GENETIKA, Vol. 55, 2 (2023)

 

Viliana VASILEVA, Georgi GEORGIEV i Vera POPOVIЖ

GENOTIPSKA SPECIFIИNOST SOJE [Glycine max (L.) MERR.] ZA SADRЋAJ PLASTIDNIH PIGMENTA PRI RAZLIИITIM DATUMIMA SETVE I MEРUREDNOG RAZMAKA [Izvod] [Rad]

 

Maryam Jamshidnia, Sedigheh ASGARY, Mahmoud RAFIEIAN-KOPAEI

PROCENA STRUKTURE I GENETIИKOG DIVERZITETA KOD IRANSKOG MLEИNOG ИIИKA (Silibum marianum L.)  ISSR MARKERIMA [Izvod] [Rad]

 

Basalapura Rangegowda CHANDANA, Sampangi RAMESH, Rotti KIRANKUMAR, Gonal BASANAGOUDA and Mugali Pundalik KALPANA

IZOLACIJA I BIOINFORMATIИKA KARAKTERIZACIJA HOMOLOGA (MuTFL1 i MuLFI) GENA KOJI KONTROLISU RAST VRSTE Macrotiloma uniflorum (Lam.) Verdc.  [Izvod] [Rad]

               

Jovan PAVLOV, Nenad DELIЖ, Zoran ИAMDЋIJA, Gordana BRANKOVIЖ, Nataљa MILOSAVLJEVIЖ, Nikola GRИIЖ, Sofija BOЋINOVIЖ

ANALIZA STABILNOSTI PRINOSA ZRNA HIBRIDA KUKURUZA KASNE GRUPE ZRENJA IZ SRBIJE  [Izvod] [Rad]

 

Mahsa KAVOUSI i Afsaneh DELFANI

Solanum pseudo-capsicum EFFEKTI NA Bax I Bcl-2 EKSPRESIJU GENA I APOPTOZU U MCF-7 ЖELIJSKOJ LINJI [Izvod] [Rad]

Adikant PRADHAN, A. SAO, S. K. NAG, Nilamani DIKSHIT
KONZERVACIJA I PROCENA PROSTORNE I VREMENSKE VARIJABILNOSTI LOKALNIH POPULACIJA PIRINИA U BASTAR REGIJI ИATISGARA, INDIJA [Izvod] [Rad]

Deniz ЄUMNULU

SUPROTNO RAЉIRENOM MIЉLJENJU, SILIBININ NIJE SREDSTVO PROTIV KANCERA NITI SUPLEMENT ZA ZAЉTITU JETRE [Izvod] [Rad]

 

Zine El Abidine FELLAHI, Abderrahmane HANNACHI, Susanne DREISIGACKER, Deepmala SEHGAL, Amor YAHYAOUI, Hamenna BOUZERZOUR

GENETIИKI EFEKTI Rht-B1b I Rht-D1b PATULJASTIH ALELA NA VISINU BILJKE I AGRONOMSKA SVOJSTVA OPLEMENJIVAИKIH LINIJA HLEBNE PЉENICE (Triticum aestivum L.)  [Izvod] [Rad]

 

Yong WANG, Yuling LI, Feng SUN, Guohong WU, Aizezi SUlAIMAN, Shijian BAI, Ronghua ZHAO, Pingfeng GUO

F1 POTOMSTVO “RUBY BEZ SEMENA”Ч “HONGQITEZAO” RAZVIJENO I ODABRANO UPOTREBOM MARKERA ZA SPASAVANJE EMBRIONA I MOLEKULARNIH MARKERA [Izvod] [Rad]

 

Aydın UZUN, Emine DIRIM, Mehmet YAMAN

MORFOLOЉKA I MOLEKULARNA IDENTIFIKACIJA HIBRIDNIH GENOTIPA KASEIJA DOBIJENIH INTRASPECIFIИNOM HIBRIDIZACIJOM  [Izvod] [Rad]

 

Olivera DJORDJEVIЖ MELNIK, Sofija BOЋINOVIЖ, Radmila VUKADINOVIЖ, Marija MILIVOJEVIЖ, Tanja PETROVIЖ, Tomislav ЋIVANOVIЖ, Jelena VANИETOVIЖ

KVALITET SEMENA RECIPROИNIH DVOLINIJSKIH HIBRIDA KUKURUZA I NJIHOVIH RODITELJSKIH KOMPONENT  [Izvod] [Rad]

 

Amit T. ADSUL, Vivek P. CHIMOTE, Dilip S. THAKARE, Milind P. DESHMUKH

MOLEKULARNA KARAKTERIZACIJA DUGOVEĆNOSTI SEMENA SOJE  [Glycine max (L.) Merrill] KORIЉĆENJEM SSR MARKERA [Izvod] [Rad]

 

Ayesha SADDIQA, Asif NADEEM, Maryam JAVED, Tahir YAQUB, Nadia MUKHTAR, Jahanzaib AZHAR, Muhammad Salman TARIQ

ISTRAЋIVANJE CC HEMOKINSKOG RECEPTORA 5 (CCR5) DELTA32 I VARIJANTE GENA KOD BOLESNIKA ZARAЋENIH HIV-om  [Izvod] [Rad]

 

Sena ARDİCLİ i Fazli ALPAY

EFEKTI POLIMORFIZMA GENA MC4R I CACNA2D1 NA SVOJSTVA TRUPA I KVALITET MESA KOD TURSKIH RASA GOVEDA I NJIHOVIH UKRЉTANJA SA HOLЉTAJN-FRIZIJSKOM RASOM [Izvod] [Rad]

Larisa Nikolayevna SKORYKH, Nadezhda Sergeevna SAFONOVA, Arslan Akhmetovich OMAROV,

 Nina Ivanovna EFIMOVA, Konstantin Alexsandrovich KATKOV, Violeta Caro PETROVIC, Natalia Igorevna KIZILOVA

ASOCIJACIJA SNP-ova GH, LEP, MSTN GENA SA KARAKTERISTIKAMA RASTA KOD MESNATIH I MERINO OVACA  [Izvod] [Rad]

 

Bita ALIASGHAR, Saba SANE, Masoud SHEIDAI, Fahime KOOHDAR, Naser KALHOR

ASOCIJATIVNO PROUИAVANJE RS323344 U TEX15 SA NEOPSTRUKTIVNOM AZOOSPERMIJOM U IRANSKOJ POPULACIJI  [Izvod] [Rad]

 

Zeynep DEMİRTAЄ ЄAHİN, Levent MERCAN

ANALIZA GENETSKIH VARIJACIJA KOD TURSKIH DOMAĆIH POPULACIJA GUSAKA I UKRЉTANJA KINESKA Ч EMBDEN KORIЉĆENJEM MIKROSATELITSKIH MARKERA [Izvod] [Rad]

 

Gozde CEYLAN, Sefika Nur GUMUS, Sule SECKIN, Oner SANLI, Selcuk ERDEM, Canan KUCUKGERGIN

GENETIИKE VARIJANTE ENDOTELIJALNE SINTAZE AZOTOKSIDA (eNOS4a/b) I OSETLJIVOST NA KARCINOM BUBREЋNIH ĆELIJA U TURSKOJ POPULACIJI [Izvod] [Rad]

 

Marija VUKOVIЖ, Milica MIHAJLOVIЖ SREJIЖ, Katarina ЉAPIЖ, Vanja TANASIЖ, Verica RADOJIИIЖ, Milica KECKAREVIЖ MARKOVIЖ, Miljana KECMANOVIЖ, Duљan KECKAREVIЖ

EVALUACIJA IRISPLEX SISTEMA ZA PREDIKCIJU BOJE OИIJU U SRPSKOJ POPULACIJI [Izvod] [Rad]

 

Aeer S. D., S. K. JINDAL, S. A. H. PATEL, N. CHAWLA

OCENA KOMBINACIONE SPOSOBNOSTI KOJA OBUHVATA alc, nor I rin MUTANTNE ALELE PARADAJZA U GLAVNOJ I SEZONI KASNE SETVE [Izvod] [Rad]

 

Asuman KAPLAN EVLİCE, Єule KESKİN, Aliye PEHLİVAN, Turgay ЄANAL, Ferda ЬNSAL CANAY, Ramazan AVCIOĞLU, Ayten SALANTUR, Selami YAZAR, Bayram ЦZDEMİR, Mehmet Emin ALYAMAЗ, Gцkhan KILIЗ, Muhsin İbrahim AVCI, Fatma Betьl SADE

KARAKTERISTIKE PRINOSA I KVALITETA GENOTIPOVA DURUM PЉENICE U SUЉNIM USLOVIMA U REGIONU CENTRALNE ANATOLIJE [Izvod] [Rad]

 

Francisco J. AYALA (in memeoriam)

 TWO REVOLUTIONS: COPERNICUS AND DARWIN  [Izvod] [Rad]

 

CORRIGENDUM [Tekst] [Rad]

 

CORRIGENDUM [Tekst] [Rad]

 

CORRIGENDUM [Tekst] [Rad]

 

UREDNIK

RETRACTION NOTE [Tekst] [Rad]

 

 

 

 

Љtampano u „GENETIKA“ Vol. 55 broj 2(2023), str: 455-472

© 2023 Druљtvo genetiиara Srbije
S. Bajiжa 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

UDC 575. 633

https://doi.org/10.2298/GENSR2302455V
Orginalni nauиni rad

GENOTIPSKA SPECIFIИNOST SOJE [Glycine max (L.) MERR.] ZA SADRЋAJ PLASTIDNIH PIGMENTA PRI RAZLIИITIM DATUMIMA SETVE I MEРUREDNOG RAZMAKA

 

Viliana VASILEVA^1*, Georgi GEORGIEV² i Vera POPOVIЖ³

 

¹Institut za kukuruz, Kneћa, Poljoprivredna akademija, Bugarska

²Ogledna stanica za soju i ћitarice, Pavlikeni, Poljoprivredna akademija, Bugarska

³Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija

 

Izvod

Soja [Glycine max (L.) Merr.] je mahunarka i druga najzastupljenija gajena biljka posle kukuruza u svetu. Cilj ovog istraћivanja bio je da se proceni promena sadrћaja ukupnih plastidnih pigmenata u tri sorte soje u zavisnosti od datuma setve i meрurednog razmaka tokom иetiri uzastopne godine (2018-2021). U poljskim uslovima prouиavane su sorte Avigea, Isidor i Richi, posejane u tri roka (I - 28. mart - 05. april; II - 19-24. april; III - 09-14. maj) na razmaku redova 25, 45 i 70 cm.  Plastidni pigmenti (hlorofil a, hlorofil b, karotenoidi) odreрivani su u sveћim biljnim uzorcima u poиetku faze formiranja mahuna. Izraиunati su ukupan sadrћaj plastidnih pigmenata i odnos hlorofil a/hlorofil b i hlorofil a + hlorofil b/karotenoidi. Ukupan sadrћaj plastidnih pigmenata varirao je po godinama i sortama u zavisnosti od datuma setve i meрurednog razmaka. Datum setve je utvrрen kao faktor sa snaћnijim uticajem na sadrћaj plastidnih pigmenata u odnosu na meрuredni razmak. U proseku za navedeni period utvrрeno je da se ukupni sadrћaj plastidnih pigmenata kod sorte Avigea smanjio u odnosu na prvi datum setve na sva tri reda, љto je bilo najizraћenije na 45 cm. Smanjenje je dostiglo 25,59% u drugom roku i 19,02% u trećem roku setve. Najjaиi uticaj roka setve na sadrћaj plastidnih pigmenata uoиen je kod sorte Riиi trećeg roka setve, gde je povećanje iznosilo do 64,33% pri razmaku izmeрu 25 cm i do 36,02% pri razmaku izmeрu redova od 70 cm u odnosu na prvi rok setve. Faktor razmaka u redovima je imao manji efekat - za sortu Avigea zabeleћeno je smanjenje od 12,31% na drugi datum setve i razmak izmeрu redova od 45 cm u poreрenju sa razmakom izmeрu redova od 70 cm  za sortu Richi za 15,79% na prvi datum i razmak redova 45 cm. Odnos hlorofil a/hlorofil b se smanjio kod razmaka izmeрu redova od 25 u drugom (za Isidor i Richi) i trećem roku setve (za Avigea i Isidor).

