GENETIKA, Vol 54, no. 1

GENETIKA, Vol. 54, 1 (2022)

Željko LAKIĆ, Vera POPOVIĆ, Milivoje ĆOSIĆ, Marina ANTIĆ

GENOTIPSKA VARIRANJA KOMPONENTI PRINOSA SEMENA Medicago sativa (L.) NA KISELIM ZEMLJIŠTIMA U USLOVIMA UNAKRSNE OPLODNJE [Izvod] [Rad]

Mohammad Hossein ROMENA, Abdollah NAJAPHY, Mohsen SAEIDI, Mahmood KHORAMIVAFA

IDENTIFIKACIJA SUPERIORNIH GENOTIPOVA PŠENICE NA OSNOVU AGRONOMSKIH KARAKTERISTIKA I SADRŽAJA PROTEINA U ZRNU U OPTIMALNIM USLOVIMA [Izvod] [Rad]

Hari KESH i Khushi RAM

PERFORMANSE GENOTIPA BASMATI PIRINČA (Oriza sativa L.) KOD RAZLIČITIH METODA ZASNIVANJA USEVA[Izvod] [Rad]

Mathew Adekunle ADELEKE, Kazeem Olajide BELLO, Ilesanmi Oyindamola AKINYEMI, Oluwakemi Titilayo IREKHORE, Babatunde Moses ILORI, Oluwatosin Adetutu ADEYEYE, Samuel Ayodele FAMAKINDE
MORFOLOŠKE VARIJACIJE KVALITATIVNIH I KVANTITATIVNIH OSOBINA KOKOŠKI EKOTIPA FULANI U NIGERIJI[Izvod] [Rad]

Maryam NIKKHAH, Sedigheh ARBABIAN, Ahmad MAJD, Fariba SHARIFNIA

GENETIČKI DIVERZITET Cordia myxa L. ODREĐENO ISSR MARKERIMA [Izvod] [Rad]

Kerem MERTOĞLU

ISTRAŽIVANJE PROMENE GENETSKIH PARAMETARA I FITOHEMIJSKIH KARAKTERISTIKA ŠLJIVE SA PROMENOM NADMORSKE VISINE [Izvod] [Rad]

Umakanta SARKER, Md. Golam AZAM and Md. Zahirul Alam TALUKDER

GENETIČKA VARIJACIJA U PROFILIMA MINERALA, AGRONOMSKIM OSOBINAMA KOJE DOPRINOSE PRINOSU, I PRINOSU LISTA AMARANTUSA [Izvod] [Rad]

Aydın UZUN, Hasan PINAR, Mehmet YAMAN, Merve A. YIGIT, Yaşar CAKIROGLU, Arif KARAKAYA, Mehmet UYSAL, Gökhan OZTURK, Kadir Uğurtan YILMAZ, Kahraman GURCAN, Sezai ERCISLI

IDENTIFIKACIJA GENETSKE RAZNOLIKOSTI POMOĆU SSR MARKERA KOD GENOTIPOVA DIVLJE KRUŠKE (Pirus Elaeagrifolia Pall.) PRIKUPLJENIH IZ RAZLIČITIH REGIJA TURSKE [Izvod] [Rad]

Yan ZHOU i Zhongbiao ZHENG

GENETIČKI DIVERZITET I MEĐUSOBNI ODNOSI MEĐU VRSTAMA Stellaria L. (CARIOPHILLACEAE) PRIMENOM ISSR MARKERA [Izvod] [Rad]

Salih KESKIN, Yaşar AKCA, Sezai ERCISLI

GENETIČKA RAZNOVRSNOST UZORAKA BELOG DUDA (Morus alba L.) IZABRANIH IZ SEVEROISTOČNE TURSKE [Izvod] [Rad]

Gulden HASPOLAT, Burak KUNTER, Yaprak KANTOGLU

ODREĐIVANJE MUTAGENE OSETLJIVOSTI I INDUKOVANE VARIJABILNOSTI U MUTANTSKIM POPULACIJAMA KULTIVARA HRIZANTEME „BACARDI” [Izvod] [Rad]

Vikas GUPTA, Pradeep KUMAR, Gyanendra SINGH, Charan SINGH, Amit Kumar SHARMA, BS TYAGI, GP SINGH

VIŠELOKACIJSKA KARAKTERIZACIJA GENOTIPOVA HLEBNE PŠENICE ZA TOLERANCIJU NA POPLAVE [Izvod] [Rad]

Juan YIN

ISPITIVANJE GENETIČKE VARIJABILNOSTI Rindera KORIŠĆENJEM RAPD MARKERA [Izvod] [Rad]

Özge Doğanay ERBAŞ KÖSE, Zeki MUT, Hasan AKAY

GENETIČKI DIVERZITET ZA MINERALNE ELEMENTE U ZRNU TURSKIH POPULACIJA OVSA [Izvod] [Rad]

Seyed Ardalan AZIZI, Farah FARAHANI, Masoud SHEIDAI

SOMAKLONALNA VARIJACIJA KOD NARA (Punica granatum L.): ISSR I CITOLOŠKI DOKAZI [Izvod] [Rad]

Bayram Murat ASMA, Fırat Ege KARAAT, Çiğdem ÇUHACI

OCENA NOVIH TURSKIH GENETIČKIH RESURSA KAJSIJE IZ IRANO-KAVKAZSKE EKO-GEOGRAFSKE GRUPE [Izvod] [Rad]

Karamvir KAUR, Tarsem Singh DHILLON, Rajinder SINGH

GGE BIPLOT ANALIZA ZA PROIZVODNI POTENCIJAL SEMENA GENOTIPA EVROPSKE ŠARGAREPE (Daucus carota L.) U RAVNICIMA I PODNOŽJIMA PLANINA U PODRUČJU PENDŽABA [Izvod] [Rad]

FikriBAYINDIR, Yalçın COŞKUN

EFEKTI SLANOSTI VODE ZA NAVODNJAVANJE NA KLIJANJE SEMENA I RAST KLIJANACA PIRINČA [Izvod] [Rad]

Gaurav KHOSLA, B.S. GILL, Asmita SIRARI, Pritpal SINGH

PROCENA EFIKASNOSTI METODA OPLEMENJIVANJA KORIŠĆENJEM MOLEKULARNIH MARKERA U SOJI [Izvod] [Rad]

Song TING, Yu YIBING

DIFERENCIJACIJA POPULACIJA I PROTOK GENA KOD Glaucium flavum (Papaveraceae) [Izvod] [Rad]

Dragan GRČAK, Snežana GOŠIĆ DONDO, Milosav GRČAK, Danijela RISTIĆ, Danijela KONDIĆ, Djuradj HAJDER, Željko POPOVIĆ, Desimir KNEŽEVIĆ

UTICAJ HIBRIDA KUKURUZA I PRIMENJENIH INSEKTICIDA NA NAPAD Ostrinia nubilalis HBN. [Izvod] [Rad]

A.J. SANDA, M.N. BEMJI, M. WHETO, A.O. OSO, M.O. SANDA, O. OLOWOFESO

GENETIČKI I FENOTIPSKI KOEFICIJENT KORELACIJE KVANTITATIVNIH OSOBINA KOD DVA GENOTIPA PILETA [Izvod] [Rad]

Ramazan SABIRLI, Aylin KÖSELER, Ergun METE, Ibrahim TÜRKÇÜER
ASOCIJACIJA IL-1Β (-511 C / T) IIL-1Β (-31 T / C) GENSKOG POLIMORFIZMA SA ENDOPALZMATIČNIM RETIKULOM STRES MARKERIMA NIVOOM U AKUTNOJ DEKOMPEZATNOJ SRČANOJ SLABOSTI [Izvod] [Rad]

Agit ÇETINKAYA, Ömür BAYSAL, Ragıp Soner SILME, M. Kamran AZIM,

Faizan SALEEM
GENOMSKA KARAKTERIZACIJA I FITOSTIMULATIVNI EFEKAT NOVE VRSTE SERRATIA [Izvod] [Rad] [Dodatak]

Yanxia SUN^,,Hanxiu JIANG, Fang ZENG, Xin PAN, Xiaoxia WU, Yue QI, Xiaoyong WU

IDENTIFIKACIJA VRSTA I STRUKTURA POPULACIJE Alcea (Malvaceae) PRIMENOM SCOT MOLEKULARNIH MARKERA: MEDICINSKE BILJKE [Izvod] [Rad]

Aref FATEHI, Esmail BABARASHI, Shahram MEHRI, Mehdi SALAJEGHEH

PROCENA PRINOSA ZRNA GENOTIPOVA PŠENICE POMOĆU INDEKSA TOLERANCIJE NA STRES [Izvod] [Rad]

Marija BRANKOVIĆ, Nataša DRAGAŠEVIĆ MIŠKOVIĆ, Valerija DOBRIČIĆ, Aleš MAVER,Gaber, Igor PETROVIĆ, Stojan PERIĆ, Ana MARJANOVIĆ, Milena JANKOVIĆ, Jasna JANČIĆ, Ivana NOVAKOVIĆ, Borut PETERLIN, Marina SVETEL, Vladimir KOSTIĆ

REZULTATI ANALIZE SEKVENCIRANJA KLINIČKOG EGZOMA KOD POREMEĆAJA POKRETA U POPULACIJI SRBIJE – ISKUSTVO JEDNOG CENTRA [Izvod] [Rad]

Muhammad Usman Faryad KHAN, Asif NADEEM, Maryam JAVED, Wasim SHEHZAD, Muhammad Asad ALI

MOLEKULARNA KARAKTERIZACIJA Staphilococcus aureus (MRSA) REZISTENTNOG NA METICILIN IZOLOVANE IZ GOVEĐIH RANA [Izvod] [Rad]

Jelena STOJČEVIĆ MALETIĆ, Iva BARJAKTAROVIĆ, Vanja RADENKOVIĆ,

Velibor ČABARKAPA

POREĐENJE ABBOTT REAL TIME SARS-COV-2, GENEFINDER™ COVID-19 PLUS REALAMP AND BIOMERIEUX ARGENE® SARS-COV-2 R-GENE® TESTA ZA RT-PCR DETEKCIJU SARS-COV-2 IZ NAZOFARINGEALNIH BRISEVA [Izvod] [Rad]

Seda Orenay BOYACIOGLU, Metin CALISKAN, Guzide DOGAN

POVEZANOST DEČJE CELIJAKIJE I EKSPRESIJE GENA ZA PREOBLIKOVANJE HROMATINA [Izvod] [Rad]

Bojana DOBRIC, Danijela RADIVOJEVIC, Jovana JECMENICA, Pavlos FANIS, Vassos NEOCLEOUS, Leonidas A PHYLACTOU, Marina DJURISIC
DETEKCIJA I UČESTALOST VARIJNTI DFNB1 LOKUSA KOD PACIJENATA SA AUTOZOMNO-RECESIVNIM NESINDROMSKIM OŠTEĆENJEM SLUHA IZ SRBIJE [Izvod] [Rad]

Svetlana JOVIČIĆ PAVLOVIĆ, Sanja SIMIĆ OGRIZOVIĆ, Zoran BUKUMIRIĆ, Milena ERIĆ, Natalija PAVLOVIĆ, Boba Kotlica, Ivana NOVAKOVIĆ

UTICAJ POLIMORFIZMA U GENU ZA FETUIN NA KALCIFIKACIJE KORNARNIH ARTERIJA I MORTALITET BOLESNIKA SA HRONIČNOM BUBREŽNOM SLABOSTI I SA TRANSPLANTIRANIM BUBREGOM [Izvod] [Rad]

Antonela MARKULJ KULUNDŽIĆ^,Aleksandra SUDARIĆ, Maja MATOŠA KOČAR Anto MIJIĆ, Ivica LIOVIĆ, Marija VILJEVAC VULETIĆ, Ivana VARGA, Vera CESAR⁶, Hrvoje LEPEDUŠ

AGRONOMSKA SVOJSTVA SUNCOKRETA U RAZLIČITIM USLOVIMA NAVODNJAVANJA U POLJU [Izvod] [Rad]

Katarina JOVANOVIĆ, Jelena ČARKIĆ, Nadja NIKOLIĆ, Nada NOVAKOVIĆ, Miloš HADŽI-MIHAILOVIĆ, Emina ČOLAK, Saša ČAKIĆ, Jelena MILAŠIN

DETEKCIJA I KVANTIFIKACIJA PATOGENIH MIKROORGANIZAMA KOD PACIJENATA SA HRONIČNIM PAROONTITISOM PRE I NAKON TRETMANA HLORHEKSIDIN-DIGLUKONATOM [Izvod] [Rad]

Deepa BENIWAL, R.K. DHALL, Saurabh YADAV, Priti SHARMA

PRISUSTVO RĐE (Uromices viciae-fabae) I BUĐI (Erisiphe poligoni DC) KOD GRAŠKA (Pisum sativum L.) [Izvod] [Rad]

Editor

CORRIGENDUM [tekst]

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54 broj 1(2022), str: 1-14

Srbija

UDC 575.633

https://doi.org/10.2298/GENSR2201001L

Orginalni naučni rad

GENOTIPSKA VARIRANJA KOMPONENTI PRINOSA SEMENA Medicago sativa (L.)

