalaz je i konačna potvrda da su stabla, na Zlatiboru nađena od Pančića, kao i ova između Sjenice i Prijepolja i ona u Kamenoj Gori, jugozapadno od Prijepolja, ostaci prirodnih šuma munike. U radu se razmatraju genetska i ekološka svojstva munike, njeno seme, klijavci i spontani podmladak u jugozapadnoj Srbiji. Predlaže se obnova ovog vrednog bora na kserotermnim staništima prirodnog areala, koja manje odgovaraju belom i crnom boru, a munika ih kao veoma skromna u zahtevima, dobro podnosi.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

UTICAJ DOZE AZOTA NA SADRŽAJ NITRATA U VEGETATIVNIM DELOVIMA PŠENICE

Marija Kraljević-Balalić¹, Biljana Gorjanović³, Lazar Panković², Sanja Kereši⁴, Mirjana Vukosavljev⁴ i Nataša Vuković⁴

¹Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

²Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

³Doktorant

⁴Postdiplomci

Neprekidno povećanje upotrebe azotnih đubriva dovodi do niza ekoloških problema, među kojima se naročito ističe povećanje koncentracije nitrata u zemljištu, površinskim i podzemnim vodama i biljkama. Nakupljanje nitrata pored toga što izaziva niz ekoloških problema, neposredno ugrožava zdravlje ljudi i životinja. Jedan od puteva za rešavanje ovih problema je stvaranje genotipova koji daju odgovarajući prinos sa ograničenom primenom mineralnih đubriva. Cilj ovog rada je da se odaberu genotipovi pšenice, koji su sposobni da usvoje i koriste azot iz zemljišta što efikasnije i da pri tome nakupljaju što manje nitrata. Genotipovi su bili poreklom iz SCG, Slovačke i Švajcarske. Ogled je postavljen po slučajnom blok sistemu u 2 ponavljanja, sa tri doze N đubrenja (0-kontrola, 75, 100), na oglednom polju Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Sadržaj nitrata u fazi klasanja određen je fotometrijski (μgNO₃^-/g suve materije).ANOVA za sadržaj nitrata u fazi klasanja je pokazala visoko značajne razlike za sve izvore varijacije. Ovo svojstvo u najvećoj meri uslovljeno dozom đubriva (78.5%), genotipom (17,4%), a u najmanjoj meri interakcijom genotip/doza (4,1%). Značajno najefikasniji genotip u usvajanju nitrata je Petrana, (634) poreklom iz Slovačke, a od naših Pobeda (1448). Ovi genotipovi bi se mogli koristiti kao roditelji u ukrštanjima, obzirom na sadržaj nitrata. Genotip sa najvećim sadržajem nitrata bila je Nevesinjka (2006). Sadržaj nitrata bio je najniži kod kontrole, a najveći pri dozi od 100. Rezultati bi trebalo da posluže u cilju oplemenjivanja novih visokoprinosnih sorti pšenice.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

KORELACIJE IZMEĐU KOMPONENTI PRINOSA KOD DURUM PŠENICE

Biljana Gorjanović¹ i Marija Kraljević-Balalić²

¹Doktorant, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

²Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Glavni razlog koji čini oplemenjivanje na glavne komponente prinosa teškim jeste postojanje negativnih korelacija među njima. Brojni istraživači su se bavili proučavanjem odnosa između prinosa i komponenti prinosa kao i između različitih komponenti prinosa, sa ciljem da pronađu pouzdan selekcioni kriterijum. Cilj ovog rada je da se odredi varijabilnost kao i korelacije između komponenti prinosa. Eksperiment je izveden sa dvanaest genotipova durum pšenice. Visina stabljike je u obe godine istraživanja bila u pozitivnoj korelaciji sa brojem klasića po klasu, dok je sa dužinom klasa, težinom zrna po klasu, brojem zrna po klasu i žetvenim indeksom, u obe godine bila u negativnoj korelaciji. Dužina klasa je bila u pozitivnoj korelaciji sa težinom i brojem zrna po klasu, u obe godine a sa žetvenim indeksom samo u prvoj godini istraživanja. Negativna korelacija se pojavila u prvoj godini između dužine klasa i broja klasića po klasu. Broj klasića je u prvoj godini bio u negativnoj korelaciji sa masom i brojem zrna po klasu, kao i sa žetvenim indeksom u obe godine istraživanja. Masa zrna po klasu je u obe godine bila u pozitivnoj korelaciji sa brojem zrna po klasu kao i žetvenim indeksom, dok su broj zrna po klasu i žetveni indeks u obe godine bili u pozitivnoj korelaciji.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

KONCENTRACIJA AZOTA U BILJCI KAO INDIKATOR PRODUKTIVNOSTI SORATA PŠENICE

Slaviša Stojković, Nebojša Deletić i Vladan Đurić

Poljoprivredni fakultet, Priština-Lešak

U dvogodišnjem ogledu izučavani su pokazatelji koncentracije i akumulacije azota u biljci i njihov uticaj na prinos kod dvadeset domaćih sorti pšenice. Sorte koje su korišćene u ovim istraživanjima ispoljile su međusobne razlike u pogledu sadržaja azota u nadzemnom delu u fazi cvetanja i zrnu i slami kod zrelih biljaka. Zabeležena je značajno niža koncentracija azota u nadzemnom delu u fazi cvetanja i u zrnu zrelih biljaka u drugoj godini ispitivanja. Prosečna koncentracija azota u zrnu kretala se od 1,45% u sorte Nevesinjka do 1,78% u sorte Milica. U proseku za sve sorte koncentracija azota u slami bila je slična u obe godine. Smanjenjem koncentracije azota u slami povećava se njegovo iskorišćavanje, što utiče na poboljšanje tehnološkog kvaliteta zrna. Utvrđeno je da vrednosti akumulacije azota variraju u zavisnosti od genetske specifičnosti kao i od uslova spoljašne sredine. Jaka pozitivna korelacija između prinosa i sadržaja azota u zrnu ukazuje na mogućnost vođenja selekcije pšenice u pravcu istovremenog povećanja i prinosa i sadržaja proteina. Pokazatelji sadržaja azota u biljci pšenice u cvetanju i punoj zrelosti mogu se koristiti kao agronomski i selekcioni kriterijumi produktivnosti i kvaliteta.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

UTICAJ MERA POPRAVKE HALOMORFNOG ZEMLJIŠTA NA OSOBINE KLASA PŠENICE

Sofija Petrović, Miodrag Dimitrijević, Milivoj Belić, Vladimir Hadžić i Marija Kraljević-Balalić

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Pšenica je poljoprivredna kultura koja traži pogodno zemljište, u pogledu plodnosti, fizičkih osobina i hemijske reakcije. Halomorfna zemljišta, tipa solonjec, mogu da budu pogodna za gajenje pšenice jedino uz odgovarajuće mere popravke i primenu đubriva.

U radu je ispitan uticaj popravke solonjeca, uz primenu fosforgipsa u količini od 25t i 50 t/ha na broj i masu zrna po klasu različitih sorti pšenice. Dobijeni rezultati pokazuju da sorte pšenice ispoljavaju različitu reakciju na mere popravke zemljišta, koje treba nastaviti, sa ciljem da se pronađu i izdvoje genotipovi pšenice za što bolje iskorišćavanje niskoproduktivnih zemljišta.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

FENOTIPSKA VARIJABILNOST KOMPONENTI PRINOSA STRNIH ŽITA NA RAZLIČITIM TIPOVIMA ZEMLJIŠTA

Sofija Petrović, Miodrag Dimitrijević, Milivoj Belić, Marija Kraljević-Balalić i Vladimir Hadžić

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

U Vojvodini, veliki udeo obradivih površina čini kvalitetno zemljište, tipa černozem. Međutim, značajne površine zauzimaju halomorfna zemljišta, tipa solonjec, koja imaju manju poljoprivrednu vrednost. U radu je prikazana fenotipska varijabilnost i međuzavisnost parametara klasa novosadskih sorti pšenice. Genotipovi su sejani na zemljištu tipa černozem i solonjec (kontrolna varijanta i mere popravke sa 25 i 50 t/ha fosforgipsa), sa ciljem da se ispita njihova različita reakcija na mere popravke i tip zemljišta. Dobijeni rezultati pokazuju najviše srednje vrednosti ispitivanih komponenti prinosa na černozemu, kao i različitu reakciju genotipova na meliorativne mere na zemljištu tipa solonjec.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

FENOTIPSKA VARIJACIJA PARAMETARA KLASA PŠENICE NA MELIORISANOM SOLONJECU

Miodrag Dimitrijević, Sofija Petrović, Milivoj Belić, Vladimir Hadžić i Marija Kraljević-Balalić

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Poljoprivrednim zemljištima niže produktivnosti, kao što je solonjec, može uz melioracione mere da se podigne upotrebna vrednost i da se time prošire površine pod odgovarajućim poljoprivrednim kulturama. U radu su dati reziltati mase zrna po klasu i ukupne biomase klasa pšenice gajene na solonjecu. Praćena je varijacija ovih osobina za šest sorti hlebne pšenice, kao i interakcija genotipa i agroekoloških uslova u tri vegetaciona perioda. Obzirom da su upoređeni rezultati na kontroli, solonjec bez primene meliorativnih mera i dva nivoa popravke (25t i 50t fosforgipsa/ha), posmatrani su efekti meliorativnih mera na ove dve komponente prinosa.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

SADRŽAJ AZOTA U PONICIMA PŠENICE KAO PARAMETAR ZA SELEKCIJU NA AZOTOFIKSACIJU

Danica Mićanović¹, Veselinka Zečević¹, Dušan Urošević¹ i Desimir Knežević^1,2

¹Institut SRBIJA, Centar za strna žita, Kragujevac

²Poljoprivredni fakultet, Priština-Lešak

Istraživanjem su testirane perspektivne linije biljne vrste Triticum aestivum L. (KG-1, KG-6, KG-3468/97) na sadržaj azota u nadzemnom delu i korenu ponika pšenice i udelu azota nedzemnog dela u ukupnom azotu ponika, kao parametra kvaliteta koji direktno utiče na prinos zrna. Ponici su gajeni u polukontrolisanim uslovima uz dodatak bezazotnog rastvora Reid-yorka. Seme je kalibrirano, sterilisano i naklijavano standardnim metodama. Klijanci su inokulisani sa 0,5 ml suspenzije u koncentraciji 10⁸ sojeva diazotrofa, kolekcije Centra za strna žita iz Kragujevca. Ponici su gajeni do pojave petog lista. Masa suve materije korena i nadzemnog dela dobijena je sušenjem uzoraka do konstantne težine, a koncentracija azota u korenu i nadzemnom delu ponika urađena je po Kjeldahl metodi. Utvrđene su značajne razlike u sadržaju suve materije i sadržaju azota kako u nadzemnom delu, tako i u korenu ponika. Sadržaj azota u ponicima bio je najniži u kontrolnoj varijanti. Rezultati pokazuju da se sadržaj azota u ponicima pšenice može koristiti kao kriterijum za selekciju pšenice na svojstvo azotofiksacije.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

UTICAJ SORTE, GODINE I N-ISHRANE NA KVALITETNA SVOJSTVA HLEBNE OZIME PŠENICE (Triticum aestivum L.)

Veselinka Đurić, Miroslav Malešević i Lazar Panković

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Na eksperimentalnim poljima gajene su tri sorte ozime pšenice (Triticum aestivum. L) Lasta, Sremica i Pobeda sa sledećim nivoima N-ishrane; 0, 60, 120 i 180 kgNha^-1u periodu 2000-2003. godine. Analizirani uzorci pripadaju seriji ogleda Međunarodnog društva za plodnost zemljišta; Internationale Stickstoff-Dauer-Versuche (I.S.D.V.) ogleda, koji su postavljeni na eksperimentalnom polju Rimski Šančevi, Naučnog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Poboljšanje kvaliteta pšenice sa primenjenim dozama N zavisilo je od uticaja nedovoljno razjašnjenih faktora spoljne sredine, sorte i njihove međusobne interakcije. Analizirani su sadržaj proteina (SP), sedimentaciona vrednost (SV), Hagberg - broj padanja (Hagberg falling number) (HFN), energija testa po ekstenzografu (E) i vrednosni broj sredine hleba (VBS). Visoke, statistički značajne razlike utvrđene su između godina (A), primenjenih doza azota (B) i sorti (C) za sva kvalitetna svojstva. Najveći ticaj na sadržaj proteina i sedimentacionu vrednost ispoljili su vremenski uslovi. Pored velikog uticaja spoljnje sredine na broj padanja i energiju testa, veliki uticaj je ispoljila i interakcija (A x B x C) a kvalitet gotovog hleba usključivo je zavisio od sorte.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

VARIJABILNOST VISINE BILJKE I ŽETVENOG INDEKSA RAZLIČITIH GENOTIPOVA PŠENICE GAJENIH NA ČERNOZEMU I SOLONJECU

Zoran Kapor, Nemanja Beljanski, Sofija Petrović i Miodrag Dimitrijević

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Solonjec je vrsta halomorfnog zemljišta koji je u Vojvodini prisutan na 80 000 ha. Tokom vegetacione sezone 1999/2000. izvršeni su poljski ogledi u kojima je ispitivano jedanaest genotipova pšenice gajenih na solonjecu, na lokalitetu Kumane, i na černozemu, na lokalitetu Rimski Šančevi. U ovom istraživanju ispitivana je varijabilnost visine biljke i žetvenog indeksa na različitim zemljištima, kao i korelacije između ova dva parametra. Cilj ovog istraživanja je utvrđivanje značajnosti efekta različitih genotipova i zemljišta na visinu biljke i žetveni indeks, kao i reakcija ispitivanih genotipova na mere popravke solonjeca.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

PARAMETRI NALIVANJA ZRNA I KOMPONENTE PRINOSA PŠENICE

Milka Brdar¹, Borislav Kobiljski² i Marija Kraljević – Balalić³

¹stipendista Ministarstva nauke i zaštite životne sredine

²Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

³Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Prinos pšenice (Triticum aestivum L.) određuju broj zrna po jedinici površine i masa zrna, koja je rezultat dužine i intenziteta nalivanja zrna. Ogled je izveden u cilju ispitivanja veza parametara nalivanja zrna 4 genotipa pšenice različitog vremena stasavanja i komponenti prinosa. Analizirani su nelinearnom regresijom procenjeni i eksperimentalno utvrđeni parametri nalivanja zrna. Rang procenjenih odgovara rangu eksperimentalno utvrđenih parametara. Stepwise MANOVA – om su kao značajni parametri koji uslovljavaju razlike među krivama nalivanja zrna analiziranih genotipova izdvojeni masa zrna, intenzitet i dužina nalivanja zrna. Zabeležena je pozitivna korelacija prinosa i broja zrna/m², mase zrna i intenziteta nalivanja zrna, kao i negativna korelacija sa dužinom nalivanja zrna. Između mase zrna i intenziteta nalivanja zrna je utvrđena pozitivna korelacija. Dužina nalivanja zrna je bila u negativnoj korelaciji sa intenzitetom nalivanja zrna i brojem zrna/m². Najveći prinos je u trogodišnjem proseku ostvarila srednje kasna Mironovska 808, sa najvećim intenzitetom nalivanja i masom zrna i optimalnim brojem zrna/m² i dužinom nalivanja zrna.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

GENETIČKA ANALIZA VISINE STABLA I MASE ZRNA PO KLASU KOD PŠENICE (Triticum aestivum L.)

Desimir Knežević¹, NevenaDjukić², Veselinka Zečević³, Danica Mićanović³, Gordana Šurlan-Momirović⁴, Dušan Urošević³, Gordana Branković⁴ i Srdjan Jordačijević⁵

¹Poljoprivredni fakultet, Priština-Lešak

²Prirodno-matematički fakultet, Kragujevac

³Institut SRBIJA, Centar za strna žita, Kragujevac

⁴Poljoprivredni fakultet, Zemun

⁴Viša Poljoprivredna škola, Prokuplje

U radu je izučavano nasledjivanje visine stable i mase zrna po primarnom klasu kod F₂ hibrida pšenice dobijenih u dialelnom ukrštanju 4 sorte pšenice (Ana Morava, Gruža, Beogradjanka i Pobeda). Izučavan je efekat gena i kombinacione sposobnosti za visinu stabla i masu zrna po klasu. Ustanovljene su značajne razlike izmedju srednjih vrednosti mase zrna po klasu kod ispitivanih hibrida. Varijansa opštih i posebnih kombinacionih sposobnosti (OPKS) su visoko značajne sa preovladjujućim efektom opštih kombinacionih sposobnosti što ukazuje da preovladava aditivni efekat gena na ispoljavanje genetičke varijabilnosti za oba ispitivana svojstva. Najbolji opšti kombinator za visinu stable i masu zrna po klasu bila je sorta Ana Morava, a najbolja kombinacija za visinu stable je Gruža x Pobeda a za masu zrna po klasu je potomstvo iz ukršatanja Ana Morava x Beogradjanka.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

EVALUACIJA PEKARSKOG KVALITETA PŠENICE PRIMENOM MIKROSATELITA

Dragana Obreht¹, Srbislav Denčić², Borislav Kobiljski², Mihajla Đan¹ i Ljiljana Vapa¹

¹PMF, Departman za biologiju i ekologiju, Novi Sad

²Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Implementacija marker asistirane selekcije (MAS) u standardne oplemenjivačke programe omogućava sagledavanje genetičkog potencijala za određena svojstva nezavisno od njihove fenotipske evaluacije. Asocijacijom markera i poželjne fenotipske varijante mogu se identifikovati genomski regioni uključeni u nasleđivanje poligenih svojstava. U ovom radu analizirana je efikasnost primene 4 mikrosatelitska markera u molekularnoj evaluaciji pekarskog kvaliteta 69 genotipova heksaploidne pšenice. Jedan od analiziranih SSR lokusa je marker za identifikaciju prisustva 1BL/1RS translokacije, lociran na 1BS hromozomu pšenice, a ostala tri SSR lokusa nalaze se u blizini poligenskog regiona za Hagberg-ov broj padanja i zapreminu hleba. Analizom varijabilnosti mikrosatelitskih markera uočeno je 28 alela u 4 lokusa, što iznosi 7 alela po lokusu, sa prosečnom PIC vrednosti od 0,5. Primenom markera za otkrivanje prisustva 1BL/1RS translokacije može se vršiti aktivna pozitivna selekcija genotipova koji ne poseduju ovu hromozomsku aberaciju. Za analizirane parametre pekarskog kvaliteta nisu utvrđene statistički značajne razlike između grupa genotipova sa i bez 1BL/1RS translokacije. Asocijativnom analizom alela ostala 3 SSR markera sa parametrima pekarskog kvaliteta utvrđena je statistički značajna veza između alela a lokusa GWM674 i parametra Hagberg-ov broja padanja.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

NOVOPRIZNATE ZAJEČARSKE SORTE STRNIH ŽITA

Dejan Dodig, Saša Stanković, Slađana Milićević-Nikodijević i Miroslava Jović

Institut “SRBIJA”, Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja, Zaječar

U radu su prikazane glavne osobine 5 novih sorti strnih žita stvorenih u Centru za poljoprivredna i tehnološka istraživanja u Zaječaru, a to su: Arena (ozima hlebna pšenica), Premium (ozimi pivski ječam), Tango (ozimi tritikale), Centar (jari ovas) i Balša (jari golozrni ječam). Ove sorte su priznate od strane Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Republike Srbije u 2004. i 2005. godini. Sorta Arena poseduje dobre pokazatelje tehnološkog kvaliteta i visok genetički potencijal rodnosti, koji uspešno održava i u sušnim godinama. Sorta Premium se pored visoke rodnosti odlikuje i vrlo niskim sadržajem proteina u zrnu, što je čini vrlo pogodnom za pivarsku industriju. Tritikale Tango je namenjen pre svega za stočnu hranu, i kao sorta Arena poseduje visoku tolerantnost na sušu. Jari ovas Centar je zaječarski prvenac kada je u pitanju ova vrsta strnih žita. Sorta Balša je prvi jari šestoredi golozrni ječam u Srbiji i Crnoj Gori. Stvaranje sorte Balše je pokušaj da se izađe u susret budućim zahtevima tržišta. Priznavanjem navedenih sorti Centar u Zaječaru je upotpunio i proširio već postojeći raznovrsni sortiment strnih žita.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

GENETIČKA USLOVLJENOST TEHNOLOŠKOG KVALITETA Triticum durum

NevenaĐukić¹, Desimir Knežević² i Veselinka Zečević³

¹Poljoprivredni fakultet, Priština-Lešak

²Prirodno-matematički fakultet, Kragujevac

³Institut SRBIJA, Centar za strna žita, Kragujevac

Viskozna elastičnost glutena je jedan od najvažnijih parametara za kvalitet kuvanja durum pšeničnih sorti. Ova osobina je povezana sa određenim proteinskim komponentama (γ glijadinima i LWG-gluteninima koji su pod kontrolom multiplih alela sa Gli B1 lociranom na 1B hromozomu).

U ovom radu predstavljena je analiza sadržaja glutena i kvaliteta brašna pomoću farinografa, kod genetički različitih sorti Triticum durum. Metodom acid poliakrilamidne gel elektroforeze analizirana je kompozicija komponenti glijadina. Elektroforegrami su korišćeni za identifikaciju glijadinskih alela. Kompozicija glijadinskih alela bila je karakteristična za svaku sortu.

U radu je izučavan stepena povezanosti pojedinih glijadinskih alela sa pomenutim komponentama tehnološog kvaliteta. Nadjeno je da su sorte sa visokim sadržajem glutena imale glijadine kontrolisane najučestalijim alelima. Takodje, u slučaju kada je kod sorti prisutan visoko frekventni alel tada su ispoljene visoke vrednosti osobina kvaliteta (moć upijanja vode, kvalitetni broj, kvalitetna klasa). Medjutim, kvalitet je kompleksno determinisano svojstvo i na njega utiču i drugi rezervni proteini, enzimi kao i kvantitativni odnosi njihovih frakcija.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

ANALIZA MORFOLOŠKIH KARAKTERISTIKA KLASA PŠENICA RAZLIČITIH NIVOA PLOIDNOSTI

Jadranka Luković¹ i Marija Kraljević-Balalić²

¹PMF, Departman za biologiju i ekologiju, Novi Sad

²Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Cilj rada je da se uporednom analizom morfoloških svojstava klasa ustanovi da li postoje značajne razlike između tetraploidnih (2n=4x=28) i heksaploidnih (2n=6x=42) pšenica, kao i da se sagleda i uporedi varijabilnost analiziranih svojstava klasa, za svaku grupu. U trogodišnjem ogledu ispitivano je 8 tetraploidnih i 8 heksaploidnih, slučajno odabranih, genotipova pšenice. Za ocenu navedenih svojstava, poslužili su: ANOVA, genotipski (GCV) i fenotipski koeficijenti varijacije (PCV). Uporednom morfološkom analizom ustanovljeno je da između ove dve grupe genotipova postoje značajne razlike u pogledu dužine klasa, mase zrna/klasu i indeksa klasa. Za većinu analiziranih parametara unutar grupa tetraploidnih i heksaploidnih pšenica ustanovljena je visokoznačajna genotipska varijabilnost. Za indeks klasa kod genotipova tetraploidnih pšenica dobijena je najveća razlika između GCV i PCV, kao i najmanji GCV (6,4%). Najmanji uticaj ekološke varijabilnosti kod tetraploidnih genotipova pšenice ispoljio se za svojstva dužinu i težinu klasa i broj klasića/klasu. Kod genotipova heksaploidne pšenice svojstva indeks klasa i broj klasića/klasu su u manjoj meri bila pod uticajem genetičke varijabilnosti (GCV=4,0%, 2,0%).

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

UTICAJ NIVOA PLODNOSTI NA STRUKTURNE KARAKTERISTIKE RAHISA PŠENICE

Jadranka Luković, Lana Krstić, Biljana Kiprovski i Miroslava Kodranov

PMF, Departman za biologiju i ekologiju, Novi Sad

Zadatak rada je da se kod heksaploidnih i tetraploidnih genotipova pšenice, koji se nisu značajno razlikovali u dužini klasa, broju fertilnih i sterilnih klasića, broju i masi zrna II, VIII i XIII-og nodusa, izvrši analiza strukturnih karakteristika rahisa, s ciljem da se ispita da li između ovih grupa postoje značajne razlike. Za analizu rahisa poslužili su klasovi uzorkovani deset dana pre fiziološke zrelosti. Na poprečnim presecima rahisa u nivou II, VIII i XIII internodije, merenjima su obuhvaćeni: površina poprečnog preseka rahisa, ukupna površina provodnih snopića, površine ksilema i floema, kao i broj provodnih snopića. Visokoznačajna genotipska varijabilnost dobijena je za površinu poprečnog preseka i broj snopića rahisa. Za većinu genotipova, visokožnačajne razlike ustanovljene su za površine floema i poprečnog preseka rahisa između II i VIII internodusa. Za sva analizirana svojstva, između VIII i XIII internodusa, nije bilo značajnosti. Značajne razlike između heksaploidnih i tetraploidnih genotipova dobijene su za ukupnu površinu provodnih snopića i površine ksilema i floema. Kod tetraplodnih genotipova izmerene su veće vrednosti navedenih parametara.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

IN VITRO SKRINING TOLERANTNOSTI GENOTIPOVA PŠENICE PREMA NISKIM TEMPERATURAMA

Ankica Kondić-Špika, Nikola Hristov i Borislav Kobiljski

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Ispitivana je tolerantnost 12 genotipova pšenice (T. aestivum L.) prema niskim temepraturama (NT) u in vitro kulturi zigotnog embriona. Izolovani embrioni gajeni su na modifikovanoj MS podlozi dva meseca. Proizvedeni kalusi izloženi su prvo dejstvu pripremnih temperatura (17˚C-7 dana, 5˚C-7 dana, -5˚C-1 dan, -10˚C-1 dan), a zatim i dejstvu NT (-15˚C-24h i 48h). Nakon tretmana, kalusi su aklimatizovani postepenim povećavanjem temperature (obrnutim redosledom pripremnih temperatura) i gajeni još mesec dana. Na osnovu razlike u porastu sveže mase kalusa, između kontrolne grupe i kalusa izloženih dejstvu NT, utvrđen je stepen tolerantnosti pojedinih genotipova pšenice. Rezultati su pokazali da je od 12 ispitivanih sorti, 6 imalo visok stepen tolerantnosti prema NT, 5 je imalo srednji nivo tolerantnosti, dok je samo jedna jara sorta (Venera) imala veoma nizak nivo tolerantnosti. Ovi rezultati su poređeni sa rezultatima standardnog in situ testa u hladnim komorama. Utvrđeno je delimično nepoklapanje rezultata samo kod dve sorte srednjeg nivoa tolerantnosti (NSR-2 i Balkan). To nam ukazuje na činjenicu da se in vitro testom mogu pouzdano razdvojiti genotipovi visoke i niske tolerantnosti prema NT, dok je za razdvajanja u okviru srednjeg nivoa tolerantnosti potrebno doraditi ovaj test.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

VARIJABILNOST I NASLEĐIVANJE BOKORENJA KOD HIBRIDA JEČMA

Milomirka Madić¹, Desimir Knežević² i Aleksandar Paunović¹

¹Agronomski fakultet, Čačak

²Poljoprivredni fakultet, Priština-Lešak

Produktivno bokorenje je veoma značajna osobina od koje zavisi stepen otpornosti ječma prema poleganju. Pet divergentnih genotipova ozimog dvoredog ječma (Vada, Đerdap, NS-293, Jagodinac i Sladoran) je odabrano za dialelna ukrštanja da bi se ocenio način nasleđivanja, efekat gena i komponente genetičke varijanse za produktivno bokorenje u F₁i F₂generaciji.

Ocena načina nasleđivanja data je na bazi signifikantnosti srednjih vrednosti generacija u odnosu na roditeljski prosek (Kraljević-Balalić i sar. 1991), a komponente genetičke varijanse i regresiona VrWr analiza urađena je po Mather and Jinks (1971). Varijabilnost ispitivanog svojstva je bila različita pri čemu je najveći koeficijent varijabilnosti bio u kombinaciji Đerdap x Jagodinac (39,78%). Nasleđivanje bokorenja ječma u F₁generaciji ispoljilo se po tipu parcijalne dominacije, dominacije, superdominacije, a u F₂ generaciji ispoljena je parcijalna dominacija. Komponente genetičke varijanse, prosečan stepen dominacije i linija regresije ukazali su na parcijalnu dominaciju kod nasleđivanja ove osobine. Dobijene vrednosti heritabilnosti za produktivno bokorenje su bile u veoma širokom dijapazonu (0,18-0,47). Za dalji selekcioni proces odabrane su kombinacije Đerdap x Jagodinac i Vada x Đerdap.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

GENOTIPSKA VARIRANJA PRINOSA ZRNA JAROG JEČMA U ZAVISNOSTI OD GUSTINE SETVE

Aleksandar S. Paunović¹, Milomirka Madić¹ i Desimir Knežević²

¹Agronomski fakultet, Čačak

²Poljoprivredni fakultet, Priština-Lešak

Ispitivanje prinosa zrna kod pet sorti jarog pivarskog ječma obavljeno je u trogodišnjem periodu, od 1996 do 1998. godine, na imanju Centra za strna žita u Kragujevcu. U okviru svake sorte, proučavan je uticaj tri gustine setve na devet različitih osobina: visina biljke, opšte bokorenje, koeficijent produktivnog bokorenja, broj biljaka, broj klasova, dužina klasa, broj zrna po klasu, masa zrna po klasu i prinos zrna.

Na osnovu rezultata istraživanja utvrđeno je da ispitivane sorte pokazuju visoko značajan uticaj u odnosu na visinu biljke, broj zrna po klasu, masu zrna po klasu i prinos zrna.

Gustina setve, u svim godinama ispitivanja, delovala je na povećanje visine biljke, broja biljaka, broja klasova i prinosa zrna. Suprotno tome, povećana gustina setve uticala je na smanjenje opšteg bokorenja, koeficijenta produktivnog bokorenja, dužine klasa, broja zrna po klasu i mase zrna po klasu.

U pojedinim godinama utvrđeni su značajni interakcijski efekti između ispitivanih sorti i gustine setve kod opšteg bokorenja, broja biljaka, dužine klasa i mase zrna po klasu.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

OSOBINE NOVE SORTE OZIMOG DVOREDOG JEČMA ²GROM²

Dušan Urošević¹, Danica Mićanović¹, Veselinka Zečević¹ i Desimir Knežević²

¹Institut SRBIJA, Centar za strna žita, Kragujevac

²Poljoprivredni fakultet, Priština-Lešak

Nova sorta ozimog dvoredog ječma GROM (Hordeum vulgare ssp. distichum var. nutans) stvorena je ukrštanjem roditeljskih linija SSK 89/90/9 x SSK 89/90/16. Odlikuje se čvrstom, elastičnom stabljikom, žute boje čija je prosečna visina za tri godine ispitivanja iznosila 92,0 cm (8,1 cm niža od standardne sorte Novosadski 293). Dobre je otpornosti prema poleganju. Sorta ima dugačak klas sa finim osjem žute boje i krupno zrno sa plevicama, žute boje. U mikroogledima jugoslovenske komisije sorta GROM dala je u toku tri godine ispitivanja prosečan prinos zrna 8746 kg/ha, što je za 545 kg/ha viši prinos od standardne sorte Novosadski 293 (8201 kg/ha). Pored visokog prinosa zrna odlikuje se i dobrim tehnološkim kvalitetom zrna. Udeo zrna I klase iznosio je 97,3 %, masa 1000 zrna s.m. 42,60 g a hektolitarska masa I klase iznosila je 77,55 kg/hl. Sadržaj belančevina u zrnu iznosio je 12,60 % s.m. Analiza slada pokazala je da je sadržaj finog ekstrakta iznosio 77,92 % s.m. , Kolbach-ov broj 45,30 % a Hartong-ov na 45⁰C 32,37 %. Sorta ozimog dvoredog ječma GROM je srednje rana, otporna je prema najvažnijim izazivačima bolesti i štetočinama i tolerantna je prema suši. Pogoduju joj intenzivni uslovi proizvodnje.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

DANI – NOVA BUGARSKA SORTA PIRINČA

Kamishev Konstantin

K. Malkov Plant Genetic Resources Institute, Sadovo, Plovdiv, Bulgaria

Sorta je kreirana u K. Malkov Institutu za Biljne genetičke resurse, Sadovo u Bugarskoj, kao rezultat međusortnog ukrštanja tokom 1987. godine između Bugarska sorta Rouza i Italijanske sorte Titanio i naknadnom individualnom selekcijom.

