GENETIKA, Vol

GENETIKA, Vol. 56, 1 (2024)

Abdullah FİDA, Nurhan KESKİN, Parisa Pourali KAHRIZ, Mahsa Pourali KAHRIZ, Khalid Mahmood KHAVAR

EFIKASNA in vitro MIKROPROPAGACIJA IZ LUKOVICE SKROBNOG ZUMBULA (Muscari neglectum Guss. Ex. Ten.) [Izvod] [Rad]

S. DHIVYA, S. MOHANAVALLI

OPTIMIZACIJA UNET MODELA ZA SEGMENTACIJU TUMORA DOJKE ZASNOVANOG NA GENETIČKOM ALGORITAMU [Izvod] [Rad]

Mehmet KARAMAN, Mehmet YILDIRIM, Cuma AKINCI

EFIKASNOST NDVI SA GGE BIPLOT MODELOM U ODREĐIVANJU GENOTIPA VISOKO PRINOSNE DURUM PŠENICE (Triticum durum Desf. )[Izvod] [Rad]

U. C. ISAAC, N. J. OKAFOR, B. C. NWACHUKWU, J. C. ALBERT, C.F. ANIEMENA, C. A. IGBOKWE

STEPWISE KANONIČKA DISKRIMINANTNA ANALIZA ZA MORFOMETRIJSKU KARAKTERIZACIJU TRI SOJA PILIĆA BROJLERA [Izvod] [Rad]

Kemal KARABAĞ, Emel TÜTEN SEVİM, Berkant İsmail YILDIZ

DIJAGNOSTIKA PODGRUPE J VIRUSA PTIČJE LEUKOZE U ASIMPTOMATSKIM KOMERCIJALNIM SLOJEVIMA U TURSKOJ KORIŠĆENJEM qPCR[Izvod] [Rad]

Mehraj ABBASOV, Sevda BABAYEVA, Afet Dadash MAMMADOVA, Vusala IZZATULLAYEVA, Khanbala RUSTAMOV, Parviz FATULLAYEV, Sudaba HASANOVA, Elnura JAFAROVA, Elchin HAJIYEV, Ramiz ALIYEV

PROCENA OTPORNOSTI NA STRES SOLI KOD DIPLOIDNIH VRSTA PŠENICE [Izvod] [Rad]

Alireza POURMOHAMMAD, Behrouz VAEZI, Askar JOZEYAN, Mohammad Bagher HASSANPOURAGHDAM

GGE BIPLOT ANALIZA GENOTIPA × INTERAKCIJA ŽIVOTNE SREDINE I STABILNOST PRINOSA KRME KOD GENOTIPOVA GRAŠKA (Lathyrus sativus) [Izvod] [Rad]

Nebiye Pelin TURKER, Elvan BAKAR

ODREĐIVANJE EFEKATA HORMONA IRISIN U ĆELIJAMA SKMEL-30 [Izvod] [Rad]

Rajvir KAUR, Rahul KAPOOR, Yogesh VIKAL, AMANDEEP
MOLEKULARNA KARAKTERIZACIJA DIVERZITETA OVSA (Avena sativa L.): IMPLIKACIJE NA OPLEMENJIVANJE ZA DVOSTRUKU NAMENU [Izvod] [Rad] [Dodatak]

Sayeed A.H. PATEL, Ajmer Singh DHATT, Sat Pal SHARMA, Vinod K. VASHISHT

ANALIZA HETEROZE I KOMBINOVANJA SVOJSTVA VOĆA DINJE (Cucumis melo L.) UKLJUČUJUĆI MUŠKE STERILNE I SNAPMELON LINE [Izvod] [Rad]

Ana SELAMOVSKA, Elizabeta MISKOSKA-MILEVSKA, Milena TASESKA-GJORGJIJEVSKI, Igor ILJOVSKI

UTICAJ GENOTIPA NA POLIFENOLNI SASTAV I ANTIOKSIDATIVNU AKTIVNOST NEKIH VRSTA JAGODASTOG VOĆA [Izvod] [Rad]

Yasir RIAZ, Muhammad Muddassir ALI, Talha Jalil KHAN, Maryam JAVED,Muhammad IJAZ, Wasim SHEHZAD

PROCENA POLIMORFIZIMA JEDNOG NUKLEOTIDA rs1888747 U FRMD3 i rs6930576 U SASHI1 GENIMA KOD BOLESNIKA OD DIJABETSKE NEFROPATIJE U PAKISTANSKOJ POPULACIJI [Izvod] [Rad]

Ragıp Soner SILME, Marcello ZERBO, Francesco MERCATI,Ali KARATAŞ, Kubilay K. BAŞTAŞ, Francesco CARIMI, Ömür BAYSAL

MOLEKULARNO PRAĆENJE Acidovorax citrulli: OTKRIVANJE DINAMIKA PATOGENA I IZBIJANJA BOLESTI PREKO SPECIFIČNIH MARKERA[Izvod] [Rad] [Dodatak]

Zimere Saiti MUSLIJI i Zoran T. POPOVSKI

Trp64Arg POLIMORFIZAM ß₃-ADRENERGIČKOG RECEPTORA I NJEGOVA ASOCIJACIJA SA GOJAZNOŠĆU KOD MLADOG STANOVNIŠTVA SEVERNE MAKEDONIJE [Izvod] [Rad]

Abolfazl TAHMASEBI, Bakhtiar FATTAHI

DNK BARKODIRANJE I MORFOLOŠKA IDENTIFIKACIJA Astragalusa U IRANU: PREDNOSTI MOLEKULARNOG PRISTUPA [Izvod] [Rad]

Bojana RISTANOVIĆ, Nataša PEROVIĆ, Violeta CARO PETROVIĆ

REGRESIJA IZMEĐU TELESNE MASE JAGNJADI OD ROĐENJA DO ODBIJANJA KOD RAZLIČITIH SOJEVA PRAMENKI [Izvod] [Rad]

Ashutosh SRIVASTAVA, Sharvan Kumar SHUKLA, Ashutosh SINGH, Anshuman SINGH, Suruchi JINDAL i Palvi MALIK

BIOHEMIJSKI, FIZIOLOŠKI I MOLEKULARNI ASPEKTI TOLERANCIJE NA NAVODNJAVANJE U EKONOMSKI VAŽNIM ULJANIM USEVIMA REPE, SUSAMA I SOJE [Izvod] [Rad]

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 56 broj 1(2024), str: 1-12

Srbija

UDC 575. 630
https://doi.org/10.2298/GENSR2401001F

Orginalni naučni rad

EFIKASNA in vitro MIKROPROPAGACIJA IZ LUKOVICE SKROBNOG ZUMBULA

(Muscari neglectum Guss. Ex. Ten.)