 

Autor za kontakt: Viliana Vasileva, Institut za kukuruz, 5835 Knezha, Poljoprivredna akademija, Bugarska,

E-mail:viliana.vasileva@gmail.com 

Povratak na sadrћaj

 

Љtampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 2(2023), str: 473-490

© 2023 Druљtvo genetiиara Srbije
S. Bajiжa 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

                                                                                                                                                                 

UDC 575. 630
https://doi.org/10.2298/GENSR2302473J
Orginalni nauиni rad

 

 

PROCENA STRUKTURE I GENETIИKOG DIVERZITETA KOD IRANSKOG MLEИNOG ИIИKA (Silibum marianum L.)  ISSR MARKERIMA

 

Maryam Jamshidnia¹, Sedigheh ASGARY², Mahmoud RAFIEIAN-KOPAEI³

 

¹Odsek za oplemenjivanje biljaka i biotehnologiju, Univerzitet za poljoprivredne nauke

i prirodne resurse Sari (SANRU), Sari, Iran

²Centar za kardiovaskularna istraћivanja u Isfahanu, Institut za kardiovaskularna istraћivanja, Univerzitet medicinskih nauka u Isfahanu, Isfahan, Iran

³Centar za istraћivanje medicinskih biljaka, Institut za osnovne zdravstvene nauke, Univerzitet medicinskih nauka Shahrekord, Shahrekord, Iran

 

Izvod

Cilj ovog istraћivanja bio je ispitivanje genetiиkih varijacija uzoraka iranske S. marianum koriљćenjem ISSR markera. Dvadeset devet primeraka iz razliиitih regiona Irana i uzorak iz Maрarske je odabrano i ocenjeno pomoću 19 ISSR prajmera. Detektovana je jasna љema traka koju je proizvelo 9 prajmera i ukupno 85 ponovljivih polimorfnih traka. Prajmeri ​​ISSR7 i ISSR8 identifikovali su najpolimorfniji informacioni sadrћaj (PIC) sa 100% meрu svim prajmerima. U testiranim uzorcima, sadrћaj informacija o polimorfizmu (0,45), procenat polimorfnosti (83 %) i Љenonov indeks informacija (0,53) procenjuju visok nivo genetsiиke varijacije. Na osnovu Ћakardovog rastojanja, molekularne osobine klaster analize sa UPGMA metodom su uzete u obzir, a uzorci su grupisani u devet klastera љto je i potvrрeno analizom glavnih koordinata. Bajesovom strukturnom analizom identifikovana su иetiri klastera, a 12 jedinki je zadrћano unutar meљanih klastera. Prema nalazima, ISSR markeri se mogu smatrati moćnim sredstvom za detekciju genetiиkog diverziteta uzoraka S. marianum. Rezultati ukazuju na postojanje velike varijacije meрu iranskim uzorcima S. marianum za poиetak programa oplemenjivanja.

 

Autor za kontakt: Maryam Jamshidnia, Odsek za oplemenjivanje biljaka i biotehnologiju, Univerzitet za poljoprivredne nauke i prirodne resurse Sari (SANRU), Sari, Iran; Phone: +989132068624, E-mail: m.jamshidnia@stu.sanru.ac.ir

 

Povratak na sadrћaj

 

 

Љtampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 2(2023), str: 491-503

© 2023Druљtvo genetiиara Srbije
S. Bajiжa 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2302491C

                                                          Orginalni nauиni rad

 

 

 

 

IZOLACIJA I BIOINFORMATIИKA KARAKTERIZACIJA HOMOLOGA

(MuTFL1 i MuLFI) GENA KOJI KONTROLISU RAST VRSTE Macrotiloma uniflorum (Lam.) Verdc.

 

Basalapura Rangegowda CHANDANA, Sampangi RAMESH*, Rotti KIRANKUMAR,

Gonal BASANAGOUDA and Mugali Pundalik KALPANA

 

Odeljenje za genetiku i oplemenjivanje biljaka, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet poljoprivrednih nauka, Bangalor, Karnataka, Indija

 

Izvod

Tip rasta (nedetrminisan/determinisan) je jedna od evolucijski oblikovanih, ekonomski vaћnih biljnih arhitektonskih osobina zrnastih mahunarki, ukljuиujući Macrotiloma uniflorum (Lam.). Poznato je da geni Arabidopsisa AtTFL1 i AtLFI i ​​njihovi homolozi u drugim vrstama mahunarki kontroliљu naиin rasta. Uzimajući znake iz visoko konzerviranih domena u proteinima kodiranih TFL1 i LFI genima, izolovali smo homologe Macrotiloma uniflorum (Lam.) (MuTFL1 i MuLFI) koristeći prajmere dizajnirane za oиuvane domene. MuTFL1 i MuLFI homolozi su izolovani i sekvencionirani koriљćenjem Sangerovog protokola sekvenciranja. Nukleotidne sekvence MuTFL1 i MuLFI homologa su prevedene u njihove odgovarajuće sekvence aminokiselina koriљćenjem „EkPASi“ alata. BLAST analiza prevedenih aminokiselinskih sekvenci MuTFL1 i MuLFI homologa pokazala je veliku sliиnost sa onima TFL1 i LFI homologa soje i graљka. Viљestruko poravnanje nukleotidnih sekvenci MuTFL1 i MuLFI sa srodnim mahunarkama i model vrsta (Medicago sp. i Lotus japonicas) koriљćenjem „ClustalV“ otkrilo je prisustvo иetiri SNP mesta u MuTFL1 i tri nesinonimna SNP u MuLFI. Ovi rezultati sugeriљu da MuLFI moћe biti glavni regulator naиina rasta kod ove vrste za razliku od drugih mahunarki gde je TFL1 prijavljen kao kljuиni gen koji kontroliљe vrsturasta. Zamena glutamina u (determinisani genotipovi) sa histidinom (nedeterminisani genotipovi) u LFI kodiranom proteinu je izgleda bila uzrok prelaska sa nedetrminisanog na determinisani tip rasta. Ovi rezultati se razmatraju u vezi sa strategijama oplemenjivanja sorti sa ћeljenim tipom rasta.

 

Autor za kontakt: Sampangi Ramesh, Department of Genetics and Plant Breeding, College of Agriculture, University of Agricultural Sciences, Bangalore, Karnataka, India, Phone +919480704010, E-mail: ramesh_uasb@rediffmail.com

 

 

Povratak na sadrћaj

 

 

Љtampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 2(2023), str: 505-522

© 2023 Druљtvo genetiиara Srbije
S. Bajiжa 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

 

UDC 575.633.15
https://doi.org/10.2298/GENSR2302505P
Orginalni nauиni rad

 

 

ANALIZA STABILNOSTI PRINOSA ZRNA HIBRIDA KUKURUZA KASNE GRUPE ZRENJA IZ SRBIJE

 

Jovan PAVLOV^1*, Nenad DELIЖ¹, Zoran ИAMDЋIJA¹, Gordana BRANKOVIЖ²,

Nataљa MILOSAVLJEVIЖ³, Nikola GRИIЖ¹, Sofija BOЋINOVIЖ¹

 

¹Institut za kukuruz “Zemun Polje”, Beograd, Srbija

²Univerzitet u Beogradu; Poljoprivredni fakultet; Katedra za genetiku, oplemenjivanje biljaka i semenarstvo; Beograd, Srbija

³Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Katedra za matematiku i fiziku, Beograd, Srbija

 

Izvod

Ciljevi ovog istraћivanja su: i) ocena parametrijskih i neparametrijskih pokazatelja stabilnosti prinosa zrna hibrida kukuruza kasne grupe zrenja, ii) utvrрivanje korelacija izmeрu pokazatelja stabilnosti i njihovog grupisanja. Osam hibrida FAO 700 grupe zrenja (ZP1-ZP7, kontrola (Ch)) su testirani za prinos zrna tokom viљelokacijskog ogleda u Srbiji sa pet lokaliteta i dve godine. Suma rangova za testirane hibride kukuruza je bila u intervalu od 37 (ZP6) do 146 (ZP4). Na osnovu analize stabilnosti utvrрeno je da je najstabilniji hibrid ZP6 sa sumom rangova 37, proseиnim rangom 1,8, i standardnom devijacijom proseиnog ranga po sredinama od 1,5, a da je najprinosniji ZP1 koji je bio drugi po stabilnosti. Analiza glavnih komponenti je pokazala postojanje dve grupe pokazatelja stabilnosti: I grupa-koeficijent varijacije (CV_i), koeficijent regresije po Eberhart i Russel (b_i), koeficijent regresije po Perkins i Jinks (B_i), komponenta varijanse interakcije (θ_(i)), koeficijent determinacije (), II grupa- devijacija od regresije po Eberhart i Russel , ekovalenca po Wricke   varijansa stabilnosti po Shukla  devijacija od regresije po Perkins i Jinks , indeks superiornosti  proseиna razlika ranga genotipa po sredinama varijansa ranga genotipa po sredinama (, suma odstupanja ranga svakog genotipa u odnosu na proseиni rang , suma kvadrata ranga za svaki genotip u odnosu na proseиni rang -neparametrijski pokazatelji stabilnosti po Thennarasu,  komponenta proseиne varijanse (θ_i), suma rangova po Kang (KR_i). Pearson-ova korelaciona analiza je ukazala da je koriљжenje svih pokazatelja stabilnosti suviљno i da se moћe izabrati jedan od dva:  , b_i ili B_i,  ili θ_i, ili θ_i.

 

Autor za kontakt: Jovan Pavlov, ¹Institut za kukuruz “Zemun Polje”, Slobodana Bajiжa 1, 11185 Beograd, Srbija, email.jpavlov@mrizp.rs

 

Povratak na sadrћaj

 

Љtampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 21(2023), str: 523–536

© 2023 Druљtvo genetiиara Srbije
S. Bajiжa 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2302523K

                                        Orginalni nauиni rad

 

 

 

Solanum pseudo-capsicum EFFEKTI NA Bax I Bcl-2 EKSPRESIJU GENA I APOPTOZU U MCF-7 ЖELIJSKOJ LINJI

 

Mahsa KAVOUSI i Afsaneh DELFANI

 

Odsek za biologiju, ogranak Istoиni Teheran, Islamski univerzitet Azad, Teheran, Iran

 

Izvod

U ovoj studiji istraћen je efekat ekstrakta Solanum pseudo-capsicum na ćelijsku liniju MCF-7. Kontrolna ćelijska linija u ovoj studiji bila je ćelijska linija fibroblasta koћe HFF. Ćelije su bile izloћene tretmanu 24h, 48h i 72h respektivno. Zatim je procenjena viabilnost  dvostrukih ćelijskih linija koriљćenjem MTT testa. Rezultati su pokazali da je 72-иasovni tretman biljnim ekstraktom u koncentraciji IC₅₀ imao najveći efekat na smrt ćelija raka. Rezultati protoиne citometrije su pokazali da se nakon 48 sati tretmana biljnim ekstraktom u koncentraciji IC₅₀ javlja najveća stopa indukovane apoptoze. Zatim je izvrљen RT PCR test da bi se izmerile promene u ekspresiji Bax i Bcl-2 gena. Referentni gen u ovoj studiji je bio β-actin. Rezultati ovog istraћivanja pokazali su da je u ćelijama raka tretiranim biljnim ekstraktom povećana ekspresija Bax pro-apoptotiиkog gena i smanjena ekspresija anti-apoptotiиkog gena Bcl-2. Stoga je 72-иasovni tretman imao najveći efekat na povećanje ekspresije Bax gena i smanjenje ekspresije gena Bcl-2. Zbog niћih neћeljenih efekata biljaka u poreрenju sa konvencionalnim hemijskim lekovima koji se koriste u leиenju raka, moguće je preduzeti efikasan korak u leиenju ove bolesti koriљćenjem novih metoda u identifikaciji efikasnih biljnih jedinjenja i njihovom preиiљćavanju.

