Jelena T. Lević
j.levic@yahoo.com
Ovo je prva monografija u Srbiji koja detaljno opisuje vrste roda Fusarium, koje su značajne u oblasti poljoprivrede, veterinarske i humane medecine. Brojni podaci o vrstama roda Fusarium, koje su u Srbiji i nekadašnjoj Jugoslaviji imale značajnu ulogu u etiologiji bolesti biljaka, životinja ili ljudi u periodu od 1894. do 2007. godine, daju ovoj publikaciji i bibliografski karakter.
Monografija obuhvata predgovor (recenzenti o monografiji i uvodna reč autora, str. 1?8), 12 poglavlja (str. 9?1170), objašnjenja skraćenica (str. 1171?1176), rečnik pojmova i izraza (str. 1177?1212) i indeks (str. 1213?1230).
1230 strana, 60 tabela, 34 shema, 67 slika i crteža, 54 crno-belih i 10 tabloa u boji, 1952 reference...
Poglavlja su:
- Osnovna svojstva vrsta roda Fusarium (str. 9-24)
- Vrste roda Fusarium i fuzarioze biljaka u svetu (str. 25-104)
- Vrste roda Fusarium u nekadašnjoj Jugoslaviji (str. 105-246)
- Fuzarioze čoveka (str. 247-276)
- Mikotoksini i mikotoksikoze (str. 277-432)
- Izolovanje čistih kultura, gena i mikotoksina vrsta roda Fusarium(str. 433-510)
- Identifikacija vrsta, gena i mikotoksina vrsta roda Fusarium(str. 511-674)
- Testovi patogenosti, agresivnosti i toksičnosti Fusarium spp. (str. 675-742)
- Konzervacija i održavanje kultura Fusarium spp. (str. 743-768)
- Hranljive podloge, rastvori i reagensi (str. 769-842)
- Taksonomski sistemi roda Fusarium(str. 843-904)
- Izrada mikrofotografija, opisi i ilustracija vrsta roda Fusarium (str. 905-1170). Za svaku od 53 vrste gljiva dati su opisi morfologije kolonija, sporodohija, konidifora, konidija, hlamidospora, teleomorfa, sličnosti i razlika s drugim vrstama, rasprostranjenost i biosinteza mikotoksina, kao i crteži i originalne fotografije mikroskopskih svojstava. Prilozi u boji su Ilustracija čistih kultura Fusarium spp. na krompir dekstroznoj podlozi (str. 1133-1160) i Ilustracija različitih tipova sporodohija Fusarium spp. in situ (str. 1161-1166).
Monografiju ili njene pojedine delove pregledalo je više naučnih radnika Srbije, a u celosti recenzirali je: prof. dr Momčilo Arsenijević, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad; prof. dr Srbobran Stojanović, naučni savetnik, Centar za strna žita, Kragujevac; akad. prof. dr Vaskrsije Janjić, Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd; dr Dragica Ivanović, naučni savetnik, Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Beograd.
Prema mišljenju recenzenata publikacija ovog monografskog tipa bila bi jedinstvena, ne samo u Srbiji, već i u svetu jer svestrano obrađuje jedan rod gljiva koji obuhvata veoma značajne patogene/toksigene vrste za biljke, životinje i ljude. Opisi brojnih metoda, posebno onih razvijenih krajem XX i početkom XXI veka, omogućavaju da se iste primene u različite svrhe, zavisno od naučne oblasti (mikologija, taksonomija, genetika, oplemenjivanje, mikotoksikologija, fitofarmacija i dr.), vrste gljiva ili domaćina (biljaka, životinja, čoveka), opremljenosti laboratorija ili iskustva istraživača pri izolovanju i identifikaciji kultura, gena ili mikotoksina. Osim toga, obrađeno je i komentarisano o savremenim trendovima i pristupima u ovim oblastima, kao i mogućnostima suzbijanja fuzarioza i detoksifikacije mikotoksina koje biosintetišu vrste roda Fusarium.
Ovo je prva publikacija u Srbiji koja se može koristiti na fakultetima, institutima ili u laboratorijama za proučavanje gljiva (uopšte) i rutinsku detekciju i identifikaciju vrsta roda Fusarium. Istovremeno, u publikaciji se daju i mnoga praktična rešenja za stručnjake iz oblasti poljoprivrede, prehrambene industrije, veterinarske i humane medicine, a sve u cilju proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane i prevencije i uspešnog lečenja životinja i ljudi od bolesti koje prouzrokuju ove vrste gljiva.