Abdullah FİDA¹, Nurhan KESKİN^2*, Parisa Pourali KAHRIZ³,

Mahsa Pourali KAHRIZ³, Khalid Mahmood KHAVAR⁴

¹Odsek za hortikulturu, Visoka škola prirodnih i primenjenih nauka, Univerzitet Van Iuzuncu Iıl, Van, Turska

²Odsek za hortikulturu, Poljoprivredni fakultet Univerziteta Van Iuzuncu Iıl, 65080, Van, Turska

³Odsek za ratarske kulture, Visoka škola prirodnih i primenjenih nauka, Univerzitet u Ankari, Ankara, Turska

⁴Odsek za poljoprivredu i ishranu Institut za istraživanje konoplje, Iozgat Bozok Univerzitet, Iozgat, Turska

Izvod

Muscari neglectum je rasprostranjena biljna vrsta koja divlje raste u raznim oblastima mediteranskog regiona. Vrsta ima veliki potencijal za upotrebu kao rezano cveće ili kao spoljna ili unutrašnja ukrasna ili baštenska biljka. Takođe se koristi kao hrana i krmna biljka u ograničenim razmerama u ruralnim područjima. Nedostaju protokoli komercijalne proizvodnje za M. neglectum. Razvoj brzog i efikasnog protokola za komercijalnu proizvodnju može doprineti ekonomiji Turske i poboljšati kvalitet života lokalnog stanovništva. Stoga je ova studija imala za cilj da razvije bezbedne in vitro tehnike vegetativnog razmnožavanja korišćenjem eksplantata od 2, 3, 4 i 5 lukovica na MS medijumu koristeći 1 mg BAP L^-1 + 0,00, 0,40, 0,60, 0,80, 1,00, 1,20 mg NAA L^-1 . Bilo koji broj eksplantata lukovice dobijenih iz sveže ubranih lukovica nije bio pogodan za mikropropagaciju, jer se razvijala nekroza. Međutim, bilo koji broj skala za lukovice dobijen posle 6 nedelja nije pokazao problem. Procenat regeneracije od 13,33 do 100% zabeležen je na eksplantatima 2-skale. Pored toga, 100% formiranje kalusa je primećeno na ovim skalama korišćenjem MS medijuma koji sadrži 1 BAP mg L^-1 + 0,8, 1,0 i 1,20 mg NAA L^-1 (3 kombinacije). Pored toga, 1,93 lukovica prečnika 0,97 cm (najveće) primećeno je na MS medijumu koji sadrži 1 mg BAP L^-1 + 0,4 mg NAA L^-1. Iako su eksplanti sa 3, 4 i 5 lukovica indukovali lukovice u promenljivom broju, stopa njihove indukcije nije bila ujednačena sa indukcijom na eksplantatu sa 2 skale. Najveće lukovice razvijene su na eksplantatu od 2 skale na ½ × MS medijumu koji sadrži 0,5 NAA mg L^-1 . Rezultati dobijeni za mikropropagaciju M. neglectum su od velikog značaja za komercijalnu proizvodnju vrste.

Autor za kontakt: Nurhan Keskin, Departmant za hortikulturu, Poljoprivredni fakultet, Van Yüzüncü Yıl Univerzitet, 65080, Van, Turska, E-mail: keskin@yyu.edu.tr

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 56, broj 1(2024), str: 13-27

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/ GENSR2401013D
Orginalni naučni rad

OPTIMIZACIJA UNET MODELA ZA SEGMENTACIJU TUMORA DOJKE ZASNOVANOG NA GENETIČKOM ALGORITAMU

S. DHIVYA^1,2*, S. MOHANAVALLI¹

¹Odsek za informacione tehnologije, Sri Sivasubramaniia Nadar Koledž za inženjerstvo, Indija

²Odsek za računarske nauke i inženjerstvo, Fakultet inženjerskih nauka, Univerzitet Šiv Nadar - Čenaj, Indija

Izvod

Kao jedan od glavnih uzroka smrtnosti od raka kod žena širom sveta, rak dojke zahteva bolje dijagnostičke tehnike koje mogu da obezbede neinvazivno, brzo i tačno otkrivanje. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ima namensku agenciju za rak pod nazivom Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC), čija je misija da preduzima i koordinira istraživanje o uzrocima raka. Mamografija je jedan od mnogih modaliteta snimanja koji se često koristi za otkrivanje abnormalnosti. Iako je automatska segmentacija mase dojke u mamografiji od vitalnog značaja, ujednačene veličine i oblici tumora čine to teškim procesom. UNet modeli su pokazali značajnu segmentaciju na medicinskim slikama. U ovoj studiji predlažemo istaknuti genetski algoritam (GA) za generisanje UNet modela izborom optimalnih parametara. Eksperimenti su uključivali ručno generisane arhitekture, osnovni UNet model i UNet, AUNet model zasnovan na različitim veličinama filtera. Kao rezultat ručnog pristupa, AUNet je nadmašio osnovni model i stoga se AUNet smatra osnovnim modelom za GA proces. Eksperimenti pokazuju da su modeli razvijeni korišćenjem GA jednostavni i male arhitekture. Model je dao bolju segmentaciju slika i nadmašio je ručno kreirane UNet modele, sa rezultatima kockice i Intersection over Union (IoU) rezultatima od 91,6% i 89,2%, respektivno.

Autor za kontakt: S. Dhivya, Odsek za informacione tehnologije, Sri Sivasubramaniia Nadar Koledž za inženjerstvo, Indija, E-mail: dhivyas@ssn.edu.in

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 56, broj 1(2024), str: 29-42

Srbija

UDC 575. 630.11
https://doi.org/10.2298/ GENSR2401029K

Orginalni naučni rad

EFIKASNOST NDVI SA GGE BIPLOT MODELOM U ODREĐIVANJU GENOTIPA VISOKO PRINOSNE DURUM PŠENICE (Triticum durum Desf.)

Mehmet KARAMAN¹, Mehmet YILDIRIM², Cuma AKINCI²

¹Mus Alparslan Univerzitet, Fakultet za primenjenu nauku, Department za biljnu proizvodnju i tehnologije. Mus, Turska

²Department za ratarstvo, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet Dicle,

21280 Diyarbakir, Turska

Izvod

Upotreba spektralnih indeksa kao što je indeks normalizovane razlike vegetacije (NDVI) postaje važan element u proceni fizioloških osobina žitarica. Određivanje korelacije između spektralnih očitavanja uzetih u različitim fenološkim fazama biljaka pšenice i prinosa zrna (GI) je ključno. Ova studija je imala za cilj da pokaže efikasnost NDVI u kombinaciji sa GGE biplot modelom u identifikaciji genotipova durum pšenice visokog prinosa. Eksperimenti na terenu su sprovedeni u više okruženja i faza rasta da bi se procenio odnos između NDVI i prinosa zrna (GI). Dvadeset pet genotipova durum pšenice je testirano dve godine u uslovima kišnog režima i dopunskog navodnjavanja korišćenjem eksperimentalnog dizajna podeljenih parcela. Rezultati su pokazali značajnu pozitivnu korelaciju između NDVI i GI, posebno u generativnim fazama u uslovima režima kišom. Nasuprot tome, NDVI u fazi punjenja zrna pokazao je slabiji odnos sa GI pod dodatnim navodnjavanjem. Genotipovi koji pokazuju visoke vrednosti NDVI do faze elongacije stabljike imaju tendenciju nižeg prinosa zrna, naglašavajući važnost razmatranja dinamike faze rasta. GGE analiza biplota pružila je vizuelne informacije o odnosima genotip-osobina, pomažući da se identifikuju genotipovi sa doslednim performansama u različitim okruženjima. Ova studija naglašava da se NDVI može koristiti za predviđanje potencijala prinosa i usmeravanje selekcije u programima oplemenjivanja durum pšenice, a GGE biplot model služi kao dragoceno sredstvo za procenu i selekciju genotipa.