NA KISELIM ZEMLJIŠTIMA U USLOVIMA UNAKRSNE OPLODNJE

Željko LAKIĆ^1,2, Vera POPOVIĆ³, Milivoje ĆOSIĆ⁴^,5, Marina ANTIĆ⁶

¹Poljoprivredni institut Republike Srpske, Banja Luka, Bosna & Hercegovina

²Univerzitet u Banja Luci, Poljoprivredni fakultet, Bosna & Hercegovina

³Institut za ratartsvo i povrtartsvo, Novi Sad, Republika Srbija

⁴Univerzitet u Bijeljini, Poljoprivredni fakultet, Bijeljina, Bosna & Hercegovina

⁵Institut za šumarstvo, Beograd, Republika Srbija

⁶Univerzitet u Banja Luci, Institut za genetičke resurse, Bosna & Hercegovina

Izvod

Lucerka (Medicago sativa L.) je najvažnija krmna biljna vrsta u Bosni i Hercegovini. U ovom istraživanju, izvedenom u Banja Luci, ispitano je deset genotipova lucerke poreklom iz različitih regija SAD-a i Evrope. Cilj ove studije je bio da se odredi njihov prinos zrna po biljkama i četiri morfološke osobine. Analize interakcija pružene su za odabir pojedinačnih genotipova i treba da pokažu najveću stabilnost i potencijal prinosa u različitim proizvodnim uslovima. Genotip s najvećim prinosom pokazao je niži nivo stabilnosti. Uticaj godine i genotipa na GYP - prinos zrna po biljkama za ispitivane genotipove lucerke bio je značajan (Fexp = 7,54 * i Fexp = 8,34 *). Najveću prosečnu vrednost ispitivanog parametra u prvoj godini istraživanja imali su genotipovi G53 i G44, a u drugoj godini istraživanja genotip G2. Najmanju vrednost u obe istraživačke godine imao je genotip G100 (0,28 kg ha^-1 i 0,30 kg ha^-1 ). Utvrđene su pozitivne i jake korelacije između prinosa zrna po biljci i broja mahuna po biljci (0,74 **) i prinosa zrna po biljci i broja cvetova po cvasti (0,51 *). Na osnovu dobijenih vrednosti zaključujemo da imamo izvrsne genotipove G2, G44, G53 i G51 za uspešan oplemenjivački rad u cilju dobijanja novih visokoprinosnih sorti lucerke.

Autor za kontakt: Željko Lakić, Poljoprivredni institut Republike Srpske, Banja Luka, Bosna & Hercegovina,Univerzitet u Banja Luci, Poljoprivredni fakultet, Bosna & Hercegovina; Vera Popović, Institut za ratartsvo i povrtartsvo, Novi Sad, Republika Srbija; Tel.: +38766803694, E-mail: lakic.kiko@gmail.com; vera.popovic@ifvcns.ns.ac.rs

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 1(2022), str: 15-26

Srbija

UDC 575.633.11
https://doi.org/10.2298/GENSR2201015R
Orginalni naučni rad

IDENTIFIKACIJA SUPERIORNIH GENOTIPOVA PŠENICE NA OSNOVU AGRONOMSKIH KARAKTERISTIKA I SADRŽAJA PROTEINA U ZRNU

U OPTIMALNIM USLOVIMA

Mohammad Hossein ROMENA, Abdollah NAJAPHY*, Mohsen SAEIDI,

Mahmood KHORAMIVAFA

Departman za biljnu proizvodnju i genetiku, Fakultet za poljoprivredne nauke i inžinjering,

Razi Univerzitet, Kermanšah, Iran

Izvod

Nekoliko metoda oplemenjivanja biljaka uspešno je korišćeno za poboljšanje genetičkih resursa u mnogim kulturama kao što je pšenica. Međutim, izbor genotipova na osnovu više osobina je složen zadatak za oplemenjivače. Odabrani genotipovi treba da pokazuju visoke performanse u nizu željenih osobina. GT-biplot i indeks višestruke selekcije su predloženi za identifikaciju superiornog genotipa na osnovu različitih željenih osobina. U ovoj studiji, trideset genotipova pšenice je ocenjeno korišćenjem randomizovanog kompletnog blok dizajna sa tri ponavljanja u optimalnim uslovima da bi se procenili genotipovi korišćenjem dve različite metode selekcije višestrukih osobina (tj. GT-biplot i indeks višestruke selekcije) za agronomske osobine i sadržaj proteina u zrnu. Rezultati su pokazali da su gotovo isti genotipovi (G7, G9 i G16) odabrani kao superiorni prema obe metodologije. Među superiorno odabranim genotipovima, G9 (394,6 gr/m2) i G16 (388,9 gr/m2) su pokazali veći prinos zrna. Nadalje, unos G7 je imao najveći nivo proteina u zrnu (15,91%), a G18 (40,9%) je pokazao najveći žetveni indeks. Pored toga, obe metode su bile prikladne za identifikaciju superiornih genotipova pšenice na osnovu više osobina, ali bi indeks višestruke selekcije mogao biti jednostavniji i brži.

Autor za kontakt: Abdollah Najaphy, Departman za biljnu proizvodnju i genetiku, Fakultet za poljoprivredne nauke i inžinjering, Razi Univerzitet, Kermanšah, Iran. E-mail:anajaphy@razi.ac.ir, nadjaphy@yahoo.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 1(2022), str: 27-42

Srbija

UDC 575.633
https://doi.org/10.2298/GENSR2201027K
Orginalni naučni rad

PERFORMANSE GENOTIPA BASMATI PIRINČA (Oriza sativa L.) KOD RAZLIČITIH METODA ZASNIVANJA USEVA

Hari KESH*¹ i Khushi RAM²

¹Department za genetiku i oplemenjivanje, CCS Haryana Poljoprivredni Univerzitet, Hisar-125001, Indija

²Istraživačka stanica za pirinač, Kaul-136021, CCS Haryana Poljoprivredni Univerzitet, Hisar-125001, Indija

Izvod

Studija je sprovedena da bi se procenile performance trideset šest genotipova basmati pirinča u pogledu prinosa i srodnih osobina kod: direktno zasejanog pirinča (DSR), sistema intenziviranja pirinča (SRI), gajenja bez hemikalija (CFC) i konvencionalno presađenog pirinča (TPR). Genotipovi su ocenjeni dve godine na dve lokacije u randomizovanom blok dizajnu sa tri ponavljanja. Genotip Pusa Basmati 1121 postigao je najveće povećanje prinosa od ~22% u sistemu metode intenziviranja pirinča u odnosu na presađeni pirinač, a zatim Pusa Basmati 1 (~20%) genotipovi HKR 11-447 (~18%). Genotip Pusa Basmati 1, Pusa Basmati 1637-2-8-20-5 i Pusa Basmati1734-8-3-85 dali su 8-16% veći prinos u gajenju bez hemikalija u poređenju sa TPR. Genotipovi HKR 98-476, CSR 30, PAU 6297-1 dali su podjednako u DSR kao I u TPR. Svi ispitivani genotipovi su pokazali ranije cvetanje i zrelost u DSR, zatim pri i TPR=CFC. Pusa Basmati 1509 zabeležila je najranije cvetanje širom okruženja. Većina genotipova je pokazala povećanje mase metlice, broja klasića po metlici, procenta popunjenih klasića, biološkog prinosa i prinosa zrna pod SRI u odnosu na druge metode gajenja pirinča. Među različitim metodama, SRI je bio najbolji u odnosu na TPR, CFC i DSR.

Autor za kontakt: Hari Kesh, Department za genetiku i oplemenjivanje, CCS Haryana Poljoprivredni Univerzitet, Hisar-125001, Indija, email harikeshkaul55@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 1(2022), str: 43-62

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2201043A
Orginalni naučni rad

MORFOLOŠKE VARIJACIJE KVALITATIVNIH I KVANTITATIVNIH OSOBINA KOKOŠKI EKOTIPA FULANI U NIGERIJI

Mathew Adekunle ADELEKE¹, Kazeem Olajide BELLO², Ilesanmi Oyindamola AKINYEMI³, Oluwakemi Titilayo IREKHORE⁴, Babatunde Moses ILORI³, Oluwatosin Adetutu ADEYEYE⁴, Samuel Ayodele FAMAKINDE²

¹ Disciplina Genetika, Škola Prirodnih nauka, Univerzitet KwaZulu-Natal, Westville, P/Bag X54001, Durban 4000, Južna Afrika

² Institut za bezbednost hrane, spoljašnju sredinui istraživanja u poljoprivredi, Abeokuta, PMB 2240, Abeokuta, Ogun State, 110001, Nigerija

³Department za genetiku ioplemenjivanje životinja, Državni Univerzitet poljoprivrede Abeokuta, PMB 2240, Abeokuta, Ogun State, 110001, Nigerija

4Poljoprivredni medija i ekstenž centar, Državni Univerzitet poljoprivrede Abeokuta, PMB 2240, Abeokuta, Ogun State, 110001, Nigerija

Izvod

Proučavanje Fulani ekotipa (autohtone) pileta postaje neophodno za pravilno razumevanje njegovih potencijala za buduće programe oplemenjivanja u Nigeriji. Šezdeset odraslih pilića ekotipa Fulani, koji se sastoje od 22 mužjaka i 38 ženki, dobijeni su iz Fulani kraal-a u Opeji u oblasti lokalne uprave Odeda u državi Ogun i korišćeni su za određivanje njihovih kvalitativnih i kvantitativnih osobina. Dvadeset (20) petlova od prvobitnih 22 odabrano je nasumično iz populacije za procenu kvaliteta sperme. Rezultati su pokazali da je polidaktilija primećena kod 26,67% populacije. Smeđe i tamnosmeđe boje perja bile su dominantne i imale su pojavu od 48,34%, odnosno 33,33%. Krestasti tip je pretežno bio bez ostruge (85%), dok je 46,67% populacije imalo ostrugu. Boja perja je uticala (p<0,05) na dužinu kreste, širinu kreste, širinu ušne školjke i dužinu repa, dok je boja potkolenice imala značajan uticaj (p<0,05) na dužinu ušne resice, dužinu kreste, širinu kreste, dužinu repa. Boja perja imala je značajan (p<0,05-0,01) uticaj na pokretljivost spermatozoida, pH sperme, koncentraciju sperme i zapreminu sperme, ali ne i (p>0,05) na sposobnost života i abnormalnost. Smeđe perje je imalo najveću (p<0,05) pokretljivost spermatozoida (88,50±0,89%) i pH (7,01±0,01) što je bilo slično braon crnom. Petao Fulani sa svetlosmeđom bojom perja imao je najveću (p<0,05) koncentraciju sperme (1,90±0,11×109/ml), dok je tamnosmeđi imao najmanju vrednost 1,54±0,11×109/ml. Svetlobraon pile je zabeležilo veću (p<0,05) zapreminu sperme (0,21±0,01/ml) u poređenju sa tamnosmeđim piletom (0,14±0,01/ml). Uočene su srednje do visoke pozitivne korelacije među svim linearnim merenjima tela. Studija je zaključila da postoji velika fenotipska raznolikost kod pilića Fulani i da bi se mogla iskoristiti za poboljšane programe oplemenjivanja i očuvanja u Nigeriji. Telesna težina i druge linearne telesne mere pilića su u visokoj i pozitivnoj korelaciji. Međutim, svetlije perje Fulani ekotip petlova bi se moglo usvojiti u programu razmnožavanja gde su pokretljivost i koncentracija sperme najvažniji.

Autor za kontakt: Bello Kazeem Olajide, Institut za bezbednost hrane, spoljašnju sredinui istraživanja u poljoprivredi, Abeokuta, PMB 2240, Abeokuta, Ogun State, 110001, Nigerija, Email.kazeembello19@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 1(2022), str: 63–72

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2201063N
Orginalni naučni rad

GENETIČKI DIVERZITET Cordia myxa L. ODREĐENO ISSR MARKERIMA

Maryam NIKKHAH, Sedigheh ARBABIAN, Ahmad MAJD, Fariba SHARIFNIA

Departmant za biologiju, Tehran North Branch, Islamic Azad Univerzitet, Hakimieh, Tehran, Iran

Izvod

Veliki broj vrsta Cordia (Boraginaceae) su nađeni u tropskim i subtropskim delovima planete. Cordia vrste se spominju u narodnoj medicine ua lečenje brojnih obolenja različitih organa. Populaciono genetičke struktur, genetički diverzitet, i fenotipsko variranje su nepoznati za ovu vrstu u Iranu. Iz tog razloga smo sakupili morfološke i molekularne podatke za ovu biljnu vrstu. Sedamdeset biljaka su nasumično sakupljeni iz sedam geografskih oblasti rasprostranjenih nasumično kroz četiri provencije. Genetička varijabilnost populacija je analizirana. Rezultati strukture i K-prosek grupna analiza ukazuje na postojanje pet razdvojenih pulova gena u naciji , koje su bili izolovani jedni od drugih geografski, Genetičko i geografsko razdvajanje su pokazali da su korelisani sa Mantel analizom. Između oblasti, AMOVA pokazala značajnu genetičku razlike, sa unutra-populacijsko variranje od oko 55% ukupne varijabilnosti. Nastupajućei oplemenjivački i konzervativni napori za ovu biljku će imati koristi od ovih istraživanja.

Autor za kontakt: Sedigheh Arbabian, Departmant za biologiju, Tehran North Branch, Islamic Azad Univerzitet, Vafadar Blv., Shahid Sadoghi st. Hakimieh, Tehran, Iran, email: arbabias@gmail.com; Sabahmaryam707@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 1(2022), str:73-89

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2201173M
Orginalni naučni rad

ISTRAŽIVANJE PROMENE GENETSKIH PARAMETARA I FITOHEMIJSKIH KARAKTERISTIKA ŠLJIVE SA PROMENOM NADMORSKE VISINE

Kerem MERTOĞLU

Univerzitet Eskisehir Osmangazi, Poljoprivredni fakultet, Odsek za hortikulturu, Eskisehir, 26160, Turska

Izvod

Pogodnost ekoloških faktora je najvažnija za poljoprivrednu produktivnost. Osetljivost fitohemijskih karakteristika koje određuju kvalitet proizvoda u promenljivim uslovima sredine je veoma visoka. U ovoj studiji istraženo je kako klimatske promene (promena nadmorske visine), utiču na fitohemijske osobine kod sorti šljive 'Friar' i 'Fortune' koje su ubrane na dve različite nadmorske visine (200 m i 800 m n.v.), tokom dve uzastopne godine (2017. 2018). Pored toga, u okviru ekološkog i genotipskog modela, određeni su genetski parametri osobina. U skladu sa dobijenim rezultatima, utvrđeno je da su fitohemijske karakteristike varirale sa promenom nadmorske visine unutar iste geografske širine. Generalno, količina pojedinačnih fenolnih jedinjenja i organskih kiselina je povećana sa povećanjem nadmorske visine, dok su opšte fitohemijske karakteristike kao što su ukupan sadržaj fenola i antioksidativna aktivnost smanjene. Heritabilnost opštih karakteristika je niža, zbog velike razlike između genetičkog koeficijenta varijacije (GCV) i fenotipskog koeficijenta varijacije (PCV) u odnosu na organske i fenolne kiseline. Utvrđeni rang organskih kiselina na obe nadmorske visine u obe sorte je jabučna kiselina> sirćetna kiselina> oksalna kiselina> askorbinska kiselina. Što se tiče fenolnih kiselina, nije mogao da se utvrdi stabilan redosled, dok je hlorogena kiselina došla u prvi plan u obe sorte. Pošto je interakcija sorta/lokacija bila značajna prema bi-plot segregaciji, ispitivanje promena na nivou genotipa bi bilo tačnije.