 

Autor za kontakt: Mahsa Kavousi, Department of Biology, East Tehran Branch, Islamic Azad University, Tehran, Iran, Tel/Fax: ++989127380035, Email: mkavoosi@iauet.ac.ir

 

Povratak na sadrћaj

 

 

Љtampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 2(2023), str:537-552

© 2023 Druљtvo genetiиara Srbije
S. Bajiжa 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

 

UDC 575.633
https://doi.org/10.2298/GENSR2302537P
Orginalni nauиni rad

 

 

 

 

KONZERVACIJA I PROCENA PROSTORNE I VREMENSKE VARIJABILNOSTI LOKALNIH POPULACIJA PIRINИA U BASTAR REGIJI ИATISGARA, INDIJA

 

Adikant PRADHAN¹, A. SAO², S. K. NAG³, Nilamani DIKSHIT^4*

 

 ¹S.G. Poljoprivredni fakultet i istraћivaиka stanica, IGKV, Jagdalpur-494001, Indija

²Poljoprivredni koledћ, IGKV, Raipur-492012, Indija

³Krishi ​​Vigian Kendra, IGKV, Bastar- 494005, Indija

⁴ICAR-Indijski institut za istraћivanje travnjaka i stoиne hrane, Jhansi -284003, Indija

 

Izvod

Pirinaи (Oriza sativa L.) je osnovna hrana za viљe od polovine svetske populacije. U Indiji, obezbeрuje sigurnost hrane i ishranu za viљe od dve trećine stanovniљtva i doprinosi 20-25% u indijskoj poljoprivredi. Drћava Иatisgar ima bogatu genetsku raznovrsnost gajenih i divljih srodnika pirinиa. Gajenje pirinиa se praktikuje u nekoliko agroekoloљkih uslova, u rasponu od ekosistema pirinиa sa planinskim kiљom, ekosistema pirinиa sa kiљom, ekosistema pirinиa sa navodnjavanjem i ekosistema pirinиa sklonog poplavama. Opseћna terenska istraћivanja i liиni intervjui sprovedeni su u okrugu Bastar u Иatisgarhu, Indija, od septembra do novembra tokom 2017-2019, a uzorci pirinиa su prikupljeni. Tokom terenskog pregleda, prikupljene su ukupno 193 sorte koje se razlikuju po karakteristikama semena tj. prikupljene su crvene, tamnocrvene, svetlo crvene i bele boje zrna. Veliиina zrna sorti se kreće od vitkih do masnih tipova, a duћina zrna varira od dugaиkih (8,1 do 11,0 mm), srednjeg (5,0 do 8,0 mm) do malih (2,5 do 4,0 mm). Crveni pirinaи je veoma omiljen meрu plemenskim ljudima u regionu zbog svoje boje i ukusa sa sporom svarljivoљću jer im odrћava energiju duћe vremena na polju. Od ukupno prikupljenih sorti iz regiona, 41 sorta je zabeleћena kao tip crvenog zrna, 36 u kategoriji smeрeg pirinиa i pet u svetlobraon tipu. Regresiona linija bila je R²= 0,211 u poreрenju boje semena i zrna.

Autor za kontakt: Nilamani Dikshit, Division of Crop Improvement, ICAR-Indian Grassland and Fodder Research Institute, Jhansi -284003, India, email nilamani.dikshit@icar.gov.in 

 

Povratak na sadrћaj

 

 

Љtampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 2(2023), str:553-564

© 2023  Druљtvo genetiиara Srbije
S. Bajiжa 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

 

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2302553S

                                                    Orginalni nauиni rad

 

 

 

SUPROTNO RAЉIRENOM MIЉLJENJU, SILIBININ NIJE SREDSTVO PROTIV KANCERA NITI SUPLEMENT ZA ZAЉTITU JETRE

 

​Deniz ЄUMNULU^*

 

Centar za primenu i istraћivanje razvoja tehnologije (TUTAGEM), Univerzitet Trakija, Jedrene, Turska

 

Izvod

Silibinin je flavinoid koji je glavna komponenta biljke иiиka i љiroko se koristi љirom sveta, jer se smatra da ima zaљtitno i antikancerogeno dejstvo na jetru. U ovoj studiji, suprotno onome љto je opљte poznato, cilj je bio da se pokaћe da silibinin nije ni zdrav dodatak za zaљtitu jetre, niti sredstvo protiv raka za ćelije hepatocelularnog raka. U tu svrhu, molekularni efekti silibinina su ispitivani u ćelijama HepG2 (hepatocelularni kancer) i AML-12 (zdrava jetra). Citotoksiиne koncentracije silibinina ispitane su MTT analizom. Proliferacija ćelija testovima zarastanja rana, intracelularna apoptoza i deoba ćelija demonstrirani su fluorescentnim mikroskopskim snimanjem putem Aneksina V/PI i Hoechst 34580 bojenja. Promene nivoa ekspresije gena su ispitivane RT-PCR metodom. U studiji, IC50 vrednosti su izraиunate  739,9 mM za AML-12 i 1,35 M za HepG2 za 24 h, 529,23 µM za AML-12 i 15,51 mM za HepG2 za 48 h primene silibinina. Iz ovih podataka, vrednost IC50 od 48 h primene silibinina za AML-12 ćelijsku liniju je rezultirala smanjenjem koliиine AML-12 ćelija, dok je povećanje HepG2 ćelija. Studije fluorescentnog bojenja pokazuju da je doљlo do intenzivne proliferacije u ćelijama HepG2, dok je vaћan apoptotiиki efekat izazvan u ćelijskoj liniji AML-12 kao rezultat primene 529,23 µM silibinina. Takoрe, svi nivoi ekspresije proliferacije i onkogena su povećani u HepG2 ćelijama, ali nivoi ekspresije Akt, ErbB2 su smanjeni u AML-12 ćelijama, dok su nivoi ekspresije gena za popravku APEKS1 DNK, CuZn-SOD oksidativni stres povećani. Kao rezultat, utvrрeno je da je primena 529,23 µM silibinina citotoksiиna za ćelije AML-12, kao i proliferativni efekat na HepG2.

 

 

Autor za kontakt: Deniz Єumnulu, Centar za primenu i istraћivanje razvoja tehnologije (TUTAGEM), Univerzitet Trakija, Jedrene, Turska, Phone:+90 (546) 938 05 92, E-mail: denizsumnulu@trakya.edu.tr

 

Povratak na sadrћaj

 

 

Љtampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 2(2023), str: 565-581

© 2023 Druљtvo genetiиara Srbije
S. Bajiжa 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

UDC 575.633.11
https://doi.org/10.2298/GENSR2302565F
Orginalni nauиni rad

 

 

 

GENETIИKI EFEKTI Rht-B1b I Rht-D1b PATULJASTIH ALELA NA VISINU BILJKE

I AGRONOMSKA SVOJSTVA OPLEMENJIVAИKIH LINIJA HLEBNE PЉENICE

 (Triticum aestivum L.)

 

Zine El Abidine FELLAHI^1,2,*, Abderrahmane HANNACHI³, Susanne DREISIGACKER⁴, Deepmala SEHGAL⁴, Amor YAHYAOUI⁴, Hamenna BOUZERZOUR^2,5

 

¹Odjeljenje za agronomske nauke, Fakultet prirodnih nauka, nauke o ћivotu i Zemlji i univerzumu, Univerzitet Mohamed El Bachir El Ibrahimi iz Bordj Bou Arreridj, 34030, Alћir

²Laboratorija za valorizaciju prirodnih bioloљkih resursa, Fakultet prirodnih nauka Univerziteta Ferhat Abbas Setif-1, 19000, Alћir

³Nacionalni institut za agronomska istraћivanja Alћira (INRAA), jedinica Setif, 19000, Alћi.

⁴Meрunarodni centar za poboljљanje kukuruza i pљenice (CIMMYT) Carretera Meksiko-Verakruz CP 56130. Tekskoko, Estado de Meksiko, Meksiko

⁵Odsek za ekologiju i biologiju biljaka, Fakultet prirodnih nauka Univerziteta Ferhat Abbas Setif-1, 19000, Alћir

 

 

Izvod

Visina biljke je vaћna agronomska osobina vezana za arhitekturu biljke i prinos zrna kod pљenice. Istraћivali smo efekte polu-patuljastih alela Rht-B1b i Rht-D1b neosetljivih na giberelinsku kiselinu (GA) u setu od 599 F4:5 linija za oplemenjivanje jare pљenice uzgajanih u kiљovitim uslovima i uslovima dodatnog navodnjavanja u regionu polusuљne visoravni Setif. (Alћir). Genotipizacija dijagnostiиkih markera je izvrљena koriљćenjem kompetitivnih alel specifiиnih PCR testova. Rht-B1b mutantni alel je bio prisutan u 66% ispitivanih linija, dok je alel Rht-D1b pronaрen samo u 8% linija. U odnosu na divlji tip, Rht-B1b ili Rht-D1b sami su smanjili visinu biljke za 16,0 i 16,3% u kiљnim, odnosno za 20,7 i 21,8% u navodnjavanim sredinama. Dva patuljasta alela kada su kombinovana smanjila su visinu za 39,3 i 56,6% u kiљnim uslovima i u navodnjavanju, respektivno. Polupatuljaste linije za uzgoj su generalno nadmaљile visoke genotipove u pogledu prinosa i komponenti prinosa, ukljuиujući broj zrna po klasu i indeks ћetve, bez obzira na okruћenje. Pored toga, nadzemna biomasa je smanjena u većini niskih linija, u poreрenju sa njihovim visokim genotipovima u razliиitim sredinama. Takoрe demonstrirana je jasno smanjenje prinosa i komponenti prinosa za Rht-B1b + Rht-D1b kod linija sa dvostruko patuljastim poreklom.