Autor za kontakt: Mehmet Karaman, Mus Alparslan Univerzitet, Fakultet za primenjenu nauku, Department za biljnu proizvodnju i tehnologije. Mus, Turska, email: karaman2178@hotmail.com,phone:+90-530-600-9136; fax: +90-436-231-2201

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 56, broj 1(2024), str: 43-54

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/ GENSR2401043I
Orginalni naučni rad

STEPWISE KANONIČKA DISKRIMINANTNA ANALIZA ZA MORFOMETRIJSKU KARAKTERIZACIJU TRI SOJA PILIĆA BROJLERA

U. C. ISAAC*, N. J. OKAFOR, B. C. NWACHUKWU, J. C. ALBERT, C.F. ANIEMENA, C. A. IGBOKWE

Katedra za nauku i tehnologiju životinja, Poljoprivredni fakultet, Nnamdi Azikive

Univerzitet, Avka, Nigerija

Izvod

Urađena je postepena kanonska diskriminantna analiza kvantitativnih osobina da bi se okarakterisali Arbor Acre (n = 29), Marshall (n = 29) i Ross 308 (n = 30) sojevi brojlera u dobi od dve nedelje. Prosečna telesna težina od 322,11 ± 51,33 g, 310,70 ± 51,20 g i 310,24 ± 42,37 g dobijena je za sojeve Arbor Acre, Marshall i Ross 308, respektivno. Koeficijenti korelacije između osobina su bili pozitivni (0,13-0,80). Od osam korišćenih osobina, dužina trupa (SL), dužina tela (BL), dužina krila (VL), obim grudi (BG) i obim butina (TC) odabrani su postupnom procedurom kao diskriminatorne varijable sa odgovarajućom tolerancijom od 0,75, 0,84, 0,86, 0,57 i 0,66. Mahalanobisovo rastojanje je pokazalo da su Arbor Akre i Maršal blisko povezani sa SL (2.006), VL (5.704), BG (6.002) i TC (6.314), dok su Arbor Akre i Ros 308 povezani sa BL (4.212). Generisane su dve kanonske diskriminantne funkcije. Funkcija 1, sa manjom Vilkovom lambdom (0,15), jačim koeficijentom kanonske korelacije (0,88), visoko značajnim hi-kvadratom (p<0,0001), većom sopstvenom vrednošću (3,14) i procentualno varijansom (87,28%), posedovala je veću diskriminatornu moć od funkcije 2,722,7. ,4%, 82,8% i 90,0% ukrštenih validiranih slučajeva ispravno je klasifikovano kao brojleri Arbor Acre, Marshall i Ross, respektivno. Studija je otkrila da se Ros 308 genetski razlikovao od Arbor Akre i Maršala, koji su bili bliže povezani, koristeći dužinu trupa, dužinu tela, dužinu krila, obim grudi i obim butina kao diskriminatorne osobine. Postepena kanonska diskriminantna analiza je stoga relevantna u klasifikacionoj genetici.

Autor za kontakt: U.C. Isaac, Katedra za nauku i tehnologiju životinja, Poljoprivredni fakultet, Nnamdi AzikiveUniverzitet, Avka, Nigerija, Tel: +2348064368510. E-mail: ugwumbaisaac@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 56, broj 1(2024), str: 55–62

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/ GENSR2401055K

Orginalni naučni rad

DIJAGNOSTIKA PODGRUPE J VIRUSA PTIČJE LEUKOZE U ASIMPTOMATSKIM KOMERCIJALNIM SLOJEVIMA U TURSKOJ KORIŠĆENJEM qPCR

Kemal KARABAĞ^*1, Emel TÜTEN SEVİM², Berkant İsmail YILDIZ²

¹Odsek za poljoprivrednu biotehnologiju, Poljoprivredni fakultet Univerziteta Akdeniz, Antalija, Turska

²Institut prirodnih i primenjenih nauka, Univerzitet Akdeniz, Antalija, Turska

Izvod

Virus ptičje leukoze (ALV), jedan od opasnih retrovirusa koji ugrožava industriju živine, onkogen je i lako se prenosi. Posebno podgrupa J (ALV-J), koja se može prenositi horizontalno i vertikalno, nanosi značajnu štetu živinarskoj industriji poslednjih trideset godina. Činjenica da komercijalna vakcina još nije razvijena protiv ALV povećava potencijal rizika. Iz ovih razloga treba identifikovati pozitivne slučajeve kako bi se kontrolisale ALV infekcije i minimizirala infekcija. Brza i tačna dijagnoza je od vitalnog značaja za otkrivanje zaraženih ptica. U tu svrhu, uzeto je ukupno 153 uzorka krvi sa 14 različitih asimptomatskih farmi komercijalnih slojeva lociranih u Afjonkarahisaru, Turska. U radu su prisustvo, gustina i prevalencija ALV-J soja i da li ima onkogeni efekat ispitani qPCR i vestern blotom, po prvi put u Turskoj. Prosečna stopa kontaminacije ALV-J je bila 70,91% za sve uzorke. Međutim, antigen p27 koji je najzastupljeniji polipeptid kodiran gag genom ALV nije mogao biti otkriven. Visoka prevalencija ALV-J sugeriše da se sojevi ALV mogu naći asimptomatski bez ikakvih simptoma i da mogu biti uobičajeni u Turskoj.