Centralno stablo je visine između 78 – 80 cm i visina cvasti je 72-74 cm, odnosno 65-67 cm. Cvast četvrtog i petog reda se razviju u uslovima ređe sadnje, ali njihova zrna nisu uvek zrela. Njihove grančice su kompaktne i skoro uvek uspravne dužine 18, 16 i 13 cm. Broje zrna na centralnoj osi se kreće oko 200 i često preko 250 dok kod grančica je 150 i 90. Masa 1000 zrna varira od 32 do 33 g. Prema vegetacionom periodu ova sorta pripada kasnoj grupi zrenja.

Nova sorta Dani se posebno odlikuje čvrstim stablom, otpornim prema poleganju, visokim i stabilnim prinosom i visokim kvalitetom mlevenog pirinča.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

NASLEĐIVANJE I KORELACIJE OSOBINA SAMOOPLODNIH LINIJA KUKURUZA

Jelena Srdić i Zorica Pajić

Institut za kukuruz «Zemun Polje», Zemun Polje

U radu je metodom dialelnog ukrštanja (10x10), proučavan način nasleđivanja i kombinacione sposobnosti 10 samoopoldnih linija, za osobine prinos zrna kukurza, visina biljke i visina klipa.

Analizom varijanse kombinacionih sposobnosti, utvrđene su visoko značajne vrednosti kako opštih (OKS), tako i posebnih kombinacionih sposobnosti (PKS) za sve osobine. Više vrednosti PKS svih proučavanih osobina ukazuju na to da je u načinu nasleđivanja ove tri osobine presudno neaditivno delovanje gena, odnosno dominacija i epistaza.

Regresiona analiza pokazala je da je superdominacija mehanizam nasleđivanja analiziranih osobina. Delovanje epistaze uočeno je kod prinosa zrna kukuruza za tri samooplodne linije, koje su zbog toga isključene iz regresione analize.

Koeficijenti korelacije ranga između posmatranih osobina ukazali su na visoko značajnu vezu između osobina visna biljke i visina klipa (0,87**), kao što je i očekivano. Značajnost je takođe bila visoka između te dve osobine i prinosa (r= 0,63** v.biljke - prinos; r= 0,48** v.klipa –prinos), ali sa nižim vrednostima koeficijenta korelacije ranga, ukazujući na srednju, odnosno slabu zavisnost.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

SPECIFIČNE INTERAKCIJE U OGLEDU PRINOSA KUKURUZA

Vojka Babić¹, Milosav Babić¹, Mile Ivanović² i Marija Kraljevic-Balalić³

¹Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Zemun Polje

²Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

³Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Cilj istraživanja je bio da se upotrebi informacija koja je sadržana u interakciji genotipa i spoljne sredine kako bi se iskoristila uska adaptabilnost genotipa i postigao maksimalni prinos u datoj sredini. Takodje, sa istim ciljem, na osnovu specifičnih interakcija genotipova, izvršeno je grupisanje posmatranih spoljnih sredina u manji broj ciljnih sredina i na taj način je izvršena preporuka hibrida za gajenje u datim sredinama. U rad je uključeno 15 komercijalnih hibrida kukuruza, a ogled je izveden u 6 lokacija, dve gustine (54 900 biljaka po hektaru i 64 900 biljaka po hektaru) i jednoj godini. Na osnovu rezultata AMMI analize izdvojena su dva hibrida kao nosioci maksimalnog prinosa u ciljnim sredinama.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

Interakcija u Multilokacijskim ogledima

Milosav Babić, Vojka Babić, Nenad Delić, Goran Stanković i Goran Drinić

Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Zemun Polje

Neophodnost multilokacijskih ogleda sa oplemenjivačkog stanovišta jasno je sadržana u činjenici da, kod kvantitativnih osobina kao što je prinos zrna, isti genotip ne pokazuje uvek superiorne performanse u različitim uslovima spoljašnje sredine. Kompleks uslova spoljašnje sredine je veoma složen i može značajno varirati i na geografski uskom području, a dodatno je veoma zavisan od nivoa primene pojedinih agrotehničkih mera. Grupisanje spoljašnjih sredina značajno olakšava odluku o izboru test lokacija, naročito u početnim fazama ispitivanja. U cilju pravilnije odluke o izboru test lokacija hijerarhijska klaster analiza je primenjena za grupisanje 31 test lokacije. Rezultati grupisanja, zavisno od cilja oplemenjivanja (uska ili široka adaptabilnost), omogućuju pravilniji izbor test lokacija.

U analizi multilokacijskih ogleda suma kvadrata genotipova najčešće ne prelazi 10%, a suma kvadrata interakcije genotip x spoljašnja sredina obično je dva do tri puta veća. Uobičajenom analizom varijanse praktično se zanemaruje ovaj bitan momenat. Patern analiza delom omogućuje i korišćenje informacije vezane za interakciju genotip x spoljašnja sredina i posledično omogućuje veću efikasnost selekcionog procesa.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

KOMBINACIONE SPOSOBNOSTI DUŽINE KLIPA SILAŽNOG KUKURUZA

Mile Sečanski¹ i Tomislav Živanović²

¹Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Zemun Polje

²Poljoprivredni fakultet, Zemun

Procenjena je varijabilnost dužine klipa šest inbred linija i njihovih dialelnih hibrida, heterozis u odnosu na boljeg roditelja, opšte i posebne kombinacione sposobnosti metodom Griffing, 1956. Na osnovu dobijenih rezultata dvogodišnjeg istraživanja može se zaključiti da na varijabilnost ove osobine značajno utiču genotip i interakcija genotip x godina. Hibridi su u odnosu na linije ispoljili veće prosečne vrednosti za dužinu klipa što je i očekivano obzirom da pri inbridingu dolazi do depresije ove osobine kod linija. Najviša prosečna vrednost heterozisa za dužinu klipa je utvrđena za hibrid ZPLB402 x ZPLB406. Za nasleđivanje dužine klipa utvrđen je veći značaj neaditivnih gena. Najbolji opšti kombinatori su bile linije ZPLB401 i ZPLB406, a hibridne kombinacije ZPLB401xZPLB403, ZPLB401xZPLB 402, ZPLB 401 x ZPLB 406 i ZPLB403 x ZPLB406 su sa značajnim efektima PKS. Ove hibridne kombinacije uključuju oba roditelja sa dobrim OKS ili jednog roditelja sa dobrim OKS i drugog sa lošijim OKS. Hibridne kombinacije ZPLB403 x ZPLB405 i ZPLB404 x ZPLB405 koje su u obe godine ispitivanja imala značajne efekte PKS, uključujući roditelje sa lošim OKS vrednostima. Ovo je verovatno posledica delovanja aditivnog tipa (aditivni x aditivni) interakcije među roditeljima.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

UTICAJ KOMPONENTI PRINOSA NA PRINOS ZRNA U RAZLIČITIM CIKLUSIMA REKURENTNE SELEKCIJE KUKURUZA

Nebojša Deletić, Slaviša Stojković i Vladan Đurić

Poljoprivredni fakultet, Priština-Lešak

U radu je ispitivana 31 SSD linija iz ZP-Syn-1 C₀ i 37 iz ZP-Syn-1 C₃ populacije kukuruza. Nakon odabira i umnožavanja semena linija u 2000, ogledi su obavljeni u periodu 2001-2002 u Kruševcu i Zemun Polju, po RCBD metodi sa tri ponavljanja. Nakon izračunavanja koeficijenata aditivne korelacije, na osnovu njih su izračunati koeficijenti putanje i koeficijenti višestruke determinacije. Koeficijenti putanje izračunati na bazi koeficijenata aditivne korelacije su, kod linija nultog ciklusa, bili značajni samo za direktan uticaj broja redova zrna (0,409**) i broja zrna u redu (0,446**). Kod linija izvedenih iz trećeg ciklusa rekurentne selekcije, aditivni “path” koeficijenti su bili značajni za direktne uticaje visine klipa (0,318**), broja zrna u redu (0,843**) i mase 1000 zrna (0,526**). Direktni uticaji ostalih svojstava, kao i svi indirektni uticaji, nisu bili značajni kod oba ispitivana ciklusa. Nisu bili nađeni ni značajni negativni uticaji ispitivanih svojstava na prinos zrna. Koeficijenti višestruke determinacije su bili značajni za većinu kombinacija nezavisno promenljivih u oba ciklusa. Veliki broj kobinacija od svega par svojstava je pokazao združeni uticaj skoro jednak uticaju svih sedam ispitivanih svojstava.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

Kombinacione sposobnosti za prinos zrna šest samooplodnih linija kukuruza

A. Radojčić, Goran Drinić i Snežana Drinić Mladenović

Institut za kukuruz “Zemun Polje”, Zemun Polje

U radu su ispitivane kombinacione sposobnosti i materinski efekti za prinos zrna između šest samooplodnih linija kukuruza. Pomoću Griiffing-ove metode diallelnog ukrštanja procenjen je prinos zrna i kombinacione sposobnosti roditelja u F₁ generaciji. Roditeljske samooplodne linije, F₁ hibridi i recipročne kombinacije su testirani po slučajnom blok dizajnu sa četiri ponavljanja u dve gustine useva (44.640 i 64.935 biljaka·ha^-1) na lokalitetu Zemun Polja tokom 2003 i 2004. godine.

Razlike u prinosu zrna između ispitivanih genotipova, gustina i spoljnih sredina su bile statistički značajne. Opšte kombinacione sposobnosti (OKS), kao i posebne kombinacione sposobnosti (PKS) su bile statistički značajne za obe ispitivane gustine useva i obe godine. Razlike između recipročnih ukrštanja su bile značajne u gustini sa 44.640 biljaka·ha^-1 u obe godine (P<0.01) i u 2003. godini pri gustini od 64.935 biljaka·ha^-1 (P<0.05). Posebne kombinacione sposobnosti su se pokazale važnijim za prinos zrna od opštih kombinacioni sposobnosti, što potvrđuje hipotezu da je prinos zrna kukuruza kontrolisan ekspresijom ne-aditivnih gena u F₁ generaciji.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

POPULACIJA BELOG ZUBANA „BELI RANI BRZAK“ IZ BANKE GENA INSTUTUTA ZA KUKURUZ „ZEMUN POLJE“ SADRŽI Ga GEN

Jelena Vančetović, Snežana Mladenović Drinić, Dragana Ignjatović-Micić i Dušan Stanisavljević

Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Zemun Polje

Nađeno je da slobodnooprašujuća populacija belog zubana iz Kolekcije populacija sa teritorije bivše Jugoslavije sadrži dominantan Ga gen. Ovaj gen je verovatno poslužio kao zaštita od introdukcije polena okolnog žutog kukuruza, tako da je ova populacija zadržala svoju specifičnost, kao i recesivnu boju zrna. U radu se spekuliše da bi ova populacija mogla da posluži kao izvor za stvaranje inbred linija belog zubana koje već sadrže dominantni Ga gen.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

PONAŠANJE SREDNJERANIH HIBRIDA KUKURUZA RAZLIČITOG TIPA ZRNA U RAZLIČITIM USLOVIMA GAJENJA

Milomir Filipović, Snežana Mladenović Drinić i Milena Simić

Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Zemun Polje

Srednje rani hibridi kukuruza FAO 300-400 grupe zrenja, mogu se uspešno gajiti i u područjima sa dužom i u područjima sa kraćom vegetacionom sezonom. Manji habitus omogućuje gajenje ovih hibrida u većim gustinama zbog čega se često ostvaruju veći prinosi u odnosu na hibride kukuruza sa dužom vegetacijom.

Cilj ovog rada je bio, da se utvrdi koji srednje rani hibrida u pogledu tipa zrna najviše odgovaraju u područjima sa dužom i u područjima sa kraćom vegetacionom sezonom. Kao materijal za ovo proučavanje odabrano je 8 nesrodnih inbred linija kukuruza i to četri linije sa zrnom tipa zubana i četri linije sa zrnom tipa tvrdunca. Dialelnim ukrštanjem dobijeno je 6 hibrida sa zrnom tipa zubana, 6 hibrida sa zrnom tipa tvrdunca i 16 hibrida sa zrnom tipa poluzubana-polutvrdunca.

Dobijeni rezultati pokazuju da u područjima sa dužom vegetacionom sezonom srednje rani hibridi sa zrnom tipa zubana daju veće prinose zrna i imaju bolje otpuštanje vlage iz zrna od hibrida sa zrnom tipa tvrdunca. U područjima sa kraćom vegetacionom sezonom hibridi sa zrnom tipa tvrdunca imali su približno iste prinose zrna i sadržaj vlage u zrnu kao hibridi sa zrnom tipa zubana, što ih čini pogodnijim za gajenje u ovim uslovima.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

ODNOS RODNOSTI I ZAPREMINE KOKIČAVOSTI HIBRIDA

KUKURUZA KOKIČARA (Zea mays L. everta)

Zorica Pajić, Jelena Srdić i Milomir Filipović

Institut za kukuruz «Zemun Polje», Zemun Polje

Pored prinosa, ekonomski važne osobine, podjednako je važna zapremina kokičavosti koju selekcionari kokičara poboljšavaju selekcinim postupcima. To je i glavna osobina koja odvaja kokičar od drugih tipova kukuruza. Da bi se obezbedio uspeh u selekciji kokičara na određena osobine potrebni su i specifični postupci radi ocenjivanja tih svojstava na koja se vrši oplemenjivanje (pr. određivanje stepena kokičavosti i kvaliteta kokica). Oplemenjivanje kokičara na poboljšanje prinosa nije primarna osobina oplemenjivanja. Ako hibrid kokičara ne proizvodi visoku zapreminu kokičavosti i visok kvalitet kokica, neće biti korišćen u proizvodnji, bez obzira koliko je rodan.

U ogledu sa hibridima kokičara koji je sejan na dve lokacije, određivan je prinos, zapremina kokičavosti i odnos ove dve podjednako važne osobine. Na osnovu srednjih vrednosti za obe ogledne lokacije rangirane su ispitivane hibridne kombinacije za osobine prinos zrna i zapremina kokičavosti. Dobijeni rangovi iskorišćeni su za izračunavanje Spearman-ovog koeficijenta korelacije ranga. Dobijena vrednost nije statistički značajna, ali ipak ukazuje na slabu negativnu zavisnost između ovih osobina. Ovi rezultati još jednom su potvrdili težinu zadatka koji se nalazi ispred oplemenjivača kukuruza kokičara, a to je da izaberu hibridnu kombinaciju koja će se istovremeno odlikovati visokim prinosom, ali i dobrom zapreminom kokičavosti.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

STRUKTURNI ODGOVOR TKIVA LISKE ŠEĆERNE REPE NA USLOVE KRATKOTRAJNOG VODNOG DEFICITA

Milorad Perčić¹, Jadranka Luković² i Ivana Maksimović¹

¹Poljoprivredni fakultet, Novi Sad i Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

²PMF, Departman za biologiju i ekologiju, Novi Sad

Suša je abiotički faktor koji značajno ograničava proizvodnju šećerne repe u našim agroekološkim uslovima. Jedan od ciljeva oplemenjivanja je stvaranje genotipova sa povećanom tolerantnošću prema nedostatku vode. U radu je prikazan uticaj kratkotrajnog vodnog deficita na anatomske karakteristike listova 10 genotipova šećerne repe koji su u poljskim uslovima ispoljili različitu tolerantnost prema vodnom deficitu. Ogledi su izvedeni u polukontrolisanim uslovima, na biljkama starim 90 dana. Debljine liske, palisadnog i sunđerastog tkiva su se značajno povećale kod 5 genotipova a kod 2 su se vrlo značajno smanjile. Promene u debljini liske i debljini fotosintetskog tkiva su rezultat promena veličine ćelija a ne promena broja slojeva ćelija palisadnog i sunđerastog tkiva. Genotipovi kod kojih je došlo do smanjenja ili manjeg povećanja debljine tkiva liske pokazali su veću tolerantnost prema nedostatku vode.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

KORIŠĆENJE in vitro METODA U ODRŽAVANJU OČEVE KOMPONENTE

TRIPLOIDNE HIBRIDNE SORTE ŠEĆERNE REPE

Nikola Čačić, Snežana Mezei, Lazar Kovačev, Nevena Nagl i Milorad Rajić

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Multigermni tetraploidi oprašivači šećerne repe su populacije, jer njihova autosterilnost onemogućava stvaranje inbred linija. U toku održavanja populacije oprašivača ne sme doći do promene frekvencije gena koja bi mogla uzrokovati neželjene promene u proizvodnim karakteristikama sorte. Pri održavanju populacije oprašivača, odabir genotipova vrši se na osnovu proizvodnih karakteristika ili PKS njihovih potomstava. U istraživanjima je korišćen sorta Crvenka mz. Od odabranih genotipova formirane su dve populacije: A od semena superiornih genotipova dobijenog u slobodnoj oplodnji (half sib); B od biljaka superiornih genotipova dobijenih vegetativnom propagacijom (full sib).Ukrštanjem izvorne populacije oprašivača i populacija A i B sa cms linijom A-0401 dobijena su 3 F₁ hibrida koji su sa roditeljima (3 oprašivača i 1 cms linija) uključeni u poljski mikroogled u cilju ispitivanja proizvodnih karakteristika. Populacije A i B su ispoljile bolje kombinirajuće sposobnosti od izvorne populacije oprašivača. F1 hibrid populacije A imao je za 2.51 t/ha veći prinos korena i za 0.28 t/ha veći prinos kristalnog šećera od F1 hibrida izvorne populacije oprašivača. F1 hibrid populacije B imao je za 3.11 t/ha veći prinos korena, i za 0.04 % veći sadržaj šećera pa je u prinosu kristalnog šećera za 0.50 t/ha nadmašio F1 hibrid izvorne populacije oprašivača.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

KOMBINACIONE SPOSOBNOSTI ZA PRINOS KORENA I SADRŽAJ ŠEĆERA KOD ŠEĆERNE REPE

Živko Ćurčić i Lazar Kovačev

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Cilj rada je bio da se ispitaju opšte kombinacione sposobnosti (OKS) roditelja i posebne kombinacione sposobnosti (PKS) dobijenih hibrida šećerne repe. Materijal za istraživanje se sastojao od 8 inbred linija, 3 CMS testera kao majčinske komponente i 24 F hibrida. Analizirana su sledeća kvantitativna svojstva: prinos korena i sadržaj šećera. Opšte i posebne kombinacione sposobnosti su utvrđene metodom linija x tester. Linije sa pozitivnim OKS dale su hibride sa visokim PKS. Pozitivne vrednosti PKS utvrđene su kod kombinacija nastalih ukrštanjem roditelja kod kojih jedan ima dobre, a drugi loše vrednosti OKS. Linije sa pozitivnim vrednostima OKS za prinos korena imale su niske ili negativne vrednosti OKS za sadržaj šećera i obrnuto. Linija L3 i linija L6 imale su pozitivne vrednosti i za prinos korena i za sadržaj šećera. U cilju dobijanja hibrida visokog prinosa korena sa visokim sadržajem šećera prednost bi trebale imati linije sa pozitivnim vrednostima OKS i za prinos korena i za sadržaj šećera. U nasleđivanju prinosa korena veći značaj ima neaditivna genotipska varijansa, dok u nasleđivanju sadržaja šećera značajan udeo ima i aditivna genotipska varijansa.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

KAKO POVEĆATI POTENCIJAL ZA PRINOS ŠEĆERNE REPE UPOTREBOM

NS-BETAFIXINA

Nastasija Mrkovački, Snežana Mezei, Nikola Čačić i Lazar Kovačev

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Mikrobiološko đubrivo za šećernu repu, NS-Betafixin, pretstavlja rezultate višegodišnjih istraživanja. U sastav ovog preparata uključeni su selekcijom dobijeni sojevi roda Azotobacter, a izolovani iz rizosfere šećerne repe i sa sposobnošću fiksacije azota iz atmosfere. Takav mikrobiološki preparat može da se nanosi na seme šećerne repe ili se primenjuje inkorporacijom u zemljište pre ili u setvi.Cilj naših istraživanja bio je da utvrdimo efekat dva naćina primene NS-Betafixina kod šećerne repe. U radu su korišćene tri hibridne sorte šećerne repe stvorene u Naučnom institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu i smeša sojeva Azotobacter chroococcum (NS-Betafixin-priznato mikrobiološko đubrivo za šećernu repu iz 2003). Ogledi su postavljeni na tri lokaliteta (Novi Sad, Sombor, Kikinda) po slučajnom blok sistemu u četiri ponavljanja i sa dva načina primene NS-Betafixina: 1.inkorporacijom u zemljište neposredno pre setve i 2. nanošenjem na seme tečne kulture Azotobacter chroococcum (gustina 10 ⁹ po cm ³). Rezultati naših ispitivanja pokazali su da je broj Azotobactera u rizosferi šećerne repe bio povećan od 14-86% inkorporacijom NS-Betafixina u zemljište na tri lokaliteta u Vojvodini. Takođe dobijeno je povećanje prinosa korena šećerne repe 3-4 t/ha kod inokulisanih varijanti.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

Održavanje oprašivača sorte LARA rekurentnom selekcijom

Snežana Mezei, Lazar Kovačev, Nikola Čačić, Nevena Nagl i Željka Stojaković

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Metodom prezervacije in vitro moguće je dugi niz godina sačuvati genotipove u neizmenjenom stanju. Ova metoda kod autosterilnih genotipova omogućuje primenu rekurentne selekcije u identifikaciji genotipova sa boljim kombinacionim sposobnostima od proseka populacije. Rekombinacijom odabranih superiornih genotipvoa moguće je stvoriti novu populaciju sa poboljšanim kvantitativnim svojstvima. Cilj rada je bio da se od potomstava superiornih genotipova čuvanih u in vitro uslovima formira nova populacija oprašivača sorte Lara. Monogermna hibridna sorta Lara nastala je ukrštanjem majčinske komponente, monogermne muško sterilne familije uske genetičke osnove, dobrih kombinacionih sposobnosti, tolerantna na cerkosporu i sa Holly genom otpornosti prema rizomaniji. Oprašivač je diploidna multigermna populacija koja se odlikuje tolerantnošću prema cerkosori, a poseduje Rizor gene tolerantnosti prema rizomaniji U radu su korišćeni fenotipski superiorni genotipovi populacije oprašivača od odabranih pojedinačnih biljaka iz populacije. Stvorena je homogena klonska populacija koja je čuvana u banci genotipova. Visok procenat stope umnažanja dobijen je stimulacijom aksilarnih pupoljaka na vegetativnom tkivu cvasti. Na bazi proizvodnih karakteristika hibida superiorni genotipovi su razmnoženi vegetativno i od njih je stvorena nova populacija oprašivača Lare.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

CITOGENETSKA ISPITIVANJA CITOPLAZMATSKE MUŠKE STERILNOSTI KOD ULJANE REPICE

Jovanka Atlagić, Ana Marjanović-Jeromela i Radovan Marinković

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

U oplemenjivačkim programima na uljanoj repici intenzivno se radi na stvaranju hibrida. To podrazumeva iznalaženje novih izvora CMS-a, kao i njihovo prenošenje u genotipove koji poseduju poželjne gene za ostala agronomski važna svojstva. U istraživanjima su korišćeni različiti tipovi CMS-a, koji su povratnim ukrštanjima preneti u inbred linije. Izučavanje svojstva CMS-a je izvršeno kroz procenu razvijenosti prašnika – antera, ocenu prisustva polena u anterama, odredjivanje vitalnosti polena i analizu mejoze – mikrosporogeneze. Najčešće su kod muško sterilnih cvetova antere bile slabo razvijene i bez polena. Mejoza se odvijala normalno (pahiten, dijakineza, metafaza I, anafaza I, anafaza II, telofaza II). Razlike u tipovima CMS-a su postojale u prekidu mikrosporogeneze u različitim fazama. Najčešće je to bilo posle faze tetrada, ali su zabeleženi slučajevi formiranja mikrospora, pa čak i polenovih zrna, ali deformisanih i sterilnih.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

GENETIČKA DIVERGENTNOST GENOTIPOVA SOJE (Glycine max L.) ZA SADRŽAJ FENOLNIH JEDINJENJA

Sanja Kereši³, Marija Kraljević-Balalić¹, Đorđe Malenčić¹ i Jegor Miladinović²

¹Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

²Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

³Postdiplomac, stipendista Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine, ev. br. projekta 6852

Fenolna jedinjenja prisutna u semenu soje imaju višestruku ulogu - povećavaju njegovu otpornost na napade bolesti i štetočina i deluju kao efikasni antioksidanti čime dodatno uvećavaju nutritivnu vrednost soje kao namirnice u ishrani ljudi i životinja. Cilj istraživanja bio je da se odredi sadržaj ukupnih fenola i flavonoida u semenu 14 domaćih i stranih genotipova soje, i da se primenom klaster analize utvrdi stepen njihove divergentnosti za date biohemijske parametre. Sadržaj fenola i flavonoida je određen iz 70% acetonskog ekstrakta semena spektrofotometrijskom metodom, a dobijeni podaci su obrađeni u statističkim programima MSTAT-C i Statistica 7.0. Prema sadržaju fenola, genotipovi se izdvajaju u tri klastera, a među pojedinim genotipovima su utvrđene značajne, odnosno visoko značajne razlike. Po sadržaju flavonoida genotipovi su ujednačeni i grupisani takođe u tri klastera, dok značajno manji sadržaj flavonoida ima samo domaća sorta Sava. Kao genotip sa najvišim sadržajem flavonoida i fenola izdvaja se kineska linija LN92 - 7369, koja se zato može preporučiti za dalje uključivanje u program hibridizacije.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

GENETIČKA DIVERGENTNOST RODITELJSKIH LINIJA SOJE I PRINOS ZRNA U POTOMSTVU

Vesna Perić, Iva Erić, Snežana Drinić-Mladenović i Mirjana Srebrić

Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Zemun Polje

Glavni zadatak oplemenjivanja samooplodnih biljaka je dobijanje i identifikacija superiornih genotipova, koji su rezultat transgresivne segregacije roditeljskih alela. Verovatnoća za dobijanje ovakvih genotipova raste ukoliko su roditelji genetički divergentni i razlikuju se u što većem broju alela za određeno svojstvo. Genetički markeri su korisno sredstvo za procenu genetičke udaljenosti roditeljskih komponenti i predviđanje osobina njihovog potomstva.

Cilj ovog rada bio je da se ispita genetička distanca (GD) izmedju genotipa ZPS 015 i genotipova L 91-3103, Ravnica, Shine, L 90-14 and ZPS 107 i uporedi sa prinosom semena i brojem superiornih linija u potomstvu. Genotip ZPS 015 korišćen je kao roditelj u ukrštanjima sa ostalih pet genotipova. Svi genotipovi su dobrih agronomskih osobina i pretpostavka je da će dati superiorno potomstvo. RAPD analizom ovih genotipova izvršenom pomoću 18 prajmera dobijeno je ukupno 75 fragmenata, od čega je 20% bilo polimorfno. Koeficijenti sličnosti po Jaccard-u kao i Simple Matching Coefficient ukazuju na malu genetičku udaljenost roditelja. Podaci o prinosu potomstva F4 generacije svake kombinacije ukrštanja upoređeni su sa GD roditelja pomoću Spearman-ove korelacije ranga i dobijena je negativna i nesignifikantna vrednost koeficijenta.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

UTICAJ EKOLOŠKIH USLOVA NA KORELACIJE MORFOLOŠKO-PROIZVODNIH OSOBINA TRI SORTE SOJE

Radovan Sabovljević¹, Vladan Plazinić², Srđan Anđelović² i Milorad Rošulj³

¹Poljoprivredni fakultet, Zemun

²SELSEM-INR Uljarice, Beograd

³Institut za kukuruz «Zemun Polje», Zemun Polje

U poljskim ogledima ispitivan je uticaj nekontrolisanih ekoloških uslova (meteorološke prilike tokom vegetacionog perioda) i kontrolisanog ekološkog činioca (gustina useva) na korelacionu povezanost u ispoljavanju morfološko - proizvodnih osobina biljaka tri domaće sorte soje. Ogledi su bili u tri vegetaciona perioda (1999, 2000. i 2001. godina) sa tri gustine useva (300.000, 400.000 i 600.000 biljaka po hektaru) i tri sorte soje (Dragana, Nera i Volođa).

Na biljkama su merene sledeće morfološko - proizvodne osobine: visina stabla (biljke); broj kolenaca; broj mahuna na biljci (ukupan); broj semena na biljci (ukupan); broj grana na biljci; broj mahuna na granama; broj semena na granama. Utvrđeni su koeficijenti korelacije (r) između svake osobine. Korelacije su utvrđene za svaku godinu (vegetacioni period) posebno i svaku sortu soje posebno. Vrednosti koeficijenata korelacije (r) vrlo su razlličite (po godinama, sortama i između osobina) ali se mogu utvrditi i tendencije grupisanja tih koeficijenata. Gustina useva uzeta je u rastućem nizu pri postavljanju korelacija.

Za osobine broj mahuna na biljci (ukupno) i broj semena na biljci (ukupno) urađena je i klaster - analiza (po osnovi razlika, Euklidsko rastojanje) u odnosu na interakcije ukupnih ekoloških uslova (godina x gustina) u usevu soje. Klaster - grupisanje i korelacioni koeficijenti pokazuju podudarnost u ispoljavanju. Na osnovu klaster - analize (dendrograma) tri ispitivane sorte soje jasno se razlikuju u odnosu na uticaj ukupnih ekoloških uslova.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

HEMIJSKA MUTAGENEZA KUPUSA Brassica oleracea var capitata L.

І. PREŽIVLJAVANJE I VARIJABILNOST MORFOLOŠKIH SVOJSTAVA M1 GENERACIJE

Galina Antonova, Vesselina Nikolova, Valentina Petkova i Nasya Tomlekova

Maritsa Vegetable Crops Research Institute, Plovdiv, Bulgaria

Cilj ovih istraživanja je bilo određivanje uticaja hemijskog mutagena – etil metan sulfonata (EMS) na klijanje i preživljavanje biljaka kupusa sorte Ditmarsko u M1 generaciji, kao i određivanje promena fenotipske ekspresije morfoloških u tehnološkoj zrelosti.

Primena hemijskog mutagena EMS na seme sorte Ditmarsko u koncentracijama od 0.5%, 0.6% i 0.7% nije uzrokovala smrtnost u dozi ispod LD50 u M1 generaciji. Klijanje i preživljavanje su relativno stabilni procesi, na koje je koncentracija EMS različito uticala. Hemijski mutagen je imao inhibitorni i stimulativni efekat na ekspresiju morfoloških svojstava genotipova M1 generacije. To je rezultiralo u širokoj fenotipskoj raznovrsnosti u odnosu na ispitivani indeks.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

HEMIJSKA MUTAGENEZA KUPUSA Brassica oleracea var capitata L.

