GENETIKA, Vol

GENETIKA, Vol. 54, 2 (2022)

Mehmet BONA i Mark HUGHES

MORFOLOŠKA HOMOPLAZA I POLIFILIJA KOD CENTAUREA SECT CYNAROIDES I SRODNIH TAKSONA [Izvod] [Rad] [Dodatak]

Afsaneh JALILZADEH, Seyed Mohammad Mahdi HAMDI, Younes ASRI, Mostafa ASSADI, Alireza IRANBAKHSH

PALINOLOŠKA ANALIZA NEKIH VRSTA CHENOPODIACEAE I NJIHOVE SISTEMATSKE IMPLIKACIJE UTVRĐENE ELEKTRONSKOM MIKROSKOPIJOM [Izvod] [Rad]

Yu HAI-YAN, Zhang LI, Luo JIAN-CHENG

MORFOMETRISKA ANALIZA I GENETIČKI DIVERZITET POPULACIJA VRSTE Hedera L. (Araliaceae) PRIMENOM SRAP MARKERA [Izvod] [Rad]

Juan YIN i Hamed KHODAYARI

PRIMENA RAPD MARKERA ZA UTVRĐIVANJE GENETIČKOG DIVERZITETA KOD Alcea (Malvaceae) [Izvod] [Rad]

Tuty ARISURYANTI, Syafrizal ULUM, Lukman HAKIM

IDENTIFIKACIJA VRSTE I MOLEKULARNA ANALIZA RIBE TERUBUK IZ BENGKALISKOG TESNACA (RIAU, INDONEZIJA) KORIŠĆENJEM COI MITOHONDRIJALNOG GENA KAO BARKODING MARKERA [Izvod] [Rad]

S.S. DODAKE, V.P. CHIMOTE, P.L. KULWAL

PROCENA MOLEKULARNE RAZNOVRSNOSTI I UTVRĐIVANJE FENOTIPSKIH ODNOSA KOD ŽENSKIH I MUŠKIH GENOTIPOVA Momordica dioicaRoxb [Izvod] [Rad]

Maliheh MAHMOUDI, Mohammad Javad SEGHATOLESLAMI, Gholamreza MOOSAVI, Mozhgan SABET TEIMOURI

EFEKAT RAZLIČITIH TRETMANA DORMATNOSTI NA KLIJANJE SEMENA Sclerorhachis Leptoclada BOISS: MEDICINSKE BILJKE U SUŠNIM OBLASTIMA [Izvod] [Rad]

Hakan KELES, Hasan PINAR, Mustafa UNLU, Gulce ILHAN, Mehmet Ramazan BOZHUYUK, Sezai ERCISLI

MOLEKULARNA KARAKTERIZACIJA GENOTIPOVA DIVLJEG ROGAČA (Ceratonia Siliqua L.) SRAP TEHNIKOM U TURSKOJ [Izvod] [Rad]

Masoumeh NOROUZI, Abbas MALEKI, Elham ABOUALIGALEHDARI, Sobhan GHAFOURIAN

TOKSIN TIPA II - ANTITOKSIN SISTEMI U KLINIČKIM IZOLATIMA OTPORNI NA ANTIBIOTIK Acinetobacter baumannii [Izvod] [Rad]

C. G. PATEL, P. T. PATEL, D. T. DHARAJIYA, A. B. PATEL, H. N. ZALA, A. B. KHATRI, K. K. TIWARI

MORFOLOŠKA I MOLEKULARNA KARAKTERIZACIJA GENOTIPOVA Vigna unguiculata L. Walp. [Izvod] [Rad] [Dodatak]

Dobrivoj POŠTIĆ, Addie WAXMAN, Zoran BROĆIĆ, Nenad ĐURIĆ, Ratibor ŠTRBANOVIĆ, Aleksandra STANOJKOVIĆ-SEBIĆ, Rade STANISAVLJEVIĆ

UTICAJ GODINE I GENOTIPA NA PRODUKTIVNOST I KVALITET KROMPIRA [Izvod] [Rad]

Sedigheh RAHIMI, Masoud SHEIDAI, Ahmad Reza MEHRABIAN, Fahimeh KOOHDAR

GENETIČKO PROUČAVANJE Epilobium minutiflorum (Onagraceae) U IRANU [Izvod] [Rad]

Nikola TOMLJENOVIĆ, Tomislav JEMRIĆ, Marko VUKOVIĆ

DIVERZITET POMOLOŠKIH OSOBINA RODA ROSA U EKOLOŠKIM USLOVIMA KONTINENTALNE HRVATSKE [Izvod] [Rad]

Sima AZADMANESH, Javad MOZAFARI, Nader HASANZADEH, Cobra MOSLEMKHANI

POREĐENJE METODA INOKULACIJE ZA In vitro PROCENU OTPORNOSTI NA BOLESTI VLAŽNE TRULEŽI KROMPIRA [Izvod] [Rad]

Ali TEKİN, Ziya DUMLUPINAR, Adem BARDAK

MOLEKULARNA KARAKTERIZACIJA LINIJA SORTE MASLINE AJVALIK DOBIJENIH HEMIJSKOM MUTACIJOM [Izvod] [Rad]

Mehmet Ali SARIDAŞ, Erdal AĞÇAM, Furkan Cihad AKBAŞ, Gülşah Selcen KESKİNASLAN, Rojbin KAMAR, Bekir SAFKAN, Sevgi PAYDAS KARGI
VARIJACIJE KOMPONENTI PRINOSA KOJI SE ODNOSE NA UKUS U NOVIM SUPERIORNIM GENOTIPOVIMA JAGODE I KOMERCIJALNIM SORTAMA TOKOM ŠIROKE SEZONE BERBE [Izvod] [Rad]

Bojana RISTANOVIĆ, Zoran ILIĆ, Violeta CARO PETROVIĆ, Vukašin STEFANOVIĆ, Irina Nikolaevna SICHEVA, Nataša PEROVIĆ

UTICAJ TIPA ROĐENJA NA TELESNU MASU JAGANJADI OD ROĐENJA DO ODBIJANJA KOD RAZLIČITIH SOJEVA OVACA PRAMENKA [Izvod] [Rad]

Ummy KULSUM, Umakanta SARKER and Md. Golam RASUL

GENETIČKA VARIJABILNOST, HERITABILNOST I MEĐUSOBNI ODNOSI KOD LINIJA PIRINČA TOLERANTNIH NA SO-T. AMAN [Izvod] [Rad]

Olga MILOSEVIC, Nadja NIKOLIC, Jelena CARKIC, Nemanja MAJSTOROVIĆ, Branislav GLISIC, Jelena MILASIN

ANALIZA POLIMORFIZAMA COL1A1 I MMP9 GENA U MANDIBULARNOM PROGNATIZMU [Izvod] [Rad]

Marija JOVANOVIĆ, Jelena MILOVANOVIĆ, Marina NONIĆ, Mirjana ŠIJAČIĆ-NIKOLIĆ

INTER- I INTRASPECIJSKA VARIJABILNOST VRSTA Quercus cerris I Q. Frainneto U ŠUMADIJSKOM REGIONU (SRBIJA) NA OSNOVU GEOMETRIJSKE MORFOMETRIJE LISTA Izvod] [Rad]

Healy ARORA, S.K. JINDAL, Abhishek SHARMA, Rupeet GILL, N Chawla

RAZVOJ I OCENA HIBRIDA PARADAJZA OTPORNIH NA PLAMENJAČU I VIRUSNU KOVRDŽAVOST LISTA [Izvod] [Rad]

Seda ORENAY-BOYACIOGLU, MetinCALISKAN, Ayse DONDU

GDNF rs2910702, rs3096140 i rs3812047 POLIMORFIZMI U OPESIVNO KOMPULZIVNOM POREMEĆAJU: PRELIMINARNA STUDIJA [Izvod] [Rad]

Katya VASILEVA, Velichka TODOROVA
PROCENA GENETIČKIH RESURSA PAPRIKE ZA OTPORNOST NA VENJENJE IZAZVANO VERTICILLIUM-OM [Izvod] [Rad]

Vladan POPOVIĆ, Vanja DANIČIĆ, Jelena MILOVANOVIĆ, Aleksandar LUČIĆ, Ljubinko RAKONJAC, Snežana MLADENOVIĆ DRINIĆ, Danijela RISTIĆ

GENETIČKA STRUKTURA KITNJAKA (Quercus petraea (Matt.) Liebl) SA PODRUČJA PIO „AVALA“ [Izvod] [Rad]

Aurelio HERNÁNDEZ-BAUTISTA, Ricardo LOBATO-ORTIZ, Mario ROCANDIO-RODRIGUEZ, Martha HERNÁNDEZ-RODRIGUEZ, Ana Lidia HERNÁNDEZ-BAUTISTA, Geremias RODRÍGUEZ-BAUTISTA, Enrique HERNANDEZ-LEAL, Edgardo BAUTISTA-RAMÍREZ

GENETIČKI PARAMETRI I PROCENJENA OPLEMENJIVAČKA VREDNOST RODITELJA KUPINE U TOPLOJ SREDINI [Izvod] [Rad]

Dragana BRANKOVIĆ-RADOJČIĆ, Marija MILIVOJEVIĆ, Tanja PETROVIĆ, Snežana JOVANOVIĆ, Aleksandar POPOVIĆ, Snežana GOŠIĆ DONDO, Jelena SRDIĆ

PROUČAVANJE STABILNOSTI PRINOSA KURUZA NEPARAMETRIJSKIM METODAMA [Izvod] [Rad]

Igor MILUNOVIĆ, Vera POPOVIĆ, Nikola RAKAŠČAN, Jela IKANOVIĆ, Vojislav TRKULJA, Vuk RADOJEVIĆ, Gordana DRAŽIĆ

INTERAKCIJA GENOTIP × GODINA NA PARAMETRE PRODUKTIVNOSTI RAŽI GAJENOG NA PESKOVITOM ČERNOZEMU [Izvod] [Rad]

Ankica KONDIĆ-ŠPIKA, Svetlana GLOGOVAC, Dragana TRKULJA, Ana MARJANOVIĆ-JEROMELA, Milica MARJANOVIĆ

REAKCIJA GENOTIPOVA PŠENICE NA SUVIŠAK BORA U KULTURI in vitro [Izvod] [Rad]

Bojana PETROVIĆ, Jovana JOKSIMOVIĆ, Dragiša ŠLJIVANČANIN, Luka JOKSIMOVIĆ⁴ Aleksandra DRINIĆ, Jelena STAMENKOVIĆ

ULTRASONOGRAFSKI MARKERI HROMOZOMOPATIJA U DRUGOM TRIMESTRU TRUDNOĆE [Izvod] [Rad]

Milica T. MIHAJLOVIĆ, Marija SAVIĆ VESELINOVIĆ, Mihajlo FARKIĆ, Katarina ZELJIĆ

MIR-146A GENSKA VARIJANTA RS2910164 MOŽE BITI POVEZANA SA RIZIKOM ZA KORONARNU IN-STENT RESTENOZU: REZULTATI PILOT STUDIJE I META-ANALIZE [Izvod] [Rad]

Marija KOSTADINOVIĆ, Danijela RISTIĆ, Sofija BOŽINOVIĆ, Olivera ĐORĐEVIĆ MELNIK, Dragana IGNJATOVIĆ-MICIĆ, Jelena VANČETOVIĆ

PREVOĐENJE INBRED LINIJA KUKURUZA U KUKURUZ VISOKOG KVALITETA PROTEINA ZA UMERENO KLIMATSKO PODRUČJE PRIMENOM MOLEKULARNIH MARKERA [Izvod] [Rad]

Amandeep SINGH, Dilbag SINGH, Rajinder SINGH,Salesh KUMAR JINDAL

PROCENA KOMBINACIONE SPOSOBNOSTI GERMPLAZME LUBENICA RAZLIČITOG GEOGRAFSKOG POREKLA ZA PRINOS I SVOJSTVA KVALITETA [Izvod] [Rad]

Editor

CORRIGENDUM [Izvod] [tekst]

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54 broj 2(2022), str: 515-537

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR2202515B

Orginalni naučni rad

MORFOLOŠKA HOMOPLAZA I POLIFILIJA KOD CENTAUREA SECT CYNAROIDES I SRODNIH TAKSONA

Mehmet BONA^1*, Mark HUGHES²

¹Istanbulski univerzitet, Naučni fakultet, Odsek za botaniku, Istanbul, Turska

²Kraljevska botanička bašta Edinburg, Edinburg, VB

Izvod

Pravljenje prirodnih klasifikacija za rodove sa složenim morfološkim varijacijama kao što je Centaurea zahteva podršku molekularne analize i znanja o diverzifikaciji morfoloških karaktera. U ovom radu smo koristili Bajesovu analizu nuklearnih ribosomalnih ITS sekvenci da bismo stekli uvid u sekcijske odnose i evoluciju osobina kod Centaurea Chartolepis, Cheirolepis, Cinaroides, Grosheimia, Microlophus, Paraphisis, Phaeopappus, Plumomospapus, Pseudoappaps, Pseudoapp, Pseudoapp, Pseudoapp, Pseudoapp, Pseudoappaser Rhizocalathium, iz Turske. Povećano je uzorkovanje turskih endemskih vrsta Centaurea Cinaroides i srodnih taksona. Date su nove ITS sekvence za 26 taksona sa 48 lokacija. Ovde su prvi put date sekvence 17 taksona. Filogenija izvedena iz ITS podataka pruža razumno rešen i razumno podržan filogenetski okvir za ovaj rod. Naša analiza pokazuje da su osobine koje se tradicionalno koriste u taksonomiji Centaurea, kao što su boja cveta, dužina drške i dužinakrunice, evoluirali nekoliko puta nezavisno i pokazuju mnogo homoplazija. Međutim, možemo potvrditi validnost kombinacija osobina za pouzdanu podgeneričku klasifikaciju Centaurea.