 

Autor za kontakt: Zine El Abidine Fellahi, Department of Agronomic Sciences, Faculty of Natural, Life and Earth Sciences and the Universe, University Mohamed El Bachir El Ibrahimi of Bordj Bou Arreridj, 34030, Algeria. E-mail : zinou.agro@gmail.com / zineelabidine.fellahi@univ-bba.dz

 

Povratak na sadrћaj

 

 

Љtampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 2(2023), str: 583-595

© 2023 Druљtvo genetiиara Srbije
S. Bajiжa 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2302583W
Orginalni nauиni rad

 

 

 

F1 POTOMSTVO “RUBY BEZ SEMENA”Ч “HONGQITEZAO” RAZVIJENO

I ODABRANO UPOTREBOM MARKERA ZA SPASAVANJE EMBRIONA

I MOLEKULARNIH MARKERA

 

Yong WANG¹, Yuling LI¹, Feng SUN^*, Guohong WU, Aizezi SUlAIMAN, Shijian BAI, Ronghua ZHAO, Pingfeng GUO

 

Institut za istraћivanje groћрa i dinja Autonomne regije Xinjiang Uygur, grad Shanshan, Autonomna regija Xinjiang Uygur, 838200 Kina

 

Izvod

Groћрe bez semena igra vaћnu ulogu u proizvodnji sveћe i suve hrane. Stvaranje novih sorti hibridizacijom sa sortama bez semena kao ћenskim roditeljima najefikasniji je naиin oplemenjivanja sorti bez semena. Ipak, embrioni sorti bez semena ne mogu se normalno razviti tako da je teљko dobiti hibridno potomstvo od hibridnog ћenskog roditelja. Pored toga, vinova loza je viљegodiљnja vrsta drveжa s visokoheterozigotnim genima s dugim ciklusom razmnoћavanja i niskom efikasnoљжu. U ovoj studiji, tehnika spaљavanja embriona koriљжena je za dobijanje hibridnog potomstva ukrљtavanjem “Ruby bez semena” kao ћenskog roditelja i “Hongqitezao” kao muљkog, иime se reљava problem da sorte bez semena ne mogu biti ћenski roditelj; tehnologija molekularnih markera koriљжena je da bi se reљili problemi dugog ciklusa oplemenjivanja i niske efikasnosti. TP-M13-SSR tehnika je koriљжena za obavljanje autentniиkog oplemenjivanja. SCAR marker SCF27-2000 koriљжen je za otkrivanje svojstava hibridnih biljaka bez semena, fenotipska svojstva koriљжena su za proveru rezultata molekularnih markera, a SSR markeri vezani uz svojstva bez semena VMC7F2, VrSD10 i P3_VvAGL11 koriљжeni su za otkrivanje i proveru genotipova pojedinih biljaka s nekonzistentnim rezultatima dobijenih na ova dva naиina. Rezultati su pokazali da je ukupno dobijeno 384 hibirdnih potomaka, te je stopa hibridiziracije 84.43%. Identifikovani su fenotipovi semena 163 plodonosne biljke, a koincidencija fenotipskih i genotipskih analiza bila je 95.71%. Dodatno, 305 F1 biljaka otkriveno je upotrebom SCF27-2000 markera dok je stopa prekida bila 64.92%. Ova studija pokazuje da je spaљavanje embriona efikasan naиin za oplemenjivanje kultivara groћрa bez semena, a primena molekularnih markera mogla bi da olakљa rano identifikovanje hibridnih svojstava i poboljљa efikasnost oplemenjivanja.

 

Autor za kontakt: Feng Sun, Research Institute of Grape and Melon of Xinjiang Uygur Autonomous Region, Shanshan County, Xinjiang Uygur Autonomous Region, 838200, China, Telephone：0995-8382064, E-mail: sunfeng8302871@163.com

 

Povratak na sadrћaj

 

 

Љtampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 2(2023), str: 597-610

© 2023 Druљtvo genetiиara Srbije
S. Bajiжa 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

 

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2302597U

                                                                                 Orginalni nauиni rad

 

 

 

MORFOLOЉKA I MOLEKULARNA IDENTIFIKACIJA HIBRIDNIH GENOTIPA KASEIJA DOBIJENIH INTRASPECIFIИNOM HIBRIDIZACIJOM

 

Aydın UZUN¹, Emine DIRIM ^2*, Mehmet YAMAN ³

 

¹Univerzitet Ercies, Poljoprivredni fakultet, Odsek za hortikulturu, Kajseri, Turska.

²Univerzitet Ercies, Poljoprivredni fakultet, Odsek za poljoprivrednu biotehnologiju, Kajseri, Turska.

³Univerzitet Erciies, Poljoprivredni fakultet, Odsek za hortikulturu, Kajseri, Turska.

 

Izvod

Kajsija je jedna od vaћnih koљtiиavih voća koje se proizvode u svetu. U ovoj studiji, genetske varijacije su istraћivane na osnovu SRAP markerske tehnike i morfoloљkih podataka u 120 genotipova i roditeljskih biljaka dobijenih inbridingom u nekim sortama kajsije kao љto su Ninfa, Proce de Tirinthe, Palstein, Hacıhaliloglu, Hasanbei, Aprikoz i Kabaası. U studiji je koriљćeno 15 razliиitih kombinacija SRAP markera i dobijeno je ukupno 105 traka od kojih je 76 odreрeno kao polimorfno. Proseиne duћine baza ovih prajmera su izmeрu 200-1700 bp, proseиan broj polimorfnih traka po prajmeru je 7,0. Srednja vrednost polimorfizma je 71,64%. Koeficijent sliиnosti u dendrogramu kreiranom po UPGMA metodi bio je izmeрu 0,61 i 0,96. Prema dendrogramu formirane su 2 glavne grupe. Najbliћi genotipovi imaju indeks sliиnosti od 0,96. U analizi morfoloљke karakterizacije ispitano je 120 hibridnih jedinki po 19 kriterijuma UPOV. Nisu naрene varijacije u pogledu broja nektarijuma peteljki, dominantnog broja i karakteristika oblika peteljki. Varijacije izmeрu hibrida utvrрene su u pogledu 16 karakteristika kao љto su razvoj biljke, habitus biljke, koliиina grananja u stablu, karakteristike listova i izdanaka. 119 hibrida je pokazalo „crvenkastosmeрu“ obojenost, 87 hibrida proseиan vrh lista, a 116 biljaka „dvostruku nazubljenu“ u smislu rezova na ivici lista. 84 hibrida su pokazala srednju inciziju peteljki, 101 hibrid je pokazao srednju debljinu peteljki, a 117 biljaka je pokazalo slabu antocijansku obojenost peteljki. Predviрa se da će morfoloљke i molekularne analize hibridnih biljaka omogućiti razvoj novih sorti i genotipova kandidata za podloge. Sa rezultatima ove studije, genetske varijacije i morfoloљke klasifikacije utvrрene u genotipovima će voditi ka daljim studijama o programima stvaranja hibrida kajsije.

 

Autor za kontakt: Emine Dirim, Erciyes University, Faculty of Agriculture, Department of Agricultural Biotechnology, Kayseri, Turkey; E-mail: e.arikan.drm@gmail.com       

 

Povratak na sadrћaj

 

 

Љtampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 2(2023), str: 611–629

© 2023 Druљtvo genetiиara Srbije
S. Bajiжa 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

 

UDC 575.633.15
https://doi.org/10.2298/GENSR2302611D

                                                                                 Orginalni nauиni rad

 

 

 

 

KVALITET SEMENA RECIPROИNIH DVOLINIJSKIH HIBRIDA KUKURUZA

 I NJIHOVIH RODITELJSKIH KOMPONENTI

 

Olivera DJORDJEVIЖ MELNIK^1*, Sofija BOЋINOVIЖ¹, Radmila VUKADINOVIЖ², Marija MILIVOJEVIЖ², Tanja PETROVIЖ², Tomislav ЋIVANOVIЖ³, Jelena VANИETOVIЖ¹

 

¹Odeljenje za oplemenjivanje, Institut za kukuruz Zemun Polje, Zemun Polje - Beograd, Republika Srbija

²ISTA akreditovana Laboratorija za ispitivanje semena, Institut za kukuruz Zemun Polje, Zemun Polje - Beograd, Republika Srbija

³ Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu

                                                                                                                                     

Izvod

Cilj ovog istraћivanja bilo je ispitivanje reciproиnog efekta kod 10 F1 hibrida kukuruza u fazi klijanja, kao i njihovih roditeljskih inbred linija. Prema ISTA standardima koriљжeni su standardni test klijavosti (SGT), cold-test (CT) i test pojave primarnog korena (radicle emergeny test - RE). Po pet hibrida imalo je po jednu zajedniиku inbred liniju Lancaster osnove i ispitivano je pet ranih i pet kasnih hibrida kukuruza. Znaиajan reciproиni efekat dobijen je za RE i tri od иetiri parametra iz SGT za prvih pet ranih hibrida, dok je za kasne hibride samo RE bio znaиajan. Primentom CT nije bilo znaиajnih reciproиnih razlika. Љto se tiиe linija, dve Lancaster linije su se pokazale bolje kao materinska komponenta u ispitivanim hibridima u odnosu na ne-Lancaster linije, dok u ispitivanjima per se nisu pokazale ovo svojstvo. Heterozis u odnosu na prosek roditelja (MPH) bio je u proseku 44,26% u RE testu, 6,27 % u SGT testu i 0,64% u CT testu. Kod MPH nije bilo pravilnosti u pogledu reciproиnih ukrљtanja. Svi ovi rezultati ukazuju na kompleksnost nasleрivanja klijavosti u uslovima razliиitih testova, kao i fenomena heterozisa u ovom ranom uzrastu biljaka kukuruza. 

 

Autor za kontakt: Olivera Djordjeviж Melnik, Breeding department, Maize Research Institute Zemun Polje, Slobodana Bajiжa 1, 11185 Zemun Polje - Belgrade, Republic of Serbia, Phone.: ++381648406056, E-mail: djolivera@mrizp.rs

 

Povratak na sadrћaj

 

Љtampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 2(2023), str: 631-645

© 2023 Druљtvo genetiиara Srbije
S. Bajiжa 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

 

UDC 575.633
 https://doi.org/10.2298/GENSR2302631A
Orginalni nauиni rad

 

 

 

MOLEKULARNA KARAKTERIZACIJA DUGOVEĆNOSTI SEMENA SOJE

 [Glycine max (L.) Merrill] KORIЉĆENJEM SSR MARKERA

 

Amit T. ADSUL^1*, Vivek P. CHIMOTE², Dilip S. THAKARE¹, Milind P. DESHMUKH³

 

¹Odeljenje za genetiku i oplemenjivanje biljaka, Mahatma Phule Krishi ​​Vidiapeeth, Rahuri 413722 Ahmednagar (MH) Indija

²Odeljenje za botaniku, Biotehnoloљki centar na drћavnom nivou, Mahatma Phule Krishi, Indija

³Agriculture Research Station, Kasbe Digraj 416310 Sangli (MH) Indija

 

 

Izvod

Soja je najvaћnija uljarica u tropskim i suptropskim delovima sveta, naћalost, nema dovoljno sposobnosti za dugoveиnost semena. Na njega snaћno utiиe okruћenje (temperatura i relativna vlaћnost) tokom formiranja semena, ћetve i skladiљtenja. Oznaиavanje markera vezanih za dugoveиnost semena u ukrљtanjima (Birsa Soia1 Ч DS-228) koji su genotipovi dobri i loљi za skladiљtenje, uraрeno je koriљćenjem 26 SSR prajmera. Polimorfizam je primećen izmeрu genotipova koji se razlikuju po osobinama dugoveиnosti semena za љest parova prajmera, tj. Sat_162, Satt632, Sat_202, Satt523, Satt184 i Satt460, meрu njima QTL za otpornost omotaиa semena, SCH 1-2 povezani sa Satt632 amplifikovali su razliиite markere. Grupna segregantna analiza je sprovedena koriљćenjem SSR markera u segregaciji 93 F2 populacije. Satt632-237 bp marker je dalje validiran u pojedinaиnoj populaciji biljaka F2. Utvrрeno je da su genotip Birsa Soya1 i marker Satt632-237 bp usko povezani sa dugotrajnoљću semena soje. Dakle, prajmer Satt632 je marker za oplemenjivanje uz pomoć markera, povezan sa dugoveиnoљжu semena i otpornosti omotaиa semena na lokusu qSCH1-2 koji je prisutan na hromozomu A2. Svojstvo dugoveиnosti semena je regulisano jednim ili sa nekoliko gena sa posmatranim odnosom segregacije od 3,65:1 u odnosu na oиekivani odnos segregacije 3:1. Analiza gena kandidata na qSCH1-2 lokusu, ukazuje na ulogu ili proteina regulisanog brasinosteriodom ili pentatrikopeptida, znaиajnog za regulisanje dugoveиnosti semena.