ІII. EFEKAT ETIL METAN SULFONATA NA MIKROSPOROGENEZU I FERTILNOST POLENA

Vesselina Nikolova, Antonova Galina, Nasya Tomlekova i Valentina Petkova

Maritsa Vegetable Crops Research Institute, Plovdiv, Bulgaria

Cilj istraživanja je bio izučavanje uticaja različitih koncentracija (0,5, 0,6 i 0,7%) etil metan sulfonata na mikrosporogenezu i fertilnosti muških gameta u M₁ biljkama dobijenih od tretiranog semena sorte kupusa Ditmarsko.

Ustanovljeno je da povećanje koncentracije EMS rezultira u smanjenju fertilnosti polena i povećanju procenta biljaka sa niskom vrednošću ovog svojstva. Citološka analiza biljaka sa niskom fertilnošću polena pokazuje da EMS ima negativan efekat na konjugaciju homologih hromozoma i takođe na njihovo pravilno deljenje i migraciju ka polovima vretena, što rezultira u poremećaju mikrosporogeneze i formiranju neredukovanih i neizbalansiranih gameta.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

HEMIJSKA MUTAGENEZA KUPUSA Brassica oleracea var capitata L.

ІV. DNK POLIMORFIZAM

Nasya Tomlekova, Vesselina Nikolova, Valentina Petkova i Galina Antonova

Maritsa Vegetable Crops Research Institute, Plovdiv, Bulgaria

Korišćen je ISSR-PCR metod za detekciju indukovane varijabilnosti na nivou DNK u M₁ generaciji posle hemijskog tretmana semena sorte kupusa Ditmarsko sa EMS u koncentracijama 0,5, 0,6 i 0,7%.

Primenom slučajno odabranih primer sekvenci između tandem ponavljanja dobijeni su različiti uzorci biljaka mutanata proučavane vrste. Utvrđen je polimorfizam između kontrolnih i M₁ biljaka. Identifikovani su različiti DNK profil biljaka mutanta. Kao rezultat predselekcionog pregleda M₁ biljaka promenjeni genotipovi su izabrani i seme za sledeću M₂ generaciju je sakupljeno.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

NENA – SORTA OZIME ULJANE REPICE

Radovan Marinković, Dragan Škorić i Ana Marjanović-Jeromela

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Novostvorena sorta ozime uljane repice koja je bila u ogledima Saveznog zavoda za biljne i životinjske genetičke resurse u periodu od 2002. – 2004. godine pod brojem 9346/01., a prijavljena pod oznakom NS-L-15 priznata je 19. januara 2005. godine pod brojem 320-09-39/14/1-2005-06. Novopriznata sorta je upisana u Registar novostvorenih sorata pod komercijalnim imenom NENA.

Nena je sorta ozime uljane repice, iz grupe "0", priznata 2005. Ima zeljasto stablo, plavičasto zelene boje, visine 95-125 cm sa 6-9 bočnih grana koje se pojavljuju na visini iznad 45 cm. Na jednoj biljci se nalazi 9-12 listova i oko 520 plodova (ljuski) sa 10-30 semenki. Masa 1000 semena je 4,0g. Dužina vegetacije je od 283 - 288 dana. Poseduje visok genetski potencijal za prinos semena – preko 4,5 t/ha, a sadržaj ulja u semenu se kreće oko 47%. Dobro podnosi niske temperature. Zbog niskog sadržaja eruka kiseline (ispod 1%) ulje joj je pogodno za ljudsku ishranu (Marinković i sar., 2003).

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

KOMBINIRAJUĆE SPOSOBNOSTI LINIJA ULJANE REPICE (Brassica napus L.)

Ana Marjanović-Jeromela, Radovan Marinković i Dragana Miladinović

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Površine pod uljanom repicom u svetu su u stalnom porastu. Uljana repica se gaji za dobijanje ulja za humanu konzumaciju, za proizvdnju stočne hrane i biodizela. Za brži napredak u oplemenjivanju neophodno je poznavanje varijabilnosti i kombinacionih sposobnosti selekcionog materijala, odnosno načina nasleđivanja pojedinih svojstava.

U radu su analizirane opšte (OKS) i posebne (PKS) kombinacine sposobnosti pet sorata uljane repice i način nasleđivanja visine biljke, visine prve bočne grane, broja bočnih grana i prinosa semena po biljci. Pozitivni heterozis ispoljio se za visinu biljke i broj bočnih grana kod jedne kombinacije ukrštanja, a za visinu prve bočne grane i prinosa semena kod dve kombinacije ukrštanja.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

PRINOS ZRNA I ULJA SUNCOKRETA U ZAVISNOSTI OD ROKA SETVE

Igor Balalić¹, Nenad Dušanić¹ i Jovan Crnobarac²

¹Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

²Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

S obzirom na činjenicu da je suncokret u nizu zemalja, među koje spada Srbija i Crna, osnovna biljna vrsta za proizvodnju jestivog ulja, stvaraju se hibridi koji će omogućiti visoku proizvodnju semena, odnosno ulja sa jedinice površine. Cilj ovog rada je bio da se ispita uticaj rokova setve, hibrida i godine na prinos semena i ulja kod suncokreta. Odabrana su tri hibrida (Miro, Rimi, Pobednik), koji su zasejani u 8 različitih rokova (počev od 20. marta do 1. juna sa intervalom od 10 dana). Ogled je postavljen po slučajnom blok sistemu u 4 ponavljanja na oglednom polju Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, u toku dve vegetacione sezone. Prinos semena izražen je u kg/ha, a prinos ulja (kg/ha) je dobijen kao proizvod prinosa zrna i sadržaja ulja. Podaci su obrađeni u programu STATISTICA 7.0. Analiza varijanse je pokazala da je prinos zrna i ulja u najvećoj meri bio uslovljen godinom (83.5% tj. 91.5%), mada su i ostali izvori varijacije bili značajni, osim interakcije hibrid x godina za obe ispitivane osobine. Ni prinos ulja nije značajno varirao u zavisnosti od hibrida. Udeo rokova iznosio je 3.72% za prinos zrna i 4.27% za prinos ulja. Prinos zrna i prinos ulja bio je značajno veći u 2004. nego u 2005. godini, uzimajući u obzir prosek za sve rokove setve i hibride.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

CITOGENETSKA ISPITIVANJA HEKSAPLOIDNE VRSTE Helianthus tuberosus I NJENIH F₁ I BC₁F₁ HIBRIDA SA GAJENIM SUNCOKRETOM, H. annuus

Jovanka Atlagić i Sreten Terzić

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

H.tuberosus predstavlja potencijalni izvor otpornosti prema mnogim prouzrokovačima bolesti. U istraživanjima su korišćene tri populacije vrste H.tuberosus koje su ukrštane sa gajenim suncokretom. Dobijeno je 6 hibridnih kombinacija F₁ i 2 BC₁F₁ gen. Izvršena je analiza mejoze acetokarmin metodom (Georgieva-Todorova, 1976) i vitalnosti polena bojenom metodom (Alexander, 1969). Mejoza kod gajenog suncokreta proticala je normalno, a vitalnost polena bila visoka (96,8-98,9%). Kod vrste H. tuberosus mejoza je proticala uz nizak % nepravilnosti tipa neuključenih hromozoma. Vitalnost polena je bila visoka (97,2-98,7%). Kod F₁ hibrida najčešće je bilo normalno parenje hromozoma (34 bivalenta), a zabeležene su mejocite sa 28-32 bivalenta uz pojavu uni- i kvadrivalenata. Procenat mejocita sa izbeglim hromozomima u metafazi I je bio 24,6-87,2, sa izostalim hromozomima u anafazi I 10,5-81,0, a u telofazi 25,0-33,3. Hromozomski mostovi su detektovani u 0-9.9% anafaznih mejocita. Vitalnost polena kod F₁ hibrida se kretala od 27,0-47,9%. Kod BC₁F₁ hibrida broj bivalenata je bio od 16-25, univalenata od 2-18, a multivalenata od 0-1. Iako je očekivan triploidan broj hromozoma (51) kod BC₁F₁hibrida broj hromozoma je bio od 45-57. Vitalnost polena se kretala 0-54,3%.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

PROVERA USPEŠNOSTI MEĐUVRSNOG UKRŠTANJA POPULACIJA DIVLJE VRSTE Helianthus annuus L. SA GAJENIM SUNCOKRETOM

Sreten Terzić, Jovanka Atlagić i Dejana Panković

Naučni i nstitut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Radi provere uspešnosti ukrštanja, posmatrane su promene u fenotipu, mejozi i vitalnosti polena F₁ hibrida u odnosu na roditelje, kao i polimorfnost mikrosatelitskih sekvenci DNK (SSR) u međuvrsnom ukrštanju divlje vrste Helianthus annuus L. sa gajenim suncokretom.

Osobine fenotipa F₁hibridnih biljaka su bile ili bliže divljoj vrsti ili intermedijarne. U mejozi F₁hibrida je bio prisutan mali broj mejocita (0 do 10%) sa nepravilnostima u parenju hromozoma. Primenom SSR markera potvrđeno je da su hibridne kombinacije dobijene međuvrsnim ukrštanjem. U većini hibridnih kombinacija su nađeni aleli kojih nije bilo kod roditelja što je dodatni dokaz da one nisu nastale samooplodnjom.

Dobijeni rezultati ukazuju da se SSR markeri mogu efikasno koristiti za proveru uspešnosti ukrštanja filogenetski bliskih vrsta, kod kojih u F₁generaciji nisu prisutne značajne promene u fenotipu, mejozi i vitalnosti polena.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

GENETIKA PREČNIKA GLAVE I MASE 1000 SEMENA: HERITABILNOST, BROJ DELUJUĆIH FAKTORA I KORELACIJE

Radovan Marinković, Dejan Jovanović i Ana Marjanović – Jeromela

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Kod dva dvolinijska hibrida nastala ukrštanjem između četiri inbred linije suncokreta analiziran je uticaj gena sa aditivnim i dominantnim efektima kao i njihova interakcija u nasleđivanju mase 1000 semena i prečnika glave. Proučavana je heritabilnost u užem i širem smislu (h_a i h_b) kao i broj faktora (k) koji uslovljavaju razlike kod navedenih svojstava. Pojedinačni (scaling) testovi i procene efekata aditivnih, dominantnih i epistatičkih gena rađeni su po modelu Generation Mean Analysis (Mather, 1949 i Mather i Jinks, 1982). Heritabilnost u širem smislu (h_b) računata je prema Mahmud i Kramer (1951), Briggs i Knowles (1967), Mather (1949), Burton (1951), Weber i Moorthy (1952) i Lawrence i Jinks (1973), a u užem smislu (h_a) prema Warner (1952). Standardna greška za izračunavanje heritabilnosti računata je kao što su predložili Pesek i Baker (1971). Izračunavanje broja efektivnih faktora koji uslovljavaju razlike u masi 1000 semena i sadržaju ljuske rađena je prema Weber (1950) i Burton (1951). Regresioni i korelacioni koeficijenti izračunati su za svaku liniju posebno prema Briggs i Knowles (1967). Aditivno dominantan model nije bio adekvatan za masu 1000 semena kod drugog (C₂), a za prečnik glave kod oba ukrštanja (C₁ i C₂). Model je bio adekvatan za masu 1000 semena kod prvog (C₁) ukrštanja. Aditivni genski efekti bili su značajniji od neaditivnih u nasleđivanju mase 1000 semena kod oba, a u nasleđivanju prečnika glave kod drugog (C₂) ukrštanja. Epistatički genski efekti aditivan x dominantan (j) i dominantan x dominantan (l) bili su značajno uključeni samo u nasleđivanju mase 1000 semena i to kod drugog ukrštanja. Tip epistaze bilo je moguće odrediti samo za masu 1000 semena kod drugog ukrštanja. Ispoljila se duplikatna epistaza između dominantnih gena sa negativnim predznakom. Heritabiolnost u širem smislu se kretala od 47,57% do 50,20% - u proseku 48,54% za masu 1000 semena i od 0,0% do 60,39% - u proseku 34,80% za prečnik glave. Heritabilnost u užem smislu za masu 1000 semena bila je u proseku 13,94%, a za prečnik glave 34,87%. Jedan gen je kontrolisao razliku za oba proučavana svojstva kod korišćenih linija.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

ISPITIVANJE KOMPONENTI PRINOSA U SELEKCIONOM MATERIJALU KROMPIRA

Emiliya Nacheva

Institute of Vegetable Crops, Maritza, Plovdiv, Bulgaria

Tokom perioda 2003-2005 godina u Institut za povrtarstvo Maritza, Plovdiv ispitivane su komponente prinosa sedam srednje-ranih sorata i linija (E 28, E 30, E 68, E 102, E 199, E 330, Sante) krompira. Cilj istraživanja je utvrđivanje efekta uslova ekoloških regiona, godine, genotipa i interakcije između njih na variranje broja izdanka po biljci, broj krtola po izdanku, standardni i nestandardni broj krtola po biljci, standardnu težinu krtola. Linije E 68 (5,6) i E 30 (4,9) imaju veći broj izdanaka po biljci, a linije E 102 (118,9g) i E 199 (90,2g) veću standardnu težinu krtola. Najveći prinos su imale (g/bokoru) linije Е 102 (808,5g) i Е 199 (775,7g).

Fenotipska varijabilnost glavnih komponenti prinosa (broj izdanaka po biljci, broj krtola po izdanku i težina standardnih krtola) je uslovljena pre svega razlikama u između genotipova ispitivanih linija i sorata, dok varijabilnost njihovih derivata (broj krtola i težina po bokoru) u mnogome zavisi od interakcije genotipa sa faktorima spoljašnje sredine.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

ISKORIŠĆAVANJE MUTANATA (NOR I RIN GENA) U OPLEMENJIVANJU PARADAJZA (Licopersicon esculentum MILL.)

Dejan Cvikić¹, Bogoljub Zečević¹, Nenad Pavlović¹ i Slaven Prodanović²

¹Institut SRBIJA, Centar za povrtarstvo, Smederevska Palanka

²Poljoprivredni fakultet, Zemun

Metodom punog dialela (bez recipročnih ukrštanja) izvršena su ukrštanja dve linije paradajza sa normalnim periodom sazrevanja plodova (NR-1 i NR-2) i dve mutantne linije (NR-10 i NR-12) kod kojih je period sazrevanja odložen (shelf life). Izvršena je determinacija mutantnih gena pomoću χ² testa na uzorku od 100 plodova F₂ generacije.

Praćeno je propadanje ubranih plodova do 60-og dana nakon berbe, a podaci su uzimani u intervalima na svakih 10 dana na roditeljskim linijama i potomstvu F₁ i F₂ generacije. Plodovi su čuvani u kontrolisanim uslovima (u mraku, na temperaturi od 5^oC.).

Možemo reći da genotipovi paradajza sa nor ili rin genom poseduju poželjne osobine (odloženo sazrevanje, mogućnost dugog čuvanja, kao i veliku čvrstinu ploda) koje zahtevaju savremeni pravci selekcije, te ih s toga treba uključiti u selekcione programe koje za cilj imaju stvaranje komercijalnih F₁ hibrida.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

RUBIN – NOVA SORTA PAPRIKE ZA MLEVENJE

Velichka Todorova i Galina Pevicharova

Maritsa Vegetable Crops Research Institute, Plovdiv, Bulgaria

Nova sorta je stvorena u Maritsa Institutu za povrtarstvo, Plovdov, Bugarska. To je visoko prinosna sorta paprike pogodna za mlevenje i uljane smole.

Biljke formiraju grm neograničenog rasta srednje visine 46 – 65 cm sa 20-25 cm dugim stablom, 2-3 poredane dobro olistale grane i sa prosečno 9-16 crvenih plodova. Listovi su zeleni, ovalni, zašiljeni na vrhu sa srednjom dužinom i širinom.

Rubin se ističe visećim plodovima i lakšim branjem u odnosu na druge dve bugarske sorte Gorogled 6 i Buketen 50. Plodovi su sa oštrim vrhom, uskom osnovom i pokrivenom čašicom. Plod je prosečne dužine 9-11 cm i prečnika oko 2 cm. Površina ploda je relativno glatka sa veoma tankim uzdužnim udubljenjima i bez ožegotina. Težina ploda je prosečno 8-15 g i iskorljistivi deo ploda čini 85-90%.

Rubin prevazilazi sortu Gorogled 6 u prinosu suve materije za 10 - 15 % i Buketen 50 za 15 - 20 %. Sadržaj suve materije u optimalnom vremenu berbe je oko 22% i pigment je između 170 - 220 ASTA. Nova sorta se ne razlikuje po kvalitetu i količini pigmenta od Gorogled 6 i Buketen 50. Sorta Rubin zadržava visok nivo pigmenta tokom jednogodišnjeg čuvanja u skladištima.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

PROIZVODNE KARAKTERISTIKE EKSPERIMENTALNIH HIBRIDA PAPRIKE

Todor Tudžarov

Zemjodelski Institut, Skopje

Paprika je jedna od vodeќih povrtarskih kultura u Makedoniji koja pokriva 7-9000 ha i sve više ima izvoznu orientaciju. U izvozu pored papriku za industrisku preradu nameќe se rana proizvodnja. Podem plasteničke proizvodnje koja svakodnevno se usovršava zahteva i soodvetne visokorodne i kvalitetne sorte i hibride. To je pobudilo interes za stvarenje sopstvenih hibrida, adaptirane na agroekoloških uslova koje posedujemo, koji bi bili nosioci proizvodnje. U ovom radu ispitali smo14 hibrida uz 4 standarda i to: 10 sa lutim i 4 sa slatkim plodovima. Ispitivanja su izvedena u plastenike bez zagrevanje u toku dve godineu Skoplju i Prilepu sa po 20 biljaka bez ponavljanja. Produktivnost hibrida kretala se od 84,7 do 112,4 t/ha kod lutih i od 75,5 do 101,8 t/ha kod slatkih hibrida. Ranozrelost pojedinih hibrida bila je od 47,1 do 57,1 % kod lutih i od 42,8 do 62,8 % kod slatkih. Masa ploda kreќe se od 37 do 59 grama kod lutih i od 45 do 99 grama kod slatkih u proseku . Ispitivani hibridi imaju glavno žutu boju ili su sa žuto belu ili žuto zelenu nijansu. Forma plodova uglavnom je rogovidna kod lutih do tip kapija kod slatkih hibrida. Imajuќi u vidu rezultate koje smo dobili treba da se više radi na 5-6 lutih hibrida i na dva slatkih sa ciljem unošenje u sortnoj listi.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

VARIJABILNOST I KOEFICIJENT HERITABILNOSTI PROSEČNOG SADRŽAJA SUVE MATERIJE U LUKOVICAMA CRNOG LUKA (Allium cepa L.)

Nenad Pavlović¹, Dejan Cvikić¹, Milan Zdravković¹, Radiša Đorđević¹ i Slaven Prodanović²

¹Institut SRBIJA, Centar za povrtarstvo, Smederevska Palanka

²Poljoprivredni fakultet, Zemun

U cilju ispitivanja varijabilnosti prosečnog sadržaja suve materije u lukovicama crnog luka, postavljen je ogled na oglednom polju Centra za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci u toku 2000. i 2001. godine. Ogled je izveden po slučajnom blok sistemu u pet ponavljanja. Za istraživački materijal korišćeno je deset sorata, različitog geografskog porekla. Utvrđene vrednosti ispitivanih svojstava su obrađene analizom varijanse dvofaktorijalnog ogleda-model 2. (Hadživuković, 1991). Komponente fenotipske varijanse, genotipski i fenotipski koeficijent varijacije i heritabilnost u širem smislu izračunate su prema Singh i Chaudhary (1976).

Značajna varijabilnost je dobijena za prosečni sadržaj suve materije u lukovicama tokom obe godine istraživanja. Ispitivana osobina imala je varijansu genotipa veću od varijanse faktora spoljašne sredine i koeficijent fenotipske varijacije veći od koeficijenta genetičke varijacije.

Veći udeo genetičke u ukupnoj fenotipskoj varijabilnosti potvrđuje visoka heritabilnost.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

UTICAJ AFILA GENA NA VISINU FORMIRANJA

PRVIH MAHUNA KOD GRAŠKA Pisum sativum L.

Radiša Đorđević, Bogoljub Zečević, Jelena Damnjanović, Nenad Pavlović i Milan Zdravković

Institut SRBIJA, Centar za povrtarstvo, Smederevska Palanka

Gen af u homozigotnom recesivnom stanju kod graška uslovljava modifikaciju lista biljke, tako da se umesto normalne građe lista (parno-perast), formira vitice sa zaliscima. Sorta Filigreen afila tipa ukrštena je sa 12 sorti normalne građe lista, sa ciljem utvrđivanja uticaja afila genotipova na visinu formiranja prvih mahuna graška u potomstvu. Ova osobina ima veliki značaj kod industrijskih sorti koje se mehanizovano ubiraju. Genetička analiza F₁ i F₂ generacije (odnos razdvajanja 3:1, normalni list : afila) utvrdila je monogenetski karakter ove osobine. Visina stabljike do prvih mahuna F₁ generacije (koja je normalnog lista) viša je nego kod roditelja oba tipa za 14% prosečno, i javlja se kao uticaj superdominacije i heterozisa. U F₂ generaciji kod biljaka sa normalnom građom došlo je do smanjenja visine stabljike do prvih mahuna u odnosu na F₁ za 8%, a kod afila biljaka za 12% u odnosu na F₁ generaciju. Visina formiranja prvih mahuna F₂afila populacije bila je na nivou visine kod viših roditelja (očeva).

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

KOMBINACIONE SPOSOBNOSTI ZA MASU PLODA LUBENICA

Jelica Gvozdanović-Varga, Mirjana Vasić i Janko Červenski

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Lubenica zauzima značajne površine u setvenoj strukturi povrća, i jedan od faktora unapređenja ove proizvodnje je odgovarajući sortiment. Oplemenjivanje uključuje stvaranje čistih linija i ispitivanje kombinacionih sposobnosti različitim metodama ukrštanja. U radu je korošćeno 6 linija lubenica, na kojima su izvedena ukrštanja po metodi potpunog dialela. Analizirana je masa ploda jer je to jedna od osobina koja direktno utiče na visinu prinosa, a ujedno i tržišna karakteristika ploda. ANOVA kombinacionih sposobnosti ispitivanih linija ukazala je da postoje visoko značajne razlike za OKS i PKS. Kao dobri opšti kombinatori za krupnoću ploda pokazale su se linije P-2 i P-4, koje su imale i visoke vrednosti PKS u direknim i recipročnim ukrštanjima. Frekvencija dominantnih alela bila je veća od recesivnih, ali je vrednost prosečnog stepena dominacije manja od jedinice te se u nasleđivanju krupnoće ploda lubenica radi o parcijalnoj dominaciji uzevši u obzir sve kombinacije.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

KOMPONENTE PRINOSA SEMENA POPULACIJA ENGLESKOG LJULJA

(Lolium perenne L.)

Dejan Sokolović, Jasmina Radović, Zoran Lugić, Zorica Tomić i Snežana Babić

Institut SRBIJA, Centar za krmno bilje, Kruševac

Nakon dugotrajnog procesa selekcije i dobijanja određene količine osnovnog semena nove sorte engleskog ljulja predstoji dug put za umnožavanjem semena sorte. Novokreirani genotipovi moraju posedovati mogućnost dobre produkcije semena da bi proces umnožavanja bio isplativ i da bi postojalo interesovanje semenara za proizvodnjom istog. Usled toga, tokom kreiranja novih sorti engleskog ljulja, pored oplemenjivanja na agronomski najbitnije osobine, treba posebnu pažnju posvetiti oplemenjivanju na prinos semena.

U radu su proučavane komponente prinosa semena početnih oplemenjivačkih populacija engleskog ljulja koje su prikupljene u centralnoj Srbiji. Najveći broj generativnih izdanaka po biljci zabeležen kod populacije Jastrebac (502), koja je pokazala i najveći prinos semena (8,12g po biljci). Takođe su proučavane sledeće osobine: dužina klasa, broj klasića na klasu, dužina klasića, masa hiljadu semena i zametanje semena. Utvrđena je visoka genetička varijabilnost u okviru populacija i vrlo značajna razlika između populacija za sve proučavane osobine. Proučavajući međuzavisnost komponenti prinosa semena utvrđeni su značajni koeficijenti korelacije između dužine klasa i broja generativnih izdanaka, kao i između zametanja i vremena klasanja, odnosno broja klasića na klasu.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

GENETIČKA VARIJABILNOST ZA KOMPONENTE PRINOSA SEMENA LUCERKE (Medicago sativa L.)

Jasmina Radović, Zoran Lugić, Goran Jevtić i Ratibor Štrbanović

Institut SRBIJA, Centar za krmno bilje, Kruševac

Cilj rada je odredjivanje genetičke varijabilnosti poboljšane populacije lucerke za komponente prinosa semena. Potomstvo je dobijeno ručnim ukrštanjem slučajno odabranih biljaka po proceduri koju su za ksenogamne biljke predlozili Comstock i Robinson. Ogled je postavljen po Nested dizajnu I sa setovima u okviru ponavljanja. Proučavano je ukupno 48 half-sib (HS) potomstava podeljena u dva seta. U toku dvogodišnjeg perioda iskorišćavanja na pojedinačnim biljkama su praćene sledeće osobine: visina biljaka, broj izdanaka po biljci, broj mahuna po stabljici, broj zrna po mahuni i prinos semena po biljci.

Rezultati pokazuju visoku varijabilnost za praćene osobine u obe godine istraživanja. U prvoj godini, zbog povoljnih meteoroloških uslova, ostvarene su znatno veće vrednosti za sve praćene osobine. Utvrđeni pokazatelji varijabilnosti ukazuju na visok genetički potencijal ispitivane populacije. Visoka varijabilnost je utvrđena za prinos semena po biljci i broj stabljika, dok je niži koeficijent varijacije dobijen za visinu biljaka i ostale praćene osobine. Varijabilnost pojedinačnih biljaka u okviru HS potomstava je takođe bila visoka. Rezultati ukazuju na značajnu genetičku varijabilnost unutar populacije za praćene osobine.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

KORELACIONI ODNOSI KOMPONENTI PRINOSA SEMENA LUCERKE

Olivera Ilić i Dragan Đukić

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

U radu je dat prikaz rezultata istraživanja korelacionih odnosa komponenti prinosa semena 10 genotipova lucerke u uslovima slobodne oplodnje (polycross). Istraživanja su obavljena u Naučnom institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu u Rimskim Šančevima od 2000. do 2002. godine. Na osnovu rezultata istraživanja, ustanovljene su visoko značajne korelacione veze između broja mahuna po cvasti i broja zrna po cvasti (r= 0,645), kao i broja zrna po mahuni i broja zrna po cvasti lucerke (r= 0,685). Takođe, odnos između broja cvasti po stabljici i prinosa semena bio je značajno pozitivan (r= 0,589). Nasuprot tome, utvrđena je negativna korelacija između broja ovula po ovarijumu i prinosa semena (r= –0,614), kao i broja ovula po ovarijumu i broja cvasti po stabljici lucerke (r= −0,598).

Najveći prinos semena lucerke ostvaren je sa sortom Europe (651,40 kg ha^-1), a najmanji sa genotipom Le-6 (426,25 kg ha^-1 semena), pa su razlike bile visoko značajne (CV=14,93%).

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

OSOBINE DOMAĆIH SORTI CRVENE DETELINE (Trifolium pratense L.) PREMA PROTOKOLU UPOV-A

Sanja Vasiljević¹, Aleksandar Miki^ć1, Vojislav Mihailović¹, Slobodan Katić¹, Zoran Lugić²,

Gordana Šurlan-Momirović³, Tomislav Živanović³, Dragan Milić¹ i Imre Pataki¹

¹Naučni institut za ratrstvo i povrtarstvo, Novi Sad

²Institut SRBIJA, Centar za krmno bilje, Kruševac

³Poljoprivredni fakultet, Zemun

Crvena detelina je druga po značaju višegodišnja krmna leguminoza. U Srbiji i Crnoj Gori se gaji na oko 123.000 ha. Na domaćem tržištu najveća je potražnja za sortama stvorenim u našim naučnim institutima (Centar za krmno bilje - Kruševac i Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad). S obzirom na sve veću potražnju semena naših domaćih sorti crvene deteline u inostranstvu, a u cilju uključivanja u međunarodnu trgovinu od naročitog je značaja pristupanje naše zemlje međunarodnoj organizaciji UPOV, sa sedištem u Ženevi. Konvencijom UPOV o zaštiti biljnih sorti koja je 1961 god. doneta u Parizu, a sa revizijama izmenjena 1972, 1978 i 1991 godine, definisana su prava oplemenjivača, a svaka biljna sorta se može zaštiti ako je originalna, uniformna i stabilna. U cilju registracije i zaštite domaćih sorti crvene deteline najpre su prikupljeni priznati međunarodni standardi, a potom je 2005. god. u Naučnom institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu postavljen ogled po protokolu UPOV-a za crvenu detelinu iz 1985. i 2001. godine. Sorte su ispitivane u odnosi na sledeće osobine: boja semenjače, ploidnost, visina biljke u godini setve, boja lista u godini setve, tendencija cvetanja u godini setve, vreme cvetanja, dužina stabljike, debljina stabljike, broj internodija, maljavost stabljike, oblik srednje liske, dužina srednje liske, širina srednje liske, učestalost pege na listu, forma rasta u jesen u godini setve. Pomoću multivarijacione analize određene su sličnosti i razlike između ispitivanih sorata.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

UTICAJ MORFOLOŠKIH OSOBINA NA PRINOS ZRNA PROTEINSKOG GRAŠKA (Pisum sativum L.)

Vojislav Mihailović¹, Aleksandar Mikić¹, Slobodan Katić¹, Đura Karagić¹, Pero Erić² i Branko Ćupina²

¹Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

²Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Mikroogled sa sortama proteinskog graška (Pisum sativum L.) izveden je na oglednom polju Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo na Rimskim Šančevima tokom 2003, 2004. i 2005. godine, obuhvatajući tri sorte tzv. divljeg tipa (genetske strukture Det Le Fa Fas Af Det), tri sorte ograničenog rasta stabla, skraćenih članaka i običnog tipa lista (det le Af), tri sorte ograničenog rasta stabla, skraćenih članaka i afila tipa lista (det le af), dve sorte fascijantnog stabla (fa fas) i tri sorte veoma razvijenog funikulusa (def). Sorte tzv. divljeg tipa odlikovale su se najvećim prosečnim vrednostima visine biljke (92 cm) i broja članaka po stablu (23,7). Najveći prosečan broj mahuna po biljci (8,0) i najveći prosečan broj zrna po biljci (28,5) utvrđen je kod sorti sa fascijantnim stablom. Sorte ograničenog rasta stabla, skraćenih članaka i običnog tipa lista, kao i sorte ograničenog rasta stabla, skraćenih članaka i afila tipa lista, odlikovale su se najvećim prosečnim vrednostima mase hiljadu zrna (243 g i 230 g) i najvišim prinosima zrna po biljci (5,55 g i 5,64 g) i jedinici površine (5612 kg ha^-1 i 5524 kg ha^-1). Najviši prosečan žetveni indeks (0,51) određen je kod sorti ograničenog rasta stabla, skraćenih članaka i afila tipa lista i sorti veoma razvijenog funikulusa.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

KORELACIJE IZMEĐU KOMPONENTI PRINOSA ZELENE KRME LUCERKE

(Medicago sativa L.) U ZAVISNOSTI OD GODINE ŽIVOTA

Vladanka Mikić, Jasmina Radović, Zoran Lugić i Dragi Lazarević

Institut SRBIJA, Centar za krmno bilje, Kruševac

Mikroogled sa varijabilnošću agronomskih osobina lucerke (Medicago sativa L.) vezanih za zelenu krmu izveden je tokom 2001, 2002. i 2003. godine na oglednom polju Centra za krmno bilje u Mačkovcu i uključio je osam genotipova nastalih iz razičitih populacija nastalih ukrštanjem. Praćene su visina biljke (cm), broj izdanaka po biljci, broj bočnih grana po biljci, dužina srednje liske (mm), širina srednje liske (mm) i masa biljke u svežem stanju (g). U prvoj godini života bilo je tri otkosa, dok je u drugoj i trećoj godini života bilo po četiri otkosa. U prvoj godini života, najviša pozitivna korelacija postojala je između broja izdanaka po biljci i mase biljke (r=0,76), dok je umerena pozitivna korelacija postojala između broja izdanaka po biljci i broja bočnih grana po biljci (r=0,48). U drugoj godini života, masa biljke bila je u visokoj pozitivnoj korelaciji sa visinom biljke (r=0,74), kao i u umerenoj pozitivnoj korelaciji sa dužinom srednje liske (r=0,58), dok je visina biljke bila u pozitivnoj korelaciji sa brojem bočnih grana po biljci (r=0,63) i dužinom srednje liske (r=0,55). U trećoj godini života, utvrđene su pozitivne korelacije između mase biljke i visine biljke (r=0,69) i mase biljke i broja izdanaka po biljci (r=0,59).