Autor za kontakt: Mehmet Bona, Istanbulski univerzitet, Naučni fakultet, Odsek za botaniku, Istanbul, Turska, Tel: 0090 532 7394567, E-mail: mehmetbona@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 2(2022), str: 539-552

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2202539J
Orginalni naučni rad

PALINOLOŠKA ANALIZA NEKIH VRSTA CHENOPODIACEAE I NJIHOVE SISTEMATSKE IMPLIKACIJE UTVRĐENE ELEKTRONSKOM MIKROSKOPIJOM

Afsaneh JALILZADEH¹, Seyed Mohammad Mahdi HAMDI^1*, Younes ASRI²,

Mostafa ASSADI², Alireza IRANBAKHSH¹

¹Departman za biologiju, Ogranak za nauku i istraživanja, Islamski Azad Univerzitet, Teheran, Iran

²Istraživački institut za šume i pašnjake, Organizacija za obrazovanje i savetovanje u oblasti poljoprivrede(AREEO), Teheran, Iran

Izvod

Chenopodiaceae je velika, raznolika i kosmopolitska familija u okviru reda Carophillales. Većina vrsta Chenopodiaceae prilagođena je slanim, hipersalinastim, kserofitnim i kserohalofitnim zajednicama ili ruderalnim staništima. Detaljno je proučavana morfologija polena šest rodova Chenopodiaceae (Seidlitzia, Atriplek, Bassia, Salsola, Krascheninnikovia i Spinacia). Ove biljne vrste su sakupljene iz različitih fitogeografskih regiona Irana. Palinološko ispitivanje je obavljeno tehnikama skenirajuće elektronske mikroskopije (SEM). Karakteristike polena proučavane u ovoj studiji uključuju prečnik polena i pora, broj i gustinu otvora, interporalno rastojanje (tetivu), odnos tetive/prečnika polena, odnos prečnika pora/prečnika polena, kao i gustinu spinule na tektumu i operkulumu. Koristili smo različite multivarijantne statističke metode da bismo otkrili odnose vrsta. Urađena je i klaster analiza po Ward-u da bi se proverio odnos između vrsta. Oblici polenovih zrna bili su radijalno simetrični, izopolarni, pantopoliporatni i sferoidni. Kod Chenopodiaceae su definisana tri tipa polena, uglavnom na osnovu veličine zrna polena, broja pora, broja mikroehina na membrani pora, gustine spinula i oblika ivice pora.

Autor za kontakt: Seyed Mohammad Mahdi Hamdi, Departman za biologiju, Ogranak za nauku i istraživanja, Islamski Azad Univerzitet, Teheran, Iran, E-mail: m.hamdi@iauctb.ac.ir

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 2(2022), str: 553-564

Srbija

UDC 575.633
https://doi.org/10.2298/GENSR2202553H
Orginalni naučni rad

MORFOMETRISKA ANALIZA I GENETIČKI DIVERZITET POPULACIJA VRSTE Hedera L. (Araliaceae) PRIMENOM SRAP MARKERA

Yu HAI-YAN^1,2, Zhang LI^1,2, Luo JIAN-CHENG^1,2*

¹Henan glavna laboratorija za industrijske mikrobne resurse i tehnologiju fermentacije, Nanjang Institut za tehnologiju, Nanjang 473004, Kina

²Škola biološkog i hemijskog inženjerstva, Nanjang Institut za Technologiju, Nanjang 473004, Kina

Izvod

U umerenim geografskim širinama širom Evrope, severne Afrike i Azije, rod Hedera L. kolonizuje šumsko podlogu i obalsku vegetaciju. Cilj ovog istraživanja je bio da se ispitaju markeri SRAP (Sequence-related enhanced polymorphism) u ukupno 70 sukcesija tipova Hedera, koje se sastoje od tri vrste Hedera helix L.; Hedera colchica (K.Koch) K.Koch i Hedera pastuchovii Woronow. Sveukupno, 76 (broj ukupnih lokusa) (NTL) DNK traka je stvoreno putem amplifikacije lančane reakcije polimerazom (PCR) tri tipa Hedera. Ove trake su dobijene kombinovanjem pet različitih selektivnih prajmera. Ukupna količina amplifikacija varirala je od 10 do 18. Projektovana nepristrasna genska raznolikost (UHe) kretala se od 0,013 (Hedera colchica) do 0,34 (Hedera colchica) (Hedera helix). Smatra se da je genetska sličnost tri varijeteta između 0,63 i 0,90. Rezultati grupisanja dali su dve glavne grupe. Hedera helix i Hedera colchica imaju najmanji afinitet u studiji indikatora SRAP (Sequence-related amplified polimorphism). Naši rezultati su otkrili odlično molekularno prepoznavanje svih testiranih genotipova, što ukazuje da Hedera uzorci pokazuju mnogo genetskih varijacija. Ovo otkriće može biti korisno u tehnikama kontrole kod genetičke prezervacije i za samo gajenjevrsta iz roda Hedera.

Autor za kontakt: Luo Jian-Cheng, Henan glavna laboratorija za industrijske mikrobne resurse i tehnologiju fermentacije, Nanjang Institut za tehnologiju, Nanjang 473004, Kina, E-mail: nylichx66@163.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 2(2022), str: 565-574

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2202565Y
Orginalni naučni rad

PRIMENA RAPD MARKERA ZA UTVRĐIVANJE GENETIČKOG DIVERZITETA KOD Alcea (Malvaceae)

Juan YIN¹* i Hamed KHODAYARI²

¹Koledž za šumarstvo, Xinyang Koledž za poljoprivredu i šumarstvo, Xinyang, Henan, 464000, Kina

²Departmen za biologiju, Fakultet za nauku, Lorestan Univerzitet, Tehran, Khorramabad, Iran

Izvod

Da bi se razumela zaštita i upravljanje biljnim resursima u svakom okruženju potrebna su različita genetička istraživanja. Zbog minimalnihog broja različitih morfoloških sxojstva, na pr, delovi lista i struktura ploda Alcea ima problematičnu taksonomiju. 34 Alcea vrsta su nađene u Iranu od toga 15 su edemične. Genetička različitost Alcea je ispitana sa RAPD (Random Amplified Polymorphic DNA). Kao rezultat, prikupljeno je i ispitano šest vrsta iz Iranskih provincija. Ukupno je prikupljeno sedamdeset uzoraka. Ciljevi rada su: određivanje genetičke različitosti Alcea vrsta i da li postoji veza između genetskog sastava i okruženja, genetička konfiguracija populacije i taksona, Utvrđena je značajna varijabilnost kvantitativnih morfoloških svojstava. Alcea vrste su razdvojene u dve kategorije primenom NJ klastera i PCA. UHe Alcea rhyticarpa je 0.12. Kod Alcea aucheri, Shannon je bio veći (0.39). Najniža vrednost 0.20, je nađena kod Alcea rhyticarpa. Kod Alcea vrsta protok gena (Nm) je bio umeren (0.33).

Autor za kontakt: Juan Yin, Koledž za šumarstvo, Xinyang Koledž za poljoprivredu i šumarstvo, Xinyang, Henan, 464000, Kina, Email: yinjuan20210313@163.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 2(2022), str: 575–587

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2202575A
Orginalni naučni rad

IDENTIFIKACIJA VRSTE I MOLEKULARNA ANALIZA RIBE TERUBUK

IZ BENGKALISKOG TESNACA (RIAU, INDONEZIJA) KORIŠĆENJEM COI MITOHONDRIJALNOG GENA KAO BARKODING MARKERA

Tuty ARISURYANTI, Syafrizal ULUM, Lukman HAKIM

Laboratorija za genetiku i oplemenjivanje, Biološki fakultet, Universitet Gadjah Mada, Jl.

Tehnika Selatan, Sekip Utara, Džogdžakarta, Indonezija

Izvod

Riba Terubuk (Tenualosa spp.) koja se obično nalazi u moreuzu Bengkalis je važna ribarska roba sa visokom ekonomskom vrednošću. Međutim, eksploatacija ribe, posebno tokom mresta, zbog potražnje ribe za konzumaciju utiče na smanjenje broja ribe u moreuzu Bengkalis svake godine. Zbog toga se istraživanja o identifikaciji vrsta i molekularnoj analizi ribe terubuk moraju istražiti jer se genetske informacije ne mogu koristiti za donošenje propisa i politika u vezi sa očuvanjem ribe. Ovo istraživanje je imalo za cilj da identifikuje i ispita genetski polimorfizam ribe terubuk u moreuzu Bengkalis koristeći delimični COI mitohondrijski gen. Metoda primenjena u ovom istraživanju je PCR sa prajmerom FishF2 i FishR2. Genetička identifikacija ribe terubuk je analizirana korišćenjem nukleotidnog BLAST-a i identification Engine-a kroz BOLD, a genetska varijacija je procenjena korišćenjem DnaSP programa. Genetička udaljenost je ispitana korišćenjem modela Kimura 2 parametara (K2P) i sumirana metodom spajanja suseda. Filogenetsko stablo je konstruisano pomoću programa BEAST. Rezultat je otkrio da su svi uzorci ribe terubuk identifikovani kao Tenualosa macrura. Uzorci terubuka koji su istraženi u ovoj studiji imaju 4 haplotipa sa 6 varijabilnih mesta. Diverzitet haplotipa i raznovrsnost nukleotida iznosili su 0,714 i 0,00353 respektivno sa genetskom distancom od 0-0,9% (srednja vrednost = 0,4%). Ovaj nalaz je prvi put objavljen, a očekuje se da će genetske informacije dobijene u ovoj studiji biti primenjene za očuvanje senovitih riba, posebno u moreuzu Bengkalis.