Autor za kontakt: Kerem Mertoglu,Univerzitet Eskisehir Osmangazi, Poljoprivredni fakultet, Odsek za hortikulturu, Eskisehir, 26160, Turska, E-mail: kmertoglu@ogu.edu.tr, tel:+902223242991

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 1(2022), str:91-108

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2201091S
Orginalni naučni rad

GENETIČKA VARIJACIJA U PROFILIMA MINERALA, AGRONOMSKIM OSOBINAMA KOJE DOPRINOSE PRINOSU, I PRINOSU LISTA AMARANTUSA

Umakanta SARKER¹^*, Md. Golam AZAM² and Md. Zahirul Alam TALUKDER²

¹Departman za Genetiku i oplemenjivanje biljaka, Poljoprivredni fakultet, Bangabandhu Sheikh Mujibur Rahman Poljoprivredni Univerzitet, Gazipur-1706, Bangladeš

²Odsek za oplemenjivanje biljaka, Bangladeški institut za poljoprivredna istraživanja, Gazipur-1701, Bangladeš

Izvod

Studija je obavljena radi procene mineralnih profila i pronalaženja kriterijuma selekcije za sorte sa visokim prinosom lišća procenom veličine genetske varijabilnosti, naslednosti, genetskog napretka, povezanosti i doprinosa osobina šesnaest genotipova amarantusa sa stabljikom u randomizovanom blok dizajnu sa tri ponavljanja. Na osnovu visoke heritabilnosti i visokih GA i GAPM i bliskih vrednosti između Vg naspram Vp i GCV naspram PCV, sve osobine su mogle biti odabrane da bi se poboljšao prinos lišća amarantusa na stabljici. Uočena je značajna i poželjna pozitivna korelacija za Fe, Ca, Mn, K i listove po biljci i na genotipskom i na fenotipskom nivou. Ovih pet osobina moglo bi se odabrati za poboljšanje prinosa lišća amarantusa na stabljici jer su ove osobine pokazale manji uticaj na životnu sredinu. Uočene su beznačajne vrednosti genotipske korelacije između prinosa minerala i minerala i prinosa minerala u odnosu na lišće i agronomskih osobina koje doprinose prinosu, što ukazuje da bi selekcija za visok sadržaj minerala mogla biti moguća bez ugrožavanja gubitka prinosa. Visok do umeren direktan efekat zajedno sa značajnom korelacijom je pronađen u Fe, K, Ca i Mn. Fe, K, Ca i Mn su imali najznačajniji doprinos prinosu lišća stabljike amarantusa, jer su ispoljili značajne pozitivne direktne efekte i značajne koeficijente korelacije na prinos lišća. Uzorci AS7, AS4, AS5, AS14 i AS16 su imali visoke prinose lišća sa umerenim do visokim mineralnim profilima. Ovih pet uzoraka bi se moglo odabrati kao sorte visokog prinosa. Izbor bi se mogao izvršiti na osnovu sadržaja Fe, K, Ca i Mn da bi se poboljšao amarantus. Uzorci AS7, AS4, AS5, AS14 i AS16 mogu se koristiti kao visokoprinosne sorte i kao izvor poboljšanog mineralnog profila.

Autor za kontakt: Umakanta Sarker, Departman za Genetiku i oplemenjivanje biljaka, Poljoprivredni fakultet, Bangabandhu Sheikh Mujibur Rahman Poljoprivredni Univerzitet, Gazipur-1706, Bangladeš. Postal Code 1706. Phone: +880-1716606098, Email: umakanta@bsmrau.edu.bd

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 1(2022), str: 109-118

Srbija

UDC 575. 630
https://doi.org/10.2298/GENSR2201109U
Orginalni naučni rad

IDENTIFIKACIJA GENETSKE RAZNOLIKOSTI POMOĆU SSR MARKERA

KOD GENOTIPOVA DIVLJE KRUŠKE (Pirus Elaeagrifolia Pall.) PRIKUPLJENIH

IZ RAZLIČITIH REGIJA TURSKE

Aydın UZUN¹, Hasan PINAR¹, Mehmet YAMAN^1*, Merve A. YIGIT¹, Yaşar CAKIROGLU², Arif KARAKAYA², Mehmet UYSAL², Gökhan OZTURK³, Kadir Uğurtan YILMAZ⁴, Kahraman GURCAN⁵, Sezai ERCISLI⁶

¹Ercies Univerzitet, Departman za hortikulturu, Kajseri, Turska

²Ministarstvo za poljoprivredu i šumarstvo, Generalna Uprava za borbu protiv dezertifikacije i erozije, Ankara, Turska

³Istraživački institut za voćarstvo, Egirdir, Isparta, Turska

⁴Sütçü İmam Univerzitet, Departman za hortikulturu, Kahramanmaras, Turska

⁵Departman za poljoprivrednu biotehnologiju Univerziteta Ercies, Kajseri, Turska

⁶Ataturk Univerzitet, Departman za hortikulturu, Erzurum, Turska

Izvod

Turska sa raznolikom ekologijom spada među jedinstvene zemlje u pogledu biljnih vrsta i raznovrsnosti. Među ovim biljnim vrstama, prirodno rastuće divlje kruške (Pirus elaeagrifolia Pall.) su otporne na hlorozu i sušu i mogu se koristiti u programima razvoja podloga. U ovoj studiji, istražena je genetska raznolikost u 96 genotipova divlje kruške sakupljenih iz 11 različitih provincija i regiona Turske (Kajseri, Ankara, Kahramanmaraš, Adana, Nevšehir, Konja, Isparta, Denizli, Ušak, Afjonkarahisar, Eskišehir) upotrebom SSR molekularnih markera. Dosadašnje analize sprovedene u sistemu kapilarne elektroforeze ABI (Applied Biosistem) 3500 otkrile su 93 polimorfne trake, tako da je stopa polimorfizma bila 100%. U UPGMA dendrogramu genotipova divlje kruške, vrednosti indeksa sličnosti su varirale između 0,20-0,83 i primećene su velike varijacije među genotipovima. Sadašnji rezultati mogu imati značajan doprinos daljim proučavanjima koje će se sprovoditi za očuvanje izvora gena i oplemenjivanje genotipova divlje kruške.

Autor za kontakt: Mehmet Yaman, Ercies Univerzitet, Departman za hortikulturu, Kajseri, Turska, E-mail: mhmt.-07@hotmail.com, Tel: +90 5387736019

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 1(2022), str: 119-130

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2201119Z
Orginalni naučni rad

GENETIC DIVERZITET I MEĐUSOBNI ODNOSI MEĐU VRSTAMA Stellaria L. (CARIOPHILLACEAE) PRIMENOM ISSR MARKERA

Yan ZHOUi Zhongbiao ZHENG^*

Škola inteligentne konstrukcije, Ludžou stručno-tehnički koledž, Ludžou 646000, Sečuan, Kina

Izvod

Stellaria L. (Cariophillaceae, Alsinoideae) obuhvata ca. 150-200 vrsta širom sveta. Vrste Stellaria su uobičajene biljke, preferiraju vlažne planinske padine, ali neke su rasle u pustinji. Glavni centar diverzifikacije roda Stellaria je Evroazija, sa centrom distribucije u planinama istočne centralne Azije. Zbog toga smo, zbog značaja ovih biljnih vrsta, izvršili molekularnu analizu podataka za ovaj rod. Za ovu studiju koristili smo 65 nasumično sakupljenih biljaka iz šest vrsta u šest provincija. Amplifikacija genomske DNK korišćenjem 5 prajmera dala je 70 traka, od kojih su 62 bile polimorfne (84,00%). Dobijene visoke prosečne vrednosti PIC i MI otkrile su visok kapacitet ISSR prajmera da detektuju polimorfne lokuse među vrstama Stellaria. Genetske sličnosti šest kolekcija procenjene su od 0,69 do 0,85. Prema analizi ISSR markera, S. pallida i S. graminea su imale najmanju sličnost, a vrste S. media i S. palli¬da su imale najveću sličnost. Ciljevi ove studije su: 1) da li ISSR markeri mogu da identifikuju vrste Stellaria, 2) kakva je genetska struktura ovih taksona u Iranu, i 3) da se istraži međuodnos vrsta? Ova studija je otkrila da ISSR markeri mogu identifikovati vrstu.

Autor za kontakt: Zhongbiao Zheng, Škola inteligentne konstrukcije, Ludžou stručno-tehnički koledž, Ludžou 646000, Sečuan, Kina, E-mail: zzb197910@126.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54 broj 1(2022), str: 131-145

Srbija

DC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2201131K
Orginalni naučni rad

GENETIČKA RAZNOVRSNOST UZORAKA BELOG DUDA (Morus alba L.) IZABRANIH IZ SEVEROISTOČNE TURSKE

Salih KESKIN¹, Yaşar AKCA², Sezai ERCISLI^3*

¹Republika Turska, Ministarstvo poljoprivrede i šumarstva, Erzincan Istraživački institut za hortikulturu, 24060 Erzincan, Turska

²Departman za hortikulturu, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet Tokat Gaziosmanpasa, 60240 Tokat, Turska

³Departman za hortikulturu, Poljoprivredni fakultet, Poljoprivredni fakultet, Ataturk Univeryitet, 25240 Erzurum, Turska

Izvod

Ovo istraživanje je sprovedeno u periodu 2011-2013. godine na populaciji duda provincije Gumušane i imalo je za cilj odabir perspektivnih genotipova belog duda (Morus alba) prema kriterijumima značajnim za oplemenjivanja duda. Uzimani su uzorci plodova sa 62 genotipa belog duda u prvoj godini i sa 54 genotipa u drugoj godini. U uzorcima plodova odabranih perspektivnih genotipova belog duda ispitivane su pomološke i tehnološke osobine. Rezultati su ukazali na visok diverzitet među odabranim genotipovima za većinu pomoloških i tehnoloških osobina. Prosečna masa ploda se kretala od 1,41 g (KU18) do 5,47 g (GUM23); Rastvorljivi čvrsti sadržaj (SSC) od 10,07% (TO23) do 26,60% (GUM20); ocene ukusa i arome od 2,56 (GUM1) do 10,00 (TO29); prinos voćnog soka od 47,70% (GUM 20) do 92,44% (TO26); prinos sušenog voća od 11,99% (TO31) do 30,93% (TO23); prečnik ploda od 11,25 mm (TO5) do 18,23 mm (KU7); dužina ploda od 17,84 mm (KU21) do 33,95 mm (KU7); dužina stabljike od 4,41 mm (GUM17) do 16,10 mm (GUM20), respektivno. Nakon procene na kraju studije, izdvojeno je 9 genotipova pogodnih za konzumaciju, 10 genotipova za preradu melase i 13 genotipova za sušenje.

Autor za kontakt: Sezai Ercisli, Departman za hortikulturu, Poljoprivredni fakultet, Poljoprivredni fakultet, Ataturk Univeryitet, 25240 Erzurum, Turska, E-mail: sercisli@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 1(2022), str: 147–160

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2201147H
Orginalni naučni rad

ODREĐIVANJE MUTAGENE OSETLJIVOSTI I INDUKOVANE VARIJABILNOSTI U MUTANTSKIM POPULACIJAMA KULTIVARA HRIZANTEME „BACARDI”

Gulden HASPOLAT¹, Burak KUNTER² and Yaprak KANTOGLU²

¹Egejski institut za poljoprivredna istraživanja, Menemen, Izmir, Turska

²Uprava za istraživanje energetike, nuklearne energije i rudarstva Turske, Institut za istraživanje nuklearne energije, Sarai, Ankara, Turska

Izvod

Oplemenjivanje mutacijom je jedan od najvažnijih metoda oplemenjivanja ukrasnih biljaka. Hrizantema je rod koji ima najbogatije mutantne sorte u ukrasnim biljkama. Cilj ove studije je stvaranje varijacija gama zračenjem i poboljšanje osobina korišćenjem mutacija u oplemenjivanju. Za ovaj cilj, in vitro eksplanti pupoljaka bele sorte Bacardi su ozračeni gama zračenjem na 20 Gi (Grai). In vitro subkulture su nastavljene do perioda M1V4 I u ovom periodu su ocenjene. Neke promene su primećene na visinama i cvetovima biljaka kao što su: varijabilni cvetovi, vreme cvetanja, diferencijacija po dužini biljke, broj cvetova po grozdu i diferencijacije cvetova. Promene cvetova utvrđene su kao promena boje u ružičastu i žutu. Učestalost mutacija je izračunata na 1,1% populacije. Približno 0,9% korisnih mutantnih linija je određeno iz odabranih mutanata.