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

VARIJABILNOST MORFOLOŠKIH I POMOLOŠKIH OSOBINA GENOTIPOVA BADEMA IZ POPULACIJE SLANKAMENAČKOG BREGA

Slavica Čolić, Gordan Zec, Dejan Marinković i Snežana Đurović

Institut PKB Agroekonomik, Padinska Skela

Proizvodnja badema u Srbiji daleko zaostaje za potrebama i mogućnostima, a njegovo gajenje se ograničava na okućnice. Badem se odlikuje kratkim periodom biološkog mirovanja i ranim cvetanjem, zbog čega se može uspešno gajiti samo na pojedinim lokalitetima u Srbiji. Jedan od takvih lokaliteta je Slankamenački breg, na kome se sejanci badema masovno gaje na okućnici. Spontana populacija badema na području Slankamenačkog brega odlikuje se velikom genetičkom varijabilnošću u pogledu morfoloških i pomoloških osobina. Višegodišnjim obilaskom ovog lokaliteta i evaluacijom preko 300 stabala sejanaca badema izdvojen je 21 genotip koji se odlikuje dobrom i redovnom rodnošću. Ispitivani su oblik krune, bujnost i razgranatost krošnje, vreme cvetanja, boja i veličina cveta, veličina i oblik ploda. Opis je dat na osnovu deskriptora za badem (IBPGR, 1985). Cilj rada je proučavanje, selekcija i kolekcionisanje genotipova badema i njihovo korišćenje u oplemenjivačkim programima.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

BIOLOŠKO-POMOLOŠKE OSOBINE NEKIH SELEKCIJA ORAHA IZ PRIRODNE POPULACIJE

Milisav Mitrović, Rade Miletić, Milan Rakićević, Miladin Blagojević i Ivana Glisić

Institut SRBIJA, Centar za voćarstvo i vinogradarstvo, Čačak

Populacija oraha u Srbiji, a posebno u pojedinim regionima je veoma bogata i heterogena. Uz to orah je anemofilna vrsta, te se potomstvo odlikuje velikim polimorfizmom. Samim tim, osnov selekcije oraha čini raspoloživi fond gena u populacijama. To je ujedno i potencijal koji omogućava kvalitetnu selekcijiju u cilju stvaranja novih sorti. Iz ovih razloga selekcija se u in situ uslovima permanentno sprovodi. U radu su prikazane važnije biološko–pomološke osobine za izdvojene selekcije oraha u periodu od 2002-2005. godine. Stabla izdvojenih selekcija su vitalna, bujna, sa različitim vremenom početka i završetka vegetacije. Zadovoljavajuće su otpornosti prema niskim zimskim temperaturama i parazitu Gnomonija leptostyla izazivaču bolesti sive pegavosti lišća oraha. Odlikuju se visokom i redovnom rodnošću i potencijalom rodnosti. Plodovi su kvalitetni i po mnogim osobinama prevazilaze opšte poznate standardne sorte oraha.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

PROUČAVANJE POPULACIJA I KLONSKA SELEKCIJA ŠUMSKE I

MEČJE LESKE

Milisav Mitrović, Rade Miletić, Milan Rakićević, Miladin Blagojević i Žaklina Karaklajić-Stajić

Institut SRBIJA, Centar za voćarstvo i vinogradarstvo, Čačak

Po značaju i zastupljenosti iz grupe jezgrastih vrsta voćaka, leska je odmah posle oraha. Njeni plodovi su veoma kvalitetnii aromatični zbog čega je posebno zainteresovana konditorska industrija. Postojeće forme šumske i mečje leske u prirodi su generativnog porekla i predstavljaju veoma bogat genfond, značajan za selekciju. Ciljevi selekcije leske su očuvanje postojeće germplazme, oplemenjivanje i formiranje komercijalnih zasada. Noviji zahtevi prerađivačke industrije leske su i stvaranje sorti okruglastog i nešto sitnijeg ploda. U radu su prikazane važnije karakteristike izučavanih populacija i osobine izdvojenih selekcija. Posebno su analizirani žbunovi i stabla koja se odlikuju bujnošću, vitalnošću, visokom i redovnom rodnošću, otpornošću prema niskim temperaturama i prema štetočini leskotočac (Curculium nucum). Pored ovih osobina posebna pažnja je poklanjana krupnoći, obliku, masi plodova i jezgre kao i hemijskom sastavu.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

KOMPONENTE VARIJABILNOSTI I HERITABILNOST POMOLOŠKIH

I HEMIJSKIH OSOBINA KLONOVA VIŠNJE SORTE MONTMORENSI

Milica Fotirić, Dragan Nikolić i Vera Rakonjac

Poljoprivredni fakultet, Zemun

Kod 12 klonova višnje sorte Montmorensi ispitivano je 5 pomoloških (dužina ploda, širina ploda, masa ploda, masa koštice i dužina peteljke ploda) i 4 hemijske osobine (sadržaj rastvorljivih suvih materija, sadržaj ukupnih šećera, sadržaj invertnih šećera i sadržaj ukupnih kiselina). Na osnovu rezultata analize varijanse za sve ispitivane osobine izračunate su komponente varijabilnosti, koeficijenti genetičke i fenotipske varijacije i koeficijent heritabilnosti u širem smislu. Za sve pomološke osobine ustanovljene su veoma značajne razlike između ispitivanih klonova, dok razlike u pogledu hemijskih osobina nisu bile značajne. Veoma značajan uticaj godine utvrđen je za većinu proučavanih osobina osim za sadržaj ukupnih kiselina. Od komponenti ukupne varijabilnosti upravo godina je predstavljala komponentu koja je u najvećem procenutu uslovila varijabilnost većine proučavanih osobina. Koeficijenti genetičke varijacije pokazuju da je kod proučavanih klonova najmanje varirao sadržaj ukupnih kiselina (CV_g=1,79%), a najviše masa ploda (CV_g=11,41%). Najmanje fenotipsko variranje ustanovljeno je za dužinu ploda (CV_f=4,01%), a najveće za masu ploda (CV_f=13,86%). Koeficijent heritabilnost bilo je najveći za masu koštice (h²=70,27%), a najmanji za sadržaj ukupnih kiselina (h²=7,73%).

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

Uticaj genotipa roditelja na osetljivost hibridnih sejanaca breskve prema prouzrokovaču kovrdžavosti lista

Taphrina deformans (Berk.) Tul.

Gordan Zec, Slavica Čolić, Dejan Marinković i Zoran Janković

Institut PKB Agroekonomik, Padinska Skela

Taphrina deformans (Berk.)Tul. je jedan od najopasnijh parazita breskve. Obolelo lišće breskve se deformiše (kovrdža) i opada u toku juna. Jaka zaraza može prouzrokovati potpun gubitak lišća. U kolekciji odabranih genotipova vinogradske breskve i novijih sorata breskve i nektarine prethodnim radom (1994-1998) ispitana je osetljivost genotipova prema prouzrokovaču kovrdžavosti lista. Genotip vinogradske breskve GR/65/87 i industrijske sorte breskve Villa Ada se karakterišu malom osetljivošću prema prouzrokovaču kovrdžavosti i kao takvi su korišćeni kao roditelji u hibridizaciji. Iz kombinacija GR/65/87 x Villa Ada, GR/65/87 x Vesna, Autumn Glo x GR/65/87, Autumn Glo x Villa Ada i GR/65/87 x GR/65/87 dobijeno je potomstvo od preko 200 hibridnih sejanaca. Hibridno potomstvo je praćeno dve i tri godine u poljskim uslovima, bez primene hemijskih sredstava za zaštitu od prouzrokovača bolesti. Izdvojeni su genotipovi male osetljivosti koji će posle evaluacije pomoloških osobina, biti korišćeni u daljem oplemenjivačkom radu.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

ISPITIVANJE VITALNOSTI POLENA, MEJOZE I STEPENA OPLOĐIVANJA KOD NEKIH SORTI VINOVE LOZE

Biljana Markovska¹, Zvonimir Božinović², Srebra Ilić-Popova² i Violeta Dimovska¹

¹JNU Zemjodelski institut, Skopje, Makedonija

²Fakultet za zemjodelski nauki i hrana, Skopje, Makedonija

Rezultati ispitivanja ovog rada su važne za daljne naučne i praktične radove u vezi sa selekcijom vinogradarstva.

U ovom radu su prezentovani rezultati ispitivanja vitalnosti i nicanje polena kod nekih introduciranih sorti vinove loze (Vitis Vinifera L.) iz naše kolekcije u in vitro uslovima. Ispitivane sorte su: palieri, italija, merlo i šardone.

Za ispitivanje nicanja polena i mejozu, proučavani materijal je tretiran “Squash” metodom po Darlingtonu i La Cour (maceracija i bojenje sa aceto-orceinom ili aceto-carminom). Određivanje stepena oplođivanja je izvršeno nekoliko dana pre cvetanja sa izolacijom nekih od cvetova (budućih grozdova). Regularnosti redukcione deobe (mejoze) i mikrosporogenezu su utvrđivani mikroskopskim posmatranjem.

Ispitivane sorte se odlikuju sa dobrom do vrlo dobrom vitalnost polena i stepena oplođivanja u optimalnim uslovima.

Određivanje fertilnost i funkcionalnost polena je neposredno vezano za stepen oplođivanja vinove loze u normalnim i izoliranim uslovima. Svi ovi ispitivani parametri su jako važni za daljni prinos i kavalitet grožđa kod proučavanih sorti.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

Uticaj OLOVA na metabolizam azota

i produkciju biomase klonova topole (Populus sp.)

Nataša Nikolić¹, Andrej Pilipović², Slobodanka Pajević¹, Borivoj Krstić¹ i Saša Orlović²

¹PMF, Departman za biologiju i ekologiju, Novi Sad

²Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, Novi Sad

Istraživan je uticaj različitih koncentracija olova u hranljivom medijumu na sadržaj ukupnog azota, aktivnost enzima nitrat-reduktaze (ANR), stepen bioakumulacije Pb u korenu i listovima, kao i produkciju ukupne biomase tri klona topole u cilju definisanja genotipova pogodnih za indikaciju i remedijaciju kontaminiranih površina. Biljke su gajene metodom vodenih kultura na tretmanima: kontrola (0 M Pb), 10^-5 M Pb i 10^-4 M Pb. Reznice su ožiljene u destilovanoj vodi i nakon 40 dana stavljene na potpun Hoagland - hranljivi rastvor 14 dana. Nakon tog perioda biljke su u trajanju od 14 dana naizmenično premeštane na destilovanu vodu u kojoj je bilo prisutno olovo i na hranljivi rastvor bez Pb sa periodikom od 1 dan. Dobijeni podaci ukazali su na postojanje stimulativnog efekta Pb u tkivu biljaka na sadržaj ukupnog azota. Povećanje sadržaja N u tkivu lista i korena sa povećanjem Pb bilo je izuzetno izraženo u korenu, dok je u listovima ova korelacija bila slabije izražena. Aktivnost enzima nitrat-reduktaze je takođe bila zavisna od sadržaja Pb u tkivu. Veća ANR zabeležena je u listovima u odnosu na koren i bila je genotipski specifična. Klon M-1 imao je manju ANR u poređenju sa ostala dva. Sadržaj Pb u medijumu, odnosno u biljnom tkivu uticao je na smanjenje ANR u listu, dok je istovremeno u korenu utvrđena suprotna tendencija. Dobijeni odnos između sadržaja azota i ANR u korenu i nadzemnom delu ukazuje na uticaj Pb u transportu nitrata i nitrita iz korena u nadzemni deo biljaka kao i na preraspodelu organske materije. Stepen akumulacije Pb u tkivu lista uticao je na ukupnu biomasu biljaka. Povećanje sadržaja Pb u biljnom tkivu uslovilo je smanjenje biomase kod svih klonova, ali je ono bilo signifikantno jedino kod klona 9111/93.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

Fotosintetičke karakteristike klonova topole (Populus sp.)

u zavisnosti od kontaminacije olovom

Slobodanka Pajević¹, Nataša Nikolić¹, Andrej Pilipović², Borivoj Krstić¹ i Saša Orlović²

¹ PMF, Departman za biologiju i ekologiju, Novi Sad

²Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, Novi Sad

Ispitivan je uticaj različitih koncentracija olova u hranljivom medijumu na intenzitet fotosinteze i disanja, kao i koncentraciju fotosintetičkih pigmenata u listovima tri klona topole u cilju definisanja genotipova pogodnih za indikaciju i remedijaciju kontaminiranih površina. Osim stepena bioakumulacije Pb, određivan je i sadržaj suve materije u listovima i korenu. Biljke su gajene metodom vodenih kultura na tretmanima: kontrola (0 M Pb), 10^-5 M Pb i 10^-4 M Pb. Reznice su ožiljene u destilovanoj vodi i nakon 40 dana stavljene na potpun Hoagland - hranljivi rastvor, 14 dana. Nakon tog perioda biljke su u trajanju od 14 dana naizmenično premeštane na destilovanu vodu u kojoj je bilo prisutno olovo i na hranljivi rastvor bez olova sa periodikom od 1 dan. Dobijeni podaci ukazali su na postojanje korelacije između sadržaja Pb u tkivu biljaka i koncentracije u podlozi što je rezultiralo i smanjenjem organske produkcije (suve mase) listova kod klonova 9111/93 i B-81. Treći genotip, M-1 pokazao se kao najbolji remedijator jer je u uslovima najveće koncentracije Pb u medijumu imao i značajno najveći sadržaj Pb u korenu, a istovremeno i najveći sadržaj suve materije korena i listova. Fotosinteza je bila genotipski specifično svojstvo jer su se klonovi međusobno razlikovali po produkciji O₂ na kontrolnoj varijanti ishrane. Tretman sa Pb uslovio je specifičnu genotipsku reakciju u pogledu fotosintetičke aktivnosti, jer se genotip B-81 u uslovima prisustva Pb u medijumu odlikovao manjom koncentracijom Pb u listovima i istovremeno intenzivnijom fotosintezom. Stepen akumulacije Pb u tkivu lista uticao je takođe na sadržaj fotosintetičkih pigmenata, što je bilo genotipski specifično.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

VARIJABILNOST FIZIOLOŠKIH I PARAMETARA RASTA KLONOVA VRBA (salix alba l.)

Saša Orlović¹, Slobodanka Pajević², Bojana Klašnja¹, Zoran Galić¹ i Andrej Pilipović¹

¹Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, Novi Sad

²PMF, Departman za biologiju i ekologiju, Novi Sad

Na uzorcima pet klonova bele vrbe (salix alba l.) iz poljskog višegodišnjeg ogleda istraživana je varijabilnost neto fotosinteze i disanja, sadržaja fotosintetičkih pigmenata (a, b i karotenoidi), broja i veličine stoma, i elemenata rastenja. Cilj istraživanja je bio da utvrdi da li postoji veza između istraživanih fizioloških parametara i elemenata rastenja i da li se oni mogu koristiti u ranoj selekciji na bujnost rasta. Rezultati istraživanja su pokazali da svi ispitivani parametri imaju male koeficijente varijacije i visoku naslednost i širem smislu kao i da su razlike uzmeđu klonova bile statistički značajne. Neto fotosinteza i broj stoma su bili u visokoj korelaciji sa elementima rasta što upućuje na to da se mogu koristiti u selekciji na bujnost rasta.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

FENOTIPSKA INDIVIDUALNA SELEKCIJA JAVOROLISNOG PLATANA

NA STANIŠTIMA BEOGRADA

Radmila Knežević i Mirjana Šijačić-Nikolić

Šumarski fakultet, Beograd

Na staništima Beograda u gajenim populacijama javorolisnog platana obavljena je višefunkcionalna fenotipska individualna selekcija. Selekcionisana test stabla karakteriše raznovrsnost brojnih osobina, počev od uzrasta, visina, prsnih prečnika, oblika krošnji, tipova kore, karakteristika debla itd. Izdvojena stabla uključena su u postupak genetičke i ontogenetske analize u cilju utvrđivanja značaja ekstremnih svojstava kao eventualnih markera za odabiranje roditeljskih stabala za namensku proizvodnju semena i sadnog materijala.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

KOMPARATIVNA ANALIZA RAZVOJA RAZLIČITIH PROVENIJENCIJA BUKVE U JUVENILNOJ ETAPI RAZVIĆA

Mirjana Šijačić-Nikolić, Jelena Milovanović, Vladan Ivetić i Radmila Knežević

Šumarski fakultet, Beograd

Prema većini autora, bukva u Srbiji pripada balkanskoj bukvi – Fagus moesiaca (Domin, Maly) Czecz. koja pokazuje znatno ekološko i prostorno raščlanjenje. Opisane taksonomske kategorije, razlikuju se po morfološkim i ekološkim karakteristika, koje su uglavnom proučavane u kasnijim fazama razvoja individua ove vrste. Samo mali broj radova bavi se proučavanjem morfoloških, anatomskih i razvojnih karakteristika klijavaca i biljaka u juvenilnoj etapi razvića. Imajući u vidu značaj informacija prikupljenih u najranijim etapama razvića, u radu je obavljena komparativna analiza razvoja jednogodišnjih sadnica nekoliko provenijencija brdske bukve koje su se razvijale u različitim ekološkim i proizvodnim uslovima. Dobijeni podaci su od višestrukog značaja za procenu genetskog potencijala analiziranih provenijencija, njihove unutarprovenijenične i međuprovenijenične varijabilnosti, fenotipske stabilnosti i predstavljaju osnovu za selekciju polaznog materijala za oplemenjivanje ove naše najznačajnije vrste drveća.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

REZULTATI TESTIRANJA KLONOVA TOPOLA U POLJSKIM OGLEDIMA

Saša Orlović, Andrej Pilipović, Zoran Galić, Petar Ivanišević i Nenad Radosavljević

Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, Novi Sad

Istraživana je bujnost rasta 7 klonova topola i to 5 klonova kandidata za priznavanje (B-81, B-229, PE 19/66, 182/81 i 129/8) i 2 klonske sorte (I-214 i “Pannonia”) koje su priznate ranije. Istraživani klonovi topola su bili sledeće taksonomske pripadnosti: B-81 (Populus deltoides), B-229 (Populus deltoides), PE 19/66 (Populus deltoides), 182/81 (Populus deltoides), 129/81 (Populus x euramericana), I-214 (Populus x euramericana) and “Pannonia” (Populus x euramericana). Istraživanja su obavljena u tri poljska ogleda koji su osnovani 2002. godine na području Šumskog gazdinstva Sremska Mitrovica. Iako su ogledi osnovani u više razmaka sadnje rezltati premera prečnika i visina biljaka upućuju na to da je na optimalnim tipu zemljišta (humofluviosol) najveću bujnost pokazao klon PE 19/66 dok je na manje odgovarajućim tipovima zemljišta (euglej) u prednosti bio klon B-229, odnosno na tipu zemljišta livadska crnica na leso aluvijumu u prednosti su bili klonovi B-229 i 182/81. Prema postignutim prečnicima i visinama može se konstatovati da se radi o zasadima koji su uspešno osnovani i da su klonovi kandidati ispoljili značajne genetske potencijale što upućuje na to da će se u budućnosti moći značajnije povećati proizvodnja drvne mase topola.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

NOVI DEKORATIVNI KULTIVAR ŽUTOLISNE BUKVE

(Fagus silvatica L. 'Luteofolia')

Mihailo Tošić

D. Tucovića 41, Užice

U radu je prikazano novonađeno stablo bukve sa žutim lišćem, kod Kotor Varoši u Republici Srpskoj, uz osvrt na nedavno uginulo do sada jedino poznato samoniklo stablo žutolisne bukve u Evropi, nađeno na Vlasini u Srbiji 1890. godine, od koga je u Nemačkoj proizveden čuveni kultivar F. silvatica 'Zlatia' L. Späth. Utvrđeno je da se bukva sa žutim lišćem u Republici Srpskoj, svojim morfološkim i fiziološkim osobinama, koje su nesumnjivo pod genetskom kontrolom, bitno razlikuje od bukve Fagus moesiaca (K. Maly) Czecz. var. aurea Obrad. 1892 em. Jov., na Vlasini, pa je opisana kao novi varijetet, sa nazivom po svom glavnom svojstvu – žutoj boji listova: Fagus silvatica L. var. luteofolia Tošić (Tošić, M. 2005). S obzirom na atraktivnost fenotipa ovog stabla, koje je jedinstvena prirodna retkost u evropskom arealu bukve, autor je kalemljenjem na podlogu tipične bukve, fiksirao genotip i proizveo prve dekorativne sadnice visoke estetske vrednosti. Kalemljenje je izvršeno u rasadniku Tamaris Company d.o.o. u Banjaluci i rasadniku autora u Rasni kod Požege. Veoma atraktivan izgled kalema žutolisne bukve, koji će kao stabla svojom sjajno žutom bojom u toku vegetacije činiti jak kontrast zelenom okruženju, daje realnu osnovu za širu primenu ovog kultivara u pejzažnoj arhitekturi.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

MORFO-FIZIOLOŠKE OSOBINE POLENA PIRAMIDALNE JELE

Abies alba MILL. var. elegantissima TOŠIĆ

Mihailo Tošić¹ i Biljana Nikolić²

¹Dimitrija Tucovića 41, Užice

²Institut za šumarstvo, Beograd

Proučavana je varijabilnost polena vegetativnih kopija piramidalne jele Abies alba Mill. var. elegantissima Tošić, u Rasni kod Požege, koje potiču od šest matičnih stabala na pl. Ogorijevcu u opštini Sjenica (Tošić 1963, 1995; Matović et al. 1996). Zuastupljena su stabla sa muškim cvastima: bordo cvenim, žuto-zelenim i intermedijarnim (bledo-crvenim). Procena kvaliteta svežeg polena utvrđena je naklijavanjem polena na sobnoj temperaturi po Kobelovoj metodi (na 4 koncentracije vodenog rastvora saharoze: 0%, 5%, 10% i 15%), detaljnije opisanoj kod Nikolić, 1996. Prosečne vrednosti dimenzija polenovih zrna nisu značajno varirale između genotipova: širina 79,21–82.95, prosečno 80,94 mikrometara i dužina 129,21 –134,95, prosečno 130,76 mikrometara. Varijabilnost klijavosti zrna (10-30%) i dužine polenovih cevi zavisili su od genotipa i uslova klijanja. Najbolji rezultati klijanja polena postignuti su na 5%-nom vodenom rastvoru saharoze (prosečno 56%, maksimalno 82%) a najslabija na 15% rastvoru. Zrna su merena posle potapanja u destilovanu vodu. Pri temperaturi od 30-35°C polen je potpuno isklijao za 12 h, a nakon 18 h od postavljanja na klijanje, počelo je pucanje polenovih cevi. Maksimalna dužina polenove cevi iznosi 273, a prosečno 48 mikromеtаrа.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

NOVI DEKORATIVNI KULTIVAR BELOG BORA

(Pinus silvestris L. 'Variegata')

Mihailo Tošić

D. Tucovića 41, Užice

Borovi sa zlatnožutim četinama, poznati i kao “zlatni borovi”, odavno su predmet interesovanja, stručnjaka za pejzažnu arhitekturu, jer se koriste u proizvodnji ukrasnih kultivara sa atraktivnim estetskim svojstvima. Na Zlatiboru su do sada opisana dva varijeteta belog bora sa žutim četinama: Pinus silvestris var. zlatiborica Omanović, 1937. god. i P. silvestris var. aurea zlatiborensis Tošić, 1995. god. Nađeno je i jedno mlado stablo sa zelenim, žutim i panaširanim četinama, pa svojim izgledom potseća na himeru (Tošić M., 2002). Po morfo-anatomskim svojstvima četina bitno se razlikuje od tipičnog belog bora i opisanih ''zlatnih borova'' (Vilotić D., Tošić M. i Radošević G., 2004). Većina grana je sa zelenim četinama, ali su pojedini delovi na nekim od ovih sa sjajno žutim ili panaširanim četinama. Panaširanost je izražena time što je jedna četina u rukavcu zelena a druga žuta ili celom dužinom jedna polovina četine je zelena, a druga polovina je žuta. Korišćenjem kalem-grančica sa panaširanim četinama i kalemljenjem istih na podloge tipičnog belog bora, proizveden je dekorativni kultivar specifičnog izgleda, koji će svojom dekorativnošću i skromnim zahtevima prema ekološkim uslovima, obezbediti uspešnu primenu u pejzažnoj arhitekturi.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

NACIONALNE KOLEKCIJE MIKROORGANIZAMA ZNAČAJNE ZA POLJOPRIVREDU

Jelena Lević¹, Slavica Stanković¹, Dragica Ivanović¹, Radivoje Jevtić²,

Vesna Krnjaja³ i Aleksa Obradović⁴

¹Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Zemun Polje

²Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

³Institut za stočarstvo, Zemun

⁴Poljoprivredni fakultet, Zemun

U svetu postoji 514 nacionalnih/međunarodnih kolekcija mikroorganizama u 66 zemalja, koje uključuju i dve kolekcije bakterija azotofiksatora u Srbiji: Collection of Bacteria (853 soja bakterija i jedna vrsta gljive) – Institute of Soil Science Department of soil Microbiology, Belgrade; i Novi Sad Collection of Nitrogen Fixing Bacteria (44 soja) – Institute of Field Vegetable Crops, Novi Sad (World Data Center on Microorganisms). Neki mikroorganizmi sa našeg podneblja deponovani su u međunarodnim kolekcijama, ali o tome naučna javnost nije upoznata.

Pored navedenih, u Srbiji postoje veoma bogate, posebno sojevima gljiva, nezvanične kolekcije koje se čuvaju u pojedinim institucijama (npr. preko 3600 izolata od 84 determinisane vrste gljiva u Institutu za kukuruz „Zemun Polje”; 65 sojeva gljiva poreklom iz pšenice i brojne radne kolekcije s drugih biljnih vrsta u Naučnom institutu za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad; 262 soja gljiva u Institutu za stočarstvo, Zemun; 242 determinisana izolata fitopatogenih bakterija na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu). Zbog nedostatka potrebne opreme i primene nestandardizovanih postupaka konzerviranja, originalnost i vitalnost ovih mikroorganizama nije moguće očuvati u dužem vremenskom periodu.