Autor za kontakt: Tuty Arisuryanti, Laboratorija za genetiku i oplemenjivanje, Biološki fakultet, Universitet Gadjah Mada, Jl.Tehnika Selatan, Sekip Utara, Džogdžakarta, Indonezija, E-mail: tuty-arisuryanti@ugm.ac.id

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 2(2022), str:589-600

Srbija

UDC 575.https://doi.org/10.2298/GENSR2202589D
Orginalni naučni rad

PROCENA MOLEKULARNE RAZNOVRSNOSTI I UTVRĐIVANJE FENOTIPSKIH ODNOSA KOD ŽENSKIH I MUŠKIH GENOTIPOVA Momordica dioicaRoxb

S.S. DODAKE, V.P. CHIMOTE*, P.L. KULWAL

Državni biotehnološki centar, Mahatma Phule Krishi Vidiapeeth, Rahuri - 413 722, Ahmednagar, Maharaštra, Indija

Izvod

Momordica dioica Roxb. je visoko hranljiva povrtarska kultura dvodomne reproduktivne prirode. Četrdeset osam genotipova, uključujući 32 ženska i 16 muških genotipova, procenjeno je na molekularnu divergentnost da bi se uspostavile fenotipske veze korišćenjem ISSR markera. Dvadeset dva od ukupno 25 proučavanih ISSR prajmera dala su ukupno 88 traka od kojih je 80 polimorfnih traka , pri čemu su tri od njih jedinstvene u svom profilu. Svaki prajmer je tako proizveo srednju vrednost od 4,0 trake po markeru, sa 3,64 srednjih polimorfnih traka po markeru. Petnaest prajmera je pokazalo 100 % polimorfizam. U dendrogramu, genotipovi su se razlikovali jedan od drugog sa rasponom sličnosti od 0,465 do 0,959. Širi opseg molekularne raznovrsnosti otkriven pomoću ISSR markera odražava prisustvo visokog nivoa genetske varijacije formirajući 5 širokih grupa klastera. Obrazac grupisanja zasnovan na molekularnoj varijaciji tokom ovog istraživanja otkrio je pet klastera; od kojih je klaster tri imao dvadeset osam genotipova (svih 16 muških zajedno sa 12 ženskih); dok su klaster 4 i 5 bili mono-genotipski.

Autor za kontakt: V.P. Chimote, Državni biotehnološki centar, Mahatma Phule Krishi Vidiapeeth, Rahuri - 413 722, Ahmednagar, Maharaštra, Indija, E-mail: vpchimote@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 2(2022), str:601-611

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2202601M
Orginalni naučni rad

EFEKAT RAZLIČITIH TRETMANA DORMATNOSTI NA KLIJANJE SEMENA Sclerorhachis Leptoclada BOISS: MEDICINSKE BILJKE U SUŠNIM OBLASTIMA

Maliheh MAHMOUDI¹, Mohammad Javad SEGHATOLESLAMI^*2, Gholamreza MOOSAVI², Mozhgan SABET TEIMOURI³
¹Departman za poljoprivredu, Birjand branch, Islamic Azad Univerzitet, Birjand, Iran

²Istraživački centar za poljoprivredu, medicinske biljke i stočarstvo, Birjand branch, Islamic Azad Univerzitet, Birjand, Iran

³Istraživački akademski članovi, Akademski centar za obrazovanje i istraživanje (ACECR), Khorasan Razavi, Mashhad, Iran

Izvod

Cilj ovog istraživanja bio je da se ispita efekat predsetvenih tretmana i temperature na klijavost semena kod Sclerorhachis leptoclada Boiss. Korišćeni su sledeći tretmani: topla voda (potapanje u vodi na 70^◦C i 90^◦C u trajanju od 5 sekundi), vlažno hlađenje (potapanje u vodi na 2^◦C tokom 7,14 i 21 dan sa postepenim snižavanjem temperature na sobnu temperaturu), skarifikacija 0,2% kalijum nitrata (kvašenje 24 h i 48 h) i Giberelinska kiselina (GA: u koncentracijama od 250, 500 i 750 ppm namakanje 24 h i 48 h) i destilovana voda (kontrola)). Procenat klijanja, stopa klijanja, početak klijanja (GS), srednje vreme klijanja (MGT) i indeks snage klijanja određeni su kao indeksi klijanja. Dužina korena i izdanaka, sveža masa korena, suva masa korena, sveža težina izdanaka, suva težina izdanaka i suva težina sadnica su procenjeni kao faktori rasta na kraju perioda inkubacije. Drugi eksperiment je sproveden radi proučavanja uticaja temperature na klijavost semena. Primećeno je da su i fizičke i hemijske metode skarifikacije bile efikasne u poboljšanju klijanja i rasta semena S. leptoclada. Najveća stopa klijanja, procenat klijanja i indeks snage klijanja primećeni su kod vlažnog hlađenja (potapanje u vodi na 2^◦C tokom 14 dana), 0,2% kalijum nitrata (kvašenje 48h) i GA (pri koncentraciji od 250 ppm, namakanje 48h). u poređenju sa kontrolom. Takođe, najveći faktori rasta su pronađeni u semenima tretiranim vlažnim hlađenjem (kvašenje u vodi na 2◦C tokom 7 dana), a najmanji su se desili u tretmanima toplom vodom. Ostali rezultati su pokazali da je viša temperatura efikasnija od niže temperature za klijanje semena.

Autor za kontakt: Mohammadjavad Seghatoleslami,Istraživački centar za poljoprivredu, medicinske biljke i stočarstvo, Birjand branch, Islamic Azad Univerzitet, Birjand, Iran, E-mail: mjseghat@yahoo.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 2(2022), str: 613-624

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2202613K
Orginalni naučni rad

MOLEKULARNA KARAKTERIZACIJA GENOTIPOVA DIVLJEG ROGAČA (Ceratonia Siliqua L.) SRAP TEHNIKOM U TURSKOJ

Hakan KELES¹, Hasan PINAR^2*, Mustafa UNLU³, Gulce ILHAN⁴, Mehmet Ramazan BOZHUYUK⁵, Sezai ERCISLI⁴

¹Institut za istraživanje šuma istočnog Mediterana, Mersin, Turska

²Univerzitet Erdžijes, Odsek za hortikulturu, Kajseri, Turska

³Alata istraživački institut za hortikulturu, Mersin, Turska

⁴Poljoprivredni fakultet Univerziteta Ataturk Odsek za hortikulturu 25240, Erzurum, Turska

⁵Univerzitet Igdir, Stručna škola tehničkih nauka, Odsek za biljnu i životinjsku proizvodnju, 76000 Igdir, Turska

Izvod

Rogač (Ceratonia silikua L.) sa ograničenom rasprostranjenošću u Turskoj smatra se sekundarnim šumskim drvetom. U ovoj studiji, molekularna karakterizacija je urađena za 508 genotipova sedam različitih populacija rogača prikupljenih iz regiona Egeja, zapadnog i istočnog Mediterana Turske uz pomoć tehnike amplifikovanog polimorfizma povezanog sa sekvencom (SRAP). Izvršena je identifikacija genotipova divljeg rogača, stepena relativnosti i genetičkih varijacija među njima.

Genetičke sličnosti među 508 genotipova divljeg rogača prikupljenih iz regiona Egeja, zapadnog i istočnog Mediterana Turske varirale su između 0,20-1,00 i postojala je velika varijacija među genotipovima. Genetičke sličnosti između 250 genotipova divljeg rogača prikupljenih iz Egejskog regiona varirale su između 0,36-1,00. Genetičke sličnosti između 154 genotipa divljeg rogača prikupljenih iz regiona zapadnog Mediterana varirale su između 0,23-1,00. Genetičke sličnosti između 102 genotipa divljeg rogača prikupljenih iz regiona istočnog Mediterana varirale su između 0,21-1,00. Kroz molekularne analize sprovedene sa SRAP prajmerima, pored velikih varijacija među genotipovima, uočene su i velike varijacije između genotipova različitih regiona. Ovom studijom otkrivene su genetičke varijacije među genotipovima divljeg rogača koji prirodno rastu u različitim regionima Turske. Na osnovu sadašnjih nalaza zaključeno je da se sistem markera može pouzdano koristiti za utvrđivanje iznošenje genetičkih varijacija između genotipova divljeg rogača.

Autor za kontakt: Sezai Ercıslı, Poljoprivredni fakultet Univerziteta Ataturk Odsek za hortikulturu 25240, Erzurum, Turska, Tel.: +904422312599, E-mail: sercisli@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 2(2022), str: 625-632

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2202625N
Orginalni naučni rad

TOKSIN TIPA II - ANTITOKSIN SISTEMI U KLINIČKIM IZOLATIMA OTPORNI NA ANTIBIOTIK Acinetobacter baumannii

Masoumeh NOROUZI¹, Abbas MALEKI¹, Elham ABOUALIGALEHDARI²,

Sobhan GHAFOURIAN¹*

¹Istraživački centar kliničke mikrobiologije, Univerzitet medicinskih nauka Ilam, Ilam, Iran

² Odsek za parazitologiju i mikologiju, Fakultet paramedicinskih nauka, Univerzitet medicinskih nauka Ilam, Ilam, Iran

Izvod

Prekomerna upotreba antibiotika za lečenje infekcija kod ljudi i životinja stvorila je fenomen bakterija otpornih na antibiotike. Dok su se studije fokusirale na pronalaženje novih antibiotika, identifikacija novih antibakterijskih ciljeva u bakterijama je veoma važna. Pomoću sistema protiv toksina ova hipoteza se može postići, dok aktivacijom toksina ili inaktivacijom antitoksina, povišeni toksin ubija bakteriju. Ovi sistemi su atraktivna meta za antimikrobnu terapiju. Međutim, najvažniji korak za potenciju TA sistema, kao antibakterijske mete, jeste da se identifikuje sistem TA koji preovladava u svim rezistentnim kliničkim izolatima. Dakle, procenjena je prevalenca različitih sistema TA među kliničkim izolatima Acinetobacter baumannii u bolnici Emam Homeini, Ilam, Iran da bi se utvrdilo koji TA sistem preovlađuje kod svih Acinetobacter baumannii otpornih na antibiotike. Klinički izolati A. baumannii izolovani su od hospitalizovanih pacijenata na intenzivnoj nezi i pacijenata sa opekotinama. Svi izolati su bili otporni na najmanje jedan antibiotik. Zatim su izolati podvrgnuti evaluaciji da bi se pronašli geni mazEF i higBA TA pomoću PCR-a. Rezultati su pokazali da je učestalost gena mazeEF i highBA TA u svim izolatima bila 72% i 39%, respektivno. mazEF ili higBA TA sistemi nisu predstavljeni u svim izolatima. Dakle, ispitivanje moći ova dva sistema TA je veliki izazov.

Autor za kontakt: Sobhan Ghafourian, Istraživački centar kliničke mikrobiologije, Univerzitet medicinskih nauka Ilam, Ilam, Iran, E-mail: sobhan.ghafurian@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 2(2022), str: 633-648

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2202633P
Orginalni naučni rad

MORFOLOŠKA I MOLEKULARNA KARAKTERIZACIJA GENOTIPOVA Vigna unguiculata L. Walp.

C. G. PATEL¹, P. T. PATEL², D. T. DHARAJIYA³*, A. B. PATEL¹, H. N. ZALA¹,

A. B. KHATRI¹, K. K. TIWARI³

¹Departman za genetiku i oplemenjivanje, C. P. Koledž za poljoprivredu, Sardarkrushinagar Dantiwada poljoprivredni univerzitet (SDAU), Sardarkrushinagar – 385506, Gujarat, Indija

²Departman za semensku tehnologiju, SDAU, Sardarkrushinagar – 385506, Gujarat, Indija

³Bio Science istraživački centar, SDAU, Sardarkrushinagar – 385506, Gujarat, Indija

Izvod

Stočni grašak (Vigna unguiculata (L.) Valp.) je mahunarka i jedna od najstarijih kultura poznatih čoveku koja se uzgaja u tropskim i suptropskim regionima. Seme ima visoku hranljivu vrednost i sadrži veliku količinu proteina (20-25%). Uprkos svom značaju, korišćenje genetičkog diverziteta i karakterizacije germplazme u programu oplemenjivanja nije u potpunosti iskorišćeno. Prema tome, dvanaest morfoloških karaktera i šest polimorfnih markera mikrosatelita/ponavljanja jednostavne sekvence (SSR) korišćeno je za analizu genetske raznovrsnosti u trideset osam genotipova. Dendrogram je konstruisan korišćenjem UPGMA algoritma i Gauerovih vrednosti različitosti (u rasponu od 0,0601 do 0,5589) izvedenih iz dvanaest morfoloških karaktera. Grupisan je u sedam klastera koji pokazuju najraznovrsnije genotipove CGD 1246 i CGD 1311 (Gauerovo rastojanje: 0,5589), a najsličniji genotipovi su GC 1501 i GC 1601 (Gauerovo rastojanje: 0,0601). U molekularnoj karakterizaciji, otkriveno je ukupno 14 amplikona u rasponu od dva do tri sa prosečno 2,33 alela po lokusu. Srednje vrednosti polimorfnog informacionog sadržaja (PIC) i heterozigotnosti bile su 0,319, odnosno 0,399, što su mere efikasnosti markera za proučavanje nivoa polimorfizma dostupnog u genotipovima. Ukupno 224 amplikona su uzeta u obzir da bi se izvela Jaccardova matrica sličnosti za konstrukciju dendrograma (koji ima šest klastera) i 2-D PCA (analiza glavnih komponenti). Morfološki karakteri i SSR markeri se mogu koristiti u analizi diverziteta i karakterizaciji genotipova. Genotipovi per se za individualni karakter mogu se iskoristiti u razvoju populacije/genotipa za poboljšanje tog specifičnog karaktera. Ovo će pružiti informacije oplemenjivačima biljaka za odabir roditelja za razvoj populacije u programima oplemenjivanja.