Autor za kontakt: Gulden Haspolat, Egejski institut za poljoprivredna istraživanja, ulica Cumhuriiet, br: 138, poštansko sanduče: 9, 35661, Menemen, Izmir, Turska, guldenhaspolat@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 1(2022), str: 161-172

Srbija

UDC 575. 630
https://doi.org/10.2298/GENSR2201161G
Orginalni naučni rad

VIŠELOKACIJSKA KARAKTERIZACIJA GENOTIPOVA HLEBNE PŠENICE

ZA TOLERANCIJU NA POPLAVE

Vikas GUPTA*, Pradeep KUMAR, Gyanendra SINGH, Charan SINGH, Amit Kumar SHARMA, BS TYAGI and GP SINGH

Odsek za poboljšanje useva, ICAR-Indijski institut za istraživanje pšenice i ječma, Karnal - 132001 (Harijana), Indija

Izvod

Poboljšanje tolerancije pšenice na plavljenje može pomoći da se poveća produktivnost useva u regionima sa velikim i neblagovremenim padavinama sa lošom drenažom. Ova studija je urađena da bi se okarakterisala tolerancija 65 različitih genotipova hlebne pšenice. Osobine kao što su prinos zrna, biološki prinos, broj klasova po metru, trajanje nalivanja zrna, težina klasova i visina biljke u uslovima viška vode su se smatrali pokazateljima osetljivosti. Masa klasova, broj klasova po metru, masa 1000 zrna, biološki prinos i žetveni indeks su pokazali značajnu korelaciju sa prinosom zrna I u normalnim i u vlažnim uslovima. Indeks tolerancije na vodu (WTI) je pokazao pozitivnu korelaciju sa visinom biljke, brojem klasova po metru, biološkim prinosom, masom hiljadu zrna i prinosom zrna. Ove agronomske osobine zajedno sa WTI korišćene su za identifikaciju tolerantnih genotipova sa visokim potencijalom prinosa. Genotipovi pšenice SSDC3-264, SSDC3-347, NW 5054 i PBW 550 identifikovani su kao tolerantni i mogli bi se koristiti za poboljšanje tolerancije pšenice na višak vode.

Autor za kontakt: Vikas Gupta, Odsek za poboljšanje useva, ICAR-Indijski institut za istraživanje pšenice i ječma, Karnal - 132001 (Harijana), Indija. E-mail: vikas.gupta@icar.gov.in, Phone: 0182-2209128

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 1(2022), str: 173-186

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2201173Y

Orginalni naučni rad

ISPITIVANJE GENETIČKE VARIJABILNOSTI Rindera KORIŠĆENJEM RAPD MARKERA

Juan YIN^*

Koledž za šumarstvo, Xinyang Koledž za poljoprivredu i šumarstvo, Xinyang, Henan, 464000, Kina

Izvod

Istraživanja genetičke raznovrsnosti su kritična za razumevanje kako sačuvati i upravljati biljnim resursima u svakom okruženju. U Iranu je prijavljeno šest vrsta Rindera. Nije istražena detaljna genetska raznolikost Rindera korišćenjem eksperimenata nasumične amplifikovane polimorfne DNK (RAPD). Sakupljeno je i proučavano šest biljaka iz sedam iranskih provincija za naše naučne svrhe. Ukupno je prikupljeno sedamdeset biljnih primeraka. Naši ciljevi su bili sledeći: 1) da odredimo genetičku varijabilnost među vrstama Rindera, i 2) da li postoji korelacija između genetičke i geografske udaljenosti vrste? 3) Populacije i genetička struktura taksona otkrili su da su kvantitativne morfološke karakteristike značajno varirale među biljnim vrstama. Vrste Rindera su klasifikovane u dve grupe korišćenjem pristupa grupe neponderisanih parova sa aritmetičkom sredinom i analizom glavne komponente. Nepristrasna očekivana heterozigotnost (UHe) Rindera Regia bila je u opsegu od 0,18. Rindera lanata ima važne Šenonove informacije (0,30). Najniža vrednost je bila 0,22 za Rindera Regia. U podlozi R. ciclodonta i Rindera, posmatrani broj alela (Na) varirao je između 0,33 i 0,49. R. ciclodonta i Rindera bungei su imale Ne vrednosti između 1,034-1,17, što ukazuje na efektivni broj alela. Rindera ima relativno nizak protok gena (Nm) (0,45). Prema Mantel testu, postojala je značajna korelacija (r = 0,33, p=0,0001) između genetske i geografske udaljenosti. Identifikovali smo značajan nivo genetičke varijacije, što pokazuje da se vrsta Rindera može prilagoditi promenljivom okruženju, jer je genetska raznolikost povezana sa prilagodljivošću vrsta. Sadašnji nalazi su ukazali na efikasnost RAPD markera i morfometrijskih pristupa za proučavanje genetske varijacije kod vrsta Rindera.

Autor za kontakt: Juan Yin, Koledž za šumarstvo, Xinyang Koledž za poljoprivredu i šumarstvo, Xinyang, Henan, 464000, Kina; E-mail: yinjuan20210313@163.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 1(2021), str: 187–205

Srbija

UDC 575.633.11
https://doi.org/10.2298/GENSR2201187K
Orginalni naučni rad

GENETIČKI DIVERZITET ZA MINERALNE ELEMENTE U ZRNU TURSKIH POPULACIJA OVSA

Özge Doğanay ERBAŞ KÖSE^1*, Zeki MUT¹, Hasan AKAY²

¹Bilecik Şeyh Edebali Univerzitet, Fakultet za poljoprivredu i prirodne nauke, Departmant za ratarstvo, TR-11230, Bilečik, Turska

²Ondokuz Mayıs Univerzitet, Bafra srednja stručna škola, Departman za biljnu i stočarsku proizvodnju, TR-55400 Samsun, Turska

Izvod

Zrno ovsa je važna žitarica u ljudskoj ishrani i kao hrana za životinje. Uzgaja se u mnogim regionima sveta. Ova studija je sprovedena da bi se utvrdila varijabilnost u sadržaju elemenata ovih izvora gena ovsa prikupljenih iz zapadnog i srednjeg crnomorskog regiona Turske. U okviru ove studije ispitano je dvesta pedeset i šest genotipova ovsa. Srednja vrednost mineralnih elemenata kod lokalnih populacija i komercijalnih sorti bila je 40,39 g kg^-1 i 36,16 g kg^-1 za K, 23,90 g kg^-1 i 28,51 g kg^-1 za P, 12,47 g kg^-1 i 10,99 g kg^-1. za Mg, 10,92 g kg^-1 i 10,96 g kg^-1 za Ca, 2,58 g kg^-1 i 2,36 g kg^-1 za Na, 54,70 mg kg^-1 i 53,02 mg kg^-1 za Fe, 32,08 mg kg^-1 i 23,51 mg kg^-1za Mn, 25,39 mg kg^-1 i 24,05 mg kg^-1 za Zn i 8,26 mg kg^-1 i 8,07 mg kg^-1 za Cu, respektivno. Rasponi mineralnih elemenata u lokalnim populacijama bili su znatno veći od onih u komercijalnim sortama. Doprinos prve i druge glavne komponente (PC1 i PC2) ukupnoj varijaciji iznosio je 43,0%, odnosno 15,6%. Ovi rezultati ukazuju da ispitane lokalne populacije ovsa mogu da obezbede dobar izvor diverziteta u koncentraciji mineralnih elemenata i da se mogu uspešno koristiti u programima biofortifikacije.

Autor za kontakt: Özge Doğanay Erbaş Köse, Bilecik Şeyh Edebali Univerzitet, Fakultet za poljoprivredu i prirodne nauke, Departmant za ratarstvo, TR-11230, Bilečik, Turska, e-mail: ozgedoganay.erbas@bilecik.edu.tr, Tel: +902282141251 Fax: +902282141251

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 1(2022), str: 207–217

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2201207A
Orginalni naučni rad

SOMAKLONALNA VARIJACIJA KOD NARA (Punica granatum L.): ISSR

I CITOLOŠKI DOKAZI

Seyed Ardalan AZIZI¹, Farah FARAHANI^2*, Masoud SHEIDAI³

¹Departman za genetiku, Ogranak Qom, Islamski Azad Univerzitet, Qom, Iran

²Departman za mikrobiologiju, Ogranak Qom, Islamski Azad Univeryitet, Qom, Iran

³Departman za biologiju, Fakultet za biološke nauke, Šahid Behešti Univerzitet, Evin, Teheran, Iran

Izvod

Novi napredak u tehnikama kulture tkiva doveo je do in vitro propagacije nekoliko regeneracija hortikulturnih useva. Somaklonska varijacija koja se javlja tokom kulture biljnog tkiva je potencijalni izvor za izazivanje nove genetske varijabilnosti kod takvih useva. Nekoliko pristupa je korišćeno da bi se utvrdila pojava somaklonskih varijacija. Biljka nara se može prilagoditi različitim uslovima životne sredine i dobro raste u različitim vrstama podloge i klime. Sorta nara Zagheh se uglavnom gaji u državi Esfahan, gradu Kašan u Iranu. Ova studija je sprovedena da istraži potencijalnu pojavu somaklonalnih varijacija u regenerisanim biljkama kulture tkiva sorte Zagheh i pruži morfološke, citološke i molekularne dokaze za njenu pojavu. Za in vitro razmnožavanje nara izabrani su nodalni segmenti. Eksplanti su kultivisani na MS bazalnoj podlozi. Sproveli smo i molekularne (ISSR) i kariološke studije tokom razmnožavanja. U ovoj studiji uočili smo varijacije kako u morfološkim (dužina izdanaka, grana, internodija, lista i korena i broj grana i korena) tako i u genetskim karakteristikama regenerisanih biljaka u kulturi tkiva. Regenerisane biljke treće subkulture razlikovale su se od matičnih biljaka u ISSR markeru. Primetili smo čestu pojavu ćelija sa različitim brojem hromozoma, u rasponu od normalnog diploidnog 2n = 2k = 16 do tetraploidnog 2n = 32 broja hromozoma.

Autor za kontakt: Farah Farahani, Departman za mikrobiologiju, Ogranak Qom, Islamski Azad Univeryitet, Qom, Iran. E-mail: farahfarahani2000@yahoo.com, Tel: +98912-2778171

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54 broj 1(2022), str:219–232

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR2201219A
Orginalni naučni rad

OCENA NOVIH TURSKIH GENETIČKIH RESURSA KAJSIJE

IZ IRANO-KAVKAZSKE EKO-GEOGRAFSKE GRUPE

Bayram Murat ASMA¹, Fırat Ege KARAAT^2*, Çiğdem ÇUHACI¹

¹Malatija Turgut Özal Univerzitet, Poljoprivredni fakultet, Malatija, Turska

²Adıyaman Univerzitet, Fakultet za poljoprivredne nauke i tehnologiju, Adijaman, Turska

Izvod

Ova studija prikazuje 19 osobina 86 sorti kajsije i genotipove iransko-kavkaske eko-geografske grupe, ocenjene analizom glavnih komponenti. Definisane su velike varijabilnosti i razlike među genotipovima kajsije u pogledu morfoloških, fenoloških i osobina kvaliteta ploda. Veličina plodova genotipova je generalno bila vrlo mala (9,3 %) ili mala (43,0 %), ukupna stopa genotipova velikih i vrlo velikih plodova bila je samo 16,3 %. Podaci su pokazali da je 90,1% genotipova imalo žutu boju mlevenih plodova, 88,4% slatko jezgro i 65% čvrstoću ≥5 kg/cm². Oko polovine genotipova kajsije ima 20% ili viši sadržaj ukupnih rastvorljivih čvrstih materija. Većina genotipova (67,3%) obrana je u sredini sezone, a drugi genotipovi (23,3%) obrani su rano, dok je 4,7% njih sakupljeno vrlo kasno, 3,5% genotipova kasno. Samo jedan genotip (1,2%) ubran je vrlo rano. Veličina ploda bila je u velikoj korelaciji sa težinom ploda, težinom koštica i odnosom voćne mase i koštice. Ista korelacija je primećena i između boje usitnjenog voća i boje mesa ploda. S druge strane, ukupne rastvorljive čvrste supstance su bile u umerenoj korelaciji sa čvrstinom mesa ploda i ukusom semena. Rezultati analize glavne komponente pokazuju da je 55% ukupne varijacije zastupljeno za prve tri glavne komponente (22,9, 19,8 i 12,3%, respektivno). Germplazma je pokazala velike varijacije u ocenjenim osobinama, a za većinu genotipova je nađeno da imaju visoku ukupnu rastvorljivost čvrste supstance i nisku titrabilnu kiselost, što bi bilo korisno za buduće programe oplemenjivanja radi poboljšanja povezanih osobina.

Autor za kontakt: Fırat Ege Karaat, Adıyaman Univerzitet, Fakultet za poljoprivredne nauke i tehnologiju, Adijaman, Turska, email:fkaraat@adiyaman.edu.tr, +905067430932

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 1(2022), str: 233-254

Srbija

UDC 575. 630
https://doi.org/10.2298/GENSR2201233K
Orginalni naučni rad

GGE BIPLOT ANALIZA ZA PROIZVODNI POTENCIJAL SEMENA GENOTIPA EVROPSKE ŠARGAREPE (Daucus carota L.) U RAVNICIMA I PODNOŽJIMA PLANINA U PODRUČJU PENDŽABA

Karamvir KAUR¹*, Tarsem Singh DHILLON¹, Rajinder SINGH²

¹Departman za nauku o povrću, Poljoprivredni univerzitet Ludhiana, Pendžab, Indija

²Poljoprivredni univerzitet Ludhiana, Pendžab, Indija

Izvod

Šargarepa (Daucus carota L.) se gaji širom sveta u dve različite grupe, azijskoj i evropskoj. Međutim, proizvodnja semena evropskih sorti nije moguća u tropskim i suptropskim oblastima sa kraćim hladnijim periodom. Ova studija je planirana da pronađe pogodna područja u Pendžabu u blizini podnožja Himalaja za proizvodnju semena evropskih sorti. Zbog toga je petnaest genotipova šargarepe rasađeno u tri datuma setve, odnosno prve nedelje decembra, prve nedelje januara i prve nedelje februara na dve lokacije u Pendžabu, Ludhiana i Langroia. Beležene su osobine prinosa semena kao što su broj grana, broj semena po biljci, masa semena po biljci, masa 100 semena i prinos semena po hektaru. Kombinovana analiza varijanse pokazala je visoko značajne razlike za interakciju GE (genotip×sredina) što ukazuje na postojanje stabilnih genotipova. Proizvodnja semena je bila bolja na lokaciji Langroia u odnosu na lokaciju Ludhiana. Većina genotipova je pokazala stabilne performanse u pogledu prinosa semena i parametara prinosa u prvoj nedelji decembra i prvoj nedelji januara prema GGE Biplot. Broj grana je bio značajno veći kod genotipa Pusa Meghali koji je statistički bio u rangu sa P-3, PCO-4. Slično, PCO-4 je pokazao maksimalan broj semena po biljci, a PCO-6 je pokazao najveću težinu semena po biljci i težinu od 100 semena. Štaviše, prinos semena po hektaru za genotipove PCO-4, PCO-6 bio je značajno veći od ostalih genotipova. Studija je pokazala da evropske sorte šargarepe, odnosno sorte Pusa Meghali, PCO-4 i PCO-6 mogu da daju seme u subplaninskim zonama Pendžaba.