 

Autor za kontakt: Amit T. Adsul, Department of Genetics and Plant Breeding, MPKV, Rahuri 413722 Ahmednagar (MH) India. E-mail: amitadsul444@gmail.com

 

Povratak na sadrћaj

                                                                                                                                                                                                                               

Љtampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 2(2023), str: 647-654

© 2023 Druљtvo genetiиara Srbije
S. Bajiжa 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

 

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2302647S

 Orginalni nauиni rad

 

 

ISTRAЋIVANJE CC HEMOKINSKOG RECEPTORA 5 (CCR5) DELTA32

 I VARIJANTE GENA KOD BOLESNIKA ZARAЋENIH HIV-om

 

Ayesha SADDIQA¹, Asif NADEEM^2*, Maryam JAVED¹, Tahir YAQUB³, Nadia MUKHTAR³, Jahanzaib AZHAR², Muhammad Salman TARIQ⁴

 

¹Institut za biohemiju i biotehnologiju, Univerzitet veterinarskih i animalnih nauka, Lahor, Pakistan

²Odsek za biotehnologiju, Virtuelni univerzitet Pakistana, Lahor, Pakistan

³Institut za mikrobiologiju, Univerzitet veterinarskih i animalnih nauka, Lahor, Pakistan

⁴Farmaceutski fakultet, Odsek za farmakologiju, Univerzitet u Lahoru. Pakistan

 

Izvod

CCR5 je vaћan CC hemokinski receptor za normalan ulazak virusa humane imunodeficijencije (HIV) u ćelije domaćina. Mutacije ovog gena su povezane sa odloћenom HIV infekcijom, stoga je ovo prouиavanje sprovedeno da bi se identifikovao genetski polimorfizam u CCR5 genu u pakistanskoj populaciji i da bi se procenila njegova povezanost sa otpornoљću na HIV infekcije. Svi propisi MOOSE i Helsinљke deklaracije su striktno poљtovani tokom иitave studije. DNK je ekstrahovan iz uzoraka krvi HIV pozitivnih i HIV negativnih pacijenata. Ekstrahovana DNK je amplifikovana za CCR5 gen pomoću PCR-a. Amplifikovani proizvod je sekvencioniran da bi se izdvojila mutacija polimorfizma, ukljuиujući najиeљću deleciju 32 para baza putem Bioedit-a. CRYP-SKIP server je identifikovao i ispitao novi SNP u 5’UTR regionu. Nijedan od prouиavanih uzoraka nije pokazao ranije prijavljeni polimorfizam. CRYP-SKIP server je predvideo da ovaj polimorfizam nema efekta na spajanje ili transkripciju gena CCR5. Genetski polimorfizam delta32 mutacije u genu CCR5 pronaрen je kod pakistanskih pojedinaca. Prema naљim saznanjima, ovo je prvi izveљtaj sa ovog podruиja. Meрutim, treba sprovesti velike studije da bi se opљirno sagledalo povezanost mutacije delta32 u genu CCR5 i otpornosti na HIV infekciju.

 

Autor za kontakt: Asif Nadeem, Odsek za biotehnologiju, Virtuelni univerzitet Pakistana, Lahor, Pakistan, E-mail:  asif.nadeem@vu.edu.pk

 

Povratak na sadrћaj

 

 

Љtampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 2(2023), str: 655–672

© 2023 Druљtvo genetiиara Srbije
S. Bajiжa 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

 

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2302655A
Orginalni nauиni rad

 

 

EFEKTI POLIMORFIZMA GENA MC4R I CACNA2D1 NA SVOJSTVA TRUPA

 I KVALITET MESAKOD TURSKIH RASA GOVEDA I NJIHOVIH UKRЉTANJA

 SA HOLЉTAJN-FRIZIJSKOM RASOM

 

Sena ARDİCLݹ* i Fazli ALPAY²

 

¹Odsek za genetiku, Fakultet veterinarske medicine, Univerzitet Bursa Uludag, Bursa, 16059, Turska

²Odsek za nauku o ћivotinjama, Fakultet veterinarske medicine, Univerzitet Bursa Uludag, Bursa, 16059, Turska

 

 

Izvod

Osobine trupa i kvalitet govedine su ekonomski vaћne osobine, иija je ekspresija pod uticajem viљe gena. Efekti polimorfizama MC4R c.856C>G i CACNA2D1 c.2027A>G na osobine kvaliteta trupa i mesa su ograniиeni. Stoga je ova studija imala za cilj da proceni povezanost goveрih markera MC4R i CACNA2D1 sa karakteristikama trupa i kvalitetom mesa. A total of 102 cattle including Turkish Grey Steppe, East Anatolian Red, Zavot, and their F 1 crossbreds with the Holstein-Friesians were genotyped using the PCR-RFLP method. The phenotypic traits measured were slaughter weight, hot carcass weight, chilled carcass weight, dressing percentage, chilling loss, carcass fatness score, carcass pH 24 , and marbling score. Statistical analyses were

performed using linear mixed models in the entire cattle population and also from a breed-specific aspect. Ukupno 102 goveda ukljuиujući Tursku sivu stepsku, istoиnoanadolsku crvenu, zavot i njihova F1 ukrљtanja sa holљtajn-frizijskom rasom su genotipizirana koriљćenjem PCR-RFLP metode. Izmerene fenotipske osobine bile su masa prilikom klanja, teћina vrućeg trupa, teћina ohlaрenog trupa, procenat koћe, gubitak na hlaрenju, ocena debljine trupa, pH 24 trupa. Statistiиke analize su vrљene koriљćenjem linearnih meљovitih modela u celokupnoj populaciji goveda, a takoрe i sa aspekta specifiиnog za rasu. Takoрe je procenjena genetika populacija i indeksi diverziteta. Rezultati su otkrili da su genetski markeri u ovoj studiji priliиno informativni za prouиavanu populaciju goveda i da pokazuju srednju genetsku raznolikost. Љto se tiиe polimorfizma MC4R c.856C>G, nije bilo znaиajne povezanosti sa bilo kojom od analiziranih osobina, љto ukazuje da ovaj MC4R c.856C>G nije poћeljan marker za osobine trupa i kvalitet mesa. Ovde je prikazana nova povezanost izmeрu CACNA2D1 c.2027A>G polimorfizma i ocene kvaliteta. Genotip GG je bio okarakterisan viљim vrednostima (P<0,05). Goveрi CACNA2D1 se nalazi na BTA 4, koji se sastoji od vaћnih QTL-ova za kvalitet mesa, i stoga, procena genetskih markera unutar ovog genomskog regiona moћe otkriti nove genetske asocijacije kroz kvalitet mesa.

 

Autor za kontakt: Sena Ardicli, DVM, PhD,Associate Professor, Department of Genetics, Faculty of Veterinary Medicine, Bursa Uludag University, Bursa, 16059, Turkey, sardicli@uludag.edu.tr, Tel: +905414875448

 

Povratak na sadrћaj

 

 

Љtampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 2(2023), str: 673–688

© 2023 Druљtvo genetiиara Srbije
S. Bajiжa 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

 

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2302673S
Orginalni nauиni rad

 

 

 

ASOCIJACIJA SNP-ova GH, LEP, MSTN GENA SA KARAKTERISTIKAMA RASTA KOD MESNATIH I MERINO OVACA

 

               

Larisa Nikolayevna SKORYKH^1*, Nadezhda Sergeevna SAFONOVA¹, Arslan Akhmetovich OMAROV¹,

 Nina Ivanovna EFIMOVA¹, Konstantin Alexsandrovich KATKOV¹, Violeta Caro  PETROVIC², Natalia Igorevna KIZILOVA³

 

¹Severnokavkaski savezni agrarni istraћivaиki centar, Mihajlovsk, Rusija

²Institut za stoиarstvo, Beograd, Srbija

³Stavropoljski drћavni agrarni univerzitet, Stavropolj, Rusija

 

Izvod

Glavni trend u razvoju ovиarstva u poslednjoj deceniji u celom svetu postao je stalni porast proizvodnje ovиetine. Ova studija je osmiљljena za prouиavanje polimorfizama gena GH, LEP, MSTN kod dve rase severnokavkaske mesne vune i sovjetskih merino ovaca u Rusiji, kao i za identifikaciju potencijalnih polimorfizama pojedinaиnih nukleotida (SNP) povezanih sa osobinama rasta radi poboljљanja genetskog potencijal ovaca. Delovi gena GH, LEP, MSTN su amplifikovani u severnokavkaskim ovcama za meso-vunu i sovjetskim merino ovcama da bi se identifikovali SNP pomoću Sanger sekvenciranja i koriљćenjem PCR protokola. Ovi genotipovi su bili u korelaciji sa osobinama mesa kao љto su teћina pri roрenju, stopa rasta, teћina pri odbiću.Takoрe je sprovedena genetiиka analiza i analiza varijanse dobijenih podataka. Starost i paritet ovaca su imali znaиajan uticaj (p <0,05) na poroрajnu teћinu, brzinu rasta i teћinu pri odbijanju. Sekvenciranjem su otkrivene mutacije gena somatotropina, leptina i miostatina u strukturi genoma ovaca ispitivanih rasa. Otkrivene su mutacije gena GH (c.476G> A) i gena LEP (c.541G> T), kao i sinonimna zamena MSTN gena (c. 212C> A). Prema rezultatima istraћivanja na severnokavkaskim mesno-vunastim ovcama, identifikovana su tri genotipa GHCC, GHCT, GHTT za GH gen i tri LEPGG, LEPGT, LEPT genotipa za LEP. Pokazalo se da je prouиavani region MSTN gena kod ovaca severnokavkaske rase meso-vuna monomorfan. Prema rezultatima studija na sovjetskim merino ovcama ustanovljena su tri genotipa GHCC, GHCT, GHTT za GH gen, tri genotipa MSTNSS, MSTNSA, MSTNAA za MSTN gen, dva genotipa LEPGG, LEPGT za LEP gen. Analiza asocijacija je pokazala znaиajan uticaj (p <0,05) genotipova GHST i LEPGT na znake rasta ovaca. Zanimljivo je da je prisustvo T-alela kod ovaca severnokavkaske mesno-vunene rase imalo tendenciju povećanja teћine tokom odbijanja (+2,2 kg) i za GH gen i za LEP gen (+1,6 kg). Zanimljivo je da su sliиni rezultati primećeni kod ovaca sovjetske merino rase, gde je mutacija dovela do povećanja teћine odbića (+1,2 kg) za GH gen i za LEP gen (+1,3 kg). Sinonimna supstitucija MSTN gena ne dovodi do supstitucije kodirajuće amino kiseline, ali moћe dalje dovesti do ekspresije gena. Geni GH, LEP i MSTN su predloћeni markeri za poboljљanje osobina rasta kod mesno-vunenih ovaca, љto će povećati sposobnost razumevanja genetske arhitekture gena koji su u osnovi SNP-a koji utiиu na takve osobine.