Autor za kontakt: D. T. Dharajiya,Bio Science istraživački centar, SDAU, Sardarkrushinagar – 385506, Gujarat, Indija

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 2(2022), str: 649–682

Srbija

UDC 575.633
https://doi.org/10.2298/GENSR2202649P
Orginalni naučni rad

UTICAJ GODINE I GENOTIPA NA PRODUKTIVNOST I KVALITET KROMPIRA

Dobrivoj POŠTIĆ¹, Addie WAXMAN², Zoran BROĆIĆ³, Nenad ĐURIĆ⁴, Ratibor ŠTRBANOVIĆ¹, Aleksandra STANOJKOVIĆ-SEBIĆ⁵, Rade STANISAVLJEVIĆ¹

¹Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd, Srbija

² McCain Foods, Meridian, Idaho, USA

³Poljoprivredni fakultet, Beograd, Srbija

⁴Instiutut za povrtarstvo, Smederevska Palanka, Srbija

⁵Institut za zemljište, Beograd, Srbija

Izvod

Krompir (Solanum tuberosum L.) karakteriše se specifičnim zahtevima prema temperaturi vazduha, a najbolje se razvija na temperaturama oko 20°C. Visoke temperature vazduha tokom vegetacionog perioda uzrokuju niz promena u biljkama krompira, koje utiču na njegov razvoj i mogu dovesti do drastičnog smanjenja prinosa krtola. Suša i toplotni stres su dve različite vrste abiotskog stresa, koje se u prirodnim uslovima javljaju istovremeno ili odvojeno i predstavljaju veliki problem u proizvodnji krompira naročito uslovima prirodnog vodnog režima. Cilj ovog istraživanja bio je da se utvrdi produktivnost devet sorti krompira u agroekološkim uslovima zapadne Srbije i da se pronađu genotipovi koji će ostvariti zadovoljavajuće i visoke prinose. Poljski ogled izveden je sa sledećim sortama: Cleopatra, Anuschka, Presto, Kuroda, Omega, Dita, Desiree, Roko i Jelly. Uticaj godine i genotipa na varijabilnost krompira ispitivani su tokom četvorogodišnjeg perioda (2010-2013). Rezultati našeg rada potvrdili su da se tržišni i ukupni prinos krompira znatno smanjuje usled temperature vazduha viših od optimalnih i pri deficit padavina tokom vegetacionog perioda. Dobijeni rezultati ukazuju da produktivnost ispitivanih sorti u uslovima toplotnom stresa i suše tokom vegetacionog perioda zavisi od dužine trajanja negativnog uticaja i feno faze razvoja krompira. Što je ranija pojava toplotnog stresa i suše u toku vegetacionog perioda to je negativniji uticaj na rast i ravoj biljaka i produktivne osobine krompira. Rezultati iz ovih istraživanja ukazuju da je među ispitivanim sortama, sorta Cleopatra bila najtolerantnija na toplotni stres i sušu, koji su delovali tokom vegetacionog perioda. Ukupni prinos krtola nije jedini pokazatelj tolerancije krompira prema abiotskom stersu tokom vegetacionog perioda, već bi procena takođe trebala da uzme u obzir pojavu sekundarne tuberizacije krtola i deformisanih krtola. Kod sorte Cleopatra konstatovan najveći udeo (82%) tržišnih krtola u ukupnom prinosu i da poseduje najveću predispoziciju za postizanje najviših prinosa. Naš poljski ogled je pokazao da tolerantne sorte krompira prema toplotnom stersu i suši se mogu koristiti za ublažavanje efekata globalnog zagrevanja u Srbiji i širem regionu zapadnog Balkana.

Autor za kontakt: Dobrivoj Poštić, Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Teodora Drajzera 9, Beograd, Srbija Tel: +381 11 2660-049; Fax: +381 11 2669-860; E-mail:

pdobrivoj@yahoo.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 2(2022), str: 677-688

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR2202677R
Orginalni naučni rad

GENETIČKO PROUČAVANJE Epilobium minutiflorum (Onagraceae) U IRANU

Sedigheh RAHIMI, Masoud SHEIDAI*, Ahmad Reza MEHRABIAN, Fahimeh KOOHDAR

Fakultet za prirodne nauke i biotehnologiju, Shahid Behesh Univerzitet, Tehran, Iran

Izvod

Rod Epilobium ima oko 200 vrsta kod kojih su taksonomske podele teške, ali moguće. Vrsta E. minutiflorum zbog svoje paperjaste bele cvasti i malih minijaturnih cvetova i kljunastog semena, jedna je od najistaknutijih vrsta roda Epilobium u regionu. Nemamo podataka o populacijskoj genetičkoj strukturi ove vrste u Iranu. Stoga je populaciono genetičko i morfološko ispitivanje sprovedeno kroz genetičke i morfološke varijabilnosti u ovim taksonima. Koristili smo SCoT molekularne markere. Analize genetičke raznovrsnosti otkrile su umerenu genetsku varijabilnost između populacija E. minutiflorum, dok je PCoA pokazao određeni stepen genetskih primesa kod populacija. AMOVA je proizvela značajnu genetsku razliku među populacijama. Morfometrijska analiza je pokazala visok stepen preklapanja među proučavanim populacijama. Međutim, rezultati su pokazali da SCoT marker ima dobru moć diskriminacije i može razlikovati proučavane populacije. Ovaj marker se može koristiti za procenu genetičke raznovrsnosti i identifikaciju genotipova populacija E. minutiflorum.

Autor za kontakt: Masoud Sheidai, Fakultet za prirodne nauke i biotehnologiju, Shahid Behesh Univerzitet, Tehran, Iran, E-mail:msheidai@yahoo.com,Tel:+989122593378

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 2(2022), str: 689-704

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2202689T

Orginalni naučni rad

DIVERZITET POMOLOŠKIH OSOBINA RODA ROSA U EKOLOŠKIM USKOVIMA KONTINENTALNE HRVATSKE

Nikola TOMLJENOVIĆ¹, Tomislav JEMRIĆ^2,Marko VUKOVIĆ^2*

¹Poljoprivredna škola Zagreb, Zagreb, Hrvatska

²Univerzitet Zagreb, Poljoprivredni fakultet, Odsek za hortikulturu i prostorno planiranje, Departman za pomologiju Zagreb, Hrvatska

Izvod

Porodica Rosaceae se karakteriše velikim brojem rodova i vrsta koji su od velike važnosti za hortikulturu. Glavni cilj ovog istraživanja je bio utvrditi postojanje biološke raznolikosti između pet genotipova (G) roda Rosa koji pripadaju različitim taksonima (G1 - Rosa canina L., G2 - Rosa corymbifera Borkh., G3 - Rosa canina L. var. squarrosa A. Rau Rosa squarrosa (A. Rau) Boreau, G4 - Rosa subcanina (Christ.) Vuk., G5 - Rosa corymbifera Borkh). Istraživanje je provedeno tokom 2010 i 2012 godine u kontinentalnom delu Republike Hrvatske. Genotip je imao signifikantan uticaj na sve pomološke osobine, dok je godina i interakcija između godine i genotipa imala signifikantan uticaj na većinu pomoloških osobina. Multivarijantna diskriminacijska analiza uspešno je objasnila 77,48% ukupne varijabilnosti. Ostvarila je razdvajanje genotipova G5 i G1 od genotipova G2 i G4 pomoću osi Can1 (46,74% ukupne varijabilnosti na koju je najviše uticala daljina, širina, volumen i površina ploda te indeks oblika ploda). Slično, genotip G2 je bio razdvojen od genotipa G3 pomoću osi Can2 (30,74% ukupne varijabilnosti na koju je najviše uticala masa ploda). S obzirom da genotipovi G2 i G5 pripadaju istoj vrsti (R. corymbifera), njihovo razdvajanje putem Can1 osi indicira izrazit uticaj ekoloških faktora na pomološke osobine navedene vrste. Navedeno nije bio slučaj za R. canina genotipova (G1 i G3) koji nisu bili razdvojeni, što indicira izrazit uticaj genetskih faktora na istraživane pomološke osobine navedene vrste.

Autor za kontakt: Marko Vuković, Univerzitet Zagreb, Poljoprivredni fakultet, Odsek za hortikulturu i prostorno planiranje, Departman za pomologiju, Svetošimunska cesta 25, 10000 Zagreb, Hrvatska, e-mail: mvukovic@agr.hr

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 2(2022), str: 705–715

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2202705A
Orginalni naučni rad

POREĐENJE METODA INOKULACIJE ZA In vitro PROCENU OTPORNOSTI

NA BOLESTI VLAŽNE TRULEŽI KROMPIRA

Sima AZADMANESH¹, Javad MOZAFARI^2*, Nader HASANZADEH¹,

Cobra MOSLEMKHANI³

¹Departman za zaštitu bilja, Fakultet za poljoprivredne nauke i industriju hrane,

Ogranak za nauku istraživanje, Islamski Azad Univerzitet, Teheran, Iran

²Nacionalna banka gena Irana, Institut za unapređenje semena i biljaka, Sh. Fahmideh BLVD, Karaj, Iran

³Zavod za sertifikaciju i registraciju semena i biljaka, Poljoprivredna istraživanja, obrazovanje i savetodavna organizacija (AREEO), Teheran, Iran

Izvod

Da bi se pronašla najbolja metoda inokulacije za procenu rezistencije genotipova krompira na bakterijsku vlažnu trulež koju izaziva Pectobacterium atrosepticum u uslovima in vitro, upoređeno je pet metoda inokulacije. Eksplanti od pet genotipova krompira uzgojeni in vitro su inokulisani različitim metodama inokulacije, zatim stavljeni na MS čvrsti medijum i inkubirani na 23˚C sa 70% relativne vlažnosti pod svetlosnim režimom od 16 sati dnevno. Nakon pojave simptoma, evidentirana je efikasnost metoda inokulacije na osnovu težine simptoma bolesti kod genotipova krompira: Farmosa, Agria, Picaso, Marfona i genotip divljeg krompira „Solanum phureja”. Biljke inokulisane probijanjem krune sterilnom čačkalicom inokulisanom u bakterijskoj suspenziji od 108 cfu/ml pokazale su najteže simptome. Na osnovu svih eksperimenata, sorta Marfona je pokazala veću otpornost među svim sortama, a sorta Agria je bila najosetljivija. Konačno, nakon što smo videli reakcije različitih sorti na metode inokulacije i upoređivali ih sa prethodnim procenama otpornosti u uslovima staklene bašte, tretman krune sterilnom čačkalicom nakon infekcije u 108 cfu/ml bakterijske suspenzije je izabran i uveden kao najbolji metod za procenu in vitro eksplantati krompira protiv vlažne truleži.