Autor za kontakt: Kemal Karabağ, Odsek za poljoprivrednu biotehnologiju, Poljoprivredni fakultet Univerziteta Akdeniz, Antalija, Turska, Phone: +90 242 227 4700, E-mail: karabag@akdeniz.edu.tr

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 56, broj 1(2024), str:63-74

Srbija

UDC 575. 630.11
https://doi.org/10.2298/ GENSR2401063A
Orginalni naučni rad

PROCENA OTPORNOSTI NA STRES SOLI KOD DIPLOIDNIH VRSTA PŠENICE

Mehraj ABBASOV^1,2*, Sevda BABAYEVA¹, Afet Dadash MAMMADOVA¹ ,

Vusala IZZATULLAYEVA¹, Khanbala RUSTAMOV¹, Parviz FATULLAYEV³,

Sudaba HASANOVA⁴, Elnura JAFAROVA¹, Elchin HAJIYEV¹ Ramiz ALIYEV¹

¹Institut za genetičke resurse, Ministarstvo nauke i obrazovanja Republike Azerbejdžan, Baku, Azerbejdžan

²Zapadno Kaspijski Univerzitet, Baku, Azerbejdžan

³Institut za bio-resurse, Nahičivan, Azerbejdžan

⁴Državni univerzitet Nahičivan, Nahičevan, Azerbejdžan

Izvod

U Nacionalnoj banci gena Instituta za genetičke resurse Azerbejdžana nalazi se preko 2.000 uzoraka pšenice, vitalnih za oplemenjivanje biljaka otpornih na stresove životne sredine. Ova studija se fokusira na poređenje otpornosti na stres soli tri diploidne vrste pšenice: Triticum monococcum L., Triticum boeoticum (L.) Boiss i Triticum urartu Thum. ex Gandil., koji obuhvata 170 uzoraka iz banke gena ICARDA. Otpornost na stres saliniteta procenjena je na osnovu sposobnosti genotipova da isključe Na+ jone iz listova. Uočene su velike varijacije među uzorcima za odgovor na stres, što je omogućilo njihovu klasifikaciju u otporne, umereno otporne i osetljive grupe unutar svake vrste. Analiza je otkrila različite procente otpornosti među vrstama. T. boeoticum je imao 61% rezistentnih, 20,8% umereno rezistentnih i 18,2% osetljivih uzoraka. T. monococcum je imao 40%, 33,3%, 26,7%, a T. urartu 23%, 50,6%, 26,4% respektivno. Primetno je da je T. boeoticum pokazao veću otpornost od T. monococcum i T. urartu, što se pripisuje njegovom divljem rastu i različitim biomorfološkim, biohemijskim i molekularnim karakteristikama. Uzorci otporni na stres soli preporučuju se za programe oplemenjivanja čuvaju se u Nacionalnoj banci gena Azerbejdžana i ICARDA banci gena. Ovi rezultati naglašavaju potencijal korišćenja uzoraka otpornih na salinitet, posebno genotipova Triticum boeoticum, u ciljanim programima oplemenjivanja kako bi se povećala otpornost pšenice na ovaj stres.

Autor za kontakt: Mehraj Abbasov, Institut za genetičke resurse, Ministarstvo nauke i obrazovanja Republike Azerbejdžan, Baku, Azerbejdžan, Azadlig Ave 155, AZ1106, Baku, Azerbaijan, e-mail: mehraj_genetic@yahoo.com, phone: +994505327819

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 56, broj 1(2024), str:75-87

Srbija

UDC 575. 630
https://doi.org/10.2298/ GENSR2401075P

Orginalni naučni rad

GGE BIPLOT ANALIZA GENOTIPA × INTERAKCIJA ŽIVOTNE SREDINE

I STABILNOST PRINOSA KRME KOD GENOTIPOVA GRAŠKA

(Lathyrus sativus)

Alireza POURMOHAMMAD^1*, Behrouz VAEZI², Askar JOZEYAN³, Mohammad Bagher HASSANPOURAGHDAM⁴

¹Odsek za biljnu proizvodnju i genetiku, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Marahu, Marage, Iran

²Kohgiluieh i Boier-Ahmad Centar za istraživanje i obrazovanje o poljoprivredi i prirodnim resursima, Organizacija za poljoprivredna istraživanja, obrazovanje i savetovanje (AREEO), Iasuj, Iran

³Centar za istraživanje i obrazovanje o poljoprivredi i prirodnim resursima, Poljoprivredna istraživanja, obrazovanje i savetovanje, Ilam, Iran

⁴Odeljenje za hortikulturu, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Marahu, Marage, Iran

Izvod

U programima oplemenjivanja useva, biplot analiza je dobro poznata statistička metoda. Ova studija je imala za cilj da istraži efekte interakcije genotip × okruženje (GEI) na proizvodnju graška trave u Iranu. Eksperiment je sproveden u dvanaest sredina (četiri odvojena mesta: Gachsaran, Kuhdasht, Mehran i Shirvanchardavol) tokom tri uzastopne godine (2017, 2018 i 2019) sa šesnaest genotipova trave graška. Svrha ovog istraživanja je bila da se koristi GGE biplot kao alat za identifikaciju superiornih genotipova graška. Prema kombinovanoj analizi varijanse, genotipovi i interakcija genotip-sredina (GEI) imali su značajan uticaj (p < 0,001) na prinos krme. Štaviše, interakcija genotip × okruženje je različito reagovala u različitim uslovima testiranja. Komponente interakcije su analizirane putem biplota koji prikazuju glavni efekat genotipa i interakciju genotip × okruženje (GEI). Prve dve glavne komponente (PC) objasnile su 93,11% ukupne varijacije u GGE modelu (tj. G + GE) (PC1 = 53,30%, PC2 = 37,80%). GGE biplot analiza je grupisala testne lokacije u dva mega okruženja za prinos krme. Genotip G11 (Rusija) bio je superiorniji u pogledu srednjeg prinosa krme (5,362 t/ha). Genotipovi koji su se najbolje pokazali u svakoj sredini, kao što je naznačeno poligonom „ko-pobedilo-gde”, bili su genotipovi G11 (Rusija) i G8 (Bangladeš-I). Među ovim genotipovima, G11 (Rusija) je bio genotip sa najvećim prinosom na terenu. Lokacija Kohdasht je bila najzahtjevnije i najreprezentativnije okruženje za testiranje prinosa useva. Odabrani genotipovi se preporučuju za oplemenjivačke programe koji imaju za cilj poboljšanje prinosa krme na ispitivanim lokalitetima ili sličnim agroekološkim područjima.