U cilju očuvanja ovih kolekcija neophodno je da se i u Srbiji osnuje nacionalna banka mikroorganizama prema međunarodnim standardima koja bi omogućila da se povećaju zajednička saznanja o biodiverzitetu mikroorganizama i tako pomogla u strategiji razvoja osnovnih i primenjenih nauka, kao i za iznalaženje praktičnih rešenja u poljoprivredi.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

ISPITIVANJE OSOBINE AUTOAGREGACIJE KOD BAKTERIJA MLEČNE KISELINE (BMK)

Milica Nikolić, Branko Jovčić, Katarina Veljović, Nataša Golić i Ljubiša Topisirović

Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Beograd

Jedan od pretpostavljenih mehanizama koji bi mogao da poveća potencijal preživljavanja i perzistencije BMK u GIT-u je osobina agregacije. Primećeno je da neki sojevi BMK imaju sposobnost agregacije, što podrazumeva relativno brzo izdvajanje zone tečnog medijuma i zone zgrušanih ćelija, međusobno vezanih u formacije različitog oblika položenih na dnu epruvete nakon vorteksovanja prekonoćnih kultura. Bakterije su u stanju da agregiraju u okviru istog soja (autoagregacija) kao i među različitim sojevim i vrstama (koagregacija). Neki sojevi su posebno značajni i njihov blagotvorni efekat na ljudsko zdravlje i borbu protiv patogenih mikroorganizama zavisi od sposobnosti preživljavanja BMK u GIT-u. Ovaj proces je u direktnoj korelaciji sa sposobnošću adhezije BMK za epitel GIT. U našoj laboratoriji je okarakterisano preko 20 različitih sojeva BMK koje pokazuju osobinu autoagregacije. Ova osobina je praćena kod devet izabranih sojeva i to u puferima različitih pH vrednosti i u prisustvu pet jona različitih koncentracija. Utvrđeno je da se agregacija gubi pranjem ćelija u vodi, dok se sposobnost ćelija da autoagregiraju vraća u većem intenzitetu dodatkom jona gvožđa.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

LAKTOBACILI KAO IZVOR NOVIH ANTIMIKROBIJALNIH SUPSTANCI

Miloš Busarčević, Jelena Lozo, Đorđe Fira, Nataša Golić i Ljubiša Topisirović

Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Beograd

Bakteriocini koje sintetišu bakterije mlečne kiseline su heterogena grupa antibakterijskih proteina. Većina bakteriocina ima uzak spektar dejstva i samo manji broj bakteriocina inhibira širok spektar nesrodnih bakterija. Genetičke determinante većine bakteriocina su smeštene na plazmidima. Ova jedinjenja su specifična za vrstu i svoje dejstvo ispoljavaju preko vezivanja za receptore na površini senzitivnih bakterija izazivajući metaboličke, fiziološke i morfološke promene koje se završavaju smrću bakterijske ćelije. Glavne klase bakteriocina poreklom od bakterija mlečne kiseline su: (I) lantibiotici, (II) mali termostabilni peptide, (III) veliki termolabilni proteini, (IV) kompleksni proteini za čije dejstvo je neophodna asocijacija sa ugljenim hidratom ili lipidom. Laktobacili poreklom iz različitih ekoloških niša kao što je oralna šupljina mogu biti izvor novih probiotika koji produkuju bakteriocine. U ovom radu napravljena je kolekcija laktobacila izolovanih sa različitih lokacija u humanoj oralnoj duplji koji su preliminarno okarakterisani u smislu antimikrobijalne aktivnosti i rezistenciji na žučne soli i nizak pH. Pet izolata je odabrano za dalji rad kao potencijalni proizvođači antimikrobijalnih jedinjenja.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

KRIPTIČNI PLAZMIDI KAO POLAZNA OSNOVA ZA KONSTRUKCIJU VEKTORA U BAKTERIJAMA MLEČNE KISELINE

Maja Tolinački, Ivana Strahinić, Jelena Begović, Milan Kojić i Ljubiša Topisirović

Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Beograd

Autohtoni plazmidi bakterija mlečne kiseline (BMK) se izučavaju zbog njihovih industrijski značajnih karakteristika, a u isto vreme se koriste i kao polazna osnova za konstrukciju funkcionalnih vektora. Razvijeni su različiti vektorski sistemi za BMK zasnovani na teta replikujućim kriptičnim plazmidima zbog njihove značajne strukturne i segregacione stabilnosti. Problem koji se javlja prilikom genetičkih manipulacija sa netransformabilnim sojevima BMK je nedostatak kompatibilnih i konjugabilnih ili mobilizacionih vektora. Razvoj sistema za transfer DNK zasnovan na konjugaciji je značajan za genetičku analizu BMK u koje nije moguće ubaciti heterologu DNK putem transformacije. Cilj ove studije je da se razvije mobilizacioni sistem koji poseduje pomoćni plazmid (pS80 poreklom iz laktokokalnog soja S50) kao i vektor širokog spektra domaćina pA14. Plazmid pS80 poseduje gene koji kodiraju in-trans elemente uključene u konjugativi transfer dok mobilizacioni vektor pA14 poseduje oriT sekvencu (poreklom iz plazmida pS7a izolovanog iz soja S50). Ovakav sistem omogućava prevazilaženje problema u genetičkoj manipulaciji netransformabilnim BMK obezbeđujući transfer heterologe DNK u sojeve od interesa putem konjugacije.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

EFEKAT UKRŠTANJA NA ISPOLJAVANJE HETEROZISA

U PROIZVODNJI JUNEĆEG MESA

Branislav Miščević¹, Ratko Lazarević², Milan Petrović¹, Stevica Aleksić¹, Slavko Josipović¹, Petar Radetić³, Vladimir Pantelić¹ i Dušica Ostojić¹

¹Institut za stočarstvo, Beograd-Zemun,

²Tehnološki fakultet, Novi Sad,

³Institut za higijenu i tehnologiju mesa, Beograd

Obuhvaćeni podaci odnose se na trupove muške junadi meleza F₁ generacije iz ukrštanja domaće šarene rase sa bikovima rasa Šarole i Limuzin. Kod nas već duži niz godina postoji problem poboljšanja rentabilnosti odgajivanja domaćih životinja, a u isto vreme zadovoljenja potreba proizvođača i zahteva potrošača. Proizvodnja junećeg mesa je do sada bila neefikasna, ali je moguće unaprediti sa malim ulaganjima i korišćenjem rasa koje efikasno pretvaraju kabastu hranu u kvalitetno meso. Heritabilitet predstavlja jedan od najvažnijih faktora koji odslikava genetsku varijabilnost ispitivane osobine. Visoke vrednosti govore nam da su i više vrednosti aditivne genetske varijanse. Ovo se posebno odnosi na masu trupa 0,43, površina MLD 0,46, sadržaj mesa ili kostiju 0,49. Na ovakav način, osim veće količine, dobija se i bolji kvalitet mesa. To istovremeno znači da će snabdevanje junećim mesom biti pouzdanije; smanjiće se zavisnosti zemlje od uvoza; očuvati domaća proizvodnja i populacije goveda; ostvariće se ušteda na hrani korišćenjem pašnjaka i nusproizvoda prehrambene industrije; smanjiti zagađenje okoline (korišćenje stajnjaka) saglasno opštim tendencijama u svetu; proizvoditi biološki vrednu hranu prema preporukama i standardima EU i unaprediti ekonomski položaj farmera.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

PROMENE U KARIOTIPU DOMAĆIH ŽIVOTINJA OTKRIVENE NA FARMAMA U VOJVODINI I NJIHOV UTICAJ NA REPRODUKCIJU

Slavica Košarčić¹, Mira Kovačević¹ i Dušan Košarčić²

¹Naučni institut za veterinarstvo, Novi Sad

²Veterinarska ambulanta „Košarčić”, Futog

Novi pravci u stočarskoj proizvodnji zahtevaju uzgoj životinjskih vrsta s visokim stepenom prilagođenosti na intenzivan način gajenja. Za ostvarenje navedenih zahteva pored poznatih metoda u selekciji neophodna je citogenetička kontrola postojećih genotipova, koja je sprovedena kroz desetogodišnja ispitivanja na farmama svinja, goveda i ergelama konja u Vojvodini. Otkrivene su hromozomske aberacije od numeričkih tipa poliploidije i aneuploidije do strukturnih tipa translokacija, delecija, duplikacija, inverzija, ringa, prekida i raznih oblika segregacije. Numeričke i strukturne promene u kariotipu životinja uticale su na poremećaj reprodukcije, fenotipsku ekspresiju, kao i na selekcijske programe i stabilnost genofonda. Registrovani su razni vidovi poremećaja u reprodukciji kao što su: mala legla, embrionalni mortalitet, česta povađanja, spontani pobačaji, mrtvorođeni i mumificirani plodovi, potomci sa anomalijama, razni oblici steriliteta. Analiza rezultata praćenje matične evidencije i sačinjavanje rodoslova ukazuju na postojanje hromozomopatija na našim farmama. Cilj ovog rada je upoznavanje naučne i stručne javnosti s činjenicom da se otkrivene promene šire, posebno preko priplodnih grla i zato je potrebna genetska kontrola i blagovremeno isključenje hromozomskih aberacija.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

STUPNJEVI FOSFORILACIJE INHIBITORA TRANSLACIJE 4E-BP1 ZA VREME IN VITRO SAZREVANJA GOVEĐIH JAJNIH ĆELIJA

Wolfgang Tomek¹ i Tatjana Smiljaković²

¹FBN-Dummerstorf, Nemačka

²Institut za stočarstvo, Beograd-Zemun

Za in vitro sazrevanje jajnih ćelija, deo in vitro proizvodnje embriona, a u cilju poboljšanja selekcije goveda, stopa uspešnosti sazrevanja jajnih ćelija je od velikog značaja. Hipoteza je bila da je molekul 4E-BP1, koji se vezuje za faktor inicijacije translacije eIF4E, i reprimira njegovu funkciju, ključni molekul za zaustavljanje translacije u metafazi II, u stupnju kada jajna ćelija biva oplođena od strane spermatozoida.Ali nakon naših istraživanja možemo reći da on nije dovoljan za zaustavljanje translacije, već da i drugi proteinski faktori učestvuju u ovom procesu. Mi smo ispitivali fosforilaciju Thr 37/46, Ser 65 i Thr70 i našli da fosforilacija na ovim ispitivanim fosfo mestima raste od 0h do 24h in vitro sazrevanja goveđih jajnih ćelija, a poznato je da hiperfosforilisan 4E-BP1 podstiče stopu translacije, tako da zaključujemo da 4E-BP1 nije jedini odgovoran za zaustavljanje translacije u goveđim jajnim ćelijama, kao sto je to slučaj sa telesnim ćelijama.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

SELEKCIJA MEDONOSNE PČELE U SRBIJI

Mića Mladenović, Nebojša Nedić i Slađan Rašić

Poljoprivredni fakultet, Zemun

Posle višegodišnjih ispitivanja medonosne pčele Apis mellifera carnica formirano je nekoliko centara za selekciju i reprodukciju domaće karnike. Rezultati istraživanja potvrđuju postojanje nekoliko ekotipova domaće karnike u zavisnosti od geografske raznovrsnosti počev od ravničarskih do brdsko-planinskih predela Srbije.

Na osnovu morfometrijskih parametara potvrđena je rasna pripadnost Apis mellifera carnica, ali i utvrđena varijabilnost ispitivanih parametara u zavisnosti od izolovanih linija pčela (kubitalni indeks, dužina jezika in vitro, broj kukica na zadnjem krilu i dr.).

Produktivne osobine, koje su veoma važne za praktično pčelarstvo, pokazale su raznolikost između ispitivanih linija i lokaliteta, što govori o izraženom heterozisu domaće karnike. Dosadašnjim odabirom, produktivnost pčelinjih društava utvrđena metodom po Szabo-u je potvrdila naše hipoteze i ostvarila za tri posmatrane godine povećanje i do 200%.

Na osnovu dosadašnjih istraživanja cilj nam je da zaštitimo izdvojene linije domaće karnike, da ih i dalje usavršavamo i planski reprodukujemo za domaće i strano tržište.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

ULOGA MOLEKULARNE BIOTEHNOLOGIJE U OPLEMENJIVANJU

Ljubiša Topisirović

Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Beograd

Biljke rastu svuda oko nas. One se koriste kao hrana ili dekoracija, ali najnovija znanja o mehanizmima funkcionisanja biljaka i genetičko inženjerstvo, odnosno molekularna biotehnologija zasnovana na njemu, otvaraju nove mogućnosti korišćenja biljaka u budućnosti. Glavni cilj molekularne biotehnologije je konstrukcija novih varijeteta kultivisanih biljaka, odnosno poljoprivrednih kultura, jer omogućava prevazilaženje genetičkih barijera među različitim vrstama. Zapravo radi se o konstrukciji transgenih biljaka. Izučavanja su usmerena na razvoj varijeteta koji će dati veći prinos sa istim ili povećanim hranljivim kvalitetom biljke. Stoga su u biljke ugrađeni geni, poreklom iz drugih živih sistema, koji obezbedjuju rezistenciju biljke na insekte, viruse, herbicide ili čiji su plodovi trajniji. Svakako da dosadašnji način dobijanja hibrida ne može biti zaobiđen uvođenjem molekularne biotehnologije u proces oplemenjivanja. Nasuprot tome, molekularna biotehnologija omogućava veoma preciznu genetičku analizu hibrida dobijenih tokom oplemenjivanja klasičnim putem, te daje osnovu za još preciznije oplemenjivanje. S druge strane, molekularna biotehnologija daje osnovu za konstrukciju transgenih biljaka, koje će biti korišćene kao bioreaktori za dobijanje novih proizvoda, kao što su sigurne, jeftine i mnogo efikasnije vakcine, bioplastiku, itd. Očekuje se da će biljke biti veoma značajan faktor u razvitku savremenih tehnologija u skoroj budućnosti.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

PRIMENA MOLEKULARNIH MARKERA U OPLEMENJIVANJU SUNCOKRETA

Dejana Saftić-Panković

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

U radu je dat pregled rezultata koji se odnose na primenu molekularnih markera u oplemenjivanju suncokreta dobijenih u toku poslednjih deset godina u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo.

Naši rezultati u ispitivanju genetičke udaljenosti (GD= 7–75%) samooplodnih linija suncokreta primenom RAPD i SSR markera, ukazuju na visoku varijabilnost i predstavljaju jednu od važnih informacija pri izboru roditeljskih linija za ukrštanja.

Primenom molekularnih markera moguće je detektovati poželjne alele i haplotipove u ranim fazama razvića biljke, a takođe i u ranim fazama stvaranja poboljšanih linija, što redukuje ili potpuno eliminiše veliki broj ciklusa u kojima se testiraju poželjni fenotipovi. Prikazani su rezultati o RAPD markerima za otpornost prema suši, kao i o PCR i CAPS markerima za otpornost prema plamenjači.

Interspecies hibridizacija se često koristi u oplemenjivanju suncokreta. Samo neke populacije H. giganteus i H. maximiliani su pokazale otpornost prema bolestima suncokreta, pa je ispitivanje genetičke varijabilnosti unutar/između ove dve vrste aktuelno. Prikazani su rezultati dobijeni sa SSR markerima.

Primenom RAPD markera potvrđena je uspešnost interspecies hibridizacije između H. rigidus i H. annuus i diskutovana varijabilnost između F₁ i BC₁F₁ biljaka.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

MOLEKULARNA ANALIZA ALELNE VARIJABILNOSTI U LOKUSU RHT8 GENA SORTI I LINIJA PŠENICE POREKLOM IZ SCG

Borislav Kobiljski¹, Srbislav Denčić¹ i Jelena Pilipović²

¹Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

²Prirodno-matematički fakultet, Novi Sad

U poslednjih 7 godina, istraživači su utvrdili postojanje 17 alelnih varijanti u XGWM 261 lokusu i to sa produktima od 165, 174, 180, 192, 194, 196, 197, 198, 200, 201, 202, 204, 205, 207, 210 i 215 baznih parova, pri čemu skoro 90% germplazme pšenice u svetu ima jedan od allela sa 165bp, 174bp ili 192bp. Rezultati molekularne analize 269 sorti i linija pšenice poreklom iz SCG ukazuju na jasan selekcioni pritisak na ova tri najčešća alela u lokusu Rht8 gena, ali i trend proširenja alelne varijabilnosti i to kod najnovijih sorti i linija, a čime se izbegava „adaptivna uniformnost” elitne germplazme. Prisustvo alela sa 192bp, koji je determinantan za Rht8 gen, je potvrđeno kao veoma često kod pšenica poreklom iz SCG, ali ne u frekvenciji koja je utvrđena u ranijim istraživanjima. Od 269 priznatih sorti i oplemenjivačkih linija 73.6% poseduje alel sa 192bp, 14.9% ima 174bp alel, 7% je sa 165 fragmentom dok oko 4.5% genotipova poseduje nove fragmente sa oko 200bp. Ovim istraživanjem je utvrđeno da su početkom 1990-tih ciljevi oplemenjivanja pšenice u SCG delimično orijentisani ka novim alelima (različitim od 192bp) u Xgwm261 lokusu. U radu su razmatrane oplemenjivačke perspektive u odnosu na dobijene rezultate.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

TOLERANCIJA NS LINIJA PŠENICE NA VISOKE KONCENTRACIJE BORA

Milka Brdar¹, Marija Kraljević - Balalić², Ivana Maksimović² i Borislav Kobiljski³

¹stipendista Ministarstva nauke i zaštite životne sredine

²Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

³Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Bor pripada grupi mikroelemenata. Ukoliko se u spoljašnjoj sredini nađe u prevelikoj količini postaje toksičan, što može dovesti do redukcije rasta i prinosa biljaka. Za pšenicu je smanjen rast korenova jedan od simptoma trovanja borom. Ogled je postavljen radi utvrđivanja reakcije 10 perspektivnih NS linija pšenice na visoke koncentracije bora i podrazumevao je naklijavanje na filter-papiru navlaženom rastvorima borne kiseline koncentracija 0, 50, 100 i 150 mg/l. Između ispitivanih genotipova i tretmana su zabeležene značajne razlike u pogledu dužine korenova. Prosečna redukcija rasta korena se kretala od 11,6 do 34,2%, dok su za liniju NS 252/02 izmereni čak 61,4% duži korenovi na tretmanima u odnosu na kontrolu. Linije kod kojih je prosečna redukcija rasta korena bila do 20% (NS 101/02, NS 138/01, NS 53/03 i NS 73/02) bi se mogle smatrati tolerantnim na bor. Spirmanovi koeficijenti su pokazali visok stepen saglasnosti ranga dužine korenova analiziranih genotipova na tretmanima 100 i 150 mg H₃BO₃/l.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

KARAKTERIZACIJA SAMOOPLODNIH LINIJA KUKURUZA NA OSNOVU MOLEKULARNIH MARKERA, HETEROZISA I POREKLA

Jelena Srdić, Snežana Mladenović-Drinić i Zorica Pajić

Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Zemun Polje

Stvaranje visokoprinosnih hibrida kukuruza u direktnoj je zavisnosti od divergentnosti roditeljskih komponenti, te je za proces selekcije neophodno poznavanje genetičke divergentnosti samooplodnih linija kukuruza.

Cilj ovog rada bio je da se utvrdi genetička divergentnost 10 samooplodnih linija kukuruza različitog porekla na osnovu proteinskih i RAPD markera i da se ti podaci uporede sa podacima o heterozisu i njihovim poreklom. Izračunata genetička distanca na osnovu proteinskih i RAPD markera pokazala je podudarne rezultate, koji su takođe bili saglasnosti sa podacima o poreklu tih linija.

Klasterima na osnovu heterozisa, proteinskih i RAPD markera, linije su grupisane u dve osnovne heterotične grupe. Primećeno je nekoliko odstupanja i to kod linija koje po poreklu nisu pripadale tim heterotičnim grupama. Na osnovu ovoga može se zaključiti da je karakterizacija linija putem podataka dobijenih molekularnim markerima uglavnom u saglasnosti sa podacima o njihovom poreklu i da se na osnovu klastera može dobiti jasna i precizna slika o njihovom klasifikovanju u odgovarajuće heterotične grupe. Ovo je potvrđeno i vrednostima koeficijenta korelacije ranga koji su bili visoko značajni između oba metoda markera i heterozisa, a naročito između RAPD i heterozisa (0,876**).

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

IDENTIFIKACIJA TIPOVA CITOPLAZMATIČNE STERILNOSTI KUKURUZA PRIMENOM SPECIFIČNIH PRAJMERA MTDNK

Dragana Ignjatović-Micić, Ana Nikolić, Snežana Mladenović Drinić,

Jelena Vančetović i Vesna Lazić-Jančić

Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Zemun Polje

Linije testeri koje sadrže nuklearne Rf (restorere fertilnosti) gene se najčešće koriste za određivanje i klasifikaciju tipova citoplazmatične muške sterilnosti (cms). Međutim, test ukrštanja su dugotrajna i zahtevaju značajna angažovanja radne snage. Razvojem i primenom molekularnih metoda otkriveno je da se mutacije odgovorne za cms nalaze u mitohondrijalnoj DNK (mtDNK) mnogih biljnih vrsta. Jedinstvene karakteristike mitohondrijalnog genoma mogu se koristiti za razlikovanje glavnih tipova citoplazme kukuruza.

U Banci gena Instituta za kukuruz otkriveno je oko 100 izvora cms u okviru lokalnih populacija, stranog heterozigotnog materijala i inbred linija. Ovaj materijal je testiran na prisustvo odgovarajućeg tipa citoplazme multipleks PCR metodom, korišćanjem specifičnih prajmera za C, T i S citoplazmu. Kombinovanje tri para prajmera u jednoj PCR reakciji, koji odgovaraju himernim regionima mtDNK sekvenci specifičnim za svaki tip citoplazme, omogućilo je pouzdanu identifikaciju glavnih tipova sterilne citoplazme. DNK fragmenti veličine 398, 440 i 799 bp su identifikovani u genotipovima sa C, T i S tipom citoplazme. Za izvore citoplazmatične sterilnosti za koje ne postoji jasna identifikacija tipa sterilnosti (odsustvo PCR trake) postoji opravdana sumnja da bi oni mogli predstavljati novi, još uvek neidentifikovani tip cms.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

IN VITRO ODGOVOR BUGARSKIH SORTI PAPRIKE (Capsicum annuum L.)

Velichka Rodeva, Stanislava Grozeva i Velichka Todorova

Maritsa Vegetable Crops Research Institute, Plovdiv, Bulgaria

Ispitivano je formiranje kalusa i sposobnost regeneracije eksplanata kotiledona i hipokotila Bugarskih sorti paprike /Strjama, Chebar and Kurtovska kapija 1619/ na Murashige i Skoog /1962/ medijumu kome je dodato 1-3mg/l BAP, 0,6-1,0mg/l IAA and 0,5mg/l GA3. Na osnovu prvih rezultata primenom različitih varijanti medijuma kasnije su dodati vitamin C, vitamin B12 i glicin. U različitim eksperimentima registrovan je visok nivo formiranja kalusa i organogeneze u oba tipa eksplanta svih genotipova, ali regeneracija je primećena samo u nekoliko korišćenih varijanti medijuma. Dodatak vitamina i glicina je blago stimulisao sposobnost regeneracije. Najviši procenat /18,0/ regeneranata je dobijen sa MS+3,0mg/l BAP+1,0mg/l IAA+0,5mg/l GA3 iz kotiledona. Regresioni proces nije primećen samo kod sorte Kurtovska kapija u svim ispitivanim varijantama. Sorte bugarskih paprika su rekalcitranti i njihov in vitro odgovor jako zavisi od tipa eksplanta, genotipa i dodavanja različitih komponenti medijumu.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

POLIMORFIZAM ETR1 GENA KOD AUTOHTONIH SORTI JABUKE

Slađana Marić¹, Radovan Bošković² i Milan Lukić¹

¹Institut SRBIJA, Centar za voćarstvo i vinogradarstvo, Čačak

²Institut za molekularnu genetiku u genetičko inženjerstvo, Beograd

Etilen je biljni hormon koji ima važnu ulogu u dozrevanju klimakteričnih plodova, uključujući jabuku. Do sada su ispitivani i okarakterisani geni uključeni u proces biosinteze etilena. U ovom radu proučavan je alelni polimorfizama ETR1 gena, koji kodira receptor za etilen kod jabuke. Polimorfizam je analiziran lančanom reakcijom polimeraze (PCR metodom) i restrikcionom analizom. Istraživanjem su obuhvaćene 23 autohtone sorte jabuke, locirane u kolekcionom zasadu Centra za voćarstvo i vinogradarstvo Čačak, čiji se plodovi odlikuju različitom trajašnošću u skladištu. U analiziranom materijalu detektovana su 4 alela ETR1 gena (a, b, c i d) i testirana je veza između identifikovanih alela i dužine čuvanja plodova u skladištu.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

METODE KARAKTERIZACIJE I LIČNA KARTA AGRONOMSKI ZNAČAJNIH BILJNIH VRSTA

Vladislava Galović¹, Snežana Mladenović Drinić², Julijana Navalušić¹ i Marija Zlokolica¹

¹Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

²Institut za kukuruz “Zemun Polje”, Zemun Polje

Stalna upotreba morfoloških podataka u opisu agronomski važnih genotipova ukazuje na činjenicu da su ovi podatci zadržali popularnost deskriptora biljnih vrsta. Međutim javlja se potreba njihovog detaljnijeg opisa, laboratorijski baziranim, biohemijskim i molekularnim metodama. Standardizacijom ovih novih tehnika u svetu, bave se međunarodne organizacije ISTA (International Seed Testing Association) i UPOV (Union pur la Protection des Obtenious Vegetales) posredstvom DUS (Diostinctness, Uniformity, Stability) testova koji predstavljaju osnovu za deskripciju biljnih vrsta i genotipova u svrhu sistema zaštite intelektualne svojine biljnih oplemenjivača (Protection of Plant Breeders Rights - PBR). Kombinacijom morfoloških, biohemijskih i molekularnih podataka može se postići sveobuhvatna karakterizacija agronomski značajnih biljnih vrsta i genotipova.

U ovom radu prikazan je pregled tehnika koje su potvrdile da se mogu uspešno primeniti u biohemijskoj i molekularnoj karakterizaciji agronomski važnih genotipova. Otkrivanjem njihovog jedinstvenog genetičkog profila, zahvaljujući primeni ovih metoda, sada je moguća njihova precizna karakterizacija sa visokim nivoom reproducibilnosti i pouzdanosti.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

UPOTREBA METODA REAKCIJE LANČANE POLIMERIZACIJE (PCR) U AGROBIOTEHNOLOGIJI

Ksenija Taški-Ajduković, Mirjana Milošević, Zorica Nikolić i Milka Vujaković

Nacionalna laboratorija za ispitivanje semena, Novi Sad

Biotehnologija u poljoprivredi primenjuje metode reakcije lančane polimerizacije (PCR) u brojnim fazama formiranja novog proizvoda. PCR tehnologija se najčešće koristi tokom otkrivanja i kloniranja gena, konstrukcije vektora, identifikacije, skrininga i karakterizacije transformanta kao i prilikom kontrole kvaliteta semena. Proizvođači i kompanije za proizvodnju hrane, kao i laboratorije za analizu kvaliteta prehrambenih proizvoda koriste PCR metode da bi se utvrdilo prisustvo odnosno odsustvo genetičkih modifikacija (GM) u proizvodima ili da bi se odredila količina GM materija prisutnog u proizvodu.

U ovom radu biće opisani osnovni elementi PCR analiza i njihova primena u testiranju semena sa posebnim naglaskom na faze testiranja na koje se mora obratiti posebna pažnja da bi se dobili pouzdani rezultati. U radu će biti razmatrana i pitanja vezana za analizu različitih vrsta matriksa koji takođe mogu uticati na rezultate analiza.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

ALELNI POLIMORFIZAM DOMAĆIH GENOTIPOVA PŠENICE

PRIMENOM 4 MIKROSATELITSKA MARKERA

Zorana Kotaranin i Borislav Kobiljski

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Set od 30 genotipova heksaploidne pšenice analiziran je primenom 4 mikrosatelitska markera (GWM 18, GWM 190, GWM 437, GWM 631) sa ciljem utvrđivanja njihove efikasnosti u detekciji DNK polimorfizma i genotipske identifikacije. Broj utvrđenih alela u ispitivanim lokusima iznosio je od 3 do 7, sa prosečnom vrednošću od 4.3 alela po lokusu. Varijabilnost svakog lokusa izražena je indeksom polimorfizma (PIC-Polymorphism Information Content), čija je vrednost za posmatrane lokuse bila od 0.34 do 0.83, a što primenjene markere čini dovoljno informativnim za određivanje genetičke varijabilnosti. Od ukupno 30 analiziranih genotipova, 18 pojedinačnih genotipova je bilo moguće razlikovati na osnovu dobijenog genetičkog profila. Prema detektovanom alelnom polimorfizmu, preostalih 12 genotipova je podeljeno u 5 grupa. Svaka od ovih grupa se razlikovala kako međusobno, tako i u odnosu na 18 pojedinačnih genotipova. Međutim, primenom navedena 4 prajmera nije bilo moguće razlikovati genotipove unutar svake od 5 grupa. U radu su detaljno analizirani dobijeni rezultati i mogućnost njihove primene za utvrđivanje genetičkog profila i identifikaciju sorti pšenice na nivou alela.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

DETEKCIJA ALELNE VARIJABILNOSTI U LOKUSIMA PŠENICE ZNAČAJNIM ZA OTPORNOST NA Fusarium ssp. PRIMENOM MOLEKULARNIH MARKERA – MIKROSATELITA

Dragana Kačavenda^1,2 i Borislav Kobiljski¹

¹Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

²Stipendista Ministarstva nauke i zaštite životne sredine

Fuzarioza klasa predstavlja jedno od najrasprostranjenijih gljivičnih oboljenja pšenice, a najčešće ga izaziva Fusarium graminearum. U uslovima povišene vlažnosti i temperature, ova gljiva često prouzrokuje negativne efekte na prinos i kvalitet zrna, a naročito se ističe štetan uticaj mikotoksina koji se nakupljaju u zrnima. Stvaranje sorti otpornih na fuzarijum smatra se jednim od najefikasnijih rešenja u suzbijanju ove bolesti. Sa ciljem iznalaženja mogućnosti primene molekularnih markera – mikrosatelita u oplemenjivanju pšenice na ovo svojstvo, analizirana je alelna varijabilnost lokusa heksaploidne pšenice značajnih za otpornost na fuzarijum, i to primenom dva mikrosatelitna markera: GWM533 (3B) i GWM156 (5A). Pri detekciji alelnog polimorfizma, kao standardi korišćene su najpoznatije sorte izvori otpornosti: Sumai3, Frontana i Amigo. Razdvajanjem na poliakrilamidnom gelu, kod 24 francuskih i 27 novosadskih genotipova pšenice utvrđeno je prisustvo 4 alela (GWM533) i 6 alela (GWM156). U radu su detaljno analizirani dobijeni rezultati i mogućnosti njihove primene u MAS (Marker Asistiranoj Selekciji) pšenice na ovo svojstvo.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

VARIRANJE IN VITRO ODGOVORA PŠENICE, UTICAJ GENOTIPA I SPOLJNE SREDINE

Nevena Mitić¹, Dejan Dodig² i Radomirka Nikolić¹

¹Institut za biološka istraživanja "Siniša Stanković", Beograd

²Institut SRBIJA, Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja, Zaječar

Nezreli embrioni 96 genotipova pšenice, poreklom iz različitih delova sveta, gajeni su u kulturi i proučavan je njihov in vitro odgovor na osnovu procenta formiranja kalusa, procenta regenerativnih kalusa i broja biljaka po embrionu. Nezreli embrioni sakupljeni su sa biljaka gajenih u polju u toku tri uzastopne godine (2003, 2004, 2005). Godina (2003) je bila izrazito sušna i sa visokim temperaturama u vegetacionom periodu, dok su sledeće dve godine (2004 i 2005) bile znatno povoljnije u pogledu temperatura i padavina. Embrioni su gajeni na MS podlozi sa 2 mg l^-1 2,4-D. Svi genotipovi pokazali su visok potencijal za obrazovanje kalusa, koji je iznosio od 36,7 do 100% u 2003., 68,4 do 100% u 2004. i 94,3 do 100% u 2005. godini. Pojedini indukovani kalusi su formirali zelene tačke i potom pupoljke. Procenat regenerativnih kalusa je znatno varirao u zavisnosti od genotipa i godine iznosio je od 0 do 72,5% (2003), 0 do 97,9% (2004), i 0 to 94,0% (2005). Broj biljka po embrionu u proseku za sve genotipove po godinama je iznosio 3,1, 4,5 i 6,5, respektivno. Najveći koeficijent varijacije je zabeležen kod osobine procenat regenerativnih kalusa (66.7%), zatim procenat formiranih kalusa (35.6%) a najmanji kod broja biljaka po embrionu (6.5%). Analiza komponenti fenotipske varijabilnosti je pokazala da je najveći uticaj na variranje procenta formiranih kalusa imala godina (57.3%), regenerativnih kalusa genotip (50.9%) a na broj biljaka po embrionu interakcija godine i genotipa (30.2%).

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

ANDROGENEZA HETEROZIGOTNIH GENOTIPOVA PŠENICE I CITOLOŠKE KARAKTERISTIKE ZELENIH REGENERANATA

Branka Ljevnaić¹, Ankica Kondić-Špika², Borislav Kobiljski² i Srbislav Denčić²

¹Poljoprivredni fakultet, Novi Sad,

²Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Analizirana je androgena i regeneraciona sposobnost kod 8 heterozigotnih genotipova pšenice (Triticum aestivum L.) u kulturi antera. Urađena je i citološka analiza regenerisanih zelenih biljaka. Utvrđene su statistički značajne razlike između ispitivanih genotipova u pogledu androgene i regeneracione sposobnosti. Prosečna androgena sposobnost za sve ispitivane genotipove iznosila je 4,35%, a kretala se od 0,7% kod genotipa Prima/Hueguen do 11,0% kod genotipa NS173-98/NS164-98. Prosečan prinos kalusa bio je 8,7%. Najviše zelenih biljaka dao je genotip Banks/F53-70 (33 zelene biljke) dok genotip Banks/Pobeda nije regenerisao ni jednu zelenu biljku. Frekvencija albino biljaka kretala se između 0% (Banks/Rodna) i 5,3% (Anastasija/Radika). Ukupno je regenerisano 61 zelena i 61 albino biljka. Rezultati citološke analize pokazali su da su, od ukupnog broja regenerisanih zelenih biljaka, 40,9% bili haploidi, a 59,1% spontani dvostruki haploidi.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

ISPITIVANJE JARIH I OZIMIH SORTI PIVSKOG JEČMA IZ SELEKCIONIH OGLEDA ŽETVE 2005. GODINE KAO SIROVINE ZA PROIZVODNJU SLADA

OlgicaGrujić¹, Jelena Pejin¹i NovoPržulj²

¹Tehnološki fakultet, Novi Sad

²Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Izvršena je analiza različitih jarih i ozimih sorti ječma iz selekcionih ogleda žetve 2005. godine, sa lokaliteta Rimski Šančevi. Na osnovu rezultata analiza ječma i slada kao i tokom mikrosladovanja izvedeni su zaključci o tehnološkom kvalitetu ispitivanih sorti ječma. Dat je predlog za priznavanje ili odbacivanje sorti i eventualne izmene korišćene sheme mikrosladovanja u cilju poboljšanja kvaliteta dobijenog slada.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

GENETIČKA KARAKTERIZACIJA BILJNIH VRSTA PROTEINSKIM MARKERIMA

Snežana Drinić Mladenović, Dragana Ignjatović Micić, Ana Nikolić i Kosana Konstantinov

Institut za kukuruz „Zemun polje“, Zemun Polje

Proteini kao direktni produkti transkripcije i translacije gena mogu da se koriste kao markeri za gene koji ih kodiraju, a poređenje proteinskih kompleksa omogućava merenje genetičke varijabilnosti između različitih genotipova. U ovom radu su proteinski markeri korišćeni za genetičku karakterizaciju i utvrđivanje genetičke divergentosti različitih gajenih biljnih vrsta uključujući kukuruz, soju, pasulj i papriku.

