Саопштење има за циљ да пружи подршку колеги проф. др Оливеру Стојковићу и да подсети на улогу биолога/молекуларних биолога у геномској медицини и медицинској генетици.
Предмет „Здравствена делатност проф. др Оливера Стојковића“ поднет етичкој комисији Медицинског факултета Универзитета у Београду од стране Етичког одбора Србије, а на основу предлога проф. др Нине Жигон садржи неистините и нетачно интерпретиране наводе везане за нашу струку и допринос здравству кроз рад унутар и ван здравственог система Републике Србије. Тиме се омаловажава рад и проф. др Стојковића и осталих биолога и молекуларних биолога који обављају здравствену делатност, а на то имају право по члану 5 и члану 6 Закона о здравственој заштити (“Сл. гласник РС”, бр. 25/2019, 92/2023 – аутентично тумачење и 29/2025 – одлука УС).
– Биолози и молекуларни биолози су, по закону о Здравственој заштити Р Србије, здравствени сарадници у Систему здравствене заштите било да обављају здравствену делатност у болницама, клиничко-болничким центрима, здравственим институтима или високошколским установама које изводе акредитоване студијске програме за стицање одговарајућих знања и вештина за обављање послова у области здравствене заштите.
– Велики део геномске медицине и дијагностике раде биолози/молекуларни биолози у истраживачким иснтитутима уз сагласност Министарства здравља и Републичког фонда за здравствено осигурање.
– Биолози/молекуларни биолози раде најсложеније послове молекуларне и цитогенетичке дијагностике наследних и стечених генетичких болести, генетичких аномалија и ретких болести, пренаталног и неонаталног скрининга, генетичког саветовања, заштите становништва и превенције болести уз примену савремених, научно доказаних, проверених и безбедних здравствених технологија.
– Биолози/молекуларни биолози раде са хуманим материјалом који укључује ембрионалне ћелије, хематопоетске ћелије коштане сржи и периферне крви, матичне ћелије (крв) пупчане врпце, гамете, ткива и ћелије фетуса и остала ткива из којих је могуће изоловати ДНК/РНК.
– Биолози/молекуларни биолози су одговорни за спровођење одговарајућих високо софистицираних лабораторијских тестова, интерпретацију и потписивање резултата тестова уз примену савремених водича добре праксе из области хумане и медицинске генетике.
– Биолози/молекуларни биолози активно учествују у стручној едукацији лекара на ужој специјализацији из клиничке генетике, као и на стручним скуповима лекара, медицинских сестара и лабораторијских техничара где преносе знања из савремене геномске медицине, медицинске генетике и дијагностике.
– Посебно наглашавамо допринос биолога/молекуларних биолога током COVID 19 пандемије када су били водећи кадар у дијагностици корона вируса. Није се постављало питање да ли долазе из научно истраживачких или из здравствених установа ни да ли су њихове докторске тезе рађене на винским мушицама, пасуљу или ретким болестима.
– Такође, истичемо да се скрининг новорођенчади на спиналну мишићну атрофију ради на Биолошком факултету Универзитета у Београду као национални пројекат који спроводе биолози/молекуларни биолози.
– Допринос биолога/молекуларних биолога у развоју здравствене делатности никада није награђиван, па тако ни проф. др Оливера Стојковића који је, између осталог, први у Р Србији увео праћење химеризма код свих пацијената након алогене трансплантације коштане сржи, брзу детекцију најчешћих анеуплоидија у пренаталној дијагностици QF-PCR методом, као и дијагностику најчешће мутације у гену GJB2 код пацијената са урођеним оштећењем слуха.
Из поднетог дописа није јасан мотив креатора текста – заштита здравља пацијената, унапређење наставе, углед факултета или је изношење неистинитих тврдњи у овом допису коришћено искључиво за обмањивање јавности. Јасно је исказан подсмех и омаловажавање колеге и струке.
Очигледан прекршај којим је Етички одбор Србије морао да се бави је изношење у јавност генетичких података пацијента који су заштићени Законом о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства (“Сл. гласник РС”, бр. 92/2023) и Законом о заштити података о личности (“Сл. гласник РС”, бр. 87/2018).
Неакадемски приступ и речник у нападу на колегу и струку су изазвали револт и осуду чланова секције за медицинску генетику Друштва генетичара Србије који то овим путем исказују.
Др сц. Марина Ђуришић, молекуларни биолог
Председник секције за медицинску генетику Друштва генетичара Србије
У име чланова секције за медицинску генетику Друштва генетичара Србије