Autor za kontakt: Alireza Pourmohammad, Odsek za biljnu proizvodnju i genetiku, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Marahu, Marage, Iran, E-mail: pourmohammad@ymail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 56, broj 1(2024), str: 89-101

Srbija

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/ GENSR2401089T
Orginalni naučni rad

ODREĐIVANJE EFEKATA HORMONA IRISIN U ĆELIJAMA SKMEL-30

Nebiye Pelin TURKER^1*, Elvan BAKAR²

^1* Centar za aplikacije i istraživanje razvoja tehnologije (TUTAGEM),

Univerzitet Trakija, Jedrene, Turska

²Farmaceutski fakultet, Odsek za osnovne farmaceutske nauke, Univerzitet Trakija, Jedrene, Turska

Izvod

Melanociti, ćelije kože koje proizvode pigment, izvor su raka kože poznatog kao melanom. Brojne varijable, uključujući interakcije imunog sistema, mikrookruženje tumora i genetske promene, imaju uticaj na razvoj i ponašanje melanoma. Svrha ove studije je bila da se utvrdi uticaj irisina na ćelije melanoma. Za ovaj cilj su ispitivani molekularni efekti irisina SKMEL-30 na ćelije raka melanoma kod ljudi. Primenom MTT tehnike ispitani su efekti irisina na rast ćelija. RTPCR je korišćen za ispitivanje promena u nivou ekspresije gena. Koncentracije sijalične kiseline merene su spektrofotometrijom. U istraživanju je utvrđena vrednost IC50 irisina za 24-časovnu primenu na 30 nM. U poređenju sa kontrolnom grupom, nivoi sijalične kiseline u grupi SKMEL-30 ćelija tretiranoj irisinom bili su značajno niži. U qRT-PCR istraživanju, ST8SIA-2, jedan od gena glikoziltransferaze, porastao je 12,591 puta u primenjenoj grupi, dok se cas8, jedan od apoptotičkih gena, povećao 82,481 puta. U zaključku, analize protočne citometrije su pokazale da primena 30 nM irisina na ćelije SKMEL-30 utiče na proliferaciju ćelija, ali ne izaziva apoptozu. Pokazalo se da supstitucija sijalične kiseline smanjuje proliferativni i metastatski potencijal ćelija SKMEL-30.

Autor za kontakt: Nebiye Pelin Turker, Centar za aplikacije i istraživanje razvoja tehnologije (TUTAGEM),

Univerzitet Trakija, Jedrene, Turska, Tel: +90 (544) 266 99 92, E-mail: npelinturker@trakya.edu.tr

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 56, broj 1(2024), str: 103-120

Srbija

UDC 575. 630.11
https://doi.org/10.2298/ GENSR2401103K
Orginalni naučni rad

MOLEKULARNA KARAKTERIZACIJA DIVERZITETA OVSA (Avena sativa L.): IMPLIKACIJE NA OPLEMENJIVANJE ZA DVOSTRUKU NAMENU

Rajvir KAUR¹, Rahul KAPOOR¹, Yogesh VIKAL², AMANDEEP^1*

¹Odsek za oplemenjivanje biljaka i genetiku, Poljoprivredni univerzitet u Pendžabu, Ludhiana-141004, Indija

²Škola za poljoprivrednu biotehnologiju, Poljoprivredni univerzitet u Pendžabu, Ludhiana-141004, Indija

Izvod

Ovas (Avena sativa L.) je jedna od najzdravijiһ žitarica na svetu, bez glutena, prepuna esencijalniһ vitamina, minerala, vlakana i antioksidansa. Takođe je jedna od najvažnijiһ krmniһ žitarica. U ovoj studiji analiziran je morfološki i molekularni diverzitet za ovas dvostruke namene na osnovu deset krmniһ i osam osobina zrna među 96 uzoraka ovsa, uklјučujući četiri divlјa uzorka (A. vavilioviana, Guiena ovas, A. maroccana i A. sterilis) sakuplјene iz različitiһ eko-geografske regija Indije. Generalno, morfološka i molekularna raznolikost je pokazala velike varijacije. Trideset jedan od 170 (18%) SSR markera detektovao je polimorfizam među 96 uzoraka ovsa sa prosečnim sadržajem polimorfniһ informacija (PIC) od 0,47. Detektovano je ukupno 100 alela sa prosečno 3,2 alela po prajmeru. Analiza molekularne raznovrsnosti grupisala je sviһ 96 linija u dva glavna klastera, „A“ i „B“. Koeficijenti sličnosti su se kretali od 0,37 do 1. Genotipski parovi, tj. UPO 276: SKO 315 (46%); SKO 314: OL-125 (46%); SKO 314: OS 363 (49%); SKO 314: UPO 032 (49%) su pokazali najmanju genetsku sličnost i oni se potencijalno mogu koristiti kao roditelјi za sprovođenje različitiһ studija mapiranja i dalјeg doprinosa zajednici oplemenjivača ovsa. Štaviše, identifikovano je 6 uzoraka (JҺO-2001-1, JҺO-99-2, OL 1635, SKO 27, UPO 093 i OS329) koji su bili superiorniji od OL-10 (najbolјi standard u severozapadnoj Indiji) za stočnu һranu i prinos zrna. Ova studija je pokazala mogućnost korišćenja SSR markera u oplemenjivanju ovsa za dvostruke namene.

Autor za kontakt: Amandeep, Odsek za oplemenjivanje biljaka i genetiku, Poljoprivredni univerzitet u Pendžabu, Ludhiana-141004, Indija Tel: +91-8295678455, E-mail: mirokaman24496@gmail.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 56, broj 1(2024), str: 121-141

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/GENSR2401121P
Orginalni naučni rad

ANALIZA HETEROZE I KOMBINOVANJA SVOJSTVA VOĆA DINJE (Cucumis melo L.) UKLJUČUJUĆI MUŠKE STERILNE I SNAPMELON LINE

Sayeed A.H. PATEL, Ajmer Singh DHATT, Sat Pal SHARMA, Vinod K. VASHISHT

Odeljenje za nauku o povrću, Poljoprivredni univerzitet u Pendžabu Ludhiana, Ludhiana, Indija

Izvod

Deset uzoraka dinje uključujući osam rezistentnih linija gde spade i jedna linija Cucumismelo var. momordica i dve osetljive linije su ukrštene sa jednom muški sterilnom linijom da bi se dobilo 45 F1 kroz poludijalelni dizajn. Ovi genotipovi su ocenjeni za osobine prinosa, kvaliteta i otpornosti na bolesti u randomiziranom blok dizajnu sa tri ponavljanja. Objedinjena ANOVA za eksperimentalni dizajn otkrila je značajnost sredina kvadrata, osim za β -karoten i TSS soka, i tretman × sredina, osim za indeks oblika ploda i TSS soka. Procene GCA su pokazale da je roditelj Punjab Sunehri bio dobar kombinator za površinu šupljine semena (-8,80), debljinu mesa (0,12), debljinu kore (0,42), čvrstinu (0,61), suvu materiju (1,02) i β karoten (0,80), dok je SM-2012-12 bio dobar roditelj za prinos ploda (4,74), broj plodova vinove loze-1 (3,43), prosečnu masu ploda (0,06) i incidencu fuzarioznog uvenuća (-0,51), a KP4HM-15 je bio dobar za prosečnu masu ploda (0,01), broj dana do prvog sazrevanja ploda (-2,31), TSS (1,21), pH (0,13), titrabilnu kiselost (-3,13), sadržaj askorbinske kiseline (5,89) i β -karotena (0,06). Heterobeltoza se kretala od -87,2 do 927,08% za osobine prinosa i kvaliteta, dok je za fuzarioznu incidencu imala vrednost -100 do 69,23%. Studija ukazuje na mogućnost prenošenja incidence fuzarioznog uvenuća u superiorni hortikulturni genotip. Hibridi KP4HM-15 × Kajri Sel. 1, Kajri Sel.1 × MM-202 i MM-314 × KP4HM-15 su identifikovani kao obećavajući na osnovu fenotipskih performansi, efekata SCA i otpornosti na bolest fuzarioznog uvenuća. Ovi hibridi se mogu dalje ocenjivati na više lokacija kako bi se procenila njihova pogodnost za komercijalno puštanje u promet.