Proteini su razdvojeni elektroforezom na veliki broj frakcija koje pokazuju visoku heterogenost. Sve ispitivani genotipovi su imali specifičnu proteinsku sliku. Utvrđene su kako kvantitativne tako i kvalitativne razlike (broj, raspored i intenzitet) proteinskih frakcija. Neke proteinske frakcije se nalaze na istoj poziciji i relativno su istog intenziteta u svim ispitanim uzorcima i koriste se kao referentne tako da je u odnosu na njih elektroforegram svakog uzorka podeljen u nekoliko regiona. Druge proteinske frakcije unutar regiona se razlikuju u zavisnosti od analiziranog genotipa. Na osnovu dobijenih elektroforegrama proteinskog kompleksa ispitivanih genotipova izračunat je indeks sličnosti i genotipovi su u okviru svake ispitivane biljne vrste svrstani u odgovarajuće grupe primenom klaster analize.

Dobijeni rezultati su pokazali da proteinski markeri mogu da se koriste u oplemenjivanju kao brz i jeftin metod za genetičku karakterizaciju i utvrđivanje genetičke srodnosti selekcionog materijala.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

POREĐENJE KOEFICIJENTA SLIČNOSTI NA OSNOVU RAPD MARKERA KOD SOJE

Ana Nikolić, Snežana Mladenović Drinić i Dragana Micić-Ignjatović

Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Zemun Polje

Cilj ovih istraživanja je ispitivanje uticaja izbora koeficijenta sličnosti na grupisanje ispitivanih genotipova soje u odgovarajuće grupe primenom klaster analize. Dvadeset genotipova soje je analizirano sa RAPD markerima i četiri koeficijenta sličnosti su izračunati: Jaccard, Sorenson-Dice, Sokal i Michener i Rogers i Tanimoto. Koeficijenti sličnosti su upoređeni klaster analizom, Mantelovim testom i PCA.

Matrice koeficijenata sličnosti po Jaccard-u i Sorenson-Dice-u su dale dendograme sa identičnim rasporedom genotipova, dok su vrednosti genetičke sličnosti bile u različitim opsezima. Dendogrami dobijeni na osnovu matrica sličnosti korišćenjem koeficijenata sličnosti po Sokal-u i Michener-u i Roger-u i Tanimoto-u takođe pokazuju identičan raspored genotipova, a vrednosti koeficijenata su bile u različitim opsezima. PCA analiza na osnovu RAPD pokazuje sličan raspored uzoraka kao klaster analiza. Mantelovim testom je utvrđen visok stepen korelacije između parova matrica koeficijenata sličnost. Između koeficijenata Jaccard i Dice postoji visoka korelacija, što znači da klasifikuju sličnost između genotipova koji se porede na vrlo sličan način. Slično važi i za koeficijente Sokal i Michener i Roger i Tanimoto, ali između ove dve klase koeficijenata stepen korelacije je bio niži. Najveća vrednost stepena korelacije izračunata je za matrice sličnosti po Jaccard-u i Sorenson-Dice-u, a najmanja za matrice sličnosti po Sorenson-Dice-u i Roger-u i Tanimoto-u.

Koeficijenti po Sokal-u i Michener-u i Roger-u i Tanimoto-u razlikuju se od koeficijenata po Jaccard-u i Sorenson-Dice-u po tome što uzimaju u obzir i odsustvo traka kod oba genotipa. Uzimajući u obzir genetičku osnovu RAPD markera, odsustvo neke trake kod dva genotipa ne mora obavezno da ukazuje na genetičku sličnost između njih. Zbog toga je za obradu podataka dobijenih na osnovu RAPD analize pogodnije koristiti koeficijente po Jaccard-u i Dice-u.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

REGENERACIJA ŠEĆERNE REPE IZ EKSPLANTATA KOTILEDONA I HIPOKOTILA U USLOVIMA IN VITRO

Nevena Nagl, Ivana Čabarkapa, Snežana Mezei i Lazar Kovačev

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

U radu su predstavljena istraživanja čiji je cilj bio određivanje hranljive podloge koja u svom sastavu sadrži optimalnu koncentraciju fitohormona tj. daje najveći procenat regeneracije šećerne repe iz kotiledona i hipokotila. Kao donori eksplantata za regeneraciju korišćena su tri genetički divergentna genotipa šećerne repe. Korišćene su tri osnovne hranljive podloge u okviru kojih su varirane različite koncentracije fitohormona u pet različitih kombinacija. Produkcija kalusa kao i njegova regeneraciona sposobnost u najvećoj meri su zavisile od interakcije genotipa i hranljive podloge, dok su razlike u regeneracionoj sposobnosti početnih eksplantata ustanovljene samo u slučajevima direktne organogeneze tj. kada je kao početni eksplantat korišćen hipokotil. Najveći intenzitet regeneracije postignut je na podlozi sa citokinima. Rezultati ovog rada mogu imati značajnu primenu u poboljšavanju postojećih metoda vegetativne propagacije šećerne repe in vitro, kao i u genetičkim transformacijama šećerne repe

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

KULTURA TKIVA I GENETSKE TRANSFORMACIJE ULJANE REPICE

Dragana Miladinović, Ana Marjanović Jeromela i Radovan Marinković

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Uljana repica (Brassica napus var. oleifera) je posle soje (Glycine max) i palme (Elaeis guineensis) najznačajniji izvor biljnog ulja u svetu. Ulje uljane repice se sve više koristi u ljudskoj ishrani zbog niskog sadržaja zasićenih masnih kiselina.

Istraživanja u oblasti kulture tkiva i genetskih transformacija uljane repice započeta su 80-tih godina prošlog veka. Istraživanjima su obuhvaćene organogeneza, somatska embriogeneza, kultura mikrospora i dvostrukih hapolida, fuzija somatskih ćelija i genetske transformacije. Napredak u unošenju novih poželjnih svojstava primenom ovih metoda je doveo do razvoja potencijalno komercijalno značajnih novih genotipova uljane repice.

U radu dat je pregled rezultata postignutih do sada u kulturi tkiva uljane repice, kao i rezultati postignutih na uvođenju metoda kulture tkiva u program oplemenjivanja i stvaranja NS sorti uljane repice.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

PRIMENA PCR MARKERA U ISPITIVANJU SPOSOBNOSTI PREZIMLJAVANJA KOD POPULACIJA ULJANE REPICE (BRASSICA NAPUS L.)

Dejana Saftić-Panković, Branislava Rakić, Ana Marjanović-Jeromela i Radovan Marinković

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Prezimljavanje je važna osobina za ozimu uljanu repicu. Poznato je da tolerantnost na izmrzavanje i vreme cvetanja, osobine koje su takođe pod uticajem niskih temperatura, mogu modifikovati sposobnost prezimljavanja.

Za ispitivanja su odabrane 22 sortne populacije ozime uljane repice, čija se sposobnost prezimljavanja kretala od 60 do 100%. Pored toga, da bi povećali genetsku varijabilnost za vreme cvetanja ispitivano je još 5 jarih sortnih populacija kao i 2 ozime sortne populacije stočnog kelja.

Genetička varijabilnost navedenih populacija je ispitivana primenom PCR molekularnih markera. SSR markeri koji se nalaze u blizini QTL-ova koji kontrolišu prezimljavanje, tolerantnost na izmrzavanje i vreme cvetanja, su upotrebljeni za ispitivanje polimorfizma genomske DNK izolovane iz biljnog materijala. Takođe je ispitivan i polimorfizam gena za cvetanje (Flowering Locus C).

Na osnovu dobijenih rezultata izvršena je identifikacija heterotičkih grupa za prezimljavanje kod uljane repice, kako bi se odabrale roditeljske linije za ukrštanja i stvaranje mapirajuće populacije za buduća istraživanja.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

KARAKTERIZACIJA SORTI PASULJA NA OSNOVU PROTEINSKIH MARKERA

Zorica Nikolić¹, Mirjana Vasić², Mirjana Milošević¹, Ksenija Taški-Ajduković¹, Milka Vujaković¹ i Jelica Gvozdanović-Varga²

¹Nacionalna laboratorija za ispitivanje semena, Novi Sad

²Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Potencijal molekularnih i proteinskih markera u identifikaciju sorti nije u potpunosti istražen. Primenljivost pojedinih kategorija markera je ograničena, a zavisi od nivoa polimorfizma, stabilnosti, broja lokusa, molekularne osnove polimorfizma, kao i cene analiza. U ovom kontekstu izoenzimi imaju niz prednosti: jednostavno izvođenje i nisku cenu analize, jednostavna molekularna osnova njihovog polimorfizma i razumna pokrivenost genoma (10 do 15 lokusa po biljnoj vrsti).

Fazeolin, glavni rezervni protein pasulja, kodiran je kompleksom lokusa, od 6 do 9 gena. Aleli koji kodiraju polipeptide svih tipova fazeolina su kodominantni. Genetska divegentnost fazeolina se pokazala kao veoma informativna u studijama domestifikacije i disperzije sorti pasulja, kao i u analizi filogenetskih veza između vrsta u rodu Phaseolus.

U radu su ispitivane komercijalne sorte pasulja nastale oplemenjivanjem u Zavodu za povrtarstvo, Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Analize 5 enzimskih sistema i rezervnog proteina-fazeolina urađene su u Nacionalnoj laboratoriji za ispitivanje semena. Dobijeni podaci polimorfizma fazeolina i izoenzima pokazuju da se proteinskih markeri mogu primeniti u identifikaciji sorti pasulja.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

CVETANJE I PRODUKCIJA SEMENA KOD SPANAĆA (Spinacia oleracea L.) IN VITRO

Ljiljana Tubić, Snežana Zdravković-Korać, Dušica Ćalić, Ivana Dragićević i Branka Vinterhalter

Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, Beograd

Spanać je diecka vrsta, ali se u populacijama javljaju i monecke biljke. Apikalni pupoljci spanaća cv. Matador, izolovani sa dve nedelje starih klijanaca isklijalih pod aseptičnim uslovima, su postavljeni na MS medijum bez regulatora rastenja i izloženi dugom danu (16 h svetla). Ekspresija pola je praćena na osnovu morfologije cvetova tokom 15 nedelja. Od 230 biljaka, nisu cvetale 24 biljke (10.4 %), muških je bilo 85 (37.0 %), ženskih 95 (41.3 %) i moneckih 26 (11.3 %). Sedamnaest moneckih biljaka (7 ženskih i 10 muških na početku) je razvilo cvetove suprotnog pola (najčešće 1‑3) tek posle 5-9 nedelja. Ostalih 9 biljaka je pokazalo monecizam od početka. Deset biljaka je samooplođeno i dalo 1‑10 semena u uslovima in vitro. U jednom slučaju 9 semena je klijalo već na majci biljci. Od 38 semena zasejanih na MS podlogu bez regulatora rastenja, klijala su 22 semena (58 %). Kotiledoni i hipokotili klijanaca su iskorišćeni za uspostavljanje permanentnih kultura regenerativnih kalusa, a apikalni pupoljci za indukciju cvetanja. Ove kulture će omogućiti istraživanje faktora koji utiču na determinaciju i promenu pola u uslovima in vitro i nakon završenog životnog ciklusa majke biljke. Favorizovanje ženskog pola u populaciji je od agronomskog značaja.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

DNA FINGERPRINT USEVA IZ FAMILIJE Solanaceae

Nasya Tomlekova¹, Bistra Atanasova², Emilia Nacheva¹ i Velichka Todorova¹

¹Maritza Vegetable Crops Research Institute, Plovdiv, Bulgaria

²Institute of Genetics, Sofia, Bulgaria

ISSR DNK tehnika je korišćena za identifikaciju kultivisanih vrsta iz familije Solanaceae. Nađeni su prajmeri koji otkrivaju međuvrsni polimorfizam kod paradajza, krompira i paprika. ISSR fragmenti koji mogu da se koriste kao specifični markeri za Lycopersicon esculentum, Capsicum annuum i Solanum tuberosum su dopbijeni. Za svaku analiziranu vrstu individualni ISSR uzorak je dobijen koji može da se koristi za detekciju polimorfizma i dalje kreiranje SCAR markera za pojedine sorte paradajza, paprike i krompira.

Cilj istraživanja je bio da se odredi da li selektivni prajmeri ISSR-PCR mogu da otkriju polimorfizam između sorata koji pripadaju trima srodnim vrstama unutar familije Solanaceae.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

ADVENTIVNA ORGANOGENEZA IN VITRO IZ LISTA KUPINE cv ČAČANSKA BESTRNA

Tatjana Lazić i Đurđina Ružić

Institut SRBIJA, Centar za voćarstvo i vinogradarstvo, Čačak

U radu je ispitan uticaj različitih vrsta i koncentracija biljnih regulatora rastenja na indukciju adventivne organogeneze iz lista kod novostvorene sorte kupine cv Čačanska bestrna. Ovaj genotip je uveden u kulturu i održavan na medijumu Murashige i Skoog (MS) (1960) mineralne soli i organski kompleks sa u mg l-1: BAP 1,0, IBA 0,1, GA3 0,1.

Kao početni eksplantati korišćeni su mladi, dobro razvijeni listovi sa gornje trećine izdanaka umnoženih in vitro. Listovi su tri puta poprečno parani u odnosu na glavni lisni nerv i postavljani adaksialnom stranom na medijum za regeneraciju. U eksperimentu je ispitano 20 medijuma za regeneraciju sa različitim vrstama i koncentracijama citokinina i auksina: BAP (2 mg l-1) ili TDZ (1 mg l-1), samostalno ili u kombinaciji sa različitim koncentracijama IBA, NAA i 2,4 D (0,1, 1,0 i 2,0 mg l-1). Regeneracija adventivnih izdanaka kod cv Čačanska bestrna je dobijena na 3 različita tipa medijuma sa BAP u kombinaciji sa IBA (0,1 i 1,0 mg l-1) i NAA (0,1 mg l-1). TDZ je samostalno, ili u kombinaciji sa IBA (0,1, 1,0 i 2,0 mg l-1) i NAA (0,1 mg l-1) pokazao mnogo veću efikasnost u indukciji regeneracije nego BAP. Najveći procenat regeneracije je upravo i dobijen na medijumu koji je sadržavao samo TDZ.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

SAZREVANJE ANDROGENIH EMBRIONA DIVLJEG KESTENA (Aesculus hippocastanum L.)

Dušica Ćalić, Snežana Zdravković-Korać, Ljiljana Radojević i Branka Vinterhalter

Institut za biološka istraživanja "Siniša Stanković'', Beograd

Androgeni embroni divljeg kestena pokazuju brzu diferencijaciju, asinhrono razviće i maturaciju, kao i slabu klijavost. Indukcija androgeneze je postignuta na medijumu sa 2,4-dihlorofenoksisirćetnom kiselinom (2,4-D) i kinetinom (1 mg/L, svaki), dok je umnožavanje androgenih embriona poreklom iz suspenzije i kulture antera nastavljeno na redukovanoj koncentraciji 2,4-D (0.01 mg/L). Posle medijuma za umnožavanje, embrioni su kultivisani na hranljivim podlogama za sazrevanje, uz dodavanje različitih koncentracija i kombinacija aktivnog uglja (0,1, 0,5 i 1%), abscisinske kiseline (2.5, 10.0 i 25.0 mg/L), polietilenglikola (5 i 50 g/L) i manitola (30 i 60 g/L). Analizirali smo izduživanje izdanaka, razviće radikule i konverziju androgenih embriona u biljke, gajenih na hranljivim podlogama za sazrevanje u toku 3 meseca. Najbolji rezultat, po SNK (Sudent Newman Keuls) testu, je postignut na hranljivoj podlozi obogaćenoj sa 1% aktivnog uglja.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

POKAZUJU LI SLOŽENI LISTOVI DIVLJEG KESTENA OSETLJIVOST PREMA SREDINSKOM STRESU KAO ŠTO JE ZAGAĐENJE?

Miroslava V. Veličković

Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, Beograd

Listovi divljeg kestena (Aesculus hippocastanum L.) prikupljeni su sa ciljem da se procene efekti dugotrajnog industrijskog razvića kao stepen fluktuirajuće asimetrije (FA) lista. FA predstavlja razliku u razviću strana bilateralno simetričnog karaktera i predstavlja indikator kako sredinskog tako i genetičkog stresa. 35 listova prikupljeno je sa svakog od pet stabala, dve pozicije lista (unutrašnja i spoljašnja) u kruni drveta i dva lokaliteta u Srbiji tokom juna 2005. Pančevo predstavlja narušenu, industrijsku zonu, dok selo Vinči predstavlja nenarušen, referentni lokalitet. FA procenjena je za dva bilateralno simetrična karaktera lista: širina lista (LW) i duzina lista (LL). Rezultati MANOVA testa ukazali su na značajnu razliku u karakterima lista među lokalitetima i u među pozicijama lista. Razlika među lokalitetima uslovljene su razlikom u vrednostima FA za LW (F(1.346)=4,313, p=0,047); značajno veći FA postoji u narušenoj sredini. Razlika među pozicijama lista uslovljena je razlikom u vrednostima FA za LL (F(1.346)=3,929, p=0,049); značajno veći FA imaju spoljašnji listovi. Interakcija lokaliteta i pozicije na FA za LW i LL pokazala je marginalnu značajnost (F(1.346)=3,306, p=0,070).

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

GENETIČKA TRANSFORMACIJA Lotus corniculatus L. POMOĆU Agrobacterium tumefaciens "SUPER-BINARNOG" VEKTORA I DIREKTNA REGENERACIJA BILJAKA IZ KOTILEDONA

Radomirka Nikolić, Nevena Mitić i Slavica Ninković

Institut za biološka istraživanja "Sinisa Stanković", Beograd

Poboljšani protokol za regeneraciju biljaka i genetičku transformaciju L. corniculatus postignut je korišćenjem A. tumefaciens "super-binarnog" vektora i direktnom regeneracijom biljaka iz kotiledona. Eksplantati kotiledona izolovani sa klijanaca starih 5-6 dana i inokulisani sa A. tumefaciens "super-binarnim" vektorom pTOK233 koji sadrži hpt, nptII, uidA-intron gene, kao i ekstra set vir (B, C i G) gena. Regeneracija pupoljaka pomoću direktne organogeneze je postignuta na MS medijumu koji je sadržao 0.5 mg l^-1 NAA i 0.5 mg l^-1 BA. Na eksplantatima kotiledona (65%) su se 25 dana nakon inokulacije sa Agrobacterium obrazovali pupoljci. Posle tri meseca gajenja na selektivnim podlogama sa rastućim koncentracijama higromicina (5-15 mg l^-1), 4% inokulisanih eksplantata preživelo je selektivnu proceduru i iz njih je regenerisano 17 biljaka. Dobijene biljke su zatim umnožene mikropropagacijom tako da je finalni broj biljaka rezistentnih na higromicin bio 52. Glukuronidazna aktivnost i prisustvo uidA gena u genomu transformisanih biljaka su dokazani pomoću histohemijske GUS reakcije i PCR analizom.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

VARIRANJE BOJE CVETA POSLE DUGOTRAJNE MICROPROPAGACIJE HRIZANTEMA

Slađana Jevremović, Milana Trifunović, Marija Nikolić, Angelina Subotić i Ljiljana Radojević

Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, Beograd

Praćene su morfološke karakteristike cveta regeneranata, dva kultivara hrizantema, posle deset godina gajenja u kulturi in vitro. Segmenati stabla poreklom od jedne biljke kultivara “Vesuvio” i “Reagan Sunny” su sterilisani i gajeni na podlogama za indukciju morfogeneze in vitro. Posle mesec dana formirani su kalusi sa velikim brojem izdanaka. Izdanci oba kultivara su umnožavani u kulturi segmenata stabla preko aksilarnih pupoljaka na MS podlozi sa a-naftilsirćetnom kiselinom i benzilaminopurinom (0,5 odnosno 1,0 mgL^-1), . Praćeno je umnožavanje izdanaka u periodu od devetnaest pasaža (tri godine) kada je došlo do sukcesivnog smanjenja indeksa umnožavanja. Ožiljavanje izdanaka je praćeno na MS podlozi bez hormona i bilo je podjednako uspešno kako posle dve tako i posle osam godina mikropropagacije. Ožiljene biljke hrizantema su uspešno aklimatizovane na uslove staklenika. Nakon odgovarajućeg fotoperioda biljke su cvetale 90,3 % (“Vesuvio”), 96,3 % (“Reagan Sunny”) i imale identičnu boju cveta kao i matične biljke oba kultivara hrizantema. Promene u boji cveta su uočene kod “in vitro” biljaka u sledećem ciklusu cvetanja, godinu dana posle aklimatizacije. Uočene promene bi se mogle pripisati epigenetskim faktorima.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

STANJE I PERSPEKTIVE SEMENARSTVA U SRBIJI

Mirjana Milošević i Milka Vujaković

Nacionalna laboratorija za ispitivanje semena, Novi Sad

Proizvodnja semena predstavlja valorizaciju dostignuća nauke, oplemenjivanja, selekcije, i do sada je sa promenljivim uspehom obezbeđivala potrebe zemlje za semenom. Proizvodjači su kadrovski osposobljeni i tehnički opremljeni za proizvodnju semena i to kako za ukupne potrebe naše zemlje, tako i za izvoz

Prirordni uslovi, koje stalno ističemo kao prednost, zbog kojih su zapadne kompanije vrlo rado kod nas umnožavale seme, polako ali sigurno, toliko osiromašuju da to više i nije prednost. Bivša društvena poljoprivredna imanja, koja za sada jedino imaju uslove za proizvodnju hibridnog semena kukuruza i suncokreta (zbog potrebne izolacije u kojima se seme proizvodi), toliko su destabilizovana lošom agrarnom politikom da više nisu u stanju da rade taj posao.

Svetska trgovinska organizacija (STO) i Evropska Unija (EU) su u svojoj strategiji razvoja poljoprivrede iznele da su od presudnog značaja za razvoj poljoprivrede, a u okviru toga i semenarstva:

- pristup tržištu

- podrška domaćoj proizvodnji semena

- subvencioniranje i drugi oblici podrške izvozu semena

Zemlje u tranziciji, kada je semenarstvo u pitanju imaju dva problema:

- podršku domaćoj proizvodnji i

- pristup tržištu

Stav ove grupacije zemalja je da izlaganje poljoprivrede, odnosno semenarstva delovanju tržišnih snaga u uslovima nedostatka kapitala i adekvatnog sistema kreditiranja, budžetskih ograničenja i ostalih problema karakterističnih za proces tranzicije ugrozilo ovaj sektor. Zbog toga je potrebno preduzeti odgovarajuće korake.

Usklađivanje zakonske regulative sa regulativom EU, kako bi ostvarile članstvo u važnim međunarodnim organizacijama

Centralno mesto danas u procesu približavanja zemalja u traziciji EU ima upravo zaštita inelektualne svojine.UPOV – Međunarodna unija za zaštitu sorti i intelektualne svojne ima svoja pravila za zaštitu sorti.Pored pravila ova važna organizacija vrši obuku kadrova koji će raditi na zaštiti sorti. Stvar je države, odnosno resornog ministarstva za koju konvenciju će se odlučiti – onu iz 1978. godine ili Konvenciju iz 1991. godine.

Sagledavanje sveukupnog stanja semenarstva u zemljama u tranziciji, postojeće zakonske regulative iz oblasti semenarstva, postojećih institucija za očuvanje biljnih i životinjskih resursa, širenja informacija o načinu upravljanja granom semenarske proizvodnje i prenošenja znanja iz drugih zemalja, postavio je sebi u zadatak FAO – odeljenje za semenarstvo.

Formiranje nacionalnih i regionalnih semenarskih organizacija je još jedan od zadataka koji postavlja evropska, odnosno svetska semenarska federacija (ISF) pred zemlje u tranziciji.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

SEME – IZVOR RAZLIČITOSTI I IDENTITETA BILJNIH VRSTA

Desimir Knežević¹, NevenaĐukić², Veselinka Zečević³, Danica Mićanović³, Aleksandar Paunović⁴ i Milomirka Madić⁴

¹Poljoprivredni fakultet, Priština-Lešak

²Prirodno-matematički fakultet, Kragujevac

³Institut SRBIJA, Centar za strna žita, Kragujevac

⁴Agronomski fakultet, Čačak

Postojanje genetičke i fenotipske varijabilnosti je od velike važnosti za proširenje i očuvanje genofonda. Seme je izvor specifične i opšte genetičke varijabilnosti. U okviru jedne vrste postoji varijabilnost semena prema morfološkim, biohemijskim, fiziološkim i drugim osobinama. Te različitosti su genetički determinisane i ispoljavaju se u toku ontogenetskog razvoja. Razlike su izraženije prema filogenetskom razvoju. Genetička varijabilnost navedenih osobina predstavlja odgovor životnog ciklusa na uslove spoljašnje sredine. U našim istraživanjima su nađene razlike prema obliku, veličini, boji semena kao i prema aminokiselinskom sastavu, koncentraciji aminokiselina, sadržaju proteina, kompoziciji prolamina i glutelina. Između ostalih, izučavane osobine se koriste u identifikaciji biljnih vrsta kao pouzdani karakteri. Ova istraživanja su sprovedena na strnim žitima, a ispitivane osobine semena su varijabilne i kod drugih biljnih vrsta što je pokazano u drugim brojnim izučavanjima.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

NOVI METODOLOŠKI PARAMETRI U SEMENARSTVU

Mladen Mirić

Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Zemun Polje

Parametri su izrazi neke pojave, dati u formuli, kojih domaća semenarska literatura sadrži preko 500, a češće se koristi oko 10%. U radu se objašnjava 21 novi parametar ovog autora, od kojih su neki već objavljivani. Prva grupa ima 9 parametara vezanih za masu 1.000 semena (MHS), i to: MHS iz broja semena (g), broj semena u 1 kg (bs/kg), masa 1 semena (m1s, u mg), koeficijent varijabilnosti MHS (Kvmhs), masa 1 pakovanja po broju semena (Mpb) i Mpb klijavih semena (Mpbks), prinos broja (hiljada) klijavih semena (Phks) i dva setvena koeficijenta prinosa (SKP u Sn/kg – setvena norma kg/ha i SKP u Sn/Sj – setvena norma/setvena jedinica/ha). Drugu grupu čine 5 bilansnih parametara: randman suvog semenskog materijala (R, u %, kg), setvena površina za linije SC hibrida (SPl, u ha), indeks komercijalnog semenarstva (IKS, u %), potrebe semena (PS, u kg) i indeksi udela (IU, u %). Treća grupa sadrži 3 parametra iz dorade semena: efekat zagađenja zemljišta tretiranim semenom (Ez, u g a. m. pesticida po ha), efekat doradnih procesa ili postupaka (Ep, u kg, %) i efekat gubitka semena u doradi (EG, u %, kg). U grupi opštih su 4 parametra: balast u semenu (B, u %,kg), parametar korekcije cena semena (C, u valuti), propisana upotrebna vrednost semena (UVm, u %) i uzorkovanje useva (Uu, u m¹).

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

STANJE SLOBODNE ENERGIJE KOD PŠENICE SA RAZLIČITOM KLIJAVOŠĆU

Slobodanka Sredojević¹, Vesna Dragičević¹, Marija Milivojević¹, Mirjana Srebrić¹, Petar Piper ¹ i Miroslav Vrvić²

¹Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Zemun Polje

²Hemijski fakultet, Beograd

Poznato je da različita raspodela supstance iz semena i nakupljanje vode uslovljavaju razlike u porastu biljaka. Stoga je postavljen ogled sa semenskom pšenicom sorte Renesansa, s ciljem praćenja promena nastalih na klijancima starim 4 i 8 dana, a poreklom od semena različite klijavosti.

Klijanci iz partije sa klijavošću većom od 95%, imali su povećano učešće sveže mase korena četvrtog dana, uz niži stepen hidrolize i eksudacije, kao i mali potencijal slobodne energije biosinteze. Već osmog dana došlo je do smanjenja sveže mase korena i do 12%, uz povećanje sadržaja suve supstance (do 37%), što uz nizak nivo njegove slobodne energije, kao i slobodne energije hidrolize ukazuje na isforsiran porast, odnosno, energetsku neravnotežu između korena i izdanka, tako da u datom trenutku ekspanzije potencijalne energije nije dobio odgovarajuće uslove za dalji razvoj i krenuo je da stagnira. Sa druge strane, klijanci iz partije semena klijavosti od 85% imali su 3 puta veću eksudaciju tokom imbibicije semena, koja se, mada u manjem stepenu, nastavlja i tokom porasta klijanca. Važno je istaći da su svi delovi klijanca date partije imali četvrtog dana duplo nižu potencijalnu energiju u odnosu na klijance ostalih ispitivanih partija, koja se do osmog dana iznivelisala sa njima, uz zadržavanje energetske i ravnoteže porasta između korena i izdanka. Stoga bi se moglo pretpostaviti da je početna eksudacija bila odlučujuća za klijanje ove partije semena.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

MOGUĆNOSTI PROIZVODNJE SEMENA ZP HIBRIDA KUKURUZA ZA DOMAĆI PROMET I IZVOZ

Milovan Pavlov, Predrag Jovin i Lana Đukanović

Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Zemun Polje

Korišćenje i proizvodnja hibridnog kukuruza kod nas datira od 1954. godine, kada je zasnovana proizvodnja semenom američkih hibrida. Početkom šezdesetih godina počinje proizvodnja semena domaćih hibrida, a posle desetak godina i izvoz. Od tada naša zemlja izvozi značajne količine hibridnog semena kukuruza u zemlje Evrope, Azije pa čak i Amerike. Na tako brz razvoj selekcije i semenarstva kukuruza u našoj zemlji uticalo je više činilaca, a najpoznatiji su:

Povoljan geografski položaj Srbije koja se nalazi u centru evropskog kukuruznog pojasa gde postoje uslovi za proizvodnju kukuruza svih FAO grupa zrenja.

Značajan rad Instituta za kukuruz „Zemun Polje” na stvaranju velikog broja hibrida visokog genetičkog potencijala rodnosti za sve agroekološke uslove gajenja. Dobro organizovana proizvodnja osnovnog i sertifikovanog semena. Uvođenje zakonske regulative u oblasti semenarstva. Izgradnja objekata za sušenje i doradu semena. Permanentno školovanje kadrova u semenarstvu.