Autor za kontakt: Karamvir Kaur, Departman za nauku o povrću, Poljoprivredni univerzitet Ludhiana, Pendžab, Indija, E-mail: karamvir476@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 1(2022), str:255-264

Srbija

UDC 575.633.11
https://doi.org/10.2298/GENSR2201255B
Orginalni naučni rad

EFEKTI SLANOSTI VODE ZA NAVODNJAVANJE NA KLIJANJE SEMENA

I RAST KLIJANACA PIRINČA

FikriBAYINDIR^a, Yalçın COŞKUN ^b

^a:Departmant za useve, Çanakkale Onsekiz Mart Univerzitet, Terzioglu Campus Area, Çanakkale, Turska

^b:Departmant za proizvodnju i stočarstvo, Lapseki Vocational College, Çanakkale Onsekiz Mart Univerzitety, Lapseki Campus Area, Çanakkale, Turska

Izvod

Za utvrđivanje uticaja saliniteta vode za navodnjavanje na klijanje semena i razvoj rasada dve sorte pirinča, pripremljene su vode za navodnjavanje sa niskim SAR (ispod 3) sa različitim nivoima saliniteta (kontrola [0,5], 2, 4, 8, 12, 16, i 20 dS m-1) iz različitih izvora slanosti (NaCl, MgS04 i CaCl2 soli). Prosečna klijavost je smanjena za cv. Baldo 20,19%, dok je za cv. Osmandžik - 97 bilo je 26,73%. Prosečna suva masa pojedinačnih sadnica cv. Baldo bilo je 0,2666 g, dok je za cv. Osmandžik-97 iznosila je 0,2569 g. Prosečna suva težina pojedinačne sadnice bila je 0,2940 g u kontroli. Paralelno sa povećanim nivoom saliniteta vode za navodnjavanje, smanjila se suva težina pojedinačnih sadnica. Salinitet vode za navodnjavanje nije uticao do 4 dS m-1 u smislu smanjenja klijavosti i suve težine pojedinačne sadnice pirinča, ali je počeo da utiče kada je nivo saliniteta povećan na 8 dS m-1 i bio je efikasniji u većim dozama. Takođe, cv. Osmancık-97 je bio osetljiviji na salinitet vode za navodnjavanje od cv. Baldo. U zaključku, ispostavlja se da voda za navodnjavanje koja se koristi pri gajenju pirinča ne bi trebalo da ima soli, jer je tolerancija biljke pirinča na slanost vode za navodnjavanje niska.

Autor za kontakt: Yalçın Coşkun, Departmant za proizvodnju i stočarstvo, Lapseki Vocational College, Çanakkale Onsekiz Mart Univerzitety, Lapseki Campus Area, Çanakkale, Turska,ycoskun33@hotmail.com +905053121767

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 1(2022), str: 265-274

Srbija

UDC 575. 630
https://doi.org/10.2298/GENSR2201265K
Orginalni naučni rad

PROCENA EFIKASNOSTI METODA OPLEMENJIVANJA KORIŠĆENJEM MOLEKULARNIH MARKERA U SOJI

Gaurav KHOSLA*, B.S. GILL, Asmita SIRARI, Pritpal SINGH

Odsek za oplemenjivanje i genetiku biljaka, Poljoprivredni univerzitet u Pendžabu, Ludhiana, Indija

Izvod

Četiri metode oplemenjivanja tj. metod pedigrea (PM), potomstvo jedne mahune (SPD), potomstvo jedne mahune sa selekcijom (SPDS) i bulk metod (BM) upoređeni su za održavanje varijabilnosti u populaciji u naprednim generacijama korišćenjem SSR markera. Linije F_4:7dobijene kroz različite metode oplemenjivanja iz šest različitih ukrštanja su procenjene za broj jedinstvenih linija zadržanih u svakoj metodi sa koeficijentom sličnosti ≥ 0,875. Osamnaest polimorfnih SSR markera je korišćeno za procenu koeficijenta sličnosti između linija u okviru metode oplemenjivanja u svakom ukrštanju. U svim ukrštanjima, SPD metoda je bila najbolja metoda u proizvodnji jedinstvenih linija sa opsegom od 42,9 do 100 %. SPD metoda je takođe imala najmanji broj linija koje se uparuju sa dve ili više linija. PM i BM su imali najmanji broj jedinstvenih linija u po tri ukrštanja, a takođe je maksimalni udeo linija proizvedenih ovim dvema metodama bio uparen sa četiri ili više linija. Dakle, SPD metoda je bila najefikasnija među ove četiri metode u zadržavanju varijabilnosti u populaciji, ali oplemenjivač mora da napravi izbor između visoke varijabilnosti i efikasnosti žetve i kvaliteta semena da bi izabrao najpogodniji metod oplemenjivanja.

Autor za kontakt: Gaurav Khosla, Odsek za oplemenjivanje i genetiku biljaka, Poljoprivredni univerzitet u Pendžabu, Ludhiana, Indija, E-mail: goruvkhosla@gmail.com, tel:+9198159-65404

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 1(2022), str: 275-288

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2201275T
Orginalni naučni rad

DIFERENCIJACIJA POPULACIJA I PROTOK GENA KOD Glaucium flavum (Papaveraceae)

Song TING^1,2, Yu YIBING¹*

¹Chizhou Univerzitet, Chizhou, Kina

²Tongji Univerzitet, Šangaj, Kina

Izvod

Žuti mak (Glaucium flavum Crantz.) je zeljasta biljka sa sivo-zelenim listovima koja raste u priobalnom pesku, stenovitim predelima i jako erodiranim zemljištima do 500 metara nadmorske visine. Glaucium flavum je porijeklom iz severne Afrike, umerenih zona u zapadnoj Aziji i Evropi, a poreklom je iz Irana. Biljka je široko poznata po svojim izohinolinskim alkaloidima aporfinskog tipa, koji su farmakološki aktivni. Stoga smo, zbog relevantnosti biljne vrste, sproveli kombinaciju morfoloških i molekularnih analiza podataka.

Sto sedam nasumično prikupljenih biljaka iz 14 prirodnih populacija u 5 provincija je procenjeno korišćenjem ISSR markera i morfoloških osobina. Procena molekularne varijanse (AMOVA) pokazala je značajnu genetsku divergenciju između ispitivanih populacija. Pokazalo se da je 25% ukupne genetske varijabilnosti povezano sa varijabilnošću unutar populacije, dok je 75% bilo zbog međupopulacijske genetske diferencijacije. ISSR prajmeri su otkrili 156 traka, od kojih je 139 (83 %) bilo polimorfno, a svaki prajmer sadržao je u proseku 13 traka. Procenat polimorfnih opsega (PPB) (ISSR-6) varirao je od 50% do 100%. (ISSR-1, ISSR-4 i ISSR-5). Prosečan sadržaj polimorfne informacije (PIC), Šenonovi indeksi informacija (I) i nekoliko efektivnih alela (Ne) bili su 0,39, 0,26 i 1,2.

Autor za kontakt: Yu Yibing, Tongji Univerzitet, Šangaj, Kina, email:pinger4598@163.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 1(2022), str: 289-306

Srbija

UDC575.633.15
https://doi.org/10.2298/GENSR2201289G
Orginalni naučni rad

UTICAJ HIBRIDA KUKURUZA I PRIMENJENIH INSEKTICIDA NA NAPAD Ostrinia nubilalis HBN.

Dragan GRČAK¹, Snežana GOŠIĆ DONDO², Milosav GRČAK¹, Danijela RISTIĆ²,

Danijela KONDIĆ³, Djuradj HAJDER³, Željko POPOVIĆ⁴, Desimir KNEŽEVIĆ¹

¹Univerzitet Priština, Poljoprivredni fakultet, Kosovska Mitrovica–Lešak, Srbija

²Institut za kukuruz“Zemun Polje”, Beograd, Srbija

³Univerzitet Banja Luka, Poljoprivredni fakultet, Banjaluka, Republika Srpska, Bosna & Hercegovina

⁴Univerzitet Novi Sad, Prirodno matematički fakultet, Novi Sad, Srbija

Izvod

Ostrinia nubilalis Hbn. je štetočina kukuruza koja u pojedinim godišnjim dobima može naneti veliku štetu biljkama. Cilj ovog rada je proučavanje otpornosti odnosno podložnosti hibrida napadu kukuruznog plamenca i efekata različitih doza insekticida i vremena primene u zaštiti od ove štetočine na biljkama kukuruza, ali prvenstveno uticaj hibrida na intenzitet napada. Šest hibrida kukuruza različitih grupa zrenja (ZP 427, ZP 434, ZP 555, ZP 600, ZP 606 i ZP 666) korišćeno je za proučavanje dejstva napada Ostrinia nubilalis Hbn., na kontrolnu varijantu T1 bez primene insekticida i na varijantu tretiranu sa dva insekticida Fobos EC (bifentrin - 200 ml ha-1) i kombinacijom Match 050 EC i Nurelle D (lufenuron 50 g l-1 i hlorpirifos 500 g l-1 + cipermetrin 50 g l-1), 0.75 l ha-1) u dva termina (u prvoj generaciji za vreme leta insekata T2 i T3 i u drugoj generaciji za vreme leta insekata T4 i T5) u tri ponavljanja. Rezultati su pokazali najveći intenzitet Ostrinia nubilalis Hbn. napad i stepen oštećenja na kontrolnoj varijanti i značajne razlike između tretmana za ispitivane parametre. Posmatrajući sve hibride i tretmane, nije utvrđena statistička značajnost između šest ispitivanih hibrida kukuruza različitih grupa zrelosti. U kontrolnoj varijanti najveći napad (oštećenje) je bio na biljkama kod hibrida ZP 666 (94,28%) i ZP 606 (93,90%), a među varijantama primenjenih insekticida najveća šteta je konstatovana u tretmanu T5 sa primenjena kombinacija Match + Nurelle u hibridu ZP 555 i iznosila je 92,02%. Na tretmanu T1-kontrolna varijanta bez insekticida, najmanji napad sa Ostrinia nubilalis Hbn. je konstatovan kod hibrida ZP 434 (od 88,76%), a među varijantama primenjenih insekticida najmanji napad je konstatovan kod varijante T2 sa primenjenim Fobos kod prve generacije insekata u hibridu ZP 434 i iznosio je 77,12%. Napad Ostrinia nubilalis Hbn. i varijacija prosečne mase klipa kukuruza varirala je u zavisnosti od hibrida kukuruza i vremena primene insekticida.

Autor za kontakt: Dragan Grčak, Univerzitet Priština, Poljoprivredni fakultet, Kosovska Mitrovica–Lešak, Srbija; e-mail: dragangrcak@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 1, (2022), str: 307-328

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR2201307S

Orginalni naučni rad

GENETIČKI I FENOTIPSKI KOEFICIJENT KORELACIJE KVANTITATIVNIH OSOBINA KOD DVA GENOTIPA PILETA

A.J. SANDA¹, M.N. BEMJI¹, M. WHETO¹, A.O. OSO², M.O. SANDA¹, O. OLOWOFESO¹

¹Departman za oplemenjivanje i genetiku životinja, Federalni univerzitet poljoprivrede, Abeokuta, država Ogun, Nigerija.

²Departman za ishranu, Federalni univerzitet poljoprivrede, Abeokuta, država Ogun, Nigerija.

Izvod

Ovo istraživanje je sprovedeno radi procene genetičke i fenotipske korelacije morfometrijskih osobina novorazvijene nigerijske rase živine (FUNAAB Alpha) i pilića Noiler. Ukupno 300 jednodnevnih pilića bez pola, sa po 150 svaki od dva genotipa, uzgajano je osamnaest nedelja. Superiorne jedinke (4 petla i 20 kokošaka po genotipu) iz prve faze su odabrane na osnovu težine za roditelje za 100 jedinki po genotipu uzgajanih u drugoj fazi tokom 12 nedelja. Telesna težina, kao i linearna merenja tela (obim tela, obim grudi, dužina butina, dužina potkolenice i dužina krila) vršeni su nedeljno. Podaci o rastu su analizirani korišćenjem Generalizovanog linearnog modela SAS, a test najmanje značajne razlike (LSD) je korišćen za odvajanje značajnih srednjih vrednosti za genotipove. Izračunate varijanse i kovarijanse (PROC MIKSED DATA) su korišćene za procenu genetičkih i fenotipskih korelacija. Rezultati su pokazali da je piletina Noiler imala veću (p<0,05) telesnu težinu i linearne mere tela od 10 do 18 nedelja sa prosečnom težinom od 2079,55 g u poređenju sa 1895,29 g za FUNAAB Alpha. Pozitivne genetičke korelacije primećene su među osobinama od interesa i kod FUNAAB Alpha i kod Noilera, pri čemu je poslednji imao više koeficijente genetičke korelacije koji su se kretali između 0,573 (TL k SL) i 0,953 (BG k BC) u 12. nedelji. Seksualni dimorfizam je favorizovao mužjake u svim izmerenim osobinama. Implikacija ovih rezultata je da je važno znati i efekat osobine koja se zaista bira i njen uticaj na druge osobine. Genetičke korelacije su rezultat plejotropnih efekata gena na više osobina ili hromozomske veze gena koje utiču na različite osobine. On procenjuje stepen do kojEg na proučavane osobine utiču isti geni (pleiotropni) ili parovi gena.