Autor za kontakt: Sayeed A.H. Patel, Odeljenje za nauku o povrću, Poljoprivredni univerzitet u Pendžabu Ludhiana, Ludhiana, Indija, E-mail: sayeed-coavc@pau.edu

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 56, broj 1(2024), str: 143–155

Srbija

UDC 575. 630
https://doi.org/10.2298/GENSR24
Orginalni naučni rad

UTICAJ GENOTIPA NA POLIFENOLNI SASTAV I ANTIOKSIDATIVNU AKTIVNOST NEKIH VRSTA JAGODASTOG VOĆA

Ana SELAMOVSKA ¹, Elizabeta MISKOSKA-MILEVSKA ², Milena TASESKA-GJORGJIJEVSKI *¹,

Igor ILJOVSKI²

¹Poljoprivredni institut, “Univerzitet Sv. Kiril i Metodij“, Skoplje, Severna Makedonija

²Fakultet za poljoprivredne nauke i hrana, “Univerzitet Sv. Kiril i Metodij“, Skoplje, Severna Makedonija

Izvod

Cilj ovog rada je da se ispita sadržaj vitamina C, ukupnih fenola, antocijana, flavan-3-ola, kao i antioksidativna aktivnost plodova pet vrsta jagodičastog voća: sorte ribizle „Rosenthal“, lokalnog ekotipa bele dudinje, sorta aronije „Viking“, sorta kupine „Thornfree“ i autohtona sorta nara „Karamustafa“. Vitamin C je određen klasičnim analitičkim metodama. Ukupni fenoli, ukupni antocijani, flan-3-oli i antioksidativna aktivnost analizirani su spektrofotometrijskim metodama. Prema dobijenim rezultatima, jagodičasto voċe pokazuje da ima visoku antioksidativnu aktivnost, preko 70% i visoki sadržaj ukupnih polifenola. Prema genotipu, aronija ima najveći sadržaj ukupnih fenola (23,9 mg g^-1 FW (masa svežeg uzorka), antocijana (6,1 mg g^-1 FW) i flavan-3-ola (2,8 mg g^-1 FW). Crna ribizla ima najveći sadržaj C vitamina (216,0 mg 100 g^-1FW) i najvišu antioksidativnu aktivnost (86,2% inhibicije). Utvrđena je pozitivna korelacija među svim proučavanim vrstama. Utvrđena je jaka pozitivna korelacija C vitamina sa antioksidativnom aktivnošću, kao i između ukupnih fenola i ukupnih antocijana, odnosno flavan-3-ola. Slaba negativna korelacija je primećena samo za katehin u odnosu na vitamin C, inhibitornu antioksaditavnu aktivnost i antioksaditvnu aktivnost vitamina C.

Autor za kontakt: Milena Taseska-Gjorgjijevski, ¹Poljoprivredni institut, “Univerzitet Sv. Kiril i Metodij“, Skoplje, Severna Makedonija, e-mail: milenataseska2005@yahoo.com; tel: +389 75 462 403

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 56, broj 1(2024), str: 157-167

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/ GENSR2401157R
Orginalni naučni rad

PROCENA POLIMORFIZIMA JEDNOG NUKLEOTIDA rs1888747 U FRMD3 i rs6930576 U SASHI1 GENIMA KOD BOLESNIKA OD DIJABETSKE NEFROPATIJE U PAKISTANSKOJ POPULACIJI

Yasir RIAZ¹, Muhammad Muddassir ALI^1*, Talha Jalil KHAN¹, Maryam JAVED¹,

Muhammad IJAZ², Wasim SHEHZAD¹

¹Institut za biohemiju i biotehnologiju, Univerzitet veterinarskih i životinjskih nauka, Lahore 54000, Pakistan

²Odsek za veterinarsku medicinu, Univerzitet veterinarskih i životinjskih nauka, Lahore, 54000, Pakistan

Izvod

Dijabetička nefropatija (DN) je glavna komplikacija dijabetesa tipa I i II. Ovo stanje na kraju dovodi do poslednje faze bubrežne bolesti (ESRD). Obično se primećuje da postoji bliska povezanost između polimorfizma jednog nukleotida (SNP) i DN. Studije su takođe procenile značajnu povezanost SNP-ova na FRMD3 i SASH1 lokusu sa DKD. Da bismo otkrili istu povezanost u pakistanskoj populaciji, sproveli smo studiju sa ciljem da okarakterišemo genomski polimorfizam u FRMD3 i SASH1 genu. U tu svrhu prikupljeno je 30 uzoraka krvi iz bolnice Maio Lahore, Pakistan, od čega je 20 uzoraka uključeno u studijsku grupu (od pacijenata sa DN) i 10 uzoraka iz kontrolne grupe (zdravih osoba). Nakon uzimanja uzorka, DNK je ekstrahovana organskom metodom. Za kvantitativnu i kvalitativnu analizu urađena je gel elektroforeza (2%). Uzorci amplifikovani putem PCR-a su zatim sekvencionirani i konstruisano je filogenetsko stablo da se izvrši poređenje gena u različitim organizmima. Rezultati naše studije pokazali su da je SNP rs1888747 u FRMD3 povezan sa DN, ali SNP rs6930576 u SASH1 nije povezan sa dijabetičkom nefropatijom u Pakistanu. Ekspresija ova dva alela rizika nije se značajno razlikovala u slučajnoj i kontrolnoj grupi. Pretpostavlja se da se genetska predispozicija pakistanske populacije za dijabetes značajno razlikuje od japanske i evropske populacije. Stoga je potrebno sprovesti dalje studije sa većim brojem pacijenata u Pakistanu kako bi se otkrila jača povezanost između ovih SNP-a i dijabetičke nefropatije.