U ovom radu pokušaćemo da ukažemo na faktore koji značajno utiču na proizvodnju i doradu visokokvalitetnog semena kukuruza za domaći promet i izvoz.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

UTICAJ OBLIKA I VELIČINE SEMENA KUKURUZA NA VARIJABILNOST I KORELACIJE PROMENA TOKOM KLIJANJA

Božana Aćimović¹, Radovan Sabovljević¹, Divna Marković Simić¹, Đorđe Goranović² i Sandra Milosavljević²

¹Poljoprivredni fakultet, Zemun

²Zavod za poljoprivredu i prehrambenu industriju „Topčider”, Jugoinspekt, Beograd

Istraživane su promene fizičko-fizioloških pokazatelja tokom klijanja hibridnog semena kukuruza. Uzeto je F₁ seme dve hibridne kombinacije jedne linije majke sa dve linije oca. Hibridno seme razdvojeno je u šest frakcija oblika i veličine (dva oblika i četiri veličine). Klijanje semena vršeno je pri t=20/300C (naizmenično 16/8 časova) u filter-papiru.

Na pojedinačnim semenima merene su sledeće fizičko-fiziološke osobine (pokazatelji): za suvo seme (masa suvog celog semena, zapremina celog suvog semena; masa endosperma; masa klice, zapremina endosperma; zapremina klice); za nabubrelo seme ( masa celog suvog semena pre bubrenja; zapremina celog suvog semena pre bubrenja; masa celog nabubrelog semena; zapremina celog nabubrelog semena; masa nabubrelog endosperma; zapremina nabubrelog endosperma; masa nabubrele klice; zapremina nabubrele klice; masa osušenog endosperma bubrenja; masa osušene klice bubrenja; gubitak suve mase pri bubrenju); za klijalo seme (masa celog suvog semena pre klijanja; zapremina celog suvog semena pre klijanja; masa celog klijalog semena; masa endosperma klijalog semena; zapremina endosperma klijalog semena; masa klice klijalog semena; masa osušenog endosperma klijalog semena; masa osušene klice klijalog semena; gubitak suve mase pri klijanju).

Eksperimentalni podaci obrađeni su na ukupnu varijabilnost i rezultati prikazani za svaku hibridnu kombinaciju posebno i po frakcijama oblika i veličine semena. Korelaciona analiza urađena je posebno po hibridnim kombinacijama i po oblicima semena (pljosnato i okruglo) a masa semena po frakcijama veličine uzeta je u rastućem nizu. Korelaciona analiza urađena je za: suvo seme (zavisno promenljive osobine: masa suvog semena i zapremina suvog semena); nabubrelo seme (zavisno promenljive osobine: masa celog nabubrelog semena, zapremina celog nabubrelog semena i gubitak mase pri bubrenju); klijalo seme (zavisno promenljive osobine: masa celog klijalog semena i gubitak mase pri klijanju). Korelaciona analiza urađena je primenom jednačine višestruke regresije.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

UTICAJ TEMPERATURE NA VARIJABILNOST I KORELACIJE PROMENA TOKOM KLIJANJA SEMENA KUKURUZA ŠEĆERCA

Jela Ikanović¹, Radovan Sabovljević¹, Đorđe Goranović², Marija Davidović³ i Dobrivoje Poštić⁴

¹Poljoprivredni fakultet, Zemun

²Zavod za poljoprivredu i prehrambenu industriju „Topčider”, Jugoinspekt, Beograd

³IPNP, Beograd

⁴Institut za zaštitu bilja i životne sredine, Beograd

Kukuruz šećerac seje se u našim ekološkim uslovima, od početka aprila do kraja jula meseca. Seme kukuruza šećerca klijaće pod različitim toplotnim uslovima tokom tog perioda. U ovom radu istraživano je kako se menjaju osobine semena kukuruza šećerca pri klijanju pod različitim režimima temperature.

Materijal rada je seme dve F₁ hibridne kombinacije kukuruza šećerca, odnosno osam frakcija oblika i veličine tog semena (dva oblika i četiri veličine). Klijanje je ispitivano, u filter-papiru, pri pet režima temperatura: t1=200°C const; t2=20/300°C (16/8 časova); t3=15/300°C (naizmenično 12/12 časova); t4=100°C (cold-test); t5=20/400°C (naizmenično 12/12 časova). Merene su sledeće osobine semena: masa suvog semena (pre klijanja); masa celog suvog semena (posle klijanja); masa suvog endosperma (posle klijanja); masa suve klice (posle klijanja); gubitak mase pri klijanju; ukupno klijanje semena (broj). Sva ispitivanja izvršena su u deset ponavljanja po 50 semena. Broj dana klijanja normalno klijalih semena bio je različit po temperaturama.

Eksperimentalni podaci obrađeni su na ukupnu varijabilnost (C.V.) za svaku varijantu istraživanja. Korelaciona analiza, primenom jednačine višestruke regresije, urađena je za svaku hibridnu kombinaciju i svaku temperaturu posebno za zavisno promenljivu osobinu ukupno klijanje. Masa semena, tj. frakcija oblika i veličine, uzeta je u rastućem nizu u korelacionoj analizi. Izračunate su vrednosti D (koeficijent višestruke determinacije), R (koeficijent višestruke korelacije) i r (prosti korelacioni koeficijenti između svih osobina).

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

ZNAČAJ GUSTINE, MEĐUREDNOG RAZMAKA I UDALJENOSTI REDA „MAJKE” OD REDA „OCA” U PROIZVODNJI SEMENSKOG KUKURUZA

Branko Marinković i Jovan Crnobarac

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Značaj gustine i udaljenosti reda „oca” od reda „majke”, u proizvodnji semenskog kukuruza ima veliki značaj. U sedmogodišnjim ispitivanjima proučavani su međuredni razmaci od 70, 60 i 50 cm i njihov uticaj na prinos zrna „majke”. U semenskoj proizvodnji, pri odnosu redova 6+2, pored međurednog razmaka praćen je i uticaj gustine na prinos.

Ispitivano je pet gustina (40.8000, 52.900, 64.900, 79.400, 89.300, ukupan broj biljaka po hektaru, odnos redova 6+2).

Na osnovu iznete metodike, ostvareni su sledeći rezultati: na međurednom razmaku 70 cm, najveći prinos ostvaren je sa gustinom 64.900 biljaka (4.35 t·ha^-1 semena majke). Kod prvog reda prinos je bio veći za 360 kg·ha^-1 i 550 kg·ha^-1, u odnosu na drugi i treći red majke, u odnosu na redove „oca”. Kod međureda 60 cm, prinos se povećavao do najveće gustine, a značajna razlika u odnosu na gustinu 40.800 biljaka je na gustini 79.400 biljaka /ha.

Na drugom i trećem redu u odnosu na prvi red „majke” razlika u prinosu bila je 430 i 510 kg·ha^-1.

Kada se posmatraju gustine, do istih zapažanja se dolazi i na međuredu 50 cm. Sa povećanjem udaljenosti reda „majke”, prinos je bio manji za 370 i 460 kg·ha^-1.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

PROIZVODNJA SEMENA LUCERKE POMOĆU SOLITARNE PČELE Megachile rotundata (FAB.) (Hymenoptera: Megahilidae) U SRBIJI

Ljubiša Stanisavljević i Željko Tomanović

Biološki fakultet, Institut za zoologiju, Beograd

Proizvodnja semena lucerke za svaku poljoprivredno razvijenu zemlju je od izuzetnog značaja. U Srbiji, na području Vojvodine, pre 15–20 godina obavljeno je, u okviru jednog naučnog projekta Biološkog fakulteta iz Beograda, višegodišnje oprašivanje semenske lucerke pomoću solitarne pčele M. rotundata na više lucerišta u okviru društvenih poljoprivrednih imanja. Količina dobijenog semena lucerke na površinama oprašivanim sa M. rotundata uvezenom iz Kanade, značajno je bila povećana. Proizvodnja semena kretala se i preko 800 kg/ha na parcelama gde je lucerka bila zasejana u redovima na rastojanju od po 50 cm.

U radu su izložene gotovo idealne mogućnosti oprašivanja semenske lucerke sa M. rotundata u Srbiji. Uvođenjem ove solitarne pčele kao oprašivača lucerke u Srbiji bi se u relativno kratkom periodu značajno povećala proizvodnja semena lucerke. Srbija bi konačno od uvoznika mogla postati značajan izvoznik semena lucerke.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

UTICAJ TEMPERATURE NA KORELACIJE IZMEĐU MASE SEMENA, KLIJANJA I NICANJA PET VRSTA LEKOVITIH BILJAKA

Radovan Sabovljević¹, Radosav Jevđović ², Marija Davidović³, Đorđe Goranović⁴ i Divna Marković Simić¹

¹Poljoprivredni fakultet, Zemun

²Institut za lekovito bilje „Josif Pančić”, Beograd

³Institut za primenu nauke u poljoprivredi, Beograd

⁴Zavod za poljoprivredu i prehrambenu industriju „Topčider”, Jugoinspekt, Beograd

Ispitivano je klijanje semena i nicanje pet vrsta lekovitih biljaka: bela slačica (Sinapis alba), piskavica (Trigonella foenum graecum), heljda (Fagopyrum esculentum), neven (Calendula officinalis) i crni slez (Malva silvestris). Seme je od sorata – populacija koje se održavaju i umnožavaju za potrebe proizvodnje u Institutu za proučavanje lekovitog bilja na Oglednom polju u Pančevu.

Iz semenskog materijala izdvojena je kontrola i tri frakcije veličine semena (sitno seme; srednje seme; krupno seme). Frakcija veličine semena (u mm) razlikuje se po vrstama lekovitih biljaka.

Klijanje semena i nicanje klijanaca ispitivano je pri tri temperaturna režima: t1=200°C const, t2=10/200°C (naizmenično 12/12 časova), t3=5/150°C (naizmenično 12/12 časova). Ispitivanje klijanja vršeno je na filter-papiru, a nicanja u kvarcnom pesku. Broj dana utvrđivanja broja normalno klijalih semena i normalno klijalih biljaka bio je različit po vrstama lekovitih biljaka. Pre stavljanja na klijanje i nicanje izmerena je masa 100 semena. Sva ispitivanja rađena su u deset ponavljanja (10 x 100 semena) za svaku varijantu istraživanja. Klijanje semena utvrđivano je u dva termina (brzina klijanja E.K. i ukupno klijanje U.K.), a nicanje u jednom terminu.

Eksperimentalni podaci obrađeni su korelacionom analizom. Korelaciona analiza urađena je za svaku temperaturu posebno. Za klijanje semena primenjena je višestruka regresija, a za nicanje prosta korelacija. Ukupno klijanje semena (U.K.) zavisno je promenljiva osobina a nezavisno promenljive osobine su masa semena i brzina klijanja (E.K.). Određeni su koeficijenti višestruke determinacije (D), prosti koeficijenti korelacije (r), direktni i indirektni efekti. Između ukupnog nicanja i mase semena određeni su prosti koeficijenti korelacije (r). Masa 100 semena uzeta je u rastućem nizu, po frakcijama veličine.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

UTICAJ FOLIJARNOG ĐUBRIVA MASTERBLAND NA PRINOS I KVALITET SEMENA PAPRIKE

Nikolay Dimitrov Panayotov

Agricultural University, Plovdiv, Bulgaria

Cilj ispitivanja je bio da se utvrdi uticaj folijarnog đubriva Masterbland na prinos i kvalitet setve semena paprika. Eksperiment je postavljen sa tipičnim Bugarskim sortama paprike Kurtovska kapija 1619 i Bugarski rotund. Folijarno đubrivo Masterbland je primenjen u dozama 1.5 g·l^-1, 3,0 g·l^-1i 6,0 g·l^-1. Ispitivana je fertilnost polena, broj semena po plodu, procenat normalno razvijenog semena, masa 1000 zrna, prinos semena, indeks produktivnosti semena, prvo brojanje, klijavost (završno brojanje), sveža materija izdanaka i dužina embrionalnog korena i hipokotila. Mastrebland poboljšava formiranje semena i proizvodnju semena paprike. Najpogodnija koncentracija za sortu Kurtovska kapija 1619 je 3,0 g·l^-1dok je za Bugarski rotund 1,5 g·l^-1, sa povećanjem prinosa za 33,3 odnosno 36,6 %. Klijavost je viša u poređenju sa semenom netretiranih biljaka.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

UTICAJ VREMENA SETVE NA PRINOS I KVALITET SEMENA CRNOG LUKA

(Allium cepa L.) U PROIZVODNJI SISTEMOM „SEME-SEME”

Zoran Ilić¹, Ljubomir Šunić¹, Lidija Milenković¹ i Jelica Gvozdanović-Varga²

¹Poljoprivredni fakultet, Priština-Lešak

²Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

U istraživanjima su zastupljene četiri sorte poreklom iz različitih agroklimatskih područja najčešće gajenih u našoj zemlji (Prizrenski pogačar, Kupusinski jabučar, Trebinjska kapula i Holandski žuti). Setva je obavljena 15 jula (I rok setve), 5. avgust (II) i 25. avgust (III). Setva je obavljena u redove na rastojanju od 45 cm i pri rastojanju u redu od 5cm (sklop biljaka 44,8/m²) . Ogled je postavljen po split-plot metodu u tri ponavljanja. Giberelinaska kiselina GA₃ je primenjena u koncentraciji od 50 ppm kada su biljke u fazi 6-7 listova. Analiziran je prinos i glavne komponente prinosa (procenat cvetalih biljaka, plodova/cvasti, semena /plodu, masa 1000 semena, energija klijanja, ukupna klijavost).

Procenat cvetanja u toku dvogodišnjeg istraživanja uslovljen je vremenom setve. Odlaganjem setve od jula ka avgustu rezultira redukcijom procenta cvetalih biljaka od 90% do 40%, uz produkciju samo jednog cvetonosnog stabla po biljci. Setva-cvetanje-sazrevanje semena prispeva skoro istovremeno nakon 405–370 dana.

Najveća proizvodnja semena ostvarena je u I setvenom roku od 15. jula kod svih sorata. Sorta razlika je prisutna u obe godine proizvodnje. Najveći prinos ostvaren je kod sorte Kupusinski jabučar u I roku setve – 440,4 kg/ha (u prvoj godini) i značajno niži u III roku od 25. avgusta kod Holandskog žutog sa svega 140,6 kg/ha (u I godini).

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

UTICAJ TEMPERATURE NA KLIJANJE FRAKCIJA SEMENA DUVANA SORTE GILANSKA JAKA

Zlatoljupka Stanković¹, Divna Marković Simić², Radovan Sabovljević², Đorđe Goranović³ i Sandra Milosavljević³

¹Institut SRBIJA, Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja, Zaječar

²Poljoprivredni fakultet, Zemun

³Zavod Topčider–Jugoinspekt, Beograd

Autohtona sorta-populacija duvana gilanska jaka tipični je predstavnik orijentalnih aromatičnih sitnolisnih duvana (u tipu basma). Merkantilni usevi imaju broj biljaka 200.000 do 220.000 po hektaru. Usev se dobija preko proizvodnje rasada. Brzo i ujednačeno klijanje semena duvana i nicanje klijanaca predstavlja osnovu za uspešnu, pouzdanu i jeftinu proizvodnju rasada sa podlogom za rasađivanje (industrijski način proizvodnje rasada).

Semenski materijal sorte Gilanska jaka (proizveden u Zaječaru) podeljen je u tri frakcije veličine prosejavanjem kroz pedološka sita: 0,71–0,80 mm; 0,63–0,71 mm; 0,40–0,25 mm. Iz svake frakcije veličine izdvojeno je seme veće mase (na vazdušnom separatoru) i dobijene su frakcije mase: m₁; m₂; m₃. Ispitivanje klijanja vršeno je na filter-papiru i kvarcnom pesku. Seme je kvašeno čistom vodom i 0,2% vodenim rastvorom KNO₃. Temperature ispitivanja klijanja bile su: t₁=10/20⁰C (naizmenično 12/12 časova); t₂=20⁰C const; t₃=15/25⁰C (naizmenično 12/12 časova); t₄=25⁰C const; i t₅=20/30⁰C (naizmenično 12/12 časova). Broj dana za utvrđivanje normalno klijalih semena bio je različit za različite temperature. Utvrđivan je broj dana za brzinu klijanja semena (E.K.) i ukupno klijanje semena (U.K.). Pre klijanja merena je masa 100 semena. Ispitivanja klijanja vršena su u deset ponavljanja (10 x 100 semena).

Svi eksperimentalni podaci obrađeni su na ukupnu varijabilnost (C.V.) i primenom jednačine višestruke regresije(zavisno promenljiva osobina je ukupno klijanje semena, a nezavisno promenljive osobine su E.K. i masa 100 semena). Određene su vrednosti D i r i direktni i indirektni efekti. Korelaciona analiza, urađena je za svaku temperaturu i način kvašenja posebno a masa 100 semena, frakcija (m₁- m₂- m) uzeta je u rastućem nizu.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

MASA 1.000 SEMENA U TEORIJI I PRAKSI

Mladen Mirić, Dragojlo Selaković, Predrag Jovin i Zdravko Hojka,

Institut za kukuruz ''Zemun Polje'', Zemun Polje

Od blizu sto osobina semena, 20 ima tržišni značaj, a 10-15 se ispituje, delom i masa 1.000 semena (MHS). U našoj semenarskoj literaturi uočen je znatan broj parcijalnih napisa o MHS, a ni jedan sveobuhvatan. Otuda cilj da se utvrde: (1) uloga, (2) činioci formiranja i (3) dobijanje poželjne MHS (Pmhs). Od MHS zavisi klijavost, prinos i promet, ona od nasleđa i uslova, a međuzavisna je sa setvom, sušenjem i doradom. Pojedinačni činioci MHS su brojni, a svrstani su u po 2 grupe i podgrupe: (a) agroekološki (abiotički i biotički) i (b) agrotehnološki (agrotehničke mere i dorada). Najveći uticaj na MHS imaju: sorta i obrada zemljišta, gustina i ujednačenost useva, vodni režim i đubrenje, a manji: vremenske prilike, osim u oplođenju i zrenju, dok je na kraju presudno frakcionisanje, što se kod nas ređe radi nego u svetu. Poželjna MHS je pojam za označavanje što kvalitetnijeg, homogenijeg i brojnijeg prinosa semenskih jedinki u celom procesu semenarstva. Potrebno je za sve sorte istražiti Pmhs koja daje najveći prinos klijavih i ujednačenih semena po ha. Racionalizacija i produktivnost rada zahtevaju da se optimizacijom agrotehnike težište za dobijanje Pmhs prenese na njivu i ne zanemari u doradi. MHS treba ispitivati za sve partije u cilju izbora sejnih ploča, norme i dubine setve.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

SEMENSKA PROIZVODNJA STRNIH ŽITA U USLOVIMA PROMENE KLIME

Lazar Panković¹ i Gojko Mladenović¹

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Nove sorte poseduju genetski potencijal za prinos i kvalitet zrna na znatno višem nivou od sorti ranijih generacija. Ograničavajući faktori semenske proizvodnje ostali su agroekološki uslovi, dostignuti stepen razvoja tehnologije gajenja i informisanost korisnika-proizvođača odnosno transfer znanja. U radu su analizirani podaci prinosa semenskih useva strnih žita iz različitih poljskih eksperimenata izvedenih na oglednom polju Naučnog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Zavodu za strna žita, mreže makroogleda na području naše republike koje su izvodile stručne službe, semenske proizvodnje u uslovima aridne i semiaridne klime u Vojvodini. Svako odstupanje od optimalnog roka setve pojedinih genotipova povlači pad prinosa 5-20 % naturalnog semena u zavisnosti od broja dana zakašnjenja setve.

Proizvodnja semena zasnovana na poštovanju sortnih specifičnosti je neiskorišćen potencijal za povećanje prosečnih prinosa naturalnog semena kod strnih žita u uslovima promenjene klime. Ovakav pristup znači istovremeno i edukaciju proizvođača i bolji transfer novih saznanja u semensku proizvodnju. Ako se uporede procene gubitaka u proizvodnji pšenice u Rumuniji i kod nas možemo uočiti mogućnosti prevazilaženja krize u proizvodnji kvalitetnog naturalnog semena pšenice.

Uočavanjem osnovnih abiotskih faktora koji dovode do smanjenja prinosa i kvaliteta naturalnog semena možemo određenim agrotehničkim merama prevazići značajne gubitke u proizvodnji. U Meksiku je primena setve u gredice donela proizvođačima smanjenje troškova za 34 % a porast prinosa za 23 % i značajan ekonomski momenat u proizvodnji merkantilne i semenske pšenice. Ukupna proizvodnja pšenice u Meksiku odvija se na 950.000 ha u državama Sonora i Sinaloa sa prosečnim prinosom od 4,2 t/ha. Prosečna upotreba azota po hektaru je 150 kg čistog azota. Proizvodni potencijal novih sorti u bilo kojoj zemlji sveta može se iskoristiti jedino primenom sortne agrotehnike, edukacijom proizvođača i bržim transferom naučnih saznanja u proizvodnju.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

SEMENARSTVO NOVOSADSKIH SORTI STRNIH ŽITA U PERIODU 1995-2005. GODINA

Gojko Mladenović i Lazar Panković

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Proizvodne površine strnih žita u Srbiji u poslednjoj deceniji značajno se smanjuju. U 2005/06. godini zasejano je oko 530 000 ha ozime pšenice i oko 70 000 ha ozimog ječma, što predstavlja najmanju zasnovanu površinu u poslednjih 50 godina.

Novosadski sortiment strnih žita zauzima preko 90% ukupno zasnovanih useva u Srbiji. Taj sortiment čini dvadesetak sorti ozime pšenice i ječma, s tim da osam sorti ozime pšenice i tri sorte ozimog ječma čine preko 80% proizvodnje. Novosadske sorte strnih žita sve su prisutnije i na inostranom tržištu (Ukrajina, Makedonija, Rumunija, . . .).

Da bi bile zadovoljene potrebe za semenom u Srbiji i inostranstvu, godišnje se u proseku zasnuje oko 30 000 ha semenske proizvodnje svih kategorija strnih žita i proizvede, doradi i plasira preko 100 000 tona deklarisanog semena.

Genetički potencijal i tehnološki kvalitet novopriznatih sorti iziskuje promenu u već standardnom sortimentu, tako da će upravo te sorte predstavljati nosioce semenske proizvodnje strnih žita u narednim godinama.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

UTICAJ GUSTINE SETVE NA PRINOS I BROJ SEMENA U SEMENSKOM KUKURUZU

Predrag Jovin¹, Milovan Pavlov¹, Lana Đukanović¹,

Dragiša Lopandić¹, Zdravko Hojka¹ i Đalović Ivica²

¹Institut za kukuruz “Zemun Polje”, Zemun Polje

²Agronomski fakultet, Čačak

Povećane gustine setve majčinske komponente (57.100, 71.400, 85.500 bilj/ha) u prirodnim uslovima gajenja kog hibrida ZP 196 nisu značajno uticale na povećanje prinosa (4.56, 4.61, 4,70 t/ha) ali su uticale na povećanje broja klijavih semena (21.272.000, 23.893.000, 24.226.000 /ha). U proizvodnji semena hibrida ZP 677, u uslovima navodnjavanja, veće gustine setve (71.400, 85.500, 99.900 bilj/ha) nisu značajno uticale na povećanje prinosa (3.39, 3.44, 3.60 t/ha) i broja klijavih semena (11.238.000, 11.651.000, 12.427.000 /ha). Povećane gustine setve majčinske komponente (71.400, 85.500, 99.900 bilj/ha) u uslovima navodnjavanja kod hibrida ZP 680 značajno su povećale prinos (4.01, 4.38, 4.40 t/ha) kao i broj klijavih semena (13.122.000, 15.022.000, 15.560.000 /ha).

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

REŽIM SUŠENJA I KLIJAVOST SEMENA KUKURUZA

Ljubića Prijić, Branka Kresović, Mioljub Mišović i Mile Sečanski

Institut za kukuruz «Zemun Polje», Zemun Polje

Pravilan režim sušenja semena je veoma bitan za očuvanje klijavosti semena kukuruza. Izbor režima sušenja, između ostalog, zavisi od procenta vlage u zrnu, genotipa i metode sušenja. Cilj ispitivanja je bio utvrđivanje korelacije između klijavosti semena kukuruza na kraju sušenja i parametara: vlage u zrnu, genotipa i dužine perioda sušenja.

Predmet ovog istraživanja su bile različite komponente ZP hibrida kukuruza, odnosno ZP linije. Ispitivanje je obavljeno u Institutu za kukuruz „Zemun Polje“. Korišćen je objekat sušare za osnovno seme, snabdeven sa četiri bina koji ima mogućnost sušenja direktnim i indirektnim načinom. Vlaga semena je merena u toku sušenja najmanje šest puta. Uzorci su uzimani u gornjoj trećini mase klipova koja se suši u binu. Dobijeni rezultati su pokazali korelaciju između klijavosti semena na kraju sušenja i vlage u zrnu, genotipa i dužine perioda sušenja. Komponente hibrida korišćene u ovom proučavanju razlikovale su se u veličini i ozrnjenosti klipa i građi zrna, što je uticalo na nivo korelacije između ispitivanih parametara.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

REAKCIJA RODITELJSKIH KOMPONENTI ZP HIBRIDA KUKURUZA NA DELOVANJE HERBICIDA

Lidija Stefanović i Milena Simić

Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Zemun Polje

Pri primeni novijih herbicida utvrđeni su različiti fitotoksični efekti kod osetljivih genotipova kukuruza. Tokom 2004 i 2005. godine u uslovima Zemun Polja ispitivana je reakcija roditeljskih komponenti dva hibrida kukuruza srednje rane grupe zrenja na herbicide. Primenjeni su sledeći herbicidi: Merlin 0.135 kg ha^-1, Motivel 1,25 l ha^-1, Equip 2 l ha^-1, Tarot plus 0.3 kg ha^-1, Callisto 0.25 l ha^-1 i Grid 0.02 kg ha^-1, u fazi 2-3 lista kukuruza. U ogledu je ocenjivan fitotoksičan efekat po EWRC skali od 1 do 9 i prinos zrna kukuruza. Rezultati su statistički obrađeni.

Osetljivost linija je varirala u zavisnosti od primenjenog herbicida. Prosečne vrednosti EWRC ocena su se kretale u intervalu od 1.83 do 3.25 što ukazuje na laka do umerena oštećenja koja se uglavnom manifestuju kroz neznatna uvrnuća listova i promenu boje. Statistički vrlo značajne razlike u vrednostima EWRC ocena su utvrđene u zavisnosti od primenjenog herbicida kao i interakcije herbicida i genotipa, herbicida i godine ispitivanja, i godine i genotipa. Najveće prosečne EWRC ocene za sve genotipove u obe godine ispitivanja su dobijene na tretmanima Tarot plus (3.10) i Grid (2.98). Slične pravilnosti su utvrđene i kod prinosa zrna kukuruza, koji je imao najniže vrednosti u tretmanima Tarot plus (4.14 t ha^-1) i Grid (4.41 t ha^-1).

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

PROIZVODNJA SJEMENA ZP HIBRIDA KUKURUZA U REPUBLICI SRPSKOJ: STANJE I MOGUĆNOSTI

Dragiša Lopandić¹, Jovo Stojčić², Slavko Radanović² i Josif Dubovina³

¹Institut za kukuruz „Zemun Polje“ Zemun Polje

²Poljoprivredni institut Republike Srpske, Banja Luka, Bosna i Hercegovina

³Poljoprivredno dobro „Semberija“, Bijeljina, Bosna i Hercegovina

Proizvodnja sjemena ZP hibrida kukuruza organizuje se u Republici Srpskoj kod dva proizvođača: Poljoprivredno dobro „Semberija“ iz Bijeljine i Poljoprivrednog instituta Republike Srpske u Banja Luci.

U radu su prikazani ostvareni rezultati u sjemenskoj proizvodnji gajenih ZP hibrida kod oba proizvođača u periodu 2002-2005. godine. Na osnovu ostvarenih prinosa može se zaključiti da je najveći nivo proizvodnje sjemena ZP hibrida, u analiziranom periodu u Republici Srpskoj, ostvaren u 2005. godini: ukupno 227.711 kg sjemena na površini od 93 ha i sa prosječnim prinosom od 2.448 kg/ha. Takođe, u 2005. godini su kod gajenih sjemenskih usjeva postignuti vrlo visoki prosječni prinosi: u Banja Luci je hibrid ZP 360 na 30 ha ostvario prinos od 3.400 kg/ha sjemena, dok je u Bijeljini hibrid ZP 434 na 36 ha dao prosječno 2.337 kg/ha sjemena.

U analiziranom periodu su obrađeni i razlozi visokog variranja prinosa po godinama. Posebna pažnja se od strane proizvođača poklanja očuvanju genetske čistoće i kvaliteta sjemena. U tom cilju je i proizvodnja sjemena ZP hibrida kukuruza u Republici Srpskoj u jedinstvenom sistemu proizvodnje, sušenja, dorade i prometa hibridnog sjemena u Institutu za kukuruz „Zemun Polje”.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

UTICAJ NAVODNJAVANJA NA KLIJAVOST I ŽIVOTNU SPOSOBNOST SEMENA SOJE (Glycine max. (L.) MERR.)

Milka Vujaković, Mirjana Milošević, Zorica Nikolić i Ksenija Taški-Ajduković

Nacionalna laboratorija za ispitivanje semena, Novi Sad

Vremenski uslovi, posebno količina i raspored padavina, te pojava suše, značajno smanjuju prinose i kvalitet semena soje. Nepovoljan uticaj suše može se uspešno eliminisati navodnjavanjem useva.

Ispitivanja su izvršena na tri komercijalne sorte (Balkan, Ravnica i Novosađanka) i dve linije soje selekcionisane u Naučnom institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Seme je proizvedeno u uslovima suvog ratarenja i navodnjavanja. U laboratorijskim uslovima izvršeno je ispitivanje klijavosti (standardni laboratorijski metod) i životne sposobnosti semena primenom vigor testova (test ubrzanog starenja, Hiltner test i hladni test).

Seme proizvedeno u uslovima navodnjavanja imalo je veću klijavost primenom standardnog laboratorijskog metoda od semena proizvedenog u uslovima suvog ratarenja. Primenom ovog testa uočene su značajne razlike između ispitivanih sorti i linija. U oceni životne sposobnosti semena najviše vrednosti dobijene su primenom testa ubrzanog starenja. Značajne razlike u životnoj sposobnosti semena, između ispitivanih sorti i linija, i različitih uslova proizvodnje dobijene su primenom Hiltner i hladnog testa.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

UTICAJ GUSTINE SEMENSKOG USEVA NA VARIJABILNOST KOMPONENTI RODNOSTI SEMENA KOD TRI SORTE SOJE

Srđan Anđelović¹, Radovan Sabovljević², Vladan Plazinić¹ i Milorad Rošulj³

¹SELSEM-INR Uljarice, Beograd

²Poljoprivredni fakultet, Zemun

³Institut za kukuruz «Zemun Polje», Zemun Polje

Prinos semena soje zavisi od brojnih činilaca od kojih je ispoljavanje komponenti rodnosti najvažnija grupa tih činilaca. Na ispoljavanje komponenata rodnosti, kod različitih sorata, direktno se utiče promenom gustine semenskog useva.

Ispitivano je ispoljavanje komponenti rodnosti kod tri sorte soje tokom tri godine (1999, 2000. i 2001. godina). Poljski ogled je obuhvatao tri gustine semenskog useva (300.000, 400.000 i 600.000 biljaka po hektaru). Komponente rodnosti merene su na dvadeset biljaka za svaku gustinu posebno u svakoj godini i za svaku sortu. Merene su sledeće osobine biljaka:broj kolenaca, broj mahuna (ukupno i na granama), broj semena (ukupno i na granama), masa semena (ukupno i na granama).