 

 Autor za kontakt:Larisa Nikolayevna Skorykh, North Caucasus Federal Agrarian Research Centre, Mikhailovsk, Russia, E-mail:  lara02.76@mail.ru

                                                                                                                                       

Povratak na sadrћaj

 

Љtampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 2(2023), str:689–705

© 2023 Druљtvo genetiиara Srbije
S. Bajiжa 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

 

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2301229S
Orginalni nauиni rad

 

 

 

MOLEKULARNA KARAKTERIZACIJA POPULACIJA Dittrichia viscosa (L.) GREUTER (ASOCIJATIVNO PROUИAVANJE RS323344 U TEX15 SA NEOPSTRUKTIVNOM AZOOSPERMIJOM U IRANSKOJ POPULACIJI

 

Bita ALIASGHAR¹, Saba SANE¹, Masoud SHEIDAI^2*, Fahime KOOHDAR², Naser KALHOR³

 

¹Odsek za ćelijsku i molekularnu biologiju, Fakultet prirodnih nauka i biotehnologije, Univerzitet Shahid Beheshti, Teheran

²Fakultet prirodnih nauka i biotehnologije, Univerzitet Shahid Beheshti, Teheran, Iran

³Odeljenje za mezenhimalne matiиne ćelije, Akademski centar za obrazovanje, kulturu i istraћivanje, ogranak Kom, Iran

 

Izvod

Neplodnost je globalni zdravstveni problem koji pogaрa oko 15% parova љirom sveta. U ispoljavanju muљke neplodnosti znaиajnu ulogu imaju genetski i ekoloљki faktori. Genetski faktori doprinose 15-30% muљke neplodnosti. Testis eksprimiran 15 (TEX15) gen igra vaћnu ulogu u sinapsi hromozoma, popravci dvostrukog lanca DNK i mejotiиkoj rekombinaciji. Popravka dvostrukog lanca DNK je neophodna tokom homolognog uparivanja hromozoma i sinapse hromozoma. TEX15 gen je neophodan za normalnu gametogenezu i odrћavanje integriteta genoma. Ova studija je sprovedena da bi se istraћila povezanost SNP rs323344 (p.Leu1720Val, c.5158 T>G) u TEX15 genu sa azoospermijom muљke neplodnosti u iranskoj populaciji. Da bi se sprovela ova studija, regrutovano je ukupno 100 iranskih muљkaraca, ukljuиujući 50 neplodnih sa dijagnozom neopstruktivne azoospermije i 50 fertilnih kontrola iz 5 razliиitih etniиkih grupa. SNP rs323344 je genotipiziran koriљćenjem metode PCR-RFLP. Pored toga, odreрeni broj uzoraka je sekvencioniran metodom Senger. Varijante rs323344 u TEX15 su pokazale nedostatak statistiиki znaиajnih razlika u distribuciji genotipova izmeрu muљkaraca sa dijagnozom neplodnosti azoospermije i fertilne grupe u naљim prouиavanim u Iranu. Generalno, naљ prouиavani segment genoma pokazao je visok stepen oиuvanosti i nizak nivo varijabilnosti nukleotida. Naљi nalazi su pokazali da SNP rs323344 i njegovi susedni nukleotidi ne igraju nikakvu ulogu u muљkoj neplodnosti. Ova varijanta se ne moћe smatrati biomarkerom za azoospermiju u iranskoj populaciji. Potrebne su dalje studije sa većim uzorcima i razliиitim etniиkim poreklom da bi se potvrdili sadaљnji nalazi.

           

Autor za kontakt: Masoud Sheidai, Fakultet prirodnih nauka i biotehnologije, Univerzitet Shahid Beheshti, Teheran, Iran, Emailmsheidai@yahoo.com, msheidai@sbu.ac.ir

 

Povratak na sadrћaj

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Љtampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj2(2023), str: 707-718

© 2023 Druљtvo genetiиara Srbije
S. Bajiжa 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2302707S
Orginalni nauиni rad

 

 

ANALIZA GENETSKIH VARIJACIJA KOD TURSKIH DOMAĆIH POPULACIJA GUSAKA I UKRЉTANJA KINESKA Ч EMBDEN KORIЉĆENJEM MIKROSATELITSKIH MARKERA

 

Zeynep DEMİRTAЄ ЄAHİN, Levent MERCAN*

 

Katedra za poljoprivrednu biotehnologiju, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet Ondokuz Maiıs, 55139, Samsun, Turska

 

Izvod

Studija istraћuje intra-populacijske i meрupopulacijske genetske varijacije domaćih populacija guske u Turskoj i komercijalnih genotipova nastalih ukrљtanjem kineska x Embden koriљćenjem mikrosatelitskih markera. Uzorci DNK su prikupljeni od 110 gusaka iz иetiri razliиite populacije. Genetski diverzitet populacija je procenjen koriљćenjem mikrosatelitskih lokusa Ans02, Ans17, Ans25, Aal1b, Aph19b i TTUCG5. Najveći broj alela otkriven je na Ans25 (28) lokusu, dok je Aph19b (14) lokus imao najmanji broj. Rajtova F-statistika se izraиunava odvojeno za svaki lokus bez diskriminacije prema populaciji. Vrednost FST je varirala izmeрu 0,038 i 0,105 i imala je pozitivne vrednosti u svim lokusima. Nm kretao se od 2,12 do 6,34. Analiza strukture i glavnih koordinata pokazala je da lokalne populacije imaju razliиite karakteristike od ostalih populacija. Broj zajedniиkih alela meрu populacijama je prihvaćen kao pokazatelj genetske erozije u autohtonim populacijama guske. Ovastudija je jedan od prvih izveљtaja da egzotiиne rase genetski “zagaрuju” turske autohtone populacije.     

 

Autor za kontakt: : Levent Mercan, Agricultural Biotechnology Department, Faculty of Agriculture, Ondokuz Mayıs University, 55139, Samsun, Tьrkiye. E-mail: lmercan@omu.edu.tr, Phone: +90 362 312 19 19

 

 

Povratak na sadrћaj

 

Љtampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 2(2023), str:719-728

© 2023 Druљtvo genetiиara Srbije
S. Bajiжa 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

 

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2302719C
Orginalni nauиni rad

 

 

 

GENETIИKE VARIJANTE ENDOTELIJALNE SINTAZE AZOTOKSIDA (eNOS4a/b) I OSETLJIVOST NA KARCINOM BUBREЋNIH ĆELIJA U TURSKOJ POPULACIJI

 

 

Gozde CEYLAN^1*, Sefika Nur GUMUS¹, Sule SECKIN¹, Oner SANLI², Selcuk ERDEM², Canan KUCUKGERGIN¹

 

¹Odsek za medicinsku biohemiju, Medicinski fakultet u Istanbulu, Univerzitet u Istanbulu, Istanbul, Turska

²Odsek za urologiju, Medicinski fakultet u Istanbulu, Univerzitet u Istanbulu, Istanbul, Turska

 

Izvod

Azot oksid (NO) igra znaиajnu ulogu u bioloљkim procesima. Endotelna sintaza azot oksida (eNOS), enzim koji katalizuje stvaranje NO u endotelu, sadrћi genetske polimorfizme koji su povezani sa povećanim rizikom od razvoja raka. Svrha ovog istraћivanja bila je da se utvrdi da li postoji bilo kakva veza izmeрu karcinoma bubreћnih ćelija (RCC) i polimorfizma gena eNOS 4a/b. Ova studija je obuhvatila 94 pacijenta (srednja starost: 54,2±10,5 godina) sa dijagnozom histopatoloљki potvrрenog RCC i 188 zdravih kontrola (srednja starost:56,7±11,1 godina). Polimorfizam gena eNOS 4a/b je ispitivan u uzorcima DNK uzetim od pacijenata i zdravih kontrola primenom metoda PCR i elektroforeze u agaroznom gelu. Grupa pacijenata i kontrolna grupa nisu se statistiиki znaиajno razlikovale u pogledu starosti ili indeksa telesne mase. Najиeљći genotip polimorfizma gena eNOS 4a/b je bb genotip u turskoj populaciji. U poreрenju sa kontrolnom grupom, pacijenti sa RCC su imali znaиajno veće stope genotipova aa i ab (p= .018 i p= .000, respektivno). Nije bilo vidljive razlike u polimorfizmu gena eNOS 4a/b izmeрu pacijenata sa visokom i uznapredovalom stadijumom bolesti i onih sa boleљću niskog stepena i stadijuma. Moћe se zakljuиiti da polimorfizam gena eNOS 4a/b moћe biti efikasan u nastanku raka bubreћnih ćelija, ali nije efikasan u razvoju.

 

Autor za kontakt: Gozde Ceylan, Department of Medical Biochemistry, Istanbul Faculty of Medicine, Istanbul University, Istanbul, Turkey, Tel.: +905079328999, Fax: 0212 414 21 89,E-mail: cyln.gozde@hotmail.com

 

Povratak na sadrћaj

 

Љtampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 2(2023), str: 729-741

© 2023 Druљtvo genetiиara Srbije
S. Bajiжa 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

 

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2302729V
Orginalni nauиni rad

 

 

 

EVALUACIJA IRISPLEX SISTEMA ZA PREDIKCIJU BOJE OИIJU U SRPSKOJ POPULACIJI

 

Marija VUKOVIЖ^*, Milica MIHAJLOVIЖ SREJIЖ^*, Katarina ЉAPIЖ, Vanja TANASIЖ,

Verica RADOJIИIЖ, Milica KECKAREVIЖ MARKOVIЖ, Miljana KECMANOVIЖ,

Duљan KECKAREVIЖ

 

Centar za forenziиku i primenjenu molekularnu genetiku, Bioloљki fakultet, Univerzitet

u Beogradu, Beograd, Srbija

*podjednako doprineli

 

 

Izvod

Predikcija fiziиkog izgleda na osnovu analize DNK, takoрe poznata kao DNK fenotipizacija, je polje koje se brzo razvija i poseduje znaиajan potencijal u reљavanju zahtevnih forenziиkih istraga. Spoljaљnje karakteristike, kao љto je boja oиiju, su lako uoиljive i genetiиki determinisane. Analiza visoko informativnih pojedinaиnih nukleotidnih polimorfizama (eng. single nucleotide polymorphisms - SNP) lociranih u regionima gena asociranih sa pomenutim osobinama, pruћa informacije o fenotipu nepoznate individue, љto moћe biti kljuиno u sluиajevima kada analiza pomoжu standardnih STR lokusa nije informativna. IrisPlex esej je razvijen na uzorku 3804 ispitanika populacije Holandije kako bi se precizno predvidela braon, plava i prelazna boja oиiju na osnovu љest SNP markera. Esej je validiran od strane nekoliko studija i pokazana je velika preciznost u predikciji braon i plave boje oиiju u veжini evropskih populacija. Cilj ove studije bila je evaluacija IrisPlex eseja u srpskoj populaciji i utvrрivanje potencijalnih odstupanja u preciznosti predikcije u poreрenju sa prethodno objavljenim evropskim podacima. Sprovedena je analiza 65 ispitanika srpske populacije. Dobijeni rezultati su pokazali da je predikcija bila taиna za neљto viљe od polovine ispitanika. IrisPlex esej je imao veoma dobre performanse u prediktovanju plave i braon boje oиiju. Sa druge strane, model se pokazao kao neefikasan u predikciji prelazne boje љto sugeriљe da je genetiиka osnova ovog fenotipa u Evropi nepoznata i moguжe populaciono-specifiиna. Uzimajuжi u obzir veliki genetiиki diverzitet srpske populacije, potreban je dalji rad na veжem uzorku i sa viљe SNP markera kako bi se identifikovale sve genetiиke varijante koje su u osnovi ove osobine.