Autor za kontakt: Muhammad Muddassir Ali, Institut za biohemiju i biotehnologiju, Univerzitet veterinarskih i životinjskih nauka, Lahore 54000, Pakistan, E-mail: Muddassir.ali@uvas.edu.pk

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 56, broj 1(2024), str: 169-185

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/ GENSR2401169S

Orginalni naučni rad

MOLEKULARNO PRAĆENJE Acidovorax citrulli: OTKRIVANJE DINAMIKA PATOGENA I IZBIJANJA BOLESTI PREKO SPECIFIČNIH MARKERA

Ragıp Soner SILME¹⁺, Marcello ZERBO², Francesco MERCATI²,Ali KARATAŞ³,

Kubilay K. BAŞTAŞ⁴, Francesco CARIMI², Ömür BAYSAL^5,6*+

¹Centar za istraživanje i praksu u biotehnologiji i genetskom inženjeringu, Univerzitet u Istanbulu, Fatih-Istanbul, Turska

²Nacionalno istraživačko veće, Institut za bionauke i bioresurse (IBBR), Palermo, Italija

³Institut za istraživanje biološke kontrole, Iuregir/Adana, Turska

⁴Univerzitet Selčuk, Poljoprivredni fakultet, Odsek za zaštitu bilja, Konja, Turska

⁵Univerzitet Mugla Sıtkı Kocman, Prirodno-matematički fakultet, Odsek za molekularnu biologiju i genetiku, Jedinica za molekularnu mikrobiologiju, Kotekli-Mugla, 48121, Turska

⁶Jedinica za istraživanje molekularnih biljaka i mikrobioloških bioloških nauka (MPMB-RU), Univerzitet Vorcester, Henvick Grove, Vorcester, VR2 6AJ, Ujedinjeno Kraljevstvo

Izvod

Acidovorax citrulli (Ac), gram-negativna bakterija, je uzročnik bakterijske mrlje voća (BFB), koja predstavlja značajnu pretnju za proizvodnju useva tikvice širom sveta. Razumevanje genetskog diverziteta Ac je ključno za identifikaciju izvora rezistencije i primenu efikasnih strategija upravljanja bolestima. U ovoj studiji, sproveli smo prvu genetsku karakterizaciju Ac sojeva prikupljenih u Turskoj koristeći ISSR. Ovi markeri su odabrani na osnovu repetitivnih domena mapiranih na kompletnoj referentnoj sekvenci genoma Acidovorak citrulli soja NVB SC196. Identitet turskih sojeva je potvrđen molekularnim (PCR) i serološkim (test imunofluorescencije i ELISA) metodama, dok su odabrani ISSR, koji su pokazali sličnost sa bočnim regionima u celoj sekvenci genoma patogena, korišćeni za procenu genetske raznolikosti među Ac sojeva. Uporedili smo profile turskih sojeva sa onima iz kolekcije Ac sojeva iz različitih zemalja, uključujući SAD, da bismo istražili moguće zajedničko poreklo. Konkretno, razmatrali smo širenje ovih sojeva kroz podloge koje se koriste za proizvodnju kalemljenih sadnica (Cucurbita maxima × Cucurbita moschata). Rezultati su pokazali zajednički genetski profil, što ukazuje na potencijalnu vezu između Ac sojeva prikupljenih u Turskoj i stranih sojeva. Mauve analiza, koristeći čitave sekvence genoma različitih Ac sojeva dostupnih u bazi podataka NCBI, pokazala je slične obrasce grupisanja onima dobijenim korišćenjem naših odabranih molekularnih markera, potvrđujući diskriminatornu efikasnost naše metode. Na osnovu velike diskriminatorne moći odabranih markera, naš predloženi metod nudi brz i direktan pristup za genetsku analizu intraspecifičnih varijacija i praćenje protoka Ac gena u zemljama. Karakterizovani sojevi i markeri predstavljeni u ovoj studiji služe kao vredni resursi i referentni materijali za dalja genetska istraživanja i praćenje izvora kontaminacije povezanih sa Ac.

Autor za kontakt: Ömür Baysal, Univerzitet Mugla Sıtkı Kocman, Prirodno-matematički fakultet, Odsek za molekularnu biologiju i genetiku, Jedinica za molekularnu mikrobiologiju, Kotekli-Mugla, 48121, Turska, E-mail: omurbaysal@mu.edu.tr; o.baysal@worc.ac.uk

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 56, broj 1(2024), str: 187–193

Srbija

UDC 575.

https://doi.org/10.2298/GENSR2401187M
Orginalni naučni rad

Trp64Arg POLIMORFIZAM ß₃-ADRENERGIČKOG RECEPTORA I NJEGOVA ASOCIJACIJA SA GOJAZNOŠĆU KOD MLADOG STANOVNIŠTVA SEVERNE MAKEDONIJE

Zimere Saiti MUSLIJI¹ i Zoran T. POPOVSKI^2*

¹Tehnološki fakultet Univerziteta Majke Tereze, Skoplje, Severna Makedonija

²Poljoprivredno-prehrambeni fakultet Univerziteta Sv. Ćirilo i Metodije, Skoplje,

Severna Makedonija

Izvod

Nalet pandemije gojaznosti postaje briga civilizacije. Genetski faktori igraju važnu ulogu u gojaznosti. Polimorfizam gena beta3-adrenergičkog receptora (ADRB3), čiji se protein nalazi uglavnom u masnom tkivu, povezan je sa poremećajima telesne težine i gojaznošću. Odnos između ADRB3 polimorfizma i BMI je kontroverzan. Naše istraživanje ispituje uticaj polimorfizma Trp64Arg u genu ADRB3 na antropometrijske i biohemijske parametre. Analizirajući podatke od 110 mladih iz Severne Makedonije, koristili smo PCR-RFLP genotipizaciju uz biohemijske i antropometrijske procene. Gojaznost je merena korišćenjem indeksa telesne mase (BMI), a grupe težine su određene u skladu sa smernicama Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Pojavile su se značajne veze između ADRB3 genotipova i ključnih biohemijskih parametara—glukoze, triglicerida i nivoa holesterola. P-vrednosti od 0,013, 0,011 i 0,025, respektivno, ukazuju na potencijalnu korelaciju između specifičnih genotipova i varijacija u ovim metaboličkim markerima. Ova pionirska studija baca svetlo na ulogu ADRB3 u metaboličkom zdravlju, nudeći potencijal za personalizovane intervencije i naglašavajući potrebu za daljim istraživanjem u populaciji Severne Makedonije.