Autor za kontakt: Javad Mozafari, Nacionalna banka gena Irana, Institut za unapređenje semena i biljaka, Sh. Fahmideh BLVD, Karaj, Iran, Tel: 09123763457, E-mail: jmozafar@yahoo.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 2(2022), str: 717–734

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2202717T
Orginalni naučni rad

MOLEKULARNA KARAKTERIZACIJA LINIJA SORTE MASLINE AJVALIK DOBIJENIH HEMIJSKOM MUTACIJOM

Ali TEKİN¹^*, Ziya DUMLUPINAR², Adem BARDAK²

¹Ministarstvo poljoprivrede i šumarstva Republike Turske, Tranziciona zona Istočnog Mediterana Poljoprivredna istraživanja Instituta, Kahramanmaras, Turska

²Departman za poljoprivrednu biotehnologiju, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet Kahramanmaras Sutcu Imam, Kahramanmaras, Turska

Izvod

Ovo istraživanje je sprovedeno sa ciljem da se otkrije mutageno dejstvo tri različite doze (15, 20 i 25 mM) etil metan sulfonata na sortu masline Aivalık (Olea europaea L.), da se otkrije varijacija i da se identifikuje da li s individue genetski razlikuju od sorte masline Aivalık koristeći tehnologije molekularnih markera. 23 mutantne linije su pregledane korišćenjem 28 SSR markera i detektovano je ukupno 138 alela, a broj alela po prajmeru se kretao od 2 do 9 sa prosečno 4,9 alela po prajmeru.Vrednost sadržaja informacije o polimorfizmu (PIC) je bila između 0,4-0,98. Genetska sličnost između sorte masline Aivalık i mutantnih linija bila je između 5,5% i 78%. Pronađene su mutantne linije 15mM-12, 15mM-11 i 25mM-3 slične sortama Aivalık sa stopom sličnosti od 78, 63 i 55%, respektivno. Dok su mutantne linije 20mM-5, 15mM-4 i 15mM-15 bile udaljene od sorte Aivalık sa stopom od 5,5, 5,6 i 8% genetske sličnosti, respektivno. Etil metan sulfonat je uspešno korišćen u ovoj studiji za proširenje genetske raznolikosti sorte masline Aivalık. Mutanti bi se mogli oceniti na poljoprivredne i osobine kvaliteta, a obećavajuće linije bi se mogle registrovati.

Autor za kontakt: Ali Tekin, Ministarstvo poljoprivrede i šumarstva Republike Turske, Tranziciona zona Istočnog Mediterana Poljoprivredna istraživanja Instituta, Kahramanmaras, Turska, tel: +90 531 920 8918, E-mail: a.tekin@tarimorman.gov.tr

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 2(2022), str:729–747

Srbija

UDC 575. 630
https://doi.org/10.2298/GENSR2202729S
Orginalni naučni rad

VARIJACIJE KOMPONENTI PRINOSA KOJI SE ODNOSE NA UKUS U NOVIM SUPERIORNIM GENOTIPOVIMA JAGODE I KOMERCIJALNIM SORTAMA TOKOM ŠIROKE SEZONE BERBE

Mehmet Ali SARIDAŞ, Erdal AĞÇAM, Furkan Cihad AKBAŞ, Gülşah Selcen KESKİNASLAN,

Rojbin KAMAR, Bekir SAFKAN, Sevgi PAYDAS KARGI

¹ Departman za Horticulturu, Univerzitet Cukurova, Balcali/Adana 01330, Turska

² Departman za hranu, Univerzitet Cukurova, Balcali/Adana 01330, Turska

Izvod

Kao rezultat hibridizacije sorti „Sevgi“ i „Kaška“ sa sortom „Fortuna“, koje se uzgajaju u okviru Univerziteta Čukurova, izabrani su superiorni karakteristični genotipovi jagode sa šiframa „33“, „36“ i „61“. U ovoj studiji, ovi genotipovi i tri sorte koje se uobičajeno uzgajaju u mediteranskom regionu upoređene su u pogledu prinosa, veličine ploda i parametara koji određuju ukus (šećer i organske kiseline) u različitim datumima berbe mesečno u uslovima mediteranske klime. Najveći prinos je generalno izmeren u aprilu, dok je prinos zavisan od genotipa varirao između 628,9 g po biljci („36“) i 951,5 g po biljci („Fortuna“). Osim toga, prosečna težina ploda varira (6,8 - 23,9 g) tokom sezone u zavisnosti od datuma berbe i genotipa. Sadržaj saharoze je varirao između 0,06 g/100 g i 4,83 g/100 g, dok je sadržaj askorbinske kiseline pokazao velike varijacije u zavisnosti od datuma berbe i genotipa sa vrednostima od 1,5 mg kg i 393,8 mg/kg. Generalno, genotip 33 je privukao pažnju svojim relativno visokim prinosom, sadržajem glukoze, fruktoze i askorbinske kiseline. Kao rezultat toga, genotip i uslovi sredine su prilično determinantni u pogledu posmatranih parametara u gajenju jagode. Štaviše, biotehnološke metode bi se mogle koristiti za skraćivanje vremena razmnožavanja kod klasičnih ukrštanja kako bi se poboljšali nedostaci ovih genotipova.

Autor za kontakt: Mehmet Ali Saridaş, Departman za Horticulturu, Univerzitet Cukurova, Balcali/Adana 01330, Turska, E-mail: masaridas@cu.edu.tr; Tel: +90 505 258 81 86

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 2(2022), str: 749-759

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2202749R
Orginalni naučni rad

UTICAJ TIPA ROĐENJA NA TELESNU MASU JAGANJADI OD ROĐENJA DO ODBIJANJA KOD RAZLIČITIH SOJEVA OVACA PRAMENKA

Bojana RISTANOVIĆ¹, Zoran ILIĆ², Violeta CARO PETROVIĆ³, Vukašin STEFANOVIĆ², Irina Nikolaevna SICHEVA⁴, Nataša PEROVIĆ⁵

¹Poljoprivredni fakultet - Kruševac, Univerzitet u Nišu, Kruševac, Srbija

²Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Prištini, Lešak, Srbija

³Institut za stočarstvo, Beograd, Srbija

⁴Ruski državni agrarni univerzitet – Moskva Poljoprivredna akademija Timirjazev, Moskva 127550, Rusija

⁵Fakultet za poslovnu ekonomiju i pravo - Univerzitet „Adriatik” Bar, Bar, Crna Gora

Izvod

Dinamika povećanja telesne mase jagnjadi uslovljena je genetskim faktorima,faktorima sredine i njihovom interakcijom. Cilj ovog rada bio je proučavanje varijabilnosti telesne mase jagnjadi u zavisnosti od tipa rođaja jagnjadi kod četiri različita soja pramenke u vreme rođenja, sa 30, 60 i 90 dana starosti nakon rođenja. Za ova istraživanja korišćena su jagnjad četiri soja pramenke (Svrljiški, Pirotski, Sjenički, Šarplaninski), (450 jagnjadi po soju). Nakon trogodišnjeg istraživanja rezultati su pokazali da je telesna masa jagnjadi rođenih samaca veća od telesne mase jagnjadi rođenih blizanaca kod četiri proučavana soja ovaca pramenka i to Pirotska (4,00 kg : 3,40 kg), Svrljiški (3,90 kg : 3,79 kg), Sjenički (3,73 kg : 3,73 kg) , Šarplaninski (3,81 kg : 3,74 kg). Razlike u telesnoj masi između jagnjadi rođenih samaca i blizanaca bile su značajne za genotipove pirotske pramenke i svrljiške pramenke, na nivou značajnosti za sjeničku pramenku i nisu bile značajne za šarplaninsku pramenku. U dobi od 30 dana, uticaj tipa rođenja na telesnu masu jagnjadi nije bio statistički značajan ni kod jednog ispitivanog soja. Razlika u telesnoj masi između samaca i blizanaca bila je statistički značajna kod jagnjadi starosti 60 dana Svrljiške pramenke i jagnjadi starosti 90 dana Svrljiške pramenke. Na osnovu rezultata utvrđeno je da je tip rođenja povezan sa značajnim razlikama u telesnoj masi u vreme rođenja i izražen kasnije kod jagnjadi starosti60 i 90 dana.

Autor za kontakt: Bojana Ristanović, Poljoprivredni fakultet - Kruševac, Univerzitet u Nišu, Kosančićeva 4, 37000 Kruševac, Srbija, Е-mail: bojana.ristanovic@yahoo.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 2(2022), str:761-776

Srbija

UDC 575.633.11
https://doi.org/10.2298/GENSR2202761K
Orginalni naučni rad

GENETIČKA VARIJABILNOST, HERITABILNOST I MEĐUSOBNI ODNOSI KOD LINIJA PIRINČA TOLERANTNIH NA SO-T. AMAN

Ummy KULSUM, Umakanta SARKER* i Md. Golam RASUL

Departman za genetiku i oplemenjivanje biljaka, Bangabandhu Sheikh Mujibur Rahman poljoprivredni univerzitet, Gazipur-1706, Bangladeš

Izvod

Dvadeset linija pirinča T. Aman otpornih na so proučavano je u poljskim uslovima na eksperimentalnoj farmi Odeljenja za genetiku i oplemenjivanje biljaka, Bangabandhu Sheikh Mujibur Rahman poljoprivrednog univerziteta, Bangladeš. Eksperiment je sproveden prema randomiziranom kompletnom blok dizajnu (RCBD) sa tri ponavljanja da bi se procenile genetičke varijacije u prinosu i osobinama povezanih sa prinosom, njihov međusobni odnos i direktni i indirektni efekti različitih osobina povezanih sa prinosom na prinos zrna značajnih za selekciju na visok prinos T. Aman. Dvanaest osobina, broj dana do cvetanja, broj dana do zrelosti, visina biljke (cm), broj biljaka po kućici, dužina lista zastavičara (cm), dužina klasa (cm), težina klasa (g), broj zrna po klasu, procenat fertilnih klasića, masa 100 zrna (g) i prinos zrna po m2 (kg). Genotipovi su se značajno razlikovali za sve proučavane osobine što je ukazalo na širok raspon varijabilnosti među njima. Analiza varijanse svih proučavanih osobina bila je veoma značajna i otkrila je širok spektar varijabilnosti između novorazvijenih 20 genotipova pirinča T. Aman otpornih na so. Genotipovi BU1, BU4, BU6, BU7 i BU14 sa visokim prinosom zrna mogli su se direktno odabrati kao visokoprinosne sorte. Na osnovu svih genetičkih parametara, sve osobine bi mogle značajno da poboljšaju prinos zrna linija pirinča T. Aman, tolerantnih na so. Koeficijent korelacije je otkrio da je genotip odabran na osnovu broja dana do cvetanja, broja dana do zrelosti, visine biljke (cm), broja klasova po kućici, dužine lista zastavičara (cm), težine klasa (g), zrna po klasu i plodnosti klasića (%) i težine 100 zrna direktno, značajno doprineo prinosu zrna 20 genotipova T. Aman pirinča otpornih na so. Međutim, s obzirom na genotičke korelacije i koeficijente puta, direktna selekcija na osnovu broja klasova po kućici, težine klasa, visine biljke, dužine lista zastavičara, zrna po klasu, plodnosti klasića (%), broju dana do cvetanja i broju dana do zrelosti bi značajno poboljšala prinos zrna genotipova pirinča T. Aman otpornih na so.

Autor za kontakt: Umakanta Sarker, Departman za genetiku i oplemenjivanje biljaka, Bangabandhu Sheikh Mujibur Rahman poljoprivredni univerzitet, Gazipur-1706, Bangladeš. tel: +880-1716606098, E-mail address: umakanta@bsmrau.edu.bd

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 2(2022), str: 777-786

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2202777M
Orginalni naučni rad

ANALIZA POLIMORFIZAMA COL1A1 I MMP9 GENA U MANDIBULARNOM PROGNATIZMU

Olga MILOSEVIC¹, Nadja NIKOLIC², Jelena CARKIC², Nemanja MAJSTOROVIĆ¹,

Branislav GLISIC¹, Jelena MILASIN^2*

¹Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet, Klinika za ortopediju vilica, Beograd, Srbija

²Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet, Odeljenje za humanu genetiku, Beograd, Srbija

Izvod

Mandibularni prognatizam (MP) ubraja se u malokluzije III skeletne klase i karakterišu ga prerazvijenost donje vilice sa nerazvijenošću gornje vilice ili bez nje. Etiologija prognatizma je kompleksna i uključuje kako faktore sredine tako i naslednu osnovu. Stoga je očekivano da polimorfizmi pojedinačnih nukleotida (SNP) u okviru gena koji kontrolišu kraniofacijalni razvoj mogu doprineti razvoju mandibularnog prognatizma. Cilj ove studije bio je utvrđivanje moguće asocijacije između COL1A1 -1997 G>T (rs1107946) i MMP9 -1562 C>T (rs3918242) polimorfizama i mandibularnog prognatizma u srpskoj populaciji. U ovu studiju uključeno je 120 učesnika: 60 pacijenata sa prognatizmom i 60 kontrola sa skeletnom I klasom. Genotipovi su određeni metodom lančane reakcije polimeraze i analizom dužine restrikcionih fragmenata (PCR-RFLP). Asocijacija sa rizikom od nastanka mandibularnog prognatizma određena je računanjem odnosa šansi (OR) i njihovog 95% intervala poverenja (CI). Frekvence alela za oba ispitivana polimorfizma nisu pokazale značajnu razliku između dve studijske grupe ispitanika (P=0.12 and P=0.13, redom). Takođe, nije bilo razlike ni u distribuciji genotipova za MMP9 polimorfizam. Ipak, TT homozigoti za COL1A1-1997 G/T (rs1107946) polimorfizam pokazali su asocijaciju sa razvojem mandibularnog prognatizma (OR 2.32, 95% CI 0.97-5.53) mada sa graničnom statističkom značajnošću (P=0.055). Moguća je uloga COL1A1-1997 G/T (rs1107946) polimorfizma u razvoju mandibularnog prognatizma ali je neophodna potvrda u vidu dodatnih istraživanja na većem uzorku pacijenata. MMP9 -1562 C/T (rs3918242) polimorfizam verovatno nije faktor rizika za pojavu ovog kraniofacijalnog deformiteta.