 

Autor za kontakt: Milica Keckarevic Markovic, Centar za forenziиku i primenjenu molekularnu genetiku, Bioloљki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija, milica@bio.bg.ac.rs, phone: +381653376868

 

Povratak na sadrћaj

 

Љtampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 2(2023), str: 743-757

© 2023 Druљtvo genetiиara Srbije
S. Bajiжa 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

 

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2302743A
Orginalni nauиni rad

 

OCENA KOMBINACIONE SPOSOBNOSTI KOJA OBUHVATA  alc, nor I rin MUTANTNE ALELE PARADAJZA U GLAVNOJ I SEZONI KASNE SETVE

 

Aeer S. D., S. K. JINDAL*, S. A. H. PATEL, N. CHAWLA

 

Odeljenje za nauku o povrću, Poljoprivredni univerzitet u Pendћabu,

Ludhiana, Pendћab, Indija - 141 004.

 

 

 

Izvod

Sedamdeset иetiri genotipa paradajza (14 linija, иetiri testera mutanta zrenja i njihovih 56 F1 ukrљtanja razvijenih ukrљtanjem linija Ч tester) procenjena su u glavnoj (E1) i sezoni kasne setve (E2) na Odeljenju za nauku o povrću, Pendћab Poljoprivredni  Univerzitet, Ludhiana, Pendћab, Indija. Da saznamo nekoliko opљtih i specifiиnih kombinatora, ako ih ima, koji bi se mogli koristiti u daljim programima oplemenjivanja da bi se produћio period berbe paradajza u uslovima Pendћaba. Rezultati su generalno nagoveљtavali da se odreрeni roditelj ili hibrid ne moћe koristiti za procenu svih ispitivanih karaktera sa istom efikasnoљću. U liniji glavne (E1) sezone, FL-556 je pronaрen kao najbolji opљti kombinator za proseиnu masu ploda,  debljinu perikarpa, P/E odnos, sadrћaj suve materije i likopena; PAU 114 za proseиnu teћinu ploda, debljinu perikarpa, TSS i suvu materiju. Tokom kasne (E2) sadnje, Punjab Ratta je imao dobre GCA vrednosti za proseиnu teћinu ploda, debljinu perikarpa i sadrћaj TSS; Romi za proseиnu masu ploda, debljinu perikarpa i P/E odnos. Sliиno, tester, alc-IIHR-2050 za odrћivost polena, minimalne dane od presaрivanja do prve berbe, period berbe, proseиnu teћinu ploda, debljinu perikarpa i P/E odnos u glavnoj (E1) sezoni, dok, za odrћivost polena, proseиnu teћinu ploda, debljina perikarpa i P/E odnos u kasnoj setvi (E2). Dobijeni rezultati su dalje ilustrovali najbolje kombinacije koje su posedovale znaиajne vrednosti SCA koje se efikasno kombinuju da bi razvile ukrљtanje sa dobrim performansama. U glavnoj (E1) sezoni iz kombinacija registrovani su F1 hibrid SMZ-867 Ч rin-Rutgers sa najboljim specifiиnim kombinatorom za vitalnost polena, proseиnu masu ploda, debljinu perikarpa i P/E odnos; PAU 2381 Ч nor-RM-1 za raspon berbe, proseиnu masu ploda, debljinu perikarpa, ukupan prinos ploda i sadrћaj likopena. Sliиno, u ukrљtanjima u kasnoj (E2) setvi, SMZ-867 Ч nor-RM-1 za odrћivost polena, minimalne dane od presaрivanja do prve berbe, raspon berbe i prinos ploda; LT-44 Ч alc-IIHR-2050 za vitalnost polena, proseиnu teћinu ploda i debljinu perikarpa.

                                                                                                                                       

Autor za kontakt: Aeer S. D., S. K. Jindal, Odeljenje za nauku o povrću, Poljoprivredni univerzitet u Pendћabu,Ludhiana, Pendћab, Indija - 141 004..  E-mail: saleshjindal@pau.edu

 

Povratak na sadrћaj

 

 

Љtampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 1(2023), str: 769-773

© 2023 Druљtvo genetiиara Srbije
S. Bajiжa 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

                                             UDC 575.
https://doi.org/10.2298/GENSR2302759E

Orginalni nauиni rad

 

 

 

KARAKTERISTIKE PRINOSA I KVALITETA GENOTIPOVA DURUM PЉENICE

U SUЉNIM USLOVIMA U REGIONU CENTRALNE ANATOLIJE

 

Asuman KAPLAN EVLİCE^1*, Єule KESKİN², Aliye PEHLİVAN², Turgay ЄANAL²,

Ferda ЬNSAL CANAY², Ramazan AVCIOĞLU², Ayten SALANTUR³, Selami YAZAR³, Bayram ЦZDEMİR³, Mehmet Emin ALYAMAЗ³, Gцkhan KILIЗ³, Muhsin İbrahim AVCI³, Fatma Betьl SADE³

 

¹Univerzitet nauke i tehnologije Sivas, Fakultet poljoprivrednih nauka i tehnologije, Odsek za biljnu proizvodnju i tehnologije, Sivas, Turska

²Odeljenje za kvalitet i tehnologiju, Centralni istraћivaиki institut za ratarske kulture, Ankara, Turska

³Odsek za oplemenjivanje i genetiku, Centralni istraћivaиki institut za ratarske kulture, Ankara, Turska

 

Izvod

Studija je imala za cilj da ispita mogućnost integrisane procene genotipova durum pљenice u multi-ekoloљkim ispitivanjima kvaliteta i prinosa zrna. Analizirani su najvaћniji selekcioni parametri za kvalitet zrna durum pљenice: masa zrna, preиnik zrna, indeks tvrdoće, staklastost zrna, L, a, b vrednosti, sadrћaj proteina u zrnu, SDS sedimentacija i modifikovana SDS sedimentacija. Uoиena je velika varijacija za sve karakteristike kvaliteta kao i za prinos zrna. Varijacije u teћini i prinosu zrna u razliиitim sredinama bile su znaиajno veće od onih utvrрenih meрu sortama, dok su varijacije u indeksu tvrdoće, staklastosti zrna, vrednostima boje L i b, sadrћaju proteina u zrnu, sedimentaciji SDS i modifikovanoj sedimentaciji SDS meрu sortama bile znaиajno veće nego one koje su utvrрene izmeрu sredina. Varijacije u teћini zrna, preиniku zrna i vrednosti boje a bile su sliиne za sorte i okruћenje. Vrednosti heritabilnosti ispitivanih osobina kretale su se od 0,28 za prinos zrna do 0,99 za SDS test sedimentacije. Uoиene su znaиajne veze meрu osobinama prema biplot i korelacionoj analizi. Lokacija İkizce, gde je dobijen najveći proseиan prinos zrna i najmanja varijacija (347 kg/da, 299-412 kg/da, respektivno), moћe se smatrati najpogodnijom lokacijom za proizvodnju pљenice. Devet od dvadeset иetiri ocenjena genotipa pokazalo je dobre vrednosti za SDS sedimentaciju, vrednost boje b i prinos zrna i mogu se smatrati linijama koje najviљe obećavaju za selekciju.

 

Autor za kontakt: Asuman Kaplan Evlice, ¹Univerzitet nauke i tehnologije Sivas, Fakultet poljoprivrednih nauka i tehnologije, Odsek za biljnu proizvodnju i tehnologije, Sivas, Turska , Phone: +90 346 219 1398, Fax: +90 346 219 1678, E-mail: asuman.kaplanevlice@sivas.edu.tr, aevlice@gmail.com

 

Povratak na sadrћaj

 

Љtampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 1(2023), str: 775-784

© 2023Druљtvo genetiиara Srbije
S. Bajiжa 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

 

                https://doi.org/10.2298/GENSR2302775A

 

 

 

 

TWO REVOLUTIONS: COPERNICUS AND DARWIN

 

Francisco J. AYALA

(1934-2023)

 

Inaugural lecture delivered on the 23^rd of May 2006

at the Serbian Academy of Sciences and Arts

 

 

 

 

Povratak na sadrћaj

 

Љtampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 2(2023), str: 785

© 2023 Druљtvo genetiиara Srbije
S. Bajiжa 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

https://doi.org/10.2298/GENSR2302785E

                                                                                 

 

 

 

CORRIGENDUM

by

Sneћana Mladenoviж Driniж, Editor of the journal Genetika

 

request from Alireza IRANBAKHSH to remove names Alireza IRANBAKHSH, Yones ASRI, Saeed Zaker BOSTANABAD from the paper

GENETIC DIVERSITY AND POPULATION STRUCTURE ANALYSIS IN Lonicera L. (Caprifoliaceae) WITH THE USE OF ISSR MOLECULAR MARKERS

 

Shima GARSHASBI1, Alireza IRANBAKHSH1, Yones ASRI2, Saeed Zaker BOSTANABAD3

1Department of Biology, Science and Research Branch, Islamic Azad University, Tehran, Iran

2Research Institute of Forests and Rangelands, Agricultural Research Education and Extension Organization (AREEO), Tehran, Iran

3Department of Microbiology and Biology, Parand branch, Islamic Azad University, Tehran, Iran

Original scientific paper

https://doi.org/10.2298/GENSR2103273G

published in the journal Genetika, 2021, Vol 53, No.3, 1273 – 1286

due to misuse of the email address of Alireza IRANBAKHSH by the first author Shima Garshasbi. The first authors of the article are responsible for writing, submitting, and other unethical behaviors.

 

Povratak na sadrћaj

 

Љtampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 1(2023), str: 786

© 2023 Druљtvo genetiиara Srbije
S. Bajiжa 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

.

https://doi.org/10.2298/GENSR2302787E

 

 

 

CORRIGENDUM

by

Sneћana Mladenoviж Driniж, Editor of the journal Genetika

 

request from Alireza IRANBAKHSH to remove names Alireza IRANBAKHSH, Mostafa ASSADI, Silvio FICI from the paper

SPECIES DELIMITATION IN CAPPARIS (CAPPARACEAE): MORPHOLOGICAL AND MOLECULAR 

Sakine NAJAFIAN1, Iraj MEHREGAN1, Alireza IRANBAKHSH1, Mostafa ASSADI2,  Silvio FICI3 

1 Department of Biology, Science and Research Branch, Islamic Azad University, Tehran, Iran

 2 Research Institute of Forest and Rangelands, National Botanical Garden of Iran, Tehran, Iran

3 Dipartmento di Science Agrarie e Forestali, University di Palermo, Palermo, Italy

 

 Original scientific paper

https://doi.org/10.2298/GENSR2102609N

published in the journal Genetika, 2021, Vol 53, No.2, 609 – 627

due to misuse of the email address of Alireza IRANBAKHSH by the first author Sakine NAJAFIAN. The first authors of the article are responsible for writing, submitting, and other unethical behaviors.