Autor za kontakt: Sanda Adeyinka Julius, Departman za oplemenjivanje i genetiku životinja, Federalni univerzitet poljoprivrede, Abeokuta, država Ogun, Nigerija, E-mail: sandaaj@funaab.edu.ngTelephone: +2348038487865

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 1(2022), str: 329-339

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR2201329S

Orginalni naučni rad

ASOCIJACIJA IL-1Β (-511 C / T) IIL-1Β (-31 T / C) GENSKOG POLIMORFIZMA SA ENDOPALZMATIČNIM RETIKULOM STRES MARKERIMA NIVOOM U AKUTNOJ DEKOMPEZATNOJ SRČANOJ SLABOSTI

Ramazan SABIRLI¹, Aylin KÖSELER², Ergun METE³, Ibrahim TÜRKÇÜER⁴

¹ Bakircay Univerzitet, Medicinski fakulet, Departmant za urgentnu medicinu, Cigli istraživačka bolnica, İzmir, Turska

² Pamukkale Univerzitet, Medicinski fakultet, Departmant za biofiziku, Turska

³ Pamukkale Univerzitet, Medicinski fakultet, Departmant za medicnisku mikrobiologiju, Denizli, Turska

⁴ Pamukkale Univerzite. Medicinski fakultet, Departmant za urgentnu medicinu, Denizli, Turska

Izvod

Važnu ulogu u patogenezi srčane insuficijencije igraju inflamatorni procesi. Aktivira se akumulacija nesavijenih proteina u lumenu endoplazmatskog retikuluma i signalna putanja odgovora nesavijenog proteina. Gen IL-1B se nalazi u regionu hromozoma 2.k14. -31 i -511 pojedinačni nukleotidni polimorfizmi (SNP) otkriveni su u promotorskom regionu IL-1B. Ova dva SNP utiču na ekspresiju IL-1. Ova studija ima za cilj da istraži prisustvo polimorfizama gena IL-1B (-511 C / T) i IL-1B (-31 T / C) i odnos između markera ER stresa i markera zapaljenja. Pacijenti koji su se javili na odeljenje urgentne medicine sa nalazom akutne dekompenzovane srčane insuficijencije. Polimorfna mesta gena IL-1B određena su sekvenciranjem DNK. U svim studijama, osobe sa alelom IL-1B (-31 T / C) T imaju više srednje vrednosti nivoa PERK, GRP-78, CHOP i CRP u serumu od osoba sa alelom IL-1B (-31 T/C) C (p = 0,0001, p = 0,002, p = 0,002 i p = 0,011, respektivno). Serumske vrednosti ERK i GRP-78 u grupi HF bile su veće kod osoba sa IL-1B (-31 T / C) T alelom u poređenju sa osobama sa C alelom (p = 0,0001 i p = 0,006). Postojala je statistički značajna razlika u nivoima CHOP u serumu u kontrolnoj grupi sa alelom IL-1B (-511 C / T) T i kod osoba sa alelom C u grupi HF (p = 0,002). U zaključku, smatramo da se inflamatorni odgovor izazvan polimorfizmom gena IL-1B (-31 T / C) povećao i povećao odgovor na stres ER, inflamatorni put i ER stres od IL-1B (-31 T / C) T / T genotip ili T alel.

Autor za kontakt: Aylin Köseler, Pamukkale Univerzitet, Medicinski fakultet, Departmant za biofiziku, Turska, email: akoseler@pau.edu.tr

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 1(2022), str: 341-367

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2201341C
Orginalni naučni rad

GENOMSKA KARAKTERIZACIJA I FITOSTIMULATIVNI EFEKAT NOVE VRSTE SERRATIA

Agit ĆETINKAJA¹, Omur BAJSAL¹ *, Ragip Soner SILME² *, M. Kamran AZIM³,

Faizan SALEM³

¹Odeljenje za molekularnu biologiju i genetiku, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet Mula Sitki Kočman, Menteše-Mula, 48121, Turska

²Centar za istraživanje i praksu u biotehnologiji i genetskom inženjerstvu, Univerzitet u Istanbulu, Istanbul, Turska

³Odeljenje za bionauke, Univerzitet Mohammad Ali Jinnah, Karachi, Pakistan.

Izvod

Neke od nepatogenih bakterija su efektivni agensi biokontrole i induktori rasta biljaka, pored svog degradativnog dejstva na policiklične aromatične ugljovodonike (PAH). U ovom radu predstavljamo kandidata za novu vrstu Serratia, izolovanu u svrhu degradacije PAH, sa sposobnošću stimulacije rasta biljaka i antifungalnim efektom na Phytophthora infestans. Svojstva bakterije, utvrđena antimikotičkim i ispitivanjem fitostimulacije u in vitro uslovima, predstavljena su prdukcijom indol-sirćetne kiseline i aktivnošću enzima hitinaze i endoglukanaze/celulaze. Identifikacija bakterije na osnovu rezultata dobijenih iz shotgun sekvencioniranja celog genoma takođe je pokazala da novi soj pripada novoj vrsti Serratia sa spososobnošću produkcije odabranih sekundarnih metabolita potvrđenom na genomskom nivou. Analiza celokupnog genoma ukazala je na kandidata za novu vrstu Serratia (soj AGBY19) koji je suprimirao rast fitopatogene gljive Phytophthora infestans 73% u poređenju sa kontrolom u in vitro uslovima. Ovaj soj je kolonizovao rizosferu biljke paradajza kao biljke domaćina u in vivo uslovima, stimulišući rast korena. To je uzrokovano proizvodnjom hormona indol-sirćetne kiseline i enzima koji razgrađuju ćelijski zid (hitinaze, endoglukanaze/celulaze). Dalje analize genoma AGBY19 ukazale su na različite genske klastere koji uključuju dodatne regione povezane sa proizvodnjom sekundarnih metabolita koji potvrđuju osobine neophodne za biološku kontrolu i indukciu rasta biljaka. Serratia AGBY19 ima globalni komercijalni potencijal za upotrebu u poljoprivrednoj proizvodnji.

Autor za kontakt: Ömür Baysal, Odeljenje za molekularnu biologiju i genetiku, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet Mula Sitki Kočman, Menteše-Mula, 48121, Turska, E-mail: omurbaysal@mu.edu.tr

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 1(2022), str: 369-378

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2201369
Orginalni naučni rad

IDENTIFIKACIJA VRSTA I STRUKTURA POPULACIJE Alcea (Malvaceae)

PRIMENOM SCOT MOLEKULARNIH MARKERA: MEDICINSKE BILJKE

Yanxia SUN^1,2,,Hanxiu JIANG^1,2, Fang ZENG^1,2, Xin PAN^1,2, Xiaoxia WU^1,2, Yue QI^1,2, Xiaoyong WU^1,2*

¹Škola za ishranu i bioinžinjering, Čengdu Univerzitet, Kina

²Glavna laboratorija za grubu preradu žitarica, Ministarstvo poljoprivrede i sela,

Čengdu Univerzitet, Kina

Izvod

Rod Alcea koji je član familije Malvaceae je mediteranska višegodišnja biljka sa glavnim centrima diverziteta na Bliskom istoku i zapadnom mediteranskom basenu. Alcea je jedinstven rod sa nekoliko endemičnih taksona, a mnoge od ovih endemskih taksona iz iransko-turanskog fitogeografskog područja su posebno zanimljive. Rod sadrži 34 vrste u Iranu, od kojih je 15 endemskih. Zbog značaja vrste Alcea, u ovom istraživanju su prikupljeni molekularni podaci za ovaj rod. Za ovu studiju korišćene su 83 biljke, koje su nasumično dobijene od 5 vrsta pronađenih u 6 provincija. Amplifikacija genomske DNK sa 5 prajmera je rezultirala sa 75 traka, od kojih je 66 bilo polimorfno (88,12%). Visoke prosečne vrednosti MI i PIC su pokazale da SCoT prajmeri imaju visok kapacitet za detekciju polimorfnih lokusa među vrstama Alcea. Opseg genetskih sličnosti 5 sakupljenih vrsta je procenjen na između 0,77 i 0,89. Analiza SCoT markera pokazala je da najmanje sličnosti imaju vrste Alcea angulata i Alcea popovii, dok najviše sličnosti imaju Alcea loftusii i Alcea sulphurea. Ciljevi ovog rada su ispitivanja: 1) da li je moguće identifikovati vrste Alcea pomoću SCoT markera, 2) kakvu genetsku strukturu ove vrste imaju u Iranu, i 3) kakav je međusobni odnos vrsta? Ovo istraživanje je pokazalo da se SCoT markeri mogu koristiti za identifikaciju vrste.

Autor za kontakt: Xiaoyong Wu, Škola za ishranu i bioinžinjering, Čengdu Univerzitet, Kina

Glavna laboratorija za grubu preradu žitarica, Ministarstvo poljoprivrede i sela, Čengdu Univerzitet, Kina

E-mail: wuxiaoyong@cdu.edu.cn

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj1(2022), str: 379-394

Srbija

UDC 575.633.11
https://doi.org/10.2298/GENSR2201379F
Orginalni naučni rad

PROCENA PRINOSA ZRNA GENOTIPOVA PŠENICE POMOĆU INDEKSA TOLERANCIJE NA STRES

Aref FATEHI¹, Esmail BABARASHI¹, Shahram MEHRI^2*, Mehdi SALAJEGHEH³

¹Departman za agronomiju i oplemenjivanje biljaka, Islamski univerzitet Azad, Ogranak Sanandaj, Iran

²Departman za agronomiju i oplemenjivanje biljaka, Ogranak Pars Abad Mogan, Islamski univerzitet Azad, Pars Abad Mogan, Iran

³Departman za agronomiju, Islamski univerzitet Azad, ogranak Bam, Iran

Izvod

Suša ima nepovoljan uticaj na uspeh poljoprivrede u mnogim delovima sveta. Obezbeđivanje budućih populacija sa dovoljno hrane očigledno bi zahtevalo procenu prinosa useva, veće potencijale i obezbeđenje stabilnosti prinosa u regionima pogođenim sušom. U ovom istraživanju, otpornost genotipova pšenice na sušu proučavana je u randomizovanom kompletnom blok dizajnu i u eksperimentu sa tri ponavljanja u normalnim uslovima i uslovima stresa od suše. U dve uzastopne sezone, merenja su bila usmerena na procenu indeksa osetljivosti na stres (SSI), indeksa tolerancije na sušu (TOL), srednje produktivnosti (MP, indeks tolerancije na stres (STI), harmonijske sredine (HARM), indeksa prinosa (YI), i genomske srednje produktivnosti (GMP).Ovi parametri su opisivali prinose različitih genotipova za dve godine i u normalnim i u uslovima stresa.Kombinovana analiza varijanse je pokazala da je životna sredina značajno uticala na prinos zrna.Srednje vrednosti parametara prema uslovima stresa od suše bile su manje od onih u stanju bez stresa. Intenzitet stresa (SI) je bio 46% i 43% u prvoj i drugoj godini, respektivno. U obe godine indeksi MP, GMP, STI i HARM značajno su korelirali sa prinosom zrna pod stresom i normalnim uslovima. Na osnovu trodimenzionalnog dijagrama ovih indeksa, pishgam i ws-82-9 genotipovi su smatrani najsuperiornijim u prvoj godini (oba uslova). Osim toga, genotipovi pishgam, alvand i ohadi su smatrani superiornijim u drugoj godini. Prema bi-plot dijagramu i na osnovu prve dve glavne komponente, ovi genotipovi su bili tolerantniji na stres suše. Generalno, sugeriše se da pishgam pokazuje viši nivo održivosti prinosa. Utvrđeno je da je to genotip sa najvećim prinosom u normalnim i stresnim uslovima. Indeksi prinosa zrna i otpornosti su porasli tokom 80 godina oplemenjivanja i selekcije.

Autor za kontakt: Shahram Mehri, Departman za agronomiju i oplemenjivanje biljaka, Ogranak Pars Abad Mogan, Islamski univerzitet Azad, Pars Abad Mogan, Iran ,. E-mail: sh.mehri2000@gmail.com & sh.mehri@iaupmogan.ac.ir

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 1(2022), str 395-420

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2201395B
Orginalni naučni rad

OPTIMIZOVANI IZBOR KARAKTERISTIKA ZA RANO OTKRIVANJE RAKA

REZULTATI ANALIZE SEKVENCIRANJA KLINIČKOG EGZOMA KOD POREMEĆAJA POKRETA U POPULACIJI SRBIJE – ISKUSTVO JEDNOG CENTRA

Marija BRANKOVIĆ^1,2, Nataša DRAGAŠEVIĆ MIŠKOVIĆ^,2, Valerija DOBRIČIĆ^1,3,

Aleš MAVER⁴,Gaber⁴, Igor PETROVIĆ^1,2, Stojan PERIĆ^1,2, Ana MARJANOVIĆ^1,2, Milena JANKOVIĆ¹, Jasna JANČIĆ^2,5, Ivana NOVAKOVIĆ^1,2, Borut PETERLIN⁴, Marina SVETEL², Vladimir KOSTIĆ^1,2

¹Klinika za neurologiju, Univerzitetski Klinički Centar Srbije, Beograd, Srbija

²Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija

³Luebeck Interdisciplinarna platforma za analizu genoma (LIGA), Univerzitet u Libeku, Nemačka

⁴Klinički Institut za Medicinsku Gentiku, Univerzitetski Medicinski Centar Ljubljana, Ljubljana, Slovenija.