Autor za kontakt: Jelena Milasin, Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet, Odeljenje za humanu genetiku, Beograd, Srbija, tel: +38111 2685288, E-mail: jelena.milasin@stomf.bg.ac.rs

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 2(2022), str: 787-800

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2202787J
Orginalni naučni rad

INTER- I INTRASPECIJSKA VARIJABILNOST VRSTA Quercus cerris I Q. Frainneto

U ŠUMADIJSKOM REGIONU (SRBIJA) NA OSNOVU GEOMETRIJSKE MORFOMETRIJE LISTA

Marija JOVANOVIĆ¹*, Jelena MILOVANOVIĆ¹, Marina NONIĆ²,

Mirjana ŠIJAČIĆ-NIKOLIĆ²

¹Univerzitet Singidunum – Životna sredina i održivi razvoj, Beograd, Srbija

² Univerzitet u Beogradu – Šumarski fakultet, Beograd, Srbija

Izvod

U ovom istraživanju, geometrijska morfometrija lista korišćena je za kvantifikaciju razlika između vrsta Quercus cerris i Quercus frainetto i njihovih populacija u Šumadijskom regionu u Srbiji. Uzorkovano je ukupno 2200 listova iz osam populacija i na svakom listu zabeleženo je 13 specifičnih tačaka. Za analizu variranja morfologije lista korišćene su Prokrastova ANOVA, dvoblokovska analiza parcijalnih najmanjih kvadrata, analiza glavnih koponenti i kanonijska diskriminantna analiza. Rezultati su pokazali jasno odvajanje vrsta i različite nivoe varijabilnosti oblika lista kod Q. cerris i Q. frainetto. Listovi Q. cerris su pokazali više nivoe varijabilnosti i veće razlike između populacija u poređenju sa Q. frainetto. Obrasci grupisanja populacija kod dve vrste su se značajno razlikovali, ukazujući da kod ovih vrsta različiti faktori doprinose intraspecijskoj varijabilnosti. Ovo istraživanje prikazuje prliminarne rezultate morfometrijske varijabilnosti lista hrasta u Šumadijskom region u Srbiji. Naredne studije bi trebalo da uključe genetičke i sredinske analize koje bi doprinele boljem razumevanju porekla fenotipskih razlika između vrsta i populacija i faktora koji u najvećoj meri doprinose vezama između taksona

Autor za kontakt: Marija Jovanović, Univerzitet Singidunum – Životna sredina i održivi razvoj, Danijelova 32, Beograd, Srbija. E-mail: marija.jovanovic.202@singimail.rs, tel: +381 64 1154298

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 2(2022), str: 801-816

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2202801A
Orginalni naučni rad

RAZVOJ I OCENA HIBRIDA PARADAJZA OTPORNIH NA PLAMENJAČU

I VIRUSNU KOVRDŽAVOST LISTA

Healy ARORA, S.K. JINDAL, Abhishek SHARMA, Rupeet GILL, N Chawla

Departman za povrtarstvo, Pendžab poljprvredni Univerzitet, Ludijana, Indija-141004

Izvod

Ovaj rad na paradajzu (Solanum licopersicum L.) je sproveden u Pendžab Univerzitetu, Ludijana sa ciljem da se razviju hibridi koji poseduju kombinovanu otpornost na bolesti plamenjače i virusne uvijenosti listova, zajedno sa poželjnim hortikulturnim karakteristikama. Eksperimentalni materijal koji je uključivao 32 F1 hibrida (razvijen metodom linija × tester), 12 roditeljskih linija (8 linija i 4 testera; uključujući osetljiv standard Punjab Chhuhara) i standard NS-524 su svi posađeni u randomiziranom kompletnom blok dizajnu sa tri ponavljanja. Vrednosti σ²SCA/σ²GCA su bile više od jedinice za sve osobine osim prosečne težine ploda i sadržaja askorbinske kiseline, što ukazuje na preovlađivanje neaditivnih efekata gena. Kombinacije ukrštanja CLN-154 × LBR-12 i CLN-154 × LBR-21 su zabeležile značajan heterozis u odnosu na boljeg roditelja i standard za prinos ploda i druge parametre kvaliteta. Urađen je veštački i prirodni skrining za sav eksperimentalni materijal na bolesti plamenjače i virusne uvijenosti listova. Od 32 hibrida, identifikovana su ukrštanja za kombinovanu otpornost na obe bolesti, i to: CLN-154× LBR-12, CLN-154 × LBR-21, PVB-1 × LBR-10, PVB-4 × LBR-12 i CLN-104 × LBR-10, zajedno sa poželjnim hortikulturne osobinama, kao što su prinos ploda, prosečna masa ploda, debljina perikarpa, suva materija, titrabilna kiselost i sadržaj askorbinske kiseline sa dosta heterozisa. Dakle, hibridi koji su pokazali dobar potencijal za prinos sa prihvatljivim performansama kvalitativnih osobina, uz kombinovanu otpornost na bolesti, mogli bi se koristiti za komercijalnu eksploataciju.

Autor za kontakt: SK Jindal, Departman za povrtarstvo, Pendžab poljprvredni Univerzitet, Ludijana, Indija-141004, email: saleshjindal@pau.edu

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 2(2022), str: 817-828

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2202817O

Orginalni naučni rad

GDNF rs2910702, rs3096140 i rs3812047 POLIMORFIZMI U OPESIVNO KOMPULZIVNOM POREMEĆAJU: PRELIMINARNA STUDIJA

Seda ORENAY-BOYACIOGLU¹, MetinCALISKAN², Ayse DONDU³

¹Katedra za medicinsku genetiku, Medicinski fakultet, Univerzitet Aydin Adnan Menderes, Aydin, Turska

²Katedra za medicinsku biologiju, Medicinski fakultet, Univerzitet Usak, Usak, Turska

³Odsek za psihijatriju, Aydın državna bolnica, Aydin Turska

Izvod

O neurobiologiji opsesivno-kompulzivnog poremećaja (OCD) svedoči snažna demonstracija poremećaja u serotonergijskom i dopaminergičkom sistemu. Nedavno su u psihijatrijskim bolestima i strategijama lečenja koje se pokušalo razviti u tom pogledu naglašeni polimorfizmi gena neurotrofnog faktora (GDNF). U literaturi postoji nekoliko studija koje istražuju vezu između polimorfizama gena GDNF i psihijatrijskih bolesti isključujući OCD. Stoga je ovo istraživanje imalo za cilj upoređivanje simptomatologije i polimorfizma GDNF gena kod pacijenata sa ranim i kasnim OCD. U tu svrhu, pacijenti kojima je dijagnostikovan OCD prema dijagnostičkim kriterijima DSM-V u strukturiranim kliničkim intervjuima grupisani su rano i kasno na osnovu doba započinjanja. DNK je izolovana iz uzoraka krvi prikupljenih od 140 ispitanika (70 OCD i 70 zdravih kontrola) u EDTA epruvetama, a polimorfizmi rs2910702, rs3096140 i rs3812047 u GDNF-u ispitivani su PCR-om u stvarnom vremenu. Nije otkrivena značajna korelacija između GDNF-a i rs2910702, rs3096140 i rs3812047 polimorfizama u ispitanika s ranim i kasnim početkom OCD (P> 0,05). Neuspeh u otkrivanju korelacije između polimorfizama gena OCD i GDNF mogao bi biti posledica varijabilnog uzorka ekspresije gena GDNF u različitim tkivima i patologijama. Stoga bi se buduće studije mogle poboljšati uključivanjem veće grupe pacijenata i ispitivanjem šireg spektra tkiva radi ekspresijskog obrasca GDNF.

Autor za kontakt: Seda Orenay-Boyacioglu, Katedra za medicinsku genetiku, Medicinski fakultet, Univerzitet Aydin Adnan Menderes, Aydin, Turska, Tel: +90 539 277 7679, Fax: +90 256 2146495, E-mail: sorenay@adu.edu.tr

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 2(2022), str: 829-840

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2202829V

Orginalni naučni rad

PROCENA GENETIČKIH RESURSA PAPRIKE ZA OTPORNOST NA VENJENJE IZAZVANO VERTICILLIUM-OM

Katya VASILEVA*, Velichka TODOROVA

Maritsa Istraživački Institut za povrće, Poljoprivredna Akademija, Plovdiv, Bugarska

Izvod

Urađena je studija za određivanje reakcije 83 sorte paprike, oplemenjivačkih linija i lokalnih populacija na gljivični patogen Verticillium dahliae Kleb. jer su deo balkanske Capsicum core kolekcije koja je poslednjih godina detaljno fenotipizirana. Razvoj bolesti je zabeležen dva puta, a visok stepen rezistencije zabeležen je za 41 uzorak. Najveći procenat visokorezistentne grupe genotipova bio je 72%, a sledi rezistentna grupa sa 23%. Infestacija u grupama srednje osetljivih, osetljivih i visoko osetljivih iznosila je 1%, 3% i 1%. Visoko osetljive (0 - 19%), osetljive (20 - 39%) i srednje osetljive (40 - 59%) čine var. blocky, var. ratundum i var. kapia uzorke. U grupi rezistentnih (60 - 79%) dominirala je var. ratundum i var. blocky. Kod materijala iz var. kapia preovlađuju visokootporni uzorci (80 - 100%). Grupa uzoraka ljute paprike bila je otpornija na infestaciju Verticillium. Na osnovu sadašnjih i prethodnih rezultata može se zaključiti da su četiri uzorka identifikovana kao otporna na TMV i nezaražene Verticillium-om, dok su dve posedovale nisku infestaciju zelenim lisnim vašima, tripsima i pamučnim sovicama i nisu napadnute Verticillium-om. Ostalih sedam genotipova je kombinovalo nedostatak infestacije verticilijumskim uvenućem sa visokim nivoima tri i više agronomskih i biohemijskih osobina.