Povratak na sadrћaj

 

 

Љtampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj 2(2023), str: 787

© 2023 Druљtvo genetiиara Srbije
S. Bajiжa 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

 

https://doi.org/10.2298/GENSR2302789E

 

CORRIGENDUM

by

Sneћana Mladenoviж Driniж, Editor of the journal Genetika

 

request from Iraj Mehregan to remove name from the paper

 

SPECIES DELIMITATION IN CAPPARIS (CAPPARACEAE): MORPHOLOGICAL AND MOLECULAR 

Sakine NAJAFIAN1, Iraj MEHREGAN1, Alireza IRANBAKHSH1, Mostafa ASSADI2,  Silvio FICI3 

1 Department of Biology, Science and Research Branch, Islamic Azad University, Tehran, Iran

 2 Research Institute of Forest and Rangelands, National Botanical Garden of Iran, Tehran, Iran

3 Dipartmento di Science Agrarie e Forestali, University di Palermo, Palermo, Italy

 

 Original scientific paper

https://doi.org/10.2298/GENSR2102609N

published in the journal Genetika, 2021, Vol 53, No.2, 609 – 627

The first author Sakine NAJAFIAN of the article are responsible for writing, submitting, and other unethical behaviors.

 

 

Povratak na sadrћaj

 

Љtampano u „GENETIKA“ Vol. 55, broj2(2023), str: 791-793

© 2023 Druљtvo genetiиara Srbije
S. Bajiжa 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

 

                                                                                                 https://doi.org/10.2298/GENSR2302791E

                                     

 

 

RETRACTION NOTICE

 

Editor

 

The article listed below, published in journal Genetika has been retracted due to evidence indicating that the peer review of this paper was compromised, using of frauted data, high number of unfitting citation, overoll general misconduct related to professional codes of ethics. All papers which belong to this group have passed a regular review process. As part of the reviewing process, according to Journal policy, it is expected from reviewers to check all relevant data including citations probity. All papers were published after two positive reviewers’ opinions. The journal Genetika condemns such an unethical behavior and will take all necessary measures to ensure that such incidents do not happen again in the future.  

Authors of those papers as well reviewers are barred from publishing in the journal Genetika in the future and will be blacklisted by the journal.

 

The list of retracted articles is:

1.       Bouzarisaravani Z., F. Sharifnia, F. Salimpour, S. Arbabian, A. Geran (2021). Molecular systematic studies in the genus Glaucium (Papaveraceae). - Genetika, Vol 53, No.3, 1179-1192  https://doi.org/10.2298/GENSR2103179B

2.       Hang L., L. Pan, T. Yong, L. Jianguo, X. Xingmin, Faisal (2021). Population genetic structure and gene flow in Alcea aucheri (boiss.) Alef.: a potential medicinal plant- Genetika, Vol 53, No.2, 867-882. https://doi.org/10.2298/GENSR2102867H

3.       Jiao L., H. Xiao, X. Zhao, F. M. Abarghuei (2021). RAPD profiling in detecting genetic variation in Glaucium (Papaveraceae) species: Edible and Medicinal plant. - Genetika, Vol 53, No.3,1081 - 1092. https://doi.org/10.2298/GENSR2103081J

4.       Li H., H. Yu, X. Zeng, S. Hussein Hamarashid (2021). Study on genetic diversity between Malva L. (Malvaceae): a high value medicinal plant using SCoT molecular markers.- Genetika, Vol 53, No.2, 895-910 https://doi.org/10.2298/GENSR2102895L

5.       Li H., Y. Wang, R, Iqbal (2021). SCoT molecular markers and population differentiation in Hedera helix L.. - Genetika, Vol 53, No.2, 739-756. https://doi.org/10.2298/GENSR2102739L

6.       Li J., X. Yang, S.Mehri (2021). Genetic diversity in Stellaria L. (Caryophyllaceae) using sequence related amplified polymorphism. - Genetika, Vol 53, No.3, 1369 - 1377. https://doi.org/10.2298/GENSR2103369L

7.       Lin L., L. Lin, A.Waheed (2021). Assessment of genetic structure and diversity of Erodium (Geranaiceae) species. - Genetika, Vol 53, No.2, 507-520. https://doi.org/10.2298/GENSR2102507L

8.       Li S. X. Jiang, S. Mehri (2021). Genetic diversity and gene-pool of Aegilops tauschii coss. (Poaceae) based on retrotransposon-based markers. - Genetika, Vol 53, No.3, 1331- 1340.

https://doi.org/10.2298/GENSR2103331L

9.       Ma X., H. Tian, H. Xia, Zeenat (2021). Genetic diversity of Lonicera L. (caprifoliaceae) estimated by molecular markers and morphological characters. - Genetika, Vol 53, No.2, 651-662. https://doi.org/10.2298/GENSR2102651M

10.    Mahdavi M., F. Sharifnia, F.Salimpour, A. Esmaeili, M. Larypoor (2021). Genetic diversity and population structure of Iranian pistachio (Pistacia vera L.) cultivars.- Genetika, Vol 53, No.2, 671-686 https://doi.org/10.2298/GENSR2102671M

11.    Meng K., J. Yao, C.Y. He and H. Morabbi Heravi (2021). Gene flow and genetic structure between populations of Hesperis L. (Brassicaceae) species using molecular markers. - Genetika, Vol 53, No.2, 769-782. https://doi.org/10.2298/GENSR2102769M

12.    Mowang S.-C., F.-J. Chen, Zeenat (2021). Study on genetic diversity between Erodium (Geranaiceae) species based on inter-simple sequence repeat markers- Genetika, Vol 53, No.2, 927-939. https://doi.org/10.2298/GENSR2102837M

13.    Najafian S., I.Mehregan, A. Iranbakhsh, M. Assadi, S. Fici (2021). Species delimitation in Capparis (Capparaceae): morphological and molecular. - Genetika, Vol 53, No.2, 609-627. https://doi.org/10.2298/GENSR2102609N

name mark red not autors of paper (corrigentdum)

14.    Nikkhah M., S. Arbabian, A. Majd, F. Sharifnia (2022). Genetic diversity of Cordia myxa L.  assessed by ISSR markers. - Genetika, Vol 54, No.1, 63-72. https://doi.org/10.2298/GENSR2201063N

15.    Ou C., Z. Shen, Y. Liu, Z. Wang, M. Farshadfar (2021). Morphometric analysis and genetic diversity in Pistacia species populations using sequence related amplified polymorphism. - Genetika, Vol 53, No.3, 1193-1205 https://doi.org/10.2298/GENSR2103193O

16.    Qian X. and S. Mehri (2021). Detecting DNA polymorphism and genetic diversity in a wide pistachio germplasm by RAPD markers- Genetika, Vol 53, No.2, 783-798 https://doi.org/10.2298/GENSR2102783Q

17.    Xu P.,C. Xu, X.Huang, H.Wang, H. Morabbi Heravi (2021). Genetic diversity and genepool of Salicornia sinus-persica akhani based on retrotransposon-based markers. - Genetika, Vol 53, No.3, 1287 - 1296.https://doi.org/10.2298/GENSR2103287X

18.    Garshasbi S., A. Iranbakhsh, Y. Asri, S. Z. Bostanabad (2021). Genetic diversity and population structure analysis in Lonicera L. (Caprifoliaceae) with the use of ISSR molecular markers. - Genetika, Vol 53, No.3, 1273 – 1286 https://doi.org/10.2298/GENSR2103273G

name mark red not autors of paper (corrigentdum)

19.    Sun Y.,  H. Jiang, F. Zeng, X. Pan, X. Wu, Y. Qi, X. Wu (2022). Species identification and genetic diversity of Alcea (Malvaceae) using SCOT molecular markers: medicinal plant. - Genetika, Vol 54, No.1, 369-378. https://doi.org/10.2298/GENSR2201369S

20.     Ting S. and Y. Yibing (2022). Population differentiation and gene flow of Glaucium flavum (Papaveraceae). - Genetika, Vol 54, No.1, 275-288 https://doi.org/10.2298/GENSR2201275T

21.    Xu P.,C. Xu, X.Huang, H.Wang, H. Morabbi Heravi (2021). Genetic diversity and genepool of Salicornia sinus-persica akhani based on retrotransposon-based markers. - Genetika, Vol 53, No.3, 1287 - 1296. https://doi.org/10.2298/GENSR2103287X

22.    Yanpeng Z., W. Hongmei, L. Wei, M. Khayatnezhad, Faisal (2021). Genetic diversity and relationships among Salvia species by ISSR markers. - Genetika, Vol 53, No.2, 559-574. https://doi.org/10.2298/GENSR2102559Y

23.    Yao X., R. Zhou, M.Farshadfar (2021). Comparison of individual based approaches using RAPD markers for identifying genetic relationships in Erodium (Geranaiceae)- Genetika, Vol 53, No.3, 1229 - 1238 https://doi.org/10.2298/GENSR2103229Y

24.    Yin J.  (2022). Evaluation of genetic variability Rindera using RAPD markers. - Genetika, Vol 54, No.1, 173-186. https://doi.org/10.2298/GENSR2201173Y

25.    Zhang X. and A. Shakoor (2021). Strong genetic differentiation of the Paracaryum species (Boraginaceae) detected by inter-simple sequence repeats (ISSR).- Genetika, Vol 53, No.2, 883-894 https://doi.org/10.2298/GENSR2102883Z

26.    Zhang Z., H. Yu, S. Feng, A. A. Minaeifar (2021). Species identification and population structure analysis in Hesperis L. (Brassicaceae). - Genetika, Vol 53, No.3, 1357 - 1368 https://doi.org/10.2298/GENSR2103357Z

27.    Zhou Y. and Z. Zheng (2022). Genetic Diversity and inter-relationship among Stellaria L. (Caryophyllaceae) species ISSR markers. - Genetika, Vol 54, No.1, 119-130. https://doi.org/10.2298/GENSR2201119Z

In addition, Clarivate provided the publisher with evidence of inappropriate manipulation of citations of five paper published in journal Genetika in journal Bioscenece research:

1. Bi D., D. Chen, M. Khayatnezhad, Z. S. Hashjin, Z. Li, Y. Ma (2021). Genetic response of growth phases for abiotic environmental stress tolerance in cereal crop plants. - Genetika, Vol 53, No.1,393-405  https://doi.org/10.2298/GENSR2101393B
2. Chen W., M. Khayatnezhad, N, Sarhadi (2021). Gene flow and population structure in Allochrusa (Caryophylloideae, caryophyllaceae) with the use of molecular markers- Genetika, Vol 53, No.2, 799-812 https://doi.org/10.2298/GENSR2102799C
3. Jia Y., M. Khayatnezhad, S. Mehri (2020). Population differentiation and gene flow in Erodium cicutarium: a potential medicinal plant- Genetika, Vol 52, No.3, 1127-1144. https://doi.org/10.2298/GENSR2003127J
4. Peng X., M. Khayyatnezhad and L. Joudi Ghezeljehmeidan (2021). RAPD profiling in detecting genetic variation in Stellaria L. (Caryophyllaceae).- Genetika, Vol 53, No.1,349 -362. https://doi.org/10.2298/GENSR2101349P
5. Yin J., M. Khayatnezhad, A. Shakoor (2021). Evaluation of genetic diversity in geranium (Geraniaceae) using RAPD marker.- Genetika, Vol 53, No.1,363 -378. https://doi.org/10.2298/GENSR2101363Y

Authors who misused the papers published in Genetika by citing them unjustifiably as well as authors of the cited papers are barred from publishing in that journal in the future and will be blacklisted by the journal.

We would like to apologize authors, readers and all scientific community that we are having to make those retractions, and we will take all necessary steps to ensure our editorial and peer review processes keep pace with the evolving threat and advancements in scientific fraud.

 

Sneћana Mladenoviж Driniж

editor

  
Povratak na sadrћaj