⁵Klinika za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija

Izvod

Cilj studije bio je analizirati genetičku osnovu poremećaja pokreta sekvenciranjem kliničkog egzoma. Studija je obuhvatila ukupno 42 pacijenta, 36 nesrodnih i 3 para srodnika sa dijagnozom različitih poremećaja pokreta, a koji su bili negativni nakon ciljanih genetičkih testiranja dostupnih na Neurološkoj klinici, UKCS, Beograd, Srbija. U selekciji ispitanika prednost su imali porodični slučajevi sa ranom prezentacijom, pacijenti sa pozitivnom porodičnom anamnezom ili složenim fenotipom poremećaja pokreta. Sekvenciranje panela kliničkog egzoma koji obuhvata 4813 gena povezanih sa poznatim kliničkim fenotipima izvedeno je na Illumina MiSeq NGS platformi prema uputstvima proizvođača. Rezulati sekvenciranja su analizirani pomoću Variant Studio v3 softvera kao i internog pipelina. Analiza i interpretacija varijanti zasnovane su na analizi virtualnih genskih panela odabranih prema fenotipu pacijenta, pretraživanju literature i baza podataka, učestalosti alela i in silico analizama. Uzročne varijante su potvrđene Sangerovim sekvenciranjem. Kod pojedinih članova porodice rađene su segregacione analize. Utvrđen je verovatni genetički uzrok poremećaja pokreta kod 5 slučajeva. Analizom panela kliničkog egzoma otkriveno je 7 različitih missens i jedna splice site patogena/verovatno patogena varijanta u 5 gena povezanih sa poremećajem pokreta kod 5 pacijenata. Otkrivene patogene/verovatno patogene varijante u genima TUBB4A, PANK2, SETX, MFSD8 i ARSA kompatibilne su sa kliničkim fenotipom pacijenata. Pored toga, detektovane varijante u genima DCTN1, PDGFRB i POLG predstavljaju mogući uzrok bolesti kod tri dodatna slučaja. Kod ostalih ispitanika genetička dijagnoza je za sada nerazjašnjena. Ovi rezultati naglašavaju značaj analize panela kliničkog egzoma u rasvetljavanju dijagnoze motornih poremećaja i daju nam uvid u složenost genetičke pozadine ove grupe poremećaja.

Autor za kontakt: Marija Branković, Klinika za neurologiju, Univerzitetski Klinički Centar Srbije, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, dr Subotića starijeg 6, 11000 Beograd, Srbija, Phone:+381112658355; E-mail: mara.brankovic@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 1(2022), str: 411-426

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR2201411K
Orginalni naučni rad

MOLEKULARNA KARAKTERIZACIJA Staphilococcus aureus (MRSA) REZISTENTNOG

NA METICILIN IZOLOVANE IZ GOVEĐIH RANA

Muhammad Usman Faryad KHAN¹, Asif NADEEM^1,2, Maryam JAVED¹, Wasim SHEHZAD¹, Muhammad Asad ALI¹

¹Univerzitet za veterinu i animalne nauke, Lahor, Pakistan

²Departman za Biotehnologiju, Virtualni Univerzitet Pakistana, Lahor, Pakistan

Izvod

Ovo istraživanje je sprovedeno u periodu 2011-2013. godine na populaciji duda provincije Staphilococcus aureus (S. aureus) je gram-pozitivna koka sa kolonijama zlatne boje prečnika 0,5-1,5 µm. To je oportunistički patogen i kolonizuje se kao zdrava flora. Kada je sistem odbrane domaćina narušen, on predstavlja izvor za uvođenje (S. aureus otporne na meticilin) MRSA. Inkorporacija mecA gena pomera S. aureus u MRSA. mecA je primarni gen za potvrdu MRSA, pa se koristi kao koristan marker za određivanje rezistencije na meticilin kod S. aureus. U ovoj studiji smo istražili molekularnu karakterizaciju gena mecA, Panton-Valentine leukocidina (PVL) i 16S rRNA gena u MRSA da bismo odredili raznolikost, filogenetičku analizu i rezistenciju na više lekova (MDR) MRSA izolovane iz hroničnih rana goveda. Za profilisanje MDR korišćeno je ukupno 8 antibiotika i dobijeni rezultati su sledeći: 100% MRSA izolata je bilo rezistentno na Augmentin i Cefipim, 81,8% na vankomicin i tetraciklin, 36,4% na streptomicin i ciprofloksacin, 54,5% na azitromicin i 0% na hloramfenikol što garantuje da je to najbolji antibiotik prema ovoj studiji. Multipleks PCR je urađen za potvrdu ciljanih gena i analizu diverziteta. Raznovrsnost MRSA u populaciji goveda bila je 22% (11/50) na mikrobiološkoj skali koja se smatrala visokom u poređenju sa prijavljenim podacima. Kada je urađen PCR izolata MRSA, primećen je jedinstveni fenomen, tj. u 2 izolata (18,18% - 2/11) nije bio prisutan mecA gen što ukazuje na značaj molekularnih metoda/PCR za identifikaciju mikroba. Prevalencija PVL gena bila je 18,18%, relativno visoka u poređenju sa prethodnim studijama sprovedenim na hroničnim ranama goveda. Kada je izvršeno Sanger sekvenciranje 16S rRNK izolata MRSA, utvrđena je promena jednog nukleotida identifikovanog (C>T) na poziciji 1031. Nakon filogenetske analize S. aureus iz različitih zemalja dobijen je različit i poseban dendrogram koji razlikuje pakistanski izolat S. aureus od drugih zemalja.

Autor za kontakt: Asif Nadeem, Univerzitet za veterinu i animalne nauke, Lahor, Pakistan, email: asif.nadeem@vu.edu.pk

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 1(2022), str: 427-438

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2201427M
Orginalni naučni rad

Jelena STOJČEVIĆ MALETIĆ¹^,², Iva BARJAKTAROVIĆ²^,³, Vanja RADENKOVIĆ²,

Velibor ČABARKAPA²^,4

¹Katedra za biohemiju, Medicinski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, Srbija

²Centar za laboratorijsku medicinu, Klinički centar Vojvodine, Novi Sad, Srbija

³Katedra za opšteobrazovne predmete, Medicinski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, Srbija

⁴Katedra za patološku fiziologiju i laboratorijsku medicinu, Medicinski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, Srbija

Izvod

Rano, brzo i pouzdano identifikovanje teškog akutnog respiratornog sindroma Koronavirus-2 (SARS-CoV-2) je presudno za uspešnu kontrolu koronavirusne bolesti 2019 (COVID-19). Kvantitativni test lančanom reakcijom polimeraze nakon reverzne transkripcije (RT-PCR) smatra se zlatnim standardom za molekularnu dijagnozu SARS-CoV-2. Cilj ove studije bio je poređenje kliničkih performansi tri odobrena testa - Abbott SARS-CoV-2 (ACOV) (Abbott Molecular Inc., Severni Čikago, IL), GeneFinder™ COVID-19 Plus RealAmp (GeneFinder) (OSANG Healthcare Co., Ltd, Dongan-gu Anyang, Korea) i Biomerieux ARGENE® SARS-COV-2 R-GENE® real-time detection (ARGENE) (bioMérieux SA., Marcyl’Étoile, France) testa i utvrđivanje uticaja odabira ciljanih gena na specifičnost testa. Uključili smo 155 nazofaringealnih briseva (NPS) odraslih osoba sa simptomima ili sumnjama na COVID-19, starosti od 17 do 91 godine, koji su prvobitno testirani primenom ACOV testa, a potom GeneFinder i ARGENE testom. U ovoj uporednoj analizi pronašli smo da je GeneFinder test otkrio najviše slučajeva infekcije COVID-19, zatim ACOV, a potom ARGENE test. Pozitivno slaganje kretalo se od 74,74% do 95,41%, pri čemu je najveće slaganje primećeno između GeneFinder i ACOV testa - 95,41% (95% intervali poverenja (CI), 89,37% -98,36%) što ukazuje na izvrsno slaganje između ova dva testa i najniže sporazum između testova GeneFinder i ARGENE - 74,74% (95% CI, 65,08%-81,41%). Negativni postotak slaganja bio je 100% (GeneFinder/ACOV, GeneFinder/ARGENE i ACOV/ARGENE). Samo 3,2% slučaja bilo je lažno negativno upotrebom ACOV testa, dok je 18,0% uzoraka bilo lažno negativno primenom ARGENE testa za otkrivanje SARS-CoV-2. Kombinovana upotreba testova ACOV i GeneFinder može se primeniti kako bi se maksimizirala tačnost detekcije SARS-CoV-2.

Autor za kontakt: Jelena Stojčević-Maletić, Katedra za biohemiju, Medicinski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, , Hajduk Veljkova 3, 21000 Novi Sad, Serbia. E-mail: jelena.stojcevic-maletic@mf.uns.ac.rs

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 1(2022), str: 439-446

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2201439B
Orginalni naučni rad

POVEZANOST DEČJE CELIJAKIJE I EKSPRESIJE GENA ZA PREOBLIKOVANJE HROMATINA

Seda Orenay BOYACIOGLU^1,*, Metin CALISKAN², Guzide DOGAN³

¹ Katedra za medicinsku genetiku, Medicinski fakultet, Univerzitet Aydin Adnan Menderes, Aydin, Turska

² Katedra za medicinsku biologiju, Medicinski fakultet, Univerzitet Usak, Usak, Turska

³ Katedra za dječju gastroenterologiju, Medicinski fakultet, Univerzitet Bezmialem, Istanbul, Turska

Izvod

Celijakija (CD) je imunološki zavisa sistemski poremećaj koji se javlja kod genetski predisponiranih osoba što rezultira oštećenjem tankog creva. Poznato je da je preoblikovanje hromatina, epigenetski mehanizam, povezan sa gastrointestinalnim bolestima povezanim sa hroničnom upalom. Međutim, nisu dostupne informacije o vezi između CD-a i pregradnje hromatina. U tu svrhu procenjeni su profili ekspresije gena grupe za preoblikovanje hromatina kod dece s dijagnozom CD-a prema Marsh-ovoj klasifikaciji i HLA-profilu i istražena je njihova povezanost s CD-om. U istraživanje su uključene endoskopske biopsije ugrađene u parafinski blok 40 dece sa CD dijagnozom i 30 zdrave dece. Pregledane su najčešće četiri mutacije (DQA1*05, DQB1*02, DQA1*03 i DQB1*03: 02) povezane sa CD-om na genu humanog leukocitnog antigena (HLA). Uzorci biopsije creva korišćeni su za izolaciju mRNA i sintezu cDNA. Ekspresije ukupno sedam gena u grupama za preoblikovanje hromatina (Kompleksna grupa SWI/SNF: ARID1A, Polycomb Group: CTBP1, Kompleksna grupa za nukleozomsko remodeliranje i histonska deacetilaze (NuRD): MTA1, Chromobox/Heterochromatin Protein 1 (HP1) Homolozi i Grupa CBX: CBX CBX7, Homeodomain (PHD) Proteinska grupa: NSD1, Porodična grupa inhibitora rasta (ING): ING 5) u studiji je analizirana pomoću qPCR u realnom vremenu. Analiza podataka izvršena je pomoću softvera proizvođača. Prekomerna ekspresija u genima ARID1A, CTBP1 i NSD1 otkrivena je kada se CD grupa upoređivala s kontrolnom grupom, ali nisu bile značajne (p=0,31, 0,33 i 0,33). CD grupi bez simptoma dijareje (atipično) utvrđena je statistički značajna nedovoljna ekspresija u genima CBX3 i CTBP1 (p=0,04 i p=0,004). Statistički značajna prekomerna ekspresija CTB1 otkrivena je u slučajevima Marsh 2 CD-a (p=0,03). U poređenju HLA DQ2/DQ8 pozitivne CD grupe bolesnika s kontrolnom grupom, NSD1, CBX3 i EED (p=0,75, 0,75 i 0,78) geni su bili prekomerno eksprimirani, a CBX7, MTA1, ARID1A i CTBP1genes (p=0,74, 0,75, 0,75 i 0,75) bili su nedovoljno izraženi. Ovo je prva studija koja je izvestila da ekspresija gena za preoblikovanje hromatina može imati ulogu u razvoju i napredovanju CD-a. Rezultati ove studije slučaja-kontrole otvoreni su za potvrdu u budućim studijama sa većim brojem ispitanika kako bi se dobili statistički značajni rezultati.

Autor za kontakt: Seda Orenay-Boyacioglu, Katedra za medicinsku genetiku, Medicinski fakultet, Univerzitet Aydin Adnan Menderes, Aydin, Turska, Tel: +90 539 277 7679; Fax: +90 256 2146495; E-mail: sorenay@adu.edu.tr

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 1(2022), str: 447-456

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2201447D
Orginalni naučni rad

DETEKCIJA I UČESTALOST VARIJNTI DFNB1 LOKUSA KOD PACIJENATA SA AUTOZOMNO-RECESIVNIM NESINDROMSKIM OŠTEĆENJEM SLUHA IZ SRBIJE

Bojana DOBRIC¹, Danijela RADIVOJEVIC¹, Jovana JECMENICA², Pavlos FANIS³,

Vassos NEOCLEOUS³, Leonidas A PHYLACTOU³, Marina DJURISIC¹

¹Laboratorija za medicinsku genetiku, Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije “Dr Vukan Čupić”, Beograd, Srbija

²Odeljenje otorinolaringologije, Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije “Dr Vukan Čupić”, 11070 Beograd, Srbija

³Odeljenje molekularne genetike, funkcije i terapije, Kipranski institut neurologije i genetike, 1683 Nikozija, Kipar

Izvod

Oštećenje sluha predstavlja najčešće senzorineuralno oboljenje sa mnogo identifikovanih gena kao uzročnika ovog oboljenja. Uprkos genetičkoj varijabilnosti, 50% svih slučajeva ima mutacije identifikovane u DFNB1 lokusu (u kome se nalaze geni GJB2 i GJB6). Cilj ovog rada je bio utvrđivanje učestalosti identifikovanih varijanti DFNB1 lokusa kod pacijenata iz Srbije sa autozomno-recesivnim nesindromskim oštećenjem sluha. Genetičke analize su sprovedene kod 54 pacijenta i njihovih članova porodice pomoću PCR-ARMS metode i sekvenciranja kodirajućeg regiona gena GJB2. Varijante gena GJB2 su identifikovane kod 31 pacijenta. Genotipovi sa bialelskim mutacijama su detektovani kod 40.74% pacijenata (22/54), dok su kod 9 ispitivanih pacijenata (9/54) detektovane uzročne varijante u heterozigotnoj formi. Kod 23 pacijenta (23/54) nisu detektovane varijante ispitivanih gena. U ovoj studiji identifikovano je 7 različitih varijanti sa sledećim učestalostima: c.35delG (31.48%), c.71G>A (6.48%), c.313_326del (5.56%), c.101T>C (1.85%), c.380G>A (1.85%), c.79G>A (0.92%) and c.269T>C (0.92%). U ovom radu je prvi put analizirana molekularna osnova nesindromskog oštećenja sluha kod pacijenata iz Srbije. Rezultati ukazuju na razvoj genetičkog testiranja, genetičkog savetovanja i što ranijeg lečenja ovog oboljenja u našoj zemlji. Takođe, rezultati ove studije doprinose geografskoj distribuciji mutacija DFNB1 lokusa.