Autor za kontakt: Katya Vasileva, Maritsa Istraživački Institut za povrće, Poljoprivredna Akademija, Plovdiv, Bugarska,E-mail:kkvasileva@abv.bg

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 2(2022), str: 841-856

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2202841P
Orginalni naučni rad

GENETIČKA STRUKTURA KITNJAKA (Quercus petraea (Matt.) Liebl) SA PODRUČJA PIO „AVALA“

Vladan POPOVIĆ¹, Vanja DANIČIĆ², Jelena MILOVANOVIĆ³, Aleksandar LUČIĆ¹,

Ljubinko RAKONJAC¹, Snežana MLADENOVIĆ DRINIĆ⁴, Danijela RISTIĆ⁴

¹Institut za šumarstvo, Beograd, Srbija

²Šumarski fakultet, Univerzitet Banja Luka, Banja Luka, BIH

³Singidunum Univerzitet, Beograd, Srbija

⁴Institut za kukuruz, Zemun Polje, Beograd, Srbija

Izvod

Cilj istraživanja bio je da se pomoću SSR markera izvrši molekularno genetička identifikacija hrasta kitnjaka sa područja PIO “Avala” te da se na osnovu dobijenih rezultata daju smernice za očuvanje raspoloživog genofonda i propišu mere gazdovanja ovim šumama. Genomska DNA je izolovana iz tkiva listova 50 test stabala iz dve populacije. Genotipizacija je izvršena sa mikrosatelit markerima QpZAG110, QpZAG15, QpZAG1/2, QpZAG3/64, QpZAG36, QpZAG1/5, QrZAG108. Svi lokusi su bili polimorfni sa visokom srednjom vrednošću PIC (0,934). Ukupan broj alela otkrivenih u istraživanihm populacijama je 127. Raspon alela varira od 15 (QpZAG1/5, QpZAG1/2) do 23 (QpZAG110), sa prosekom od 18,14 alela po lokusu. Broj efektivnih alela se kreće od 8,273 (QpZAG1/5) do 13,830 (QrZAG108). Srednja vrednost protoka (Nm) gena iznosi 8,522 sa rasponom od 5,548 do 14,876. Sveukupno genetski diverzitet je bio visok (He = 0,909) i varirao od 0,879 do 0,928. Zbog viška homozigota uočenog na većini lokusa detektovan je značajan koeficijent inbridinga (Fis = 0,796). Analiza molekularne varijanse (AMOVA) potvrdila je da je genetska raznolikost bila izraženija unutar (77,5%) nego među (1,6%) populacijama. Prosečan udeo pripadnosti (Q) istraživanih populacija pokazuje da jedinke vode poreklo od dve ili više populacija. Dobijeni rezultati mogu poslužiti za donošenje odgovarajućih planova upravljanja zaštićenim prirodnim dobrom i gazdovanjem ovom ekološki i ekonomski važnom vrstom drveća. Takođe, dobijeni rezultati omogućavaju donošenje potrebnih mera za očuvanje genetičkih resursa kitnjaka metodama in situ i ex situ. Na osnovu rezultata istraživanja mogu se dati preporuke za korišćenje ove značajne vrste u njenoj reintrodukciji u optimalnim mikroklimatskim uslovima, kao i u selekciji najboljih individua za proizvodnju reproduktivnog materijala.

Autor za kontakt: Danijela Ristić, Institut za kukuruz, Zemun Polje, Slobodana Bajića 1, Zemun Polje, 11000 Beograd, Srbija, E-mail: dristic@mrizp.rs

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 2(2022), str: 857-870

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2202857H
Orginalni naučni rad

GENETIČKI PARAMETRI I PROCENJENA OPLEMENJIVAČKA VREDNOST RODITELJA KUPINE U TOPLOJ SREDINI

Aurelio HERNÁNDEZ-BAUTISTA^1,*, Ricardo LOBATO-ORTIZ¹, Mario ROCANDIO-RODRIGUEZ², Martha HERNÁNDEZ-RODRIGUEZ¹, Ana Lidia HERNÁNDEZ-BAUTISTA³, Geremias RODRÍGUEZ-BAUTISTA⁴, Enrique HERNANDEZ-LEAL⁵,

Edgardo BAUTISTA-RAMÍREZ⁶

¹Program za genetičke resurse i produktivnost, Program genetike, Graduate college, Carr. Texcoco, Meksiko

²Institut za primenjenu ekologiju, Autonomni Univerzitet Tamaulipas, Victoria, Tamaulipas, Mekiko

3Univerzitet Meksički zaliv, Severni kampus, Martínez de la Torre, Veracruz State, Meksiko

⁴Univerzitetski centar Južne obale, Univerzitet Guadalajara, Autlán, Jalisco, Meksiko

⁵Institut Nacional de Investigaciones Forestales, Agrícolas y Pecuarias (INIFAP), Centro de Investigación Regional Norte Centro (CIRNOC), Matamoros, Coahuila, Meksiko

⁶INIFAP-Campo experimentalni Centro Altos de Jalisco, Tepatitlan de Morelos, Jalisco, Meksiko

Izvod

Kod kupine se identifikacija najboljih biljaka obično zasniva na fenotipskoj vrednosti. Međutim, fenotipska vrednost kompleksnih osobina nije uvek pouzdan parametar koji omogućava maksimalan genetski dobitak po ciklusu selekcije. Ova studija je imala za cilj da istraži selekcioni potencijal za trinaest roditelja kupine na osnovu njihovih selekcionih vrednosti i proceni genetske parametre važnih osobina u oplemenjivanju kupine. Ukrštanjem trinaest genotipova kupine dobijeno je ukupno četrnaest ukrštanja (sib-full porodica). Prema mešovitom modelu 2, procene heritabilnosti su se kretale od 0,14 do 0,93. Najveća heritabilnost (h2 > 0,9) utvrđena je u danima do prvog intervala branja i žetve, dok je najmanja (h² < 0.2) za težinu bobica. Genotipovi 'Chickasav', 'S3', 'Choctav', 'Tupi' i 'S5' su istovremeno pokazivali pozitivne oplemenjivačke vrednosti za prinos i težinu bobica, dok su 'Natchez', 'S1' i 'S6' za rano i interval žetve. Za sadržaj rastvorljivih čvrstih materija, 'S6', 'S3' i 'Kiova' su imali najbolje oplemenjivačke vrednosti. Na osnovu naših rezultata germplazma korišćena u studiji ima aditivne efekte visoke komercijalne vrednosti koji bi se mogli koristiti u programima kupine.

Autor za kontakt: Aurelio Hernández-Bautista, Program za genetičke resurse i produktivnost, Program genetike, Graduate college, Carr. Texcoco, Meksiko, tel: +52 55 64 01 79 15, E-mail: hernanez.aurelio@colpos.mx, aureliohb@hotmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj2(2022), str: 871-885

Srbija

UDC 575.633.15
https://doi.org/10.2298/GENSR2202871B
Orginalni naučni rad

PROUČAVANJE STABILNOSTI PRINOSA KURUZA NEPARAMETRIJSKIM METODAMA

Dragana BRANKOVIĆ-RADOJČIĆ*, Marija MILIVOJEVIĆ, Tanja PETROVIĆ, Snežana JOVANOVIĆ, Aleksandar POPOVIĆ, Snežana GOŠIĆ DONDO, Jelena SRDIĆ

Institut za kukuruz “Zemun Polje”, Beograd, Srbija

Izvod

U ovom radu primenjena je neparametarska analiza stabilnosti kako bi se procenila GxE interakcija za prinos 36 hibrida kukuruza. Eksperiment je postavljen na pet lokacija u Srbiji u trajanju od tri godine po potpuno slučajnom blok dizajnu (RCBD) u tri ponavljanja. Stabilnost prinosa ispitivanih genotipova analizirana je parametrima stabilnosti Si ⁽¹⁾, Si ⁽²⁾, Si ⁽³⁾, Si ⁽⁶⁾, TOP i RS. Hibrid ZPH15 je postigao najstabilniji prinos na osnovu parametara Si ⁽¹⁾ i Si ⁽²⁾, prema parametru Si ⁽³⁾ ZPH5, dok je na osnovu parametra Si ⁽⁶⁾ to bio ZPH34. Najrodniji hibrid ukupno u ogledu bio je ZPH36 sa prosečnim prinosom od 11,180 t/ha, koji je na osnovu ranga parametara Si ⁽¹⁾ i Si ⁽²⁾ bio dosta nestabilan (rang 24), a na osnovu ranga parametara Si ⁽³⁾ i Si⁽⁶⁾ veoma nestabilan (rang 34). Najstabilniji hibridi imali su prinos oko proseka. Ukupno, najbolji prosečan rang imao je hibrid ZPH 23 (15,93). Na osnovu TOP parametra najbolji rang (prinos) imao je ZPH36, a zatim ZPH11, ZPH20, ZPH21 i ZPH9. Međutim, RS parametar je pokazao da je ZPH21 najstabilniji hibrid, tako da je uzimajući u obzir i TOP i RS parametre ovo najproduktivniji i najstabilniji hibrid. Na osnovu ovog istraživanja, od svih posmatranih neparametarskih parametara, parametri TOP i RS pokazali su se kao najbolji za odabir novih hibrida kukuruza za gajenje u određenom regionu. U slučaju identične TOP vrednosti, treba izabrati genotip sa najnižom RS vrednošću, dok se parametri Si ⁽¹⁾, Si ⁽²⁾, Si ⁽³⁾ i Si ⁽⁶⁾ mogu koristiti kao alternativne metode za selekciju genotipova sa umerenim prinosom i visokom stabilnošću.

Autor za kontakt: Dragana Branković-Radojčić, Institut za kukuruz “Zemun Polje”, Slobodana Bajica 1, Beograd, Srbija, email: dbrankovic@mrizp.rs

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 2(2022), str 887-905

Srbija

UDC 575.633.11
https://doi.org/10.2298/GENSR2202887M
Orginalni naučni rad

INTERAKCIJA GENOTIP × GODINA NA PARAMETRE PRODUKTIVNOSTI RAŽI

GAJENOG NA PESKOVITOM ČERNOZEMU

Igor MILUNOVIĆ¹^*, Vera POPOVIĆ²^*, Nikola RAKAŠČAN³, Jela IKANOVIĆ⁴,

Vojislav TRKULJA⁵, Vuk RADOJEVIĆ²^,6, Gordana DRAŽIĆ³

¹Univerzitet u Banjoj Luci, Prirodno-matematički fakultet, Banja Luka, BiH

²Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Republika Srbija

³Univerzitet Singidunum, Beograd, Republika Srbija

⁴Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Zemun, Republika Srbija

⁵Poljoprivredni institut Republike Srpske, Banja Luka, Republika Srpska, BiH

⁶Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Republika Srbija

Izvod

Raž je usev dvostruke namene, za ishranu i za bioenergiju. Selekcija raži ima za cilj, unapređenje biljke za ishranu ljudi i životinja, ali je interesantna i za proizvodnju bioenergije, jer kombinuje veliku proizvodnju biomase sa malim uticajem na životnu sredinu. Širom sveta postoji rastuća potražnja za održivim izvorima biomase. Pravci kojima se postiže selekcija raži u energetske svrhe obuhvata selekciju na povećanje prinosa biomase i odgovarajućih fizioloških svojstava. U trogodišnjim mikroogledima (2019-2021.) ispitivana su četiri genotipa raži. Cilj ove studije bio je da se ispita uticaj genotipa (G), godine (Y) i njihove interakcije (G×Y) na parametre produktivnosti raži: visinu biljaka (PH), dužinu klasa (SL), masu 1000 semena (TGW), hektolitarsku masu (HM), prinos zelene biomase (GBY), i prinos biogasa (BGY). Raž je odlična sirovina za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane ali i za proizvodnju biogoriva. Studija razmatra potencijalnu upotrebu visokoprinosnih genotipova za proizvodnju biogoriva. Genotip G1 (25.29 t ha^-1) imao je statistički značajno veći prosečni prinos zelene biomase u odnosu na genotipove G2, G3 i G4 (22.98 t ha^-1, 23.56 t ha^-1 i 23.76 t ha^-1). Interakcija G × Y pokazuje razliku između genotipova raži, kao odgovor na uslove životne sredine. Korelacija između testiranih parametara bila je značajna, ali ne posebno visoka. Visina biljaka bila je direktno proporcionalna prinosu biomase. Kao jedan od ciljeva u programima oplemenjivanja je da se kao sirovina za biogorivo stvaraju više sorte. Selekcija i odabir odgovarajućih sorti raži za svaki region je od ključnog značaja za postizanje optimalnih rezultata.

Autor za kontakt: Vera Popović, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija, email: drvvpopovic@gmail.com,igor.milunovic@pmf.unibl.org

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 2(2022), str: 907-919

Srbija

UDC 575.633.11
https://doi.org/10.2298/GENSR2202907K
Orginalni naučni rad

REAKCIJA GENOTIPOVA PŠENICE NA SUVIŠAK BORA U KULTURI in vitro

Ankica KONDIĆ-ŠPIKA¹, Svetlana GLOGOVAC¹, Dragana TRKULJA¹, Ana MARJANOVIĆ-JEROMELA¹, Milica MARJANOVIĆ²

¹Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija

²Gimnazija “Svetozar Marković”, Novi Sad, Srbija

Izvod

Cilj ovog istraživanja bio je da se proceni tolerantnost genotipova pšenice na suvišak bora primenom kulture zrelog embriona. Analizom je obuhvaćeno 79 rekombinantnih inbred linija ITMI mapirajuće populacije i 3 sorte poznate tolerantnosti na bor (Pobeda – osetljiva, Balerina – srednje tolerantna i Nevesinjka – tolerantna) poreklom iz Srbije. Procena tolerantnosti je rađena na modifikovanoj MS hranljivoj podlozi u koju je dodato 15 mM borne kiseline. Kontrolna podloga nije sadržala suvišak bora. Sveža masa kalusa i redukcija sveže mase kalusa, određene su nakon mesec dana gajenja. ANOVA je pokazala veoma značajan efekat genotipa, hranljive podloge i njihove interakcije na rast kalusa, kao i značajan genotipski efekat na redukciju sveže mase kalusa. Većina genotipova (39) je imala osetljivu reakciju na suvišak bora, 23 su bila srednje tolerantna dok su 4 genotipa bila tolerantna. Dobijeni rezultati se potencijalno mogu koristiti za mapiranje gena i QTL-ova povezanih sa tolerancijom na suvišak B u oplemenjivanju pšenice.

Autor za kontakt: Ankica Kondić-Špika, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Maksima Gorkog 30, 21000 Novi Sad, SrbiJa, E-mail:ankica.spika@ifvcns.ns.ac.rs

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 2(2022), str: 921-932

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2201921P
Orginalni naučni rad

ULTRASONOGRAFSKI MARKERI HROMOZOMOPATIJA U DRUGOM TRIMESTRU TRUDNOĆE

Bojana PETROVIĆ^l, Jovana JOKSIMOVIĆ², Dragiša ŠLJIVANČANIN^1,3, Luka JOKSIMOVIĆ⁴, Aleksandra DRINIĆ³, Jelena STAMENKOVIĆ^1,3

¹Klinika za ginekologiju i akušerstvo, Klinički centar Srbije, Beograd, Srbija

²Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, Beograd, Srbija

³Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija

⁴Institut za medicinu rada Srbije “Dr Dragomir Karajović”, Beograd, Srbija

Izvod

Brojne fetalne strukturne anomalije i "soft" markeri koje je moguće otkriti tokom ultrasonografskog pregleda fetusa u drugom trimestru trudnoće povezani su sa hromozomskim aberacijama. Studija je imala za cilj evaluaciju efikasnosti ultrasonografskog skrininga hromozomskih aberacija u drugom trimestru graviditeta i klasifikaciju ultrasonografskih markera u odnosu na hromozomske aberacije kojima su izazvani. Ovom deskriptivnom retrospektivnom studijom obuhvaćen je desetogodišnji period (2002.-2012. godine), tokom koga je u citogenetičkoj laboratoriji Klinike za ginekologiju i akušerstvo, Kliničkog centra Srbije, analizirano 620 uzorka fetalne krvi zbog detektovanih fetalnih anomalija tokom ultrazvučnog skrininga i 216 uzoraka krvi novorođenčadi kod kojih je zbog fenotipskih karakteristika postavljena sumnja na hromozomopatiju. Podaci o ultrasonografskim i kliničkim nalazima dobijeni su pretraživanjem baze podataka citogenetičke laboratorije. Hromozomske aberacija nađene su u 36 (5,8%) slučajeva kod fetusa sa ultrasonografski uočljivim anomalijama. Abnormalnosti hromozoma sa najvećom incidencom javljale su se kod fetusa sa multiplim anomalijama (13,3%), anomalijama srca (11,5%), skraćenim femurom (12,5%) i polihidramnionom (7,7%). Uspešnost genetičkog sonograma u detekciji Down sindroma bila je 85%, a u otkrivanju aberacija polnih hromozoma 80%. Trizomija 18, trizomija 13 i poliploidija otkrivene su antenatalno u 100% slučajeva. Kod približno 42% fetusa sa trizomijom 21 otkrivene su anomalije srca, kod 35,3% polihidramnion, a kod 17,7% skraćen femur. U 87,5% fetusa sa trizomijom 18 nađena je povećena količina plodove vode (polihidramnion), u 62,5% anomalije CNS-a, a u 50% simetrični IUZR. U svih 100% fetusa sa monozomijom X hromozoma nađen je skraćen femur. Ultrasonografski pregled predstavlja nejsenzitivniji metod skrininga fetusa koji imaju visok rizik za hromozomske poremećaje, u populaciji trudnica sa niskim rizikom.

Autor za kontakt: Bojana Petrović, Klinika za ginekologiju i akušerstvo, Klinički centar Srbije, Beograd, Srbija, email: mrdrbojaninmail@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 2(2022), str: 933-946

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2202933M
Orginalni naučni rad

MIR-146A GENSKA VARIJANTA RS2910164 MOŽE BITI POVEZANA SA RIZIKOM ZA KORONARNU IN-STENT RESTENOZU: REZULTATI PILOT STUDIJE I META-ANALIZE

Milica T. MIHAJLOVIĆ¹, Marija SAVIĆ VESELINOVIĆ¹, Mihajlo FARKIĆ²,

Katarina ZELJIĆ¹

¹Univerzitet u Beogradu, Biološki fakultet, Beograd, Srbija

²Institut za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", Beograd, Srbija

Izvod

Koronarna restenoza u stentu (ISR) je neželjeni efekat koji se javlja kod 20-35% pacijenata koji su podvrgnuti perkutanoj koronarnoj intervenciji (PCI) sa implantacijom stenta. S obzirom da neće svi pacijenti razviti ISR ukazuje da genetički faktori mogu da doprinosu razvoju ISR-a. Prethodne studije ukazuju da različiti molekuli mikro RNK (miRNK) regulišu biološke procese u osnovi razvoja ISR, uključujući miR-146a koji je uključen u regulaciju proliferacije vaskularnih glatkih mišićnih ćelija i stvaranje neointime. Nukleotidne varijante u miRNK genima mogu uticati na funkciju zrele forme miRNK. Varijanta rs2910164 gena mir-146a se nalazi u regionu tzv. semena zrele miR-146a, ključnog regiona za regulaciju ciljnih iRNK. Cilj ove studije je bilo ispitivanje postojanja asocijacije varijante rs2910164 u genu mir-146a sa rizikom za razvoj ISR-a u grupi srpskih pacijenata i pojačati istraživanje sprovođenjem meta-analize. Uzorci periferne krvi dobijeni su od 61 pacijenta podvrgnutih PCI sa implantacijom stenta, od kojih je 25 (41%) imalo angiografski potvrđenu ISR. Nije bilo značajnih razlika u distribuciji alela i genotipova varijante rs2910164 između pacijenata sa i bez ISR. U srpskoj grupi pacijenata, analizirana varijanta nije bila povezana sa rizikom za razvoj ISR-a. Rezultati meta-analize pokazali su da je heterozigotni GC genotip povezan sa smanjenim rizikom za ISR (OR=0.475, P=0.006), što ukazuje na njegovu potencijalnu protektivnu ulogu u formiranju ISR-a.

Autor za kontakt: Katarina Zeljic, Univerzitet u Beogradu, Biološki fakultet, Studentski trg 16, 11000 Beograd, Srbija, tel: +381638452350, E-mail: katarina.zeljic@bio.bg.ac.rs

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 2(2022), str: 947-957

Srbija

UDC 575.633.15
https://doi.org/10.2298/GENSR2202947K
Orginalni naučni rad

PREVOĐENJE INBRED LINIJA KUKURUZA U KUKURUZ VISOKOG KVALITETA PROTEINA ZA UMERENO KLIMATSKO PODRUČJE PRIMENOM MOLEKULARNIH MARKERA

Marija KOSTADINOVIĆ, Danijela RISTIĆ, Sofija BOŽINOVIĆ, Olivera ĐORĐEVIĆ MELNIK,

Dragana IGNJATOVIĆ-MICIĆ, Jelena VANČETOVIĆ

Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Beograd, Srbija

Izvod

Hranljiva vrednost kukuruza je niska zbog niskog sadržaja dve esencijalne aminokiseline - lizina i triptofana. Prirodna opaque2 (o2) mutacija povećava sadržaj ovih aminokiselina, ali istovremeno smanjuje prinos čineći zrno kukuruza mekim i osetljivijim na štetočine. Kukuruz visokog kvaliteta proteina (Quality protein maize - QPM) predstavlja opaque2 kukuruz poboljšanih agronomskih i nutritivnih karakteristika nastao konvencionalnim oplemenjivanjem. Rezultati ovog rada su deo projekta Instituta za kukuruz koji za cilj ima prevođenje linija standardnog kvaliteta zrna u QPM linije adaptirane na umerene klimatske uslove pomoću molekularnih markera. Kao o2 donor korišćena je QPM verzija linije ZPL5, a kao rekurentni roditelji četiri komercijalne linje, roditeljske komponente vodećih ZP hibrida. Procenat recesivnih homozigota identifikovan o2-specifičnim markerima phi057 i umc1066 u BC₂F₂generaciji bio je oko 25%, što je u skladu sa očekivanim odnosom prema pravilima Mendelovog nasleđivanja. Nakon njihove samooplodnje, uradjena je fenotipska i biohemijska potvrda kvaliteta. Preko 95% zrna imalo je tvrdi endosperm, a prosečne vrednosti sadržaja triptofana bile su od 0,070-0,087%. Kod 16 odabranih linija indeks kvaliteta (procenat triptofana u proteinu) bio je uvećan za 2-46% u odnosu na roditeljsku liniju. Ove linije će se koristiti za stvaranje QPM hibrida adaptiranih na uslove umerenog klimatskog područja.

Autor za kontakt: Marija Kostadinović, Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Slobodana Bajića 1, 11185 Beograd, Srbija, tel: 011 3756704, Fax: 011 3756707, E-mail: kmarija@mrizp.rs

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 2(2022), str: 959-976

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2202959S
Orginalni naučni rad

PROCENA KOMBINACIONE SPOSOBNOSTI GERMPLAZME LUBENICA RAZLIČITOG GEOGRAFSKOG POREKLA ZA PRINOS I SVOJSTVA KVALITETA

Amandeep SINGH, Dilbag SINGH, Rajinder SINGH,Salesh KUMAR JINDAL

Departman za nauku o povrću, Poljoprivredni univerzitet u Pendžabu, Ludijana, Pendžab, Indija

Izvod

Sprovedena je studija kako bi se procenila kombinaciona sposobnost različitih genotipova lubenice u dizajnu linija x tester na farmi za istraživanje povrća, Departman za nauku o povrću, Pendžab, Indija. 40 F₁ hibrida, 10 linija, 4 testera procenjeno je u februaru-maju 2019. za osobine prinosa i komponenti. Analiza varijanse je pokazala značajnu varijabilnost među svim genotipovima za sve osobine. Analiza kombinacionih sposobnosti je otkrila da su opšti efekti kombinacione sposobnosti i efekti specifičnih kombinacionih sposobnosti značajni za sve osobine. Odnos of σ²SCA/ σ²GCA ukazuje na preovlađivanje neaditivnih efekata gena na dužinu internodija, dane do pojave 1. ženskog cveta, dužinu ploda, širinu ploda, prinos/biljci, broj plodova po biljci, prosečnu težinu ploda, dužinu loze, TSS i vitamin C. Među roditeljima, linije VM-10, žuta-2 i Barmer; i tester KFF 1-1-2 su bili dobar opšti kombinator za prinos ploda i svojstva komponenti. Među hibridima, V-6-3-3-3-2 × KFF 1-1-2, VM-20 × KFF 1-1-2 i Yellow-2 × KFF 1-1-2 bili su dobri specifični kombinatori za viši sadržaj TSS i dobar prinos.

Autor za kontakt: Amandeep Singh, Departman za nauku o povrću, Poljoprivredni univerzitet u Pendžabu, Ludijana, Pendžab, Indija, tel: +918146393098, E-mail: amanagill3@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 2(2022), str: 977-978

Srbija

https://doi.org/10.2298/GENSR2202977E

CORRIGENDUM

by

Snežana Mladenović Drinić, Editor of the journal Genetika

due to technical mistake reference are not correct for paper titled

CYTOGENETIC ASPECTS OF MISCARRIAGE

authors Petrović B. and M. Komnenić Radovanović

published in the journal Genetika, (2021).. - Genetika, Vol 53, No.2, 663-670.

Original scientific paper

https://doi.org/10.2298/GENSR2102663P