Utvrđena je ukupna varijabilnost svake komponente rodnosti za svaki faktor (sorta, gustina useva, godina). Svaka komponenta rodnosti određena je trofaktorijalnom analizom varijanse gde su faktori sorta, gustina useva, vegetacioni period. Broj kolenaca pokazuje normalnu varijabilnost u svim varijantama. Broj mahuna na biljci, broj semena na biljci i masa semena na biljci pokazuju visoku i neujednačenu varijabilnost. Iste ove osobine na granama pokazuju veoma visoku varijabilnost u ispoljavanju. Analiza varijanse pokazuje visoku i vrlo visoku statističku značajnost sva tri pojedinačna faktora i njihovih interakcija na ispoljavanje komponenti rodnosti biljaka soje.

Pri razmatranju dobijenih rezultata istraživanja treba imati u vidu da je broj grana vrlo mali (pre svega po sortama), zatim po gustinama useva i vegetacionim periodima).

Rezultati istraživanja moraju se posmatrati u odnosu na strukturu prinosa semena sorata soje (broj i masa semena po hektaru i po jednoj biljci).

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

LANA – SORTA SOJE (Glycine max L.) BEZ KUNITZ-TRIPSIN INHIBITORA

Mirjana Srebrić, Ljubiša Prijić i Irina Božović

Institut za kukuruz “Zemun Polje”, Zemun Polje

Sorta LANA je rezultat programa selekcije soje na smanjenu tripsin inhibitorsku aktivnost. LANA je kasna sorta, po prinosu je ravnopravna sa sortama približne dužine vegetacije. Zrelo zrno sorte LANA ne sadrži Kunitz tripsin inhibitor. KTI je najbitniji tripsin inhibitor koji se nalazi u zrnu soje, i odgovoran je za približno polovinu ukupne inhibitorne aktivnosti u sirovom zrnu. Zrno standardnih sorti soje pre upotrebe u ishrani domaćih životinja mora da bude termički obrađeno da bi se aktivnost tripsin inhibitora smanjila. Pri tome dolazi do denaturacije proteina i drugih promena kvaliteta zrna, posebno ako temperatura nije kontrolisana. Zahvaljujući odsustvu KTI prerada zrna sorte LANA može da se bavlja na nižim temperaturama i za kraće vreme, što može biti značajno u industrijskoj preradi. Takođe može da se koristi za ishranu odraslih domaćih životinja nepreživara bez prethodne termičke obrade.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

JASMIN CRVENI - NOVA SORTA PARADAJZA CHERRY TIPA

Živoslav Marković, Jasmina Zdravković, Bogoljub Zečević, Mirjana Mijatović i Željko Radošević

Institut SRBIJA, Centar za povrtarstvo, Smederevska Palanka

Cherry (trešnjoliki) paradajz pripada vrsti Lycopersicon esculentum var. cerasiforme. Cherry paradajz se smatra sličnim, ali ne i indentičnim sa precima kulturnog (gajenog) paradajza. Plodovi su mali, oblika trešnje, izuzetno prijatnog slatkastog ukusa, slađi od standardnih sorti. Idealan je za gajenje u saksijama ili kontejnerima. Trešnjoliki paradajz spada u baštenske sorte. Na tržištu se smatra kvalitetnijim od običnog paradajza. Konzumiraju se celi sveži plodovi ili se oni koriste kao salata. Danas je cherry paradajz dragocena hrana na našim stolovima, ali i na menijima eksklusivnih restorana.

Jasmin crveni je nova sorta paradajza sitnog, trešnjolikog (cherry) oblika ploda selekcionisana u Centru za povrtarstvo u Smed. Palanci. Biljka je indeterminantnog rasta, dobro pokrivena lišćem. Cvetna grana je složena sa velikim brojem plodova (30-50). Sorta je izrazito ranostasna i široke temperaturne adaptibilnosti.. Plodovi su intenzivno crvene boje, sitni, prosečne mase 20-25 g., izuzetno prijatnog, slatkog ukusa. Biljke se gaje uz oslonac na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru. Sorta je otporna na Virus mozaika duvana (TMV).

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

MONA F₁– NOVI HIBRID PAPRIKE (Capsicum annuum L.) CENTRA ZA POVRTARSTVO

Dejan Cvikić, Bogoljub Zečević, Nenad Pavlović i Radiša Đorđević

Institut SRBIJA, Centar za povrtarstvo, Smederevska Palanka

Površine na kojima se gaji, različiti načini potrošnje (svežem ili prerađenom), čine da paprika zauzima jedno od vodećih mesta u oblasti povrtarstva. U našoj zemlji do sada su uglavnom gejene sorte i domaće populacije paprike, dok vodeće zapadne zemlje odavno u proizvodnji koriste F₁hibride.

U Centru za povrtarstvo stvoreni su prvi hibridi paprike korišćenjem novo stvorenih linija sa genom za mušku sterilnost ms-3 i odabranih genotipova iz Kolekcije paprike. Dobijeni hibridi odlikuju se većim prinosom, kvalitetnijim plodovima i izraženom ranostasnošću. U radu su prikazani rezultati komparativnog ogleda u zaštićenom prostoru, gde su učestvovale sorte Župska rana, Zlatna medalja, Palanačka kapija i Duga bela, kao i novopriznati hibrid Mona F₁u cilju sagledavanja najvažnijih osobina paprike.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

ISPITIVANJE KVALITETA I KLIJAVOSTI SEMENA PASULJA - BORANIJE

Milan Zdravković, Jasmina Zdravković, Vesna Todorović, Nenad Pavlović i Dejan Cvikić

Institut SRBIJA, Centar za povrtarstvo, Smederevska Palanka,

Prethodna, 2005 godina, nije bila naklonjena proizvodjačima semena pasulja – boranija. Hladno proleće je uslovilo kasniju setvu a česte letnje kiše otežale žetvu i prouzrokovale oštećenja zrna dejstvom alternarije. Neadekvatno zaštićeni usevi su u skladištima podložni i napadu pasuljevog žižka.

Laboratorijskim ispitivanjem klijavosti je obuhvaćeno seme pasulja i boranije u raznim varijantama: zrna pasulja normalnog “dobrog” izgleda, zrna pasulja “lošeg” izgleda sa jasnim znacima napada alternarije, zrna pasulja i boranija sa jasno vidljivim tragovima oštećenja pasuljevim žižkom i seme visoke linije boranije, po sistemu dvofaktorijalnog blok ogleda. Drugi faktor bilo tretiranje semena zamrzavanjem. Dobijeni rezultati ukazuju da je zrna pasulja sa vidljivim tragovima oštećenja od alternarije bilo najslabije klijavosti, ali da je prisutna. I pored pažljivo odabranih zrna zdravog izgleda, klijavost je nešto ispod zakonom dozvoljene. Seme sa izraženim prisustvom pasuljevog žižka, je u laboratorijskim uslovima zadržalo klijavost u značajnom stepenu.

Između pasulja i boranija nema razlika u pogledu klijavosti. U poređenju semena netretiranog i tretiranog zamrzavanjem ne postoje razlike između pasulja i boranija.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

UPOREDNI OPISI SORATA PASULJA PO DESKRIPTORIMA IPGR-U I UPOV- А

Mirjana Vasić, Jelica Gvozdanović-Varga i Adam Takač

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

U radu u oblasti genetskih resursa za opis genotipova se koriste deskriptori, najčešće IPGR-ov, koji podrazumevaju poznavanje vrste koja se opisuje. Najrašireniji način za registraciju, zaštitu i dobijanje dozvole za širenje novostvorenih sorata poljoprivrednog bilja je preko međunarodne organizacije UPOV. Ovom procedurom novostvorene sorte se opisuju u poređenju sa sortama standardima. Koristili smo oba ova načina da opišemo domaće sorte pasulja. Sorte su opisane preko osobina ponika, lista i stabla merenjem, skalama jačine izraženosti osobine i fotografijama. Pomoću multivarijacione analize određene su sličnosti i razlike među ispitivanim sortama. Poređena su ova dva sistema opisa.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

GOROSTAS – SREDNJE RANA SORTA GRAŠKA (Pisum sativu. L.), CENTRA ZA POVRTARSTVO

Radiša Đorđević, Bogoljub Zečević, Dejan Cvikić, Jelena Damnjanović i Milan Damjanović

Institut Srbija, Centar za povrtarstvo, Smederevska Palanka

Nova sorta graška Gorostas stvorena je u Centru za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci. Novoselekcionisani genotip je nastao ukrštanjem inostrane rane sorte Action i srednje kasne sorte Frila, pedigree metodom. Sorta spada u grupu srednje ranog sazrevanja – 66 dana od nicanja do tehnološke zrelosti mahune. Biljka je visoka 70 cm, a u fazi tehnološke zrelosti u polju ima visinu 40 cm sa indeksom otpornosti prema poleganju 57,1%. Biljka ima tamno zelenu boju i formira 17,4 nordije, a cveta od 8. nordije. Ukupan broj mahuna po biljci 9,4 sa 8,2 zrna prosečno. Mahune srednje duge, blago povijene pri vrhu. Sorta je vrlo prinosna – 8-9 tona mladog zelenog zrna po hektaru. Uvođenjem nove sorte graška Gorostas u proces proizvodnje upotpunio bi se sortiment graška.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

KORELACIJE IZMEĐU PROMENA TOKOM KLIJANJA KRTOLA SEMENSKOG KROMPIRA RAZLIČITOG POREKLA

Radovan Sabovljević¹, Dobrivoja Poštić² i Predrag Jovanić²

¹Poljoprivredni fakultet, Zemun

²Institut za zaštitu bilja i životne sredine, Beograd

Krompir se može proizvoditi iz semena i iz krtola (poljoprivredno seme) . Kada se proizvodi iz semenskih krtola kao prvi problem javlja se zdravstveno stanje. Ako je ono u redu onda se ispoljavaju svi ostali problemi: ujednačenost klijanja i rastenja klica i prelazak na autotrofnu ishranu (pojava i razvoj listova iz klice). Takvi problemi posebno se javljaju u proizvodnji semenskog krompira.

Materijal u radu bile su semenske krtole krompira iz dve kategorije semena: original i prva sortna reprodukcija. Materijal je iz dve sorte: dezire i kondor. Ogled je izvođen dve godine na tri lokacije (Kotraža, Sjenica i Golija). Po sakupljanju, semenske krtole čuvane su na isti način. Krtole su, potom, izlagane različitim kombinacijama svetlosti i temperature (tzv. Tamna i svetla faza). Promene tokom klijanja klica praćene su na sedam dana - ukupno pet termina. Praćene su sledeće osobine krtola: broj klica, debljina klica, dužina klica i broj listova.

Za svaku sortu i kategoriju semena posebno urađena je korelaciona analiza, a faktori u toj analizi su lokacija i godina. Korelaciona analiza urađena je primenom jednačine višestruke regresije (određene su vrednosti D; R; r).

Rezultati su veoma dispergovani ali pokazuju i neke pravilnosti u grupisanju (u odnosu na promene osobina, lokaciju, godinu i kategoriju semena).

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

PROIZVODNJA SEMENA CRNOG LUKA U ZAVISNOSTI OD VREMENA SADNJE IZVODNICA

Ljubomir Šunić¹, Zoran Ilić¹ i Mihal Đurovka²

¹Poljoprivredni fakultet, Priština –Lešak

²Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Proizvodnja semena putem lukovica-izvodnica predstavlja standardni metod u proizvodnji semena visokih kategorija (original, elita, super elita). Lukovice četiri sorte ; Prizrenski pogačar, Kupusinski jabučar, Trebinjska kapula i Holandski žuti, namenjene semenskoj proizvodnji, gajene su u agroklimatskim uslovima Južnog Banata (područje Pančeva).

Lukovice su sađene u dva vremenska termina, 10. Oktobar (jesenja sadnja) i 10. Mart (prolećna sadnja). Prosečna težina lukovica se kretala od 60-80 gr, sa sklopom od 14,8 biljaka/m². Ogled je postavljen po split-plot metodi u tri ponavljanja. Žetva semena je obavljena kada je na 50% biljaka otvoreno 5-10% plodova.

I u jesenjoj i u prolećnoj sadnji sve biljke (proizvodnja putem izvodnica) su cvetale. Prosečan broj cvetnih stabala (cvasti) po biljci zavisi od porekla sorte i vremena sadnje. Najveći broj cvasti po biljci ostvaren je kod sorte Trebinjski (5,28) a najniži kod sorte Holandski žuti (3,25) u prolećnoj sadnji 2004. Najveća proizvodnja semena po hektaru ostvarena je kod sorte Kupusinski jabučar (1305 kg) u jesenjoj sadnji 2003/2004. Najniži prinos ostvaren je sa sortom Holandski žuti (919,1 kg) u jesenjoj sadnji 2004/2005. Nije zabeležena statistički značajna razlika u prinosu semena između jesenje i prolećne sadnje lukovica.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

Prinos semena salate u različitim rokovima setve

Jasmina Zdravković, Ljiljana Stanković, Vesna Todorović, Nenad Pavlović i Milan Zdravković

Institut SRBIJA, Centar za povrtarstvo, Smederevska Palanka

U ovom radu ispitivali smo broj semena salate (Lactuca sativa L.) po biljci u dva roka setve Pretpostavka je da su osobine, ukupan broj cvetova i broj cvetova po cvetnoj glavici visoko korelisane između sebe, a one predstavljaju komponente prinosa semena. Drugim rokom setve, izazvano je »preskakanje« faze glavičenja. »Preskakanje« faze glavičenja je posledica uticaja dugog dana, kada biljke iz faze 4-6 stalna lista prelaze u fazu icvetavanja. Ovo ispitivanje ima cilj da ispita smanjenje broja semena u zavisnosti od zasnivanja semenskog useva salate.

Komparativno je ispitano 10 sorti salate (Nansen, Majska kraljica, Safir, Univerzal, Ravel, Atraction, Superble, Type-5140, Ljubljanska ledenka i Brauner) za ukupan broj cvetova i broj cvetova po cvetnoj glavici, u dva roka setve. Izveden je dvofaktorijelni ogled, po potpuno slučajnom blok sistemu u četiri ponavljanja. Korelacija između ove dve osobine su srednje jačine (r = 0,706) bez utvrđene značajnosti. Regresioni koeficijenti ukazuju na postojanje međuzavisnosti ovih osobina. Analiza varijanse ukazuje na signifikantnu varijansu genotipa, dok drugi faktor, rok i interakcija (genotip x rok) nemaju signifikantne vrednosti. Koeficijent fenotipske varijacije je veći od koeficijenta genetičke varijacije kod obe osobine.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

UTICAJ NEKIH POSTUPAKA U DORADI NA OSOBINE SEMENA CVEKLE

Radovan Sabovljević¹, Zlatoljupka Stanković², Borivoje Petrović², Đorđe Goranović³, Dragan Biserčić⁴ i Saša Petrović⁵

¹Poljoprivredni fakultet, Zemun

²Institut SRBIJA, Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja, Zaječar

³Zavod za poljoprivredu i prehrambenu industriju "Topčider", Jugoinspekt, Beograd

⁴D.P.P. Mitrosrem, Sremska Mitrovica

⁵Zavod za šećernu repu „SELEKCIJA” a.d., Aleksinac

Sorta cvekle"srpska duga" (priznata je 2004. godine) odlikuje se većim učešćem jednosemene i dvosemene klubadi - posebno u frakcijama manjim od 3,50 mm. Jednosemene i dvosemene klubadi ima i u frakcijama većih dimenzija ali u malom broju. Učešće dvosemene klubadi povećano je i u frakcijama iznad 3,50 mm. U pogledu agrotehničkih zahteva potrebno je ujednačiti semenski materijal po obliku i veličini ali i u pogledu broja semena u klubadi.

Frakcija veličine klubeta sa većim učešćem dvosemene klubadi (iznad 50%) dorađivane su eksperimentalno na laboratorijskoj polir - mašini. Učešće jednosemene klubadi tako je povećano na više od 80% (u broju) pa čak i više od 90%. Učešće dvosemene-jednosemene klubadi prati se i prikazuje na dva načina: po osnovi mase (u kg) i po osnovi zapremine (u litru). U oba slučaja to učešće se utvrđuje i prikazuje težinski i kao broj klubadi. Efekat blagog poliranja dvosemene klubadi počiva na pojavi da oba semena - ploda u klubetu nisu iste veličine i istog stepena zrelosti, tako da jedno seme lako ispadne iz klubeta. Taj efekat se pojavljuje i kod sitnije trosemene klubadi.

Brzina i ujednačenost klijanja semena cvekle (iz polirane dvosemene klubadi) uspešno su poboljšani primenom ispiranja vodom u trajanju od 12 časova. Ispiranje (odnosno: potapanje klubadi cvekle u vodu) duže od 12 časova može da izazove i vrlo brzo klijanje tog semena - zavisno od temperature vazduha i brzine sušenja.

Eksperimentalni rezultati obrađeni su na ukupnu varijabilnost i korelacije osobina i semenske mase cvekle (masa 100 semena; klijavost; broj jednosemene i dvosemene klubadi u jednom litru i u jednom kilogramu; masa jednosemene i dvosemene klubadi u jednom litru) pre i posle eksperimentalne dorade.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

UTICAJ MEĐUREDNOG RASTOJANJA I EKOLOŠKIH USLOVA NA PRINOS SEMENA LUCERKE (Medicago sativa L.)

Dragoljub Beković

Poljoprivredni fakultet, Priština - Lešak

U cilju utvrđivanja uticaja međurednog rastojanja i ekoloških uslova na prinos semena lucerke, na lokaciji „Ledena stena“ u predgrađu Niša izvršena su eksperimentalna ispitivanja u vremenskom periodu od 2001-2003. godine. Ispitivana su tri načina setve i to na međurednom rastojanju od 20 cm, 40 cm i 60 cm. Istraživanjima je obuhvaćeno sedam domaćih sorti lucerke i to: NS-Banat ZMS II, NS-Slavija, NS-Novosađanka H-11 i NS-Tisa stvorene u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, K–23 i K–28 stvorene u Centru za krmno bilje u Kruševcu i Zaječarska 83 stvorena u Zavodu za poljoprivredu u Zaječaru.

Međuredno rastojanje je značajno uticalo na prinos semena, tako da je najveći prinos semena ostvaren pri setvi na međurednom rastojanju od 40 cm (297,39 kg ha), a najmanji pri setvi na rastojanju od 60 cm (256,09 kg ha). Ekološki uslovi u toku godine imali su značajan uticaj na prinos semena lucerke. U zavisnosti od godine prinos semena je varirao od 155,2 – 426,5 kg ha.

Po visini prinosa ističu sorte Zaječarska 83 (302,5 kg ha) i K–28 (296,1 kg ha), dok su najniže prinose dale sorte K–23 (250,0 kg ha) i NS-Tisa (257,3 kg ha).

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

DUGOVEČNOST SEMENA KRMNE GALEGE (Galega orientalis LAM.)

Lana Đukanović¹, Marija Milivojević¹, Jasna Vujinović¹ i Batrić Radenović²

¹Institut za kukuruz "Zemun Polje", Zemun Polje

²Seme, Beograd

Dugovečnost semena zavisi od mnogobrojnih faktora od kojih su najvažniji pripadnost botaničkoj vrsti, uslovi dorade i čuvanja. Najbitniji faktori u uslovima čuvanja su temperatura, relativna vlažnost vazduha i vlaga semena. Seme nekih biljnih vrsta može da sačuva klijavost u povoljnim uslovima nekoliko desetina godina. Neke vrste iz familije Fabaceae zadržavaju vitalnost i posle 50 godina čuvanja. Ispitivanja važnijih osobina krmne galege, koja pripada familiji Fabaceae, kod nas datiraju od 1992. godine. Tada su ispitivane sledeće osobine: masa 1000 semena, energija klijanja, ukupna klijavost i broj tvrdih semena.

Ispitivali smo seme sorte "YU-MARGARITA" RB-MAG 1/97 koje je proizvođeno od 1994 do 2002. godine. Seme je čuvano u nekontrolisanim uslovima u jednoslojnim papirnim kesama. Ispitivanja su obavljena u godini proizvodnje i u 2006. godini. S obzirom da se osobine krmne galege do sada nisu izučavale na ovaj način dobijeni rezultati ukazuju na dobru životnu sposobnost semena. Životnu sposobnost semena najbolje pokazuje energija klijanja i ukupna klijavost semena posle dvanaestogodišnjeg čuvanja.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

Gajenje krmne galege (galege orientalis lAM) sorte
Ju Margarita, Mag - 1/97 u agroekološkim uslovima
Srbije i Crne Gore

Batrić Radenović

11070 Novi Beograd, Gandijeva 46/35

Predložena tehnologija proizvodnje obezbeđuje: Zelene mase 30-100 t/ha , a sena od 9-15 t/ha (I+II+III) otkos, suvo ratarenje, a u uslovima zalivanja: zelene mase 70-100 t/ ha, a sena 20-30 t/ha.

Krmna galega, sorta Ju Margarita MAG 1/97 sadrži oko 25% sirovih proteina u suvoj materiji i znatne količine vitamina. U agroekološkim uslovima Srbije i Crne Gore živi od 7-15 godina. Otporna je na: bolesti, štetočine i vilinu kosicu (cuscuta sp.) Lišće kod spremanja sena ne opada, rado je jedu sve vrste životinja.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

hemijski sastav semena introdukovanih vrsta iz roda Amaranthus spp.

Vesna Vujačić¹ i Marija Bodroža-Solarov²

¹Fakultet za turizam i hotelijerstvo, Kotor

²Tehnološki fakultet, Novi Sad

Ispitivane su četiri vrste iz roda Amaranthus: A. molleros, A. caudatus, A. cruentus i A. mantegazzianus. U jednogodišnjem ogledu ispitivane su hemijske osobine semena (sadržaj proteina u semenu, sadržaj pepela u semenu i sadržaj ulja u semenu). Rezultati su obrađeni analizom varijanse po modelu slučajnog blok sistema, takođe su izračunati koeficijenti varijacije i standardne devijacije.

Analizom hemijskih osobina semena utvrđena je relativno uska varijabilnost za analizirane osobine semena čije su vrednosti varirale za sadržaj proteina u semenu od 14.88% (A. caudatus) do 16.55 % (A. cruentus); za sadržaj pepela u semenu od 2.32% (A. caudatus) do 2.73 % (A. molleros); i za sadržaj ulja u semenu od 5.56 % (A. mantegazzianus) do 6.16 % (A. molleros).

Ekstrakcijom ulja semena Amaranthus sp. postupkom hladnog presovanja dobijeno je ulje (5.56%-6.16%) žuto-naranđaste boje, specifičnog mirisa, ukusa i ima ga više nego kod konvencionalnih žita. Prisustvo skvalena daje osnovu za dalja istraživanja kvaliteta, funkcije i primene ovog ulja.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

Varijabilnost osobina stabla sejanaca vinogradske breskve

Gordan Zec¹, Slavica Čolić¹, Dejan Marinković¹, Dragan Nikolić² i Zoran Janković¹

¹Institut PKB Agroekonomik, Padinska Skela

²Poljoprivredni fakultet, Zemun

Sejanci vinogradske breskve su najvažnija podloga za breskvu u našoj zemlji i šire. Sadni materijal vinogradske breskve koji se koristi u rasadničarstvu kao podloga, karakteriše velika neujednačenost. Višegodišnjim radom su odabrani i kolekcionisani genotipovi sa kvalitetnim svojstvima. Ispitivanja su obavljena na sejancima koji predstavljaju potomstva 9 odabranih genotipova, nastala samooplodnjom i slobodnom oplodnjom. Standard su predstavljali sejanci koji su nastali nekontrolisanom oplodnjom većeg broja genotipova, različitog geografskog porekla. Cilj rada je dobijanje genotipova vinogradske breskve koji će davati ujednačeno generativno potomstvo sa kvalitetnim osobinama. U radu su prikazani dvogodišnji rezultati ispitivanja morfoloških osobina stabla preko 500 sejanaca vinogradske breskve. Na osnovu dobijenih rezultata izdvojeni su pozitivni genotipovi za dalji inbriding.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

GENETIČKO-FIZIOLOŠKE OSNOVE DORMANTNOSTI SEMENA LIŠĆARA

Vasilije Isajev i Vladan Ivetić

Šumarski fakultet, Beograd

Indukcija i prestanak dormantnosti semena, dešavaju se pod uticajem različitih spoljašnjih uslova, koji aktiviraju različite fiziološke mehanizme. Ipak, funkcija dormantnosti je primetno slična između vrsta, npr. produženje perioda klijanja u skladu sa sezonama, da bi se izbegli nepovoljni vremenski uslovi i da bi se povećala prednost u odnosu na konkurentske vrste i da bi se obezbedilo obrazovanje biljaka. U radu su analizirani tipovi dormantnosti kod autohtonih i značajnih introdukovanih lišćarskih vrsta drveća. Za pojedine vrste je ispitivana i varijabilnost tipova dormantnosti u zavisnosti od provenijencija i porekla semena. Pažnja je posvećena i promenama u tipovima dormantnosti kod introdukovanih vrsta, koja nastaje kao posledica adaptacije na nove uslove sredine.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

UNAPREĐENJE KLIJAVOSTI SEMENA BUKVE (Fagus moesiaca /DOMIN, MALY/ CZECZOTT)

Vladan Ivetić i Vasilije Isajev

Šumarski fakultet, Beograd

Klijavost semena bukve je tradicionalno povećavana ili skraćivanjem perioda stratifikacije ili povećanjem kvaliteta partije semena. Jednostavno gradiranje na osnovu težine semena, pre stavljanja dormantnog semena na stratifikaciju, značajno povećava vrednost klijavosti klase krupnijeg semena i skraćuje period otklanjanja dormantnosti. Slični rezultati su dobijeni uklanjanjem endokarpa. Rezultati prethodnih istraživanja uticaja uklanjanja endokarpa, ukazuju na mogući uticaj različitih činilaca na dormantnost bukvice. Ekstrakti fenola iz semenjače, rastvorljivi u vodi, značajno smanjuju klijavost semena drugih vrsta. Endokarp kod bukve može predstavljati i prepreku ispiranju ovih inhibitora klijanja iz semena.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

VARIJABILNOST MORFOLOŠKIH SVOJSTAVA SEMENA RAZLIČITIH MATIČNIH STABALA GINKA SA ZELENIH POVRŠINA BEOGRADA

Mirjana Šijačić-Nikolić, Jelena Milovanović i Dragica Vilotić

Šumarski fakultet, Beograd

Obavljena istraživanja imala su za cilj definisanje stepena varijabilnosti morfoloških svojstava semena ginka, poreklom sa matičnih stabala koja rastu na zelenim površinama Beograda. Rezultati sprovedenih analiza ukazuju na postojanje značajne unutarvrsne promenljivosti morfoloških karakteristika semena, koja se može objasniti genetičkom konstitucijom matičnih stabala, stepenom uspešnosti oprašivanja (prisustvo odnosno odsustvo polena) i spoljašnjim uslovima (klimatskim i drugim) koji su vladali u godini obrazovanja semena. Evidentiranjem superiornih genotipova, povezujući problematiku oplemenjivanja biljaka sa proizvodno tehnološkim komponentama biljne proizvodnje, omogućava se dobijanje oplemenjenog sadnog materijala ginka za različite namene.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

MODEL GENERATIVNE SEMENSKE PLANTAŽE ZA NAMENSKU PROIZVODNJU SADNICA JAVOROLISNOG PLATANA

Radmila Knežević i Mirjana Šijačić-Nikolić

Šumartski fakultet, Beograd

Javorolisni platan (Platanus x acerifolia Willd.) je nastao subspontanom hibridizacijom istočnog (Platanus orientalis L.) i zapadnog platana (Platanus occidentalis L.) pokazujući niz prednosti u odnosu na oba roditelja. Stabilnost osobina semena i sadnica hibridnog platana omogućava superiorna heterozigotnost F1 generacije dobijene ukrštanjem Platanus orientalis L. x Platanus occidentalis L. i recipročno.

Za proizvodnju visokokvalitetnog semena i sadnog materijala F1 generacije, predlaže se model generativne plantaže, sa visinom biljaka do 10 m. Model predviđa ugradnju 80 genotipova, poreklom od 10 roditeljskih stabala (pet istočnog i pet zapadnog platana) na površini od oko 1,10 ha. Podizanje namenske plantaže predstavlja značajnu etapu u oplemenjivanju tj. usmerenoj evoluciji platana.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

KVALITET URODA U SEMENSKIM OBJEKTIMA ČETINARA SRBIJE, OSNOV ZA IZDVAJANJE SEMENSKIH ZONA

Vera Lavadinović¹, Vasilije Isajev² i Aleksandar Lučić¹

¹Institut za šumarstvo, Beograd

²Šumarski fakultet, Beograd

U cilju upoznavanja među provenijeničnog varijabiliteta, kao osnove za izdvajanja semenskih zona vrsta četinara u Srbiji, u Institut za šumarstvo u Beogradu, sprovode se višegodišnje kontinuirane test metode utvrđivanja kvaliteta semena. Svaki dobar program i koncept u pošumljavanju počinje sa semenom. Harmonizovani program semenske službe, proizvođača i selekcionara je u cilju očuvanja i poboljšanja genetskog potencijala biodiverziteta alohtonih vrsta drveća. U radu su prikazani sedmogodišnji rezultati laboratorijskih analiza semena autohtonih vrsta četinara - jele , omorike , smrče, crnog i belog bora sakupljenog u semenskim sastojinama ovih vrsta sa šest lokaliteta u Srbiji. Primenom Standarda i uputstva ISTA za šumske četinarske vrste ispitivani su morfološki i fiziološki parametri semena. Dobijeni rezultati ukazuju na to, da kod svih analiziranih vrsta postoji izražen među populacinog varijabilitet u kvalitetu uroda u okviru iste i između različitih godina i da pojedine semenske sastojine imaju uroda ujednačenog kvaliteta, bez obzira na promenljive klimatske karakteristike između različitih godina.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

UTICAJ TRETIRANJA INSEKTICIDOM NA ENERGIJU KLIJANJA I KLIJAVOST SEMENA ULJANE TIKVE

Milka Vujaković¹, Janoš Berenji², Radosav Sekulić² i

Mirjana Milošević¹

¹Nacionalna laboratorija za ispitivanje semena, Novi Sad

²Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Uljana tikva je specijalna forma obične tikve (Cucurbita pepo L.). Razlikuju se uljana tikva sa ljuskom i uljana tikva – golica. U doradi semena uljane tikve pored kalibracije, posebna pažnja se poklanja tretiranju semena pesticidima. Uobičajene komponente tretiranja semena su fungicid, boja, sjaj i talk. Cilj rada je bio da se ispita uticaj dodatnog tretiranja semena insekticidom radi suzbijanja ekonomski značajnih štetočina u zemljištu i štetočina nadzemnog dela biljaka u početnom periodu rasta.

Ispitivanja su obavljenja na sorti uljane tikve sa ljuskom "Olivija" i eksperimentalnim sortama uljane tikve - golice "G" i "25". Seme je tretirano preparatima na bazi tiametoksama (Cruiser FS 350) u dozi od 6.5, 9.75 i 13 ml/kg semena i imidakloprida (Gaucho FS 600) u dozi od 4.5, 6.75 i 9 ml/kg semena. Energija klijanja i klijavost semena su ispitane po standardnoj laboratorijskoj metodi.

U slučaju uljane tikve sa ljuskom nije bilo signifikantnog delovanja insekticida na energiju klijanja i klijavost semena. Kod uljane tikve–golice došlo je do značajnog smanjenja energije klijanja u odnosu na kontrolu. Klijavost semena je takođe smanjena naročito pri većim dozama preparata.

Istraživanja se nastavljaju u laboratoriji i u poljskim uslovima u cilju iznalaženja bezbedne količine preparata za tretiranje semena.

Povratak na sadržaj