Autor za kontakt: Bojana Dobric, Laboratorija za medicinsku genetiku, Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije “Dr Vukan Čupić”, , Radoja Dakica str.6-8, 11070 Beograd, Srbija, Tel: ++381 11 3108 273, E-mail: bojana_dobric@yahoo.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 1(2022), str: 457-472

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2201457P
Orginalni naučni rad

UTICAJ POLIMORFIZMA U GENU ZA FETUIN NA KALCIFIKACIJE KORNARNIH ARTERIJA I MORTALITET BOLESNIKA SA HRONIČNOM BUBREŽNOM SLABOSTI I SA TRANSPLANTIRANIM BUBREGOM

Svetlana JOVIČIĆ PAVLOVIĆ¹, Sanja SIMIĆ OGRIZOVIĆ^2,3, Zoran BUKUMIRIĆ⁴,

Milena ERIĆ⁵, Natalija PAVLOVIĆ⁶, Boba KOTLICA⁷, Ivana NOVAKOVIĆ⁸

¹Klinika za nefrologiju, Univerzitetski klinicki centar Srbije, Beograd, Srbija

²Opšta bolnica Medigroup, Beograd, Srbija

³Medicinski fakultet, Univerzitet u Banja Luci, Banja Luka, Republika Srpska

⁴Institut za medicinsku statistiku, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija,

⁵Institut za virusologiju, vakcine i serume, Torlak, Beograd, Srbija

⁶Kovid bolnica, Univerzitetski klinicki centar Srbije, Beograd, Srbija

⁷Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija

⁸Institut za humanu genetiku, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija

Izvod

Fetuin A je glavni sistemski inhibitor vaskularnih kalcifikacija. Cilj ove studije bio je da se ispita povezanost polimorfizama pojedinačnih nukleotida (SNP) u genu za fetuin-A sa nivoima fetuina-A u serumu, kalcifikacijama koronarnih arterija (KKA) i mortalitetom kod bolesnika nakon transplantacije bubrega (TB) i bolesnika hroničnom bubrežnom slabosti (HBS). Studija je obuhvatila 88 bolesnika (42 bolesnika sa stabilnom funkcijom alografta i 46 bolesnika sa bolesnika sa HBS, stadijum 2-5 koji ne zahtevaju dijalizu) praćenih pet godina. Detekcija i analiza polimorfizama u genu za fetuin A na pozicijama C742T (Thr248Met; rs4917) i C766G (Thr256Ser; rs4918) izvršena je metodom PCR u realnom vremenu. Ispitanici sa alelom 742T imali su istovremeno 766G. Kombinovani genotipovi TT/GG su imali niže nivoe fetuina-A u serumu od CT/CG i CC/CC. Prediktori KKA u univarijantnoj analizi bili su starost (p=0,000), nivo fetuina-A u serumu (p=0,011) i polimorfizam rs 4917 (p=0,021), a u multivarijantnoj analizi starost (p=0,001) i nivo fetuina-A (p= 0,031). Bolesnici homozigoti za varijante 742T i 766G (TT/GG) su imali najnižu stopu preživljavanja. Naši rezultati sugerišu da su alel 742T i 766G u genu za fetuin-A povezani sa nižim nivoima fetuina-A u serumu, većom pojavom KKA i većom stopom mortaliteta kod pacijenata sa TB i HBS.

Autor za kontakt: Svetlana Jovicic Pavlovic, Klinika za nefrologiju, Univerzitetski klinicki centar Srbije, Beograd, Srbija. E-mail: svetlanvicic.pavlovic@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 1(2022), str: 473-489

Srbija

UDC 575.633
https://doi.org/10.2298/GENSR2201473K
Orginalni naučni rad

AGRONOMSKA SVOJSTVA SUNCOKRETA U RAZLIČITIM USLOVIMA NAVODNJAVANJA U POLJU

Antonela MARKULJ KULUNDŽIĆ^1*,Aleksandra SUDARIĆ^{1, 2}, Maja MATOŠA KOČAR^1*, Anto MIJIĆ¹, Ivica LIOVIĆ¹, Marija VILJEVAC VULETIĆ¹, Ivana VARGA³, Vera CESAR^{4, 6}, Hrvoje LEPEDUŠ^{5, 6}

¹Poljoprivredni institut Osijek, Osijek, Hrvatska

²Centar izvrsnosti za bioraznolikost i molekularno uzgoj biljaka, Sveučilište u Zagrebu, Agronomski fakultet, Zagreb, Hrvatska

³J.J. Strossmayer Sveučilište u Osijeku, Fakultet agrobiotehničkih znanosti Osijek, Osijek, Hrvatska

⁴J.J. Strossmayer Sveučilište u Osijeku, Odjel za biologiju, Osjek, Hrvatska

⁵J.J. Strossmayer Sveučilište u Osijeku, Filozofski fakultet, Osjek, Hrvatska

⁶J.J. Strossmayer sveučilište u Osijeku, Fakultet dentalne medicine i zdravlja, Osijek, Hrvatska

Izvod

Višegodišnje studije su ključne za procenu uticaja hibrida suncokreta na životnu sredinu i kvantifikovanje genetskog potencijala. Da bi se procenila adaptacija osam hibrida i ispitao uticaj dostupnosti vode na visinu biljke (PH), prečnik glave (HD), masu 1000 zrna (TWG), hektolitarsku masu (HM), prinos zrna (SY), sadržaj ulja (OC) i prinos ulja (OY), sprovedeno je dvogodišnje istraživanje sa navodnjavanjem kao tretmanom. Analizom varijanse (ANOVA) i analizom glavnih komponenti (PCA) potvrđen je uticaj godine na sva ispitana agronomska svojstva. Prema trosmernoj ANOVI, navodnjavanje je značajno uticalo na sva ispitivana svojstva osim HD, OC i OY. Istovremeno, sva agronomska svojstva imala su niže vrednosti u nenavodnjavanju i navodnjavanju u 2014. godini, što potvrđuje uticaj na životnu sredinu. Hibrid je bio značajan izvor varijabilnosti za sva svojstva. ANOVA i PCA su hibride 1, 7 i 8 grupisali u jednu grupu, a hibride 2, 3, 4, 5 i 6 u drugu. Prva grupa imala je niže vrednosti PH, HD, TGW i SY te veće vrednosti HM, OC i OY, a druga grupa je imala obrnute vrednosti. Nadalje, PCA biplot pokazuje da je SY pozitivno korelirao s PH, HD, TGW i OY, a HM je bio u pozitivnoj korelaciji s OC. To olakšava proces oplemenjivanja jer omogućava indirektno oplemenjivanje na ekonomski važna svojstava kao što su prinos semena, sadržaj ulja i prinos ulja. Budući da su tretmani bili značajan izvor varijacija za PH, HM, TWG i SY, navodnjavanje suncokreta smatra se opravdanim i može se koristiti kao dodatna agrotehnička mera za ciljna agronomskih svojstava. Razumevanje izražavanja osobina u uslovima sa i bez navodnjavanja uveliko će pomoći u dizajniranju efikasnih programa oplemenjivanja za stvaranje hibrida pogodnih za gajenje u polusušnom okruženju.

Autor za kontakt: Antonela Markulj Kulundžić, Maja Matoša Kočar, Poljoprivredni institut Osijek, Južno predgrađe 17, 31000, Osijek, Hrvatska, E-mail: antonela.markulj@poljinos.hr; maja.matosa@poljinos.hr

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 1(2022), str: 491-498

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2201491J

Orginalni naučni rad

DETEKCIJA I KVANTIFIKACIJA PATOGENIH MIKROORGANIZAMA KOD PACIJENATA SA HRONIČNIM PARODONTITISOM PRE I NAKON TRETMANA HLORHEKSIDIN-DIGLUKONATOM

Katarina JOVANOVIĆ¹, Jelena ČARKIĆ², Nadja NIKOLIĆ², Nada NOVAKOVIĆ¹, Miloš HADŽI-MIHAILOVIĆ1, Emina ČOLAK3, Saša ČAKIĆ¹, Jelena MILAŠIN²,

¹Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet, Klinika za parodonotologiju i oralnu medicinu, Beograd, Srbija

²Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet, Institut za humanu genetiku, Beograd, Srbija

3 Klinički centar Srbije, Institut za medicinsku biohemiju, Beograd, Srbija

Izvod

Cilj ovog istraživanja bio je procena efikasnosti rastvora hlorheksidin-diglukonata kao dopune nehirurškoj terapiji (NHT) hroničnog parodontitisa (HP), analizom prisustva i količine parodontopatogenih mikroorganizama u subgingivalnom biofilmu. DNK je izolovana iz uzoraka subgingivalnog biofilma dobijenih od 40 pacijenata sa HP podeljenih u dve grupe (NHT+hlorheksidin i samo NHT kao kontrola) na početku i dva meseca nakon završetka terapije. Prisustvo određenih parodontalnih patogena (A. actinomycetemcomitans, P. gingivalis, E. corrodens, T. denticola, and T. forsythia) detektovano je lančanom reakcijom polimeraze (PCR), a ukupna količina bakterija lančanom reakcijom polimeraze u realnom vremenu (kvantitativni PCR). Incidenca mikroorganizma se smanjila nakon tretmana i u NHT+hlorheksidin i u NHT grupi, ali nije bila statistički značajna u NHT grupi. Statistički značajna redukcija dve bakterijske vrste: T. denticola (P = 0.008) and T. forsythia (P = 0.016), kao i smanjenje ukupne količine bakterija (P = 0.002) bili su prisutni u NHT+hlorheksidin grupi dva meseca nakon završetka terapije. Rezultati ove studije govore u prilog upotrebi hlorheksidin-diglukonata kao dopunskog sredstva u terapiji hroničnog parodontitisa.

Autor za kontakt: Jelena Milasin, Univerzitet u Beogradu, Stomatološki fakultet, Institut za humanu genetiku, Dr Subotica 8, 11000 Beograd, Srbija, Phone: (+381)63 7596550, e-mail: jelena.milasin@stomf.bg.ac.rs

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 53, broj 1(2022), str: 499-512

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2201499B
Pregledni rad

PRISUSTVO RĐE (Uromices viciae-fabae) I BUĐI (Erisiphe poligoni DC)

KOD GRAŠKA (Pisum sativum L.)

Deepa BENIWAL^1*, R.K. DHALL¹, Saurabh YADAV¹, Priti SHARMA²

¹Departman za povrće, Pendžab poljoprivredni univerzitet, Ludhiana-141004, Indija

²Škola za poljoprivrednu biotehnologiju, Pendžab poljoprivredni univerzitet, Ludhiana-141004,

Izvod

Grašak je samooplodna mahunarka sa diploidnim brojem hromozoma 14. Grašak se ekstenzivno gaji i zbog visokog sadržaja proteina je kultura od velikog značaja. Međutim, na uzgoj graška utiču brojni biotički i abiotički stresovi. Gljivične bolesti poput rđe, pepelnice, fuzarioznog uvenuća itd. su najrašireniji biotički stresovi. Rđa i pepelnica nanose veliku štetu usevima I u tropskim I u umerenim krajevima sveta. Upotreba fungicida za suzbijanje biljnih bolesti je dobar pristup, ali prekomerna upotreba fungicida može prouzrokovati zagađenje životne sredine i katastrofe širom sveta, a takođe može izazvati otpornost kod patogena. Stoga, da bi se uklonila ova ograničenja, moraju se koristiti sorte otporne na bolesti. Upotreba otpornih sorti je siguran i efikasan alternativni metod za suzbijanje biljnih bolesti. Globalno je započeto oplemenjivanje na otpornost na rđu i pepelnicu i identifikovan je veliki broj otpornih izvora. Da bi se gen otporanosti uneo u komercijalne sorte graška, potrebno je integrisati molekularne metode sa konvencionalnim tehnikama oplemenjivanja. Do danas je napravljena samo jedna linkage map za otpornost na rđu graška; dok su za pepelnicu mapirana tri gena. Molekularni markeri povezani sa ovim genima mogu se koristiti u programima oplemenjivanja otpornih sorti. Da bi se poboljšala efikasnost selekcije za otpornost na rđu i pepelnicu i poboljšalo stvaranje sorti, mora se koristiti integrisani pristup genomskih resursa, efikasni molekularni alati i alati za fenotipizaciju visoke rezolucije. Pregled rđe graška i pepelnice, strukture patogena, gubitaka prinosa i tehnika oplemenjivanja koje se podrazumevaju za suzbijanje ovih bolesti dat je u ovom preglednom radu.

Autor za kontakt: Deepa Beniwal, Departman za povrće, Pendžab poljoprivredni univerzitet, Ludhiana-141004, Indija, E-mail: deepabeniwal24@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 54, broj 1(2022), str: 513

Srbija

https://doi.org/10.2298/GENSR2201513E

CORRIGENDUM

by

Snežana Mladenović Drinić, Editor of the journal Genetika

request from Xiaohui Qian to remove name from the paper

DETECTING DNA POLYMORPHISM AND GENETIC DIVERSITY

IN A WIDE PISTACHIO GERMPLASM BY RAPD MARKERS

Xiaohui QIAN¹* and Shahram MEHRI²

¹Department of Tourism and Culture, Anhui Finance and Trade Vocational College,

Hefei, China

²Department of Agronomy and Plant Breeding, ParsAbad Moghan Branch, Islamic Azad University, ParsAbad Moghan, Iran