Autor za kontakt: Zoran Popovski, Poljoprivredno-prehrambeni fakultet Univerziteta Sv. Ćirilo i Metodije, Skoplje, Severna Makedonija E-mail: zoran_popovski@yahoo.com, Tel: 00389 70 252731

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 56, broj 1(2024), str: 195–211

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/ GENSR2401195K
Orginalni naučni rad

DNK BARKODIRANJE I MORFOLOŠKA IDENTIFIKACIJA Astragalusa U IRANU: PREDNOSTI MOLEKULARNOG PRISTUPA

Abolfazl TAHMASEBI^1*, Bakhtiar FATTAHI²

¹ Fakultet za poljoprivredu i prirodne resurse, Univerzitet Gonbad Kavous, Gonbad, Iran

²Fakultet prirodnih resursa i inženjerstva životne sredine, Univerzitet Malajer, Malajer, Iran

Izvod

Astragalus je ključna krmna biljka u pašnjacima severoistočnog Irana. Međutim, identifikacija različitih vrsta Astragalusa može biti izazovna zbog njihovih preklapajućih morfoloških karakteristika. U ovoj studiji, imali smo za cilj da utvrdimo odnose između 12 vrsta Astragalusa koristeći i morfološke i molekularne osobine. Takođe smo procenili efikasnost DNK barkodiranja kao alata za identifikaciju vrsta pašnjaka Astragalusa u severoistočnom Iranu. Ispitali smo pet DNK bar kodova, uključujući tri cpDNK regiona (trnH-psbA, rpl32-trnL_(UAG) i matK) i dve nuklearne sekvence (ITS i ETS). Otkrili smo da su markeri plastida (rpl32-trnL(UAG, matK) najefikasniji u razlikovanju vrsta. Takođe smo otkrili da morfološki podaci, predstavljeni Neighbor-Net mrežom i UPGMA dendrogramom, imaju potencijal da razdvoje vrste Astragalus. Identifikovali smo matK kao najbolji i najtačniji marker za barkodiranje, pošto je trnH-psbA imao neke nedostatke zbog veličine sekvence i problema sa poravnanjem. Naša studija naglašava važnost upotrebe barkodiranja za brzo i tačno prepoznavanje biljnih vrsta i pokazuje da su markeri plastida bili najefikasniji u razlikovanju između vrsta.

Autor za kontakt: Abolfazl Tahmasebi, Fakultet za poljoprivredu i prirodne resurse, Univerzitet Gonbad Kavous, Gonbad, Iran,. E-mail address: ab_tahmasebi@gonbad.ac.ir

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 56, broj 1(2024), str:213–220

UDC 575.
https://doi.org/10.2298/ GENSR2401213R
Orginalni naučni rad

REGRESIJA IZMEĐU TELESNE MASE JAGNJADI OD ROĐENJA DO ODBIJANJA KOD RAZLIČITIH SOJEVA PRAMENKI

Bojana RISTANOVIĆ¹, Nataša PEROVIĆ², Violeta CARO PETROVIĆ³

¹Poljoprivredni fakultet - Kruševac, Univerzitet u Nišu, Kruševac, Srbija

²Fakultet za poslovnu ekonomiju i pravo, “Adriatic” Univerzitet u Baru, Bar, Crna Gora

³Institut za stočarstvo, Beograd, Zemun, Srbija

Izvod

Vrednosti koeficijenta višestruke regresije (R) imaju sledeće vrednosti: 0,582 kod pirotske, 0,499 kod svrljiške, 0,610 kod sjeničke i 0,580 kod šarplaninske rase. Koeficijent multiple determinacije (R2) imao vrednosti: 0,339 kod pirotske, 0,249 kod svrljiške, 0,372 kod sjeničke i 0,337 kod šarplaninske ovce. Iz ovoga sledi da je po prikazanom redosledu genotipova 33,9%; 24,4%; 36,8%; i 33,2% varijanse telesne mase jagnjadi sa 90 dana, određeno varijansom skupa sledećih varijabli: PI, SV, SJ, SP- sa 60, 30 i 1 dan. Prilagođeni koeficijent multiple determinacije (Prilagođen R2) imao sledeće vrednosti: 0,335 kod pirotske, 0,244 kod svrljiške, 0,368 kod sjeničke i 0,332 kod podmlatka šarplaninske ovce. Odavde proizilazi da je po prikazanom redosledu genotipova, 33,5%; 24,4%; 36,8% i 33,2% varijanse telesne mase jagnjadi sa 90 dana, određeno varijansom skupa prediktorskih varijabli: PI, SV, SJ, SP- sa 60, 30 i 1 dan.

Autor za kontakt: Bojana Ristanović, Poljoprivredni fakultet - Kruševac, Univerzitet u Nišu, Kruševac, Srbija

Е-mail: bojana.ristanovic@yahoo.com

Povratak na sadržaj

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 56, broj 1(2024), str: 221-241

Srbija

UDC 575.630
https://doi.org/10.2298/ GENSR2401221S
Pregledni rad

BIOHEMIJSKI, FIZIOLOŠKI I MOLEKULARNI ASPEKTI TOLERANCIJE

NA NAVODNJAVANJE U EKONOMSKI VAŽNIM ULJANIM USEVIMA REPE, SUSAMA I SOJE

Ashutosh SRIVASTAVA¹, Sharvan Kumar SHUKLA¹, Ashutosh SINGH¹, Anshuman SINGH¹, Suruchi JINDAL² i Palvi MALIK*^3,4

¹Centralni poljoprivredni univerzitet Rani Lakshmi Bai, Jhansi, Indija 284003

²Loveli Professional Universitet, Phagvara, Indija 144411

³M/s CropGeneKs, Ludhiana

⁴Gurdev Singh Khush Institut za genetiku, oplemenjivanje biljaka i biotehnologiju, Poljoprivredni univerzitet u Pendžabu, Indija 141004

Izvod

Klimatske promene predstavljaju značajnu pretnju održivosti poljoprivrede. Kako se učestalost obilnih padavina povećala na globalnom nivou, preplavljivanje je postalo hitno globalno pitanje koje ima značajan uticaj na rast i razvoj uljarica. Zbog smanjenog aerobnog disanja u rizosferi, na različite fiziološke procese, uključujući metaboličke reakcije, proizvodnju hormona i signalne kaskade, negativno utiče preplavljivanje. Ove fiziološke promene narušavaju reproduktivno zdravlje, što dovodi do smanjenja prinosa uljarica. Kao odgovor na preplavljivanje, najčešći mehanizmi otpornosti koje razvijaju usevi su razvoj aerenhima, adventivnih korena i radijalne barijere za gubitak kiseonika. Shodno tome, identifikacija i odabir roditelja sa mehanizmima otpornosti, kao i njihovo uključivanje u programe oplemenjivanja, su od suštinskog značaja za održavanje biljne proizvodnje. Stoga bi bolje razumevanje fizioloških i biohemijskih mehanizama tokom preplavljivanja, praćeno identifikacijom ključnih regulatornih molekula u osnovi, u velikoj meri olakšalo programe oplemenjivanja uljarica. Ovaj pregled sistematski rezimira odgovor biljnih useva na preplavljivanje kroz adaptacije i strategije za uvođenje otpornosti na zalijevanje uljarica.

Autor za kontakt: Palvi Malik, Ph.D., Gurdev Singh Khush Institut za genetiku, oplemenjivanje biljaka i biotehnologiju, Poljoprivredni univerzitet u Pendžabu, Indija 14100, palvimalik@pau.edu, +91-8283019470

Povratak na